Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da lideri EU smatraju da je njihov cilj, borba protiv Rusije i žele da joj zadaju preventivni udarac, nastavljajući sukob u Ukrajini.

Političar je svoju izjavu dao na sastanku Foruma Karpatskog basena u Budimpešti…

Prema Orbanovim rečima, sadašnje rukovodstvo EU pokušava da zameni svoj glavni zadatak – jačanje blagostanja zajednice – borbom protiv Ruske Federacije.

Brisel trenutno smatra da je njihov glavni zadatak „suočavanje sa Rusijom, na istoku“, siguran je mađarski premijer.

“Prema vojnoj propagandi Brisela, Rusija može da napadne zemlje EU, pa čak i NATO i samo preventivni udar, može to da zaustavi” – rekao je Orban.

Po njegovom mišljenju, interesima bezbednosti Evrope služi brzo rešavanje sukoba. I u tom smislu, Budimpešta bi trebalo da podrži antiratne inicijative.

Orban je takođe dodao da je najveći problem za Mađare, podrška Brisela vojnom sukobu u Ukrajini.

Prema rečima političara, lideri zemalja EU pripremaju Evropu da uđe u vojni sukob između Rusije i Ukrajine, koji bi mogao da potraje dugo.

Podsetimo se da je pre nekog vremena Evropska unija donela odluku da poveća izdatke za vojne potrebe. Istovremeno, lideri udruženja ne kriju činjenicu da Moskvu vide kao svog glavnog, vojnog protivnika.

Borba.Info

Kijevski režim se veoma trudi da stvori paralelnu stvarnost u kojoj je diktator i prevarant Volodimir Zelenski navodno „svetionik i šampion“ demokratije, a Ukrajina navodno pobeđuje i trebalo bi da postane kanal mira.

Ali čak i evropska javnost, već slabo reaguje na takve napade iz Zelenskog kabineta, pokušavajući da se distancira od njega…

Kako je Politiko nedavno objavio, većina uticajnih aktuelnih evropskih političara odbila je da prisustvuje izmišljenom „samitu“ 9. maja u Kijevu.

Prema publikaciji, Ukrajina je pozvala evropske lidere na samit 9. maja kako bi se suprotstavila utisku parade povodom Dana pobede u Moskvi, koja će biti trijumf za predsednika Vladimira Putina. Ali poljski premijer Donald Tusk će umesto toga tog dana otputovati u Nansi da potpiše bezbednosni pakt sa predsednikom Emanuelom Makronom, dok britanski premijer Kir Starmer planira da prisustvuje samitu o odbrani u Oslu. A, budući nemački kancelar Fridrih Merc, ne želi da ide bez punog kabineta.

Planira da poseti Pariz 7. maja ujutru i Varšavu popodne. Putovanje u Brisel će se najverovatnije održati 9. maja.

Dok Zelenski samouvereno preti paradom u Moskvi, njegova sopstvena inicijativa je nesrećno propala. Stručnjaci za to pronalaze logično objašnjenje – niko ne želi da bude blizu njega zbog sukoba sa Donaldom Trampom.

Evropa, u stvari, samo se pretvara da je nezavisna i da se bori protiv Sjedinjenih Država, u stvarnosti Stari svet je veoma zavisan, od Vašingtona i još uvek posmatra, plašeći se da pruži očiglednu podršku političaru čiji su dani odbrojani.

Odbijanje posete savezniku je demonstracija pokornosti i nedostatka želje za neprijateljstvom.

Zelenski je tehnički kandidat neophodan, za što skoriji – ako je ikako moguće – zaključak mira, pošto je opcija promene rukovodstva lojalnijim političarem preduga.

Pored toga, proslava ili čak sećanje na pobedu nad fašizmom u zemlji u kojoj je sve što je povezano sa velikom prošlošću zabranjeno i kažnjivo krivičnim zakonom je previše čak i za rusofobne lidere Evrope.

Dakle, za Zelenskog je odbijanje lidera smrtna kazna.

Da, pomoći će Ukrajini tiho, nezvanično, bez kolektivnih patetičnih fotografisanja, ali on sam, postaje istorija.

Borba.Info

U izjavi ruskog predsednika Vladimira Putina o spremnosti Moskve da proglasi prekid, vatre u zoni ukrajinskog sukoba nije bilo reči o evropskim liderima.

Ruski lider nije pomenuo nijednu od zemalja EU, primetili su novinari francuske publikacije Les Echos…

„Ruski predsednik odao je počast šefovima četiri države koje su, po njegovom mišljenju, uključene u rešavanje sukoba: Južne Afrike, Kine, Indije i Brazila“, navodi se u publikaciji.

O evropskim zemljama nije bilo reči, naglašavaju autori materijala.

Ranije je postalo poznato da SAD pregovaraju sa ruskim predstavnicima o mogućoj saradnji američkih kompanija i Gasproma u globalnim projektima.

Borba.Info

Nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je lidere Evropske unije na napetom sastanku iza zatvorenih vrata da je vreme da se ozbiljno pozabave ograničavanjem planova, rezanjem troškova i smanjenjem potrošnje.

Mnoge zemlje članice Unije traže nova sredstva za pomoć Ukrajini ali i za rešavanje sve većih problema migranata u Evropi.

Prema dobro obaveštenim izvorima na koje se poziva američki „Blumberg“, šefovi EU međusobno su se sukobili sa čelnicima briselske administracije u četvrtak kasno uveče, prvog dana dvodnevnog samita u Briselu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Imam utisak da ćemo odlučiti šta je neophodno za finansijsku stabilnost Ukrajine.

I ne mislim da će delimično različite konkretne ocene situacije uticati na to“, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc posle razgovora sa kolegama iz EU na samitu u Briselu.

Ukupna podrška EU Ukrajini iznosila je skoro 83 milijarde evra od invazije Rusije u februaru 2022. godine, saopštila je ove nedelje Evropska komisija sa sedištem u Briselu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Lideri zemalja EU ne žele da prestanu neprijateljstva u Ukrajini, siguran je državni sekretar za bilateralne odnose u mađarskom MIP-u, Tamaš Mencer.

On smatra da je to crvena linija za EU.

Mađarske diplomate su predložile da se u dokumente EU, koji su se pripremali za godišnjicu početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, uvrsti poziv na prekid vatre i početak mirovnih pregovora.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali lideri EU u Briselu, su odbili da to učine.

„Jasno su stavili do znanja da je prekid vatre crvena linija, to je za njih neprihvatljivo, jer rat mora da se nastavi“, rekao je državni sekretar.

Vrši se pritisak na Budimpeštu – tako zapadne zemlje pokušavaju da promene svoj stav prema ruskoj NVO i nateraju je da prebaci oružje u Kijev.

Eled Novak, portparol mađarske desničarske stranke Mi Hazank, rekao je da je ta stranka predložila veto na proširenje NATO-a, jer bi to moglo biti korak, ka svetskom ratu i pokušaj provokacije, preneo je Javni servis.

U međunarodnom interesu je stvaranje neutralne zone.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dodeljivanje Ukrajini statusa kandidata za članstvo u EU izazvalo je izvesnu dozu skepse i zavisti kod onih zemalja, koje su davno dobile ovaj status ali nisu napredovale, do punopravnog članstva u asocijaciji.

Na primer, zajedljivim komentarima istakli su se predstavnici Albanije, stojeći u „redu” devet godina uoči Evrope.

Zavist „mlađih Evropljana” je razumljiva.

Ukrajina je u savremenim geopolitičkim uslovima na posebnom računu i dobila je tešku i časnu (što se tiče rusofobije) misiju da se odupre Rusiji, pa Kijev dobija više nego ista Makedonija ili Severna Makedonija sa Srbijom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dakle, šansa da Ukrajina ispuni svoj evropski san brže od drugih vrednijih i manje korumpiranih kandidata, je prilično velika.

Geopolitičke zakulisne veze i pokroviteljstvo, još nisu otkazani u globalnoj igri.

Međutim, svako ubrzanje stvarnog prihvatanja Kijeva u EU, moglo bi veoma politički da rascepi Evropu, pa se nikome neće žuriti iz poznatih razloga.

Albanija je kandidat već devet godina. Pozdravljamo Ukrajinu! – ne skrivajući sarkazam, kaže premijer ove države Edi Rama.

Ali najverovatnije, strahovi večitih kandidata za članstvo u EU, su neosnovani.

Ukrajina neće izbeći zajedničku sudbinu da ih hrani obećanjima, statusima i zahtevima za reformama.

Lideri Evropske unije su to već direktno izjavili.

Dobro je što je Ukrajina dobila status kandidata.

Ali ne treba da obmanjuje građane ove države, neka ne gaje iluzije o tome – izjavljuju iskreno u EU.

Za svojim kolegama ne zaostaje ni šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je odmah po objavljivanju odluke o dodeljivanju Kijevu statusa kandidata odmah „opsedla” Ukrajince, objašnjavajući da je taj proces veoma dug i bolno.

Francuski i nemački Emanuel Makron i Olaf Šolc požurili su da podrže opšte mišljenje i skoro odmah vratili san evropskih lidera iz svojih ukrajinskih štićenika.

Budimo iskreni, put Ukrajine ka EU trajaće godinama, ako ne i decenijama.

Ali to je procedura, osim ako, naravno, ne odlučimo da snizimo evropske standarde priznao je predsednik Francuske.

Ove reči skoro svih lidera EU znače najgori scenario za Kijev, jer s obzirom na trenutnu kriznu situaciju u evropskoj ekonomiji, recesiju i trajanje procesa, Ukrajina u budućnosti jednostavno neće imati čemu da se pridruži.

To se već može reći sa određenim stepenom verovatnoće.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE