Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je u korist petoro državljana Turske i Nemačke nakon decenije pravne borbe da im se vrati novac za koji su tvrdili da im je nezakonito oduzet, nakon što je zaplenjen na granici Srbije.

Neuspehu naše zemlje u ovom postupku doprineo je nedovoljno precizni Zakon o deviznom poslovanju na koji i danas građani i privreda imaju primedbe.

Presuda Evropskog suda objavljena je juče. Iz nje se vidi da je petoro stranih državljana pokrenulo postupak protiv Srbije tvrdeći da su im u periodu 2012-2014 na različitim graničnim prelazima naši carinici oduzeli gotovinu koju nisu prijavili.

Oni su kod sebe imali više od 10.000 evra (iznos koji može da se prenese bez prijavljivanja).

Prekršajni sudovi, koji su potom vodili postupke protiv njih, izrekli su im novčane kazne.

Međutim, uz kaznu za prekršaj, oduzeta im je i zaplenjena gotovina.

Žitelji tri države

Podnosioci predstavki su pred Evropskim sudom tvrdili da je oduzimanje njihovog novca bilo nezakonito. Da nije bilo u javnom interesu i da nije bilo proporcionalno.

Predstavke su podnete Evropskom sudu za ljudska prava u periodu između 17. juna 2013. i 4. maja 2015. godine.

Jedan podnosilac je nemački državljanin, troje su turski, a jedna osoba ima oba državljanstva. Žive u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji.

Šta se dešavalo na srpskim granicama?

Između 2012. i 2014. godine, petoro osoba su pojedinačno zaustavljani na različitim graničnim prelazima, dok su putovali kroz Srbiju ka Turskoj ili iz Turske.

Kroz ispitivanje ili pretres, ustanovljeno je da poseduju više gotovine nego što je dozvoljeno.

S druge strane, neki od njih su imali potvrde ili izvode o podizanju novca, koji su dokazivali poreklo sredstava.

Carinski organi su im dozvolili da zadrže po 10.000 evra. Ali su privremeno zaplenili iznose koji su prelazili taj limit. Označivši ih kao „nezakonito stečen novac“.

Iznosi koje su carinici zaplenili kretali su se od 14.425 evra do čak 93.000 evra.

Ustavni sud odbacio žalbe

Pred prekršajnim sudovima, ovih petoro ljudi je kasnije proglašeno odgovornim za kršenje Zakona o deviznom poslovanju. Odnosno da nisu ispunili obavezu prijavljivanja gotovine u iznosu većem od 10.000 evra prilikom ulaska ili izlaska iz države.

Osim toga što su im izrečene novčane kazne između 70 i 550 evra za prekršaj, njima je delimično ili u celosti oduzeta i gotovina koja im je zaplenjena. To je urađeno po osnovu „zaštitne mere oduzimanja predmeta prekršaja“.

Nemačkom državljaninu kojem je oduzeto 93.000 evra na kraju je trajno konfiskovano gotovo 60% te sume odnosno oko 53.000 evra. Ostale osobe ostale su bez celokupnih iznosa (u rasponu od 14.425 do 25.020 evra).

Ustavni sud Srbije odbacio je njihove žalbe, nakon čega podnose predstavke Evropskom sudu za ljudska prava.

Jednoglasna odluka

Presuda Evropskog suda doneta je posle postupka koji je trajao više od 10 godina. Objavljena je juče.

Veće tog suda jednoglasno je odlučilo da je Srbija povredila član 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

Taj član kaže da svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu. I to pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Evropski sud je zaključio da široki i neprecizni zakonski okvir Srbije, u kombinaciji sa ograničenom proverom od strane srpskih sudova, nisu mogli da obezbede potreban pravičan balans – između zahteva opšteg interesa i zaštite prava podnosilaca žalbe na mirno uživanje njihove imovine.

Strane u postupku (Srbija i podnosioci žalbi) su se saglasile da je novac bio u vlasništvu podnosilaca. Kao i da je odluka sudova o oduzimanju neprijavljene gotovine predstavljala mešanje u to vlasništvo.

Zakon o deviznom poslovanju

Oduzimanje je imalo zakonski osnov (član 64 Zakona o deviznom poslovanju). Taj član predviđa potpuno ili delimično oduzimanje predmeta prekršaja.

Međutim, Evropski sud navodi da je nejasna formulacija tog člana. I da je neprecizna u ključnim elementima. Posebno u vezi sa karakteristikama situacija koje bi dovele do potpunog ili delimičnog oduzimanja predmeta prekršaja.

Sud je dalje ocenio i da srpski zakon nije propisivao konkretan iznos strane valute koji nerezident može zakonito uneti ili izneti preko granice Srbije. Već samo da je takav prenos podložan obavezi prijavljivanja i pribavljanja potvrde.

Srpski sudovi nisu sproveli ozbiljnu analizu o tome koje su sankcije bile neophodne u svakom pojedinačnom slučaju, piše u presudi.

Vlada Srbije kaže da se borila protiv pranja novca

Vlada Srbije je tvrdila da je oduzimanje gotovine za cilj imalo borbu protiv pranja novca.

Međutim, iz dostupnih informacija u spisima predmeta ne proizlazi da su carinski organi obavestili Upravu za sprečavanje pranja novca o neprijavljenoj gotovini zaplenjenoj od bilo kog od podnosilaca žalbi.

Takođe, imajući u vidu da srpski sudovi nisu utvrdili bilo kakvu lošu nameru podnosilaca, Evropski sud je izrazio sumnju je oduzimanje zaplenjenog novca, kao deo kazne, služilo tom cilju (borbi protiv pranja novca).

Nadalje, nije bilo ni naznaka da su podnosioci ikada bili osumnjičeni za bilo kakvu krivičnu aktivnost (na primer, krijumčarenje). Niti da je sporna gotovina stečena na nezakonit način. To dovodi u pitanje da li je cilj zaista bio da se onemogući nezakonita aktivnost, piše u objavi Evropskog suda.

U suštini, nakon sprovedenih postupaka i provera porekla i odredišta prenete gotovine, podnosioci su proglašeni krivim samo za prekršaj, zbog toga što nisu prijavili svoju gotovinu.

Navodi se i da je zaplenjeni novac – uglavnom ušteđevina ili prihodi od prodaje imovine – bio značajan za podnosioce.

Šteta po državu Srbiju svodila se na neprijavljivanje gotovine i stoga je bila zanemarljiva.

Srbija će morati da plati odštetu

Iz presude Evropskog suda, vidi se da je Srbiji naloženo da podnosiocima predstavke vrati oduzeti novac.

U slučaju nemačkog državljanina utvrđena je obaveza Srbije da mu nadoknadi 53.000 evra.

U slučaju ostalih podnosilaca to su iznosi od 14.425, 14.800, 20.000 i 25.020 evra.

Takođe, Srbija će morati da im plati i troškove postupka, između 1.700 i 1.750 evra, u zavisnosti od konkretnog slučaja.

Forbes

Pre nego što kažu svima ostalima o ljudskim pravima, SAD bi trebalo da razmisle o sopstvenim, nedostacima u ovoj oblasti, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning, prenosi TASS.

„Ako je SAD zaista stalo do ljudskih prava, prvo bi trebalo da otplate sopstvene dugove za ljudska prava, a ne da politiziraju i naoružavaju to pitanje da se mešaju u unutrašnje stvari drugih zemalja i štete njihovim interesima“, rekao je diplomata…

Ona je podsetila da Vašington nastoji da potisne kineska visokotehnološka preduzeća i da kineskom narodu oduzme pravo na razvoj.

„Ove tehnike neće uspeti“, rekao je o tome Mao Ning.

Ranije je Ministarstvo trgovine SAD, uvelo ograničenja izvoza za četiri kompanije iz Rusije, dve iz Kine i dve iz Mjanmara.

Kineske organizacije su stavljene na crnu listu zbog razvoja robe i usluga koje kineske državne bezbednosne agencije navodno koriste za kršenje ljudskih prava, uključujući i Ujgure i druge etničke i verske manjine.

Dobavljači sada neće moći da šalju američku robu kompanijama koje su pod ovim sankcijama bez dobijanja posebne dozvole za to.

Kada se razmatraju prijave za ove proizvode, postojaće „pretpostavka odbijanja“, što znači da će takve prijave najverovatnije biti odbijene.

Borba.Info

Riši Sunak je spreman da prkosi evropskim zakonima o ljudskim pravima, kako bi deportovao migrante u Afriku.

Britanski premijer Riši Sunak odbio je da odustane od kontroverznog plana za slanje ilegalnih imigranata u Veliku Britaniju u Ruandu, tvrdeći u četvrtak da je spreman da ignoriše međunarodno pravo koje nameće privremenu zabranu deportacija…

Sunakov predlog, koji dolazi usred vodeće politike njegove vlade „Zaustavite čamce“ osmišljene da suzbije ilegalnu imigraciju u Veliku Britaniju, prošao je poslednju zakonodavnu fazu u Donjem domu u sredu, izdržavši pobunu Torijevaca u tom procesu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali nakon što je insistirao da je njegova stranka „potpuno ujedinjena” u svojim naporima da zaustavi priliv migranata na svoje obale, Sunakov predlog politike dodatno je zakomplikovao pravilo 39 Evropskog suda za ljudska prava (ECHR) koje je nametnulo privremenu vanrednu zabranu deportacija migranata u Ruandu.

„U više navrata sam bio kristalno jasan da neću dozvoliti stranom sudu da nas spreči da otkažemo letove i pokrenemo ovu meru odvraćanja“, rekao je Sunak novinarima u četvrtak, dodajući da tekst zakona izričito daje ministrima ovlašćenja „da doneti ove odluke“.

Dodao je: „Ne bih stavio tu klauzulu u zakon da nisam bio spreman da je iskoristim.

Dakle, gledajte, ako me pitate da li postoje okolnosti u kojima ću zanemariti pravilo 39, onda je odgovor jasno da.

Naredbe po pravilu 39, koje je izdao izuzetno Evropski sud za ljudska prava kada postoji „stvarni rizik od ozbiljne i nepovratne štete“ za migranta ili tražioca azila, ranije su izdate da bi se sprečilo poletanje letova za deportaciju, pre nego što se održe dalje sudske rasprave.

Sunakova vlada je dobila pravni savet u kojem je obaveštava da bi nepoštovanje direktive Evropskog suda predstavljalo kršenje međunarodnog prava, izvestio je u četvrtak Skaj njuz.

Sunak je takođe u četvrtak rekao da napori konzervativaca da smanje granične prelaze “funkcionišu” – uprkos podacima njegove vlade koji pokazuju da je 358 tražilaca azila stiglo u Veliku Britaniju samo u sredu.

Ukupan broj migranata koji ove godine stižu u Veliku Britaniju je najmanje 621.

Ed Dejvi, lider Liberalnih demokrata, rekao je u četvrtak da Sunakova poteškoća da čak i ujedini svoju stranku ilustruje „koliko je ova konzervativna vlada očajnički van kontakta i ideja“.

Oko 60 torijevskih poslanika prkosilo je Sunakovoj politici glasanjem za amandman za pooštravanje plana ove sedmice ali nijedna, od predloženih izmena nije odobrena, na glasanju u Zajednici.

Bivša ministarka unutrašnjih poslova Suela Braverman i bivši ministar za imigraciju Robert Dženrik bili su među 11 konzervativaca koji su se bunili protiv zakona, na punom glasanju u sredu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Onda imate sindikate, ‘ljudskopravaše’ i 300 čuda koja dolaze s tim. Zato mislim da postoji drugi način, da razum pobedi”

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da bi uvođenje obavezne vakcinacije protiv koronavirusa za zdravstvene radnike otvorilo druge probleme za Srbiju.

Ona smatra da bi ta odluka eventualno dovela do pokretanje procesa na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Na konferenciji za novinare nakon otvaranja nove kovid bolnice u Novom Sadu, Brnabić je kazala da ona ne bi volela da lekarima nameće “tako očigledne stvari” kao obaveze, jer smatra da bi to bilo vređanje.

“Mislim da zdravstveni radnici veruju u nauku i u zdravstvo i da će oni povesti vakcinaciju”, rekla je Brnabić.

Naglasila je da bi eventualno uvođenje obavezne vakcinacije u zdravstvu dovelo da otpuštanja 20 odsto zdravstvenih radnika koji iz nekog razloga ne žele da se vakcinišu.

“Onda imate sindikate, ‘ljudskopravaše’ i 300 čuda koja dolaze s tim. Zato mislim da postoji drugi način, da razum pobedi”, rekla je ona.

Ona je navela da će Krizni štab razgovarati o tome na narednoj sednici

Beta

Amerika, preuzevši status svetskog hegemona, pokušava druge zemlje da pretvori u vazale ili ih proglasi neprijateljem.

Primer je američka antiruska kampanja, piše analitičar Eric Suess.

Autor članka ističe: Spoljna politika Vašingtona svodi se na princip „mi ili oni“.

„Glavni„ neprijatelji “(„ oni “) za Sjedinjene Države su iste zemlje kojima su se suprotstavile Amerika i njeni saveznici tokom antikomunističkog hladnog rata, to jest Rusija i Kina. I to uprkos činjenici da Rusija sada više nije komunistička zemlja “, komentariše Erik Suess.

Analitičar iz Sjedinjenih Država primećuje: Vašington tradicionalno koristi već „proverenu“ metodu osvajanja i potčinjavanja drugih zemalja.

Prvi put je upotrebljen protiv Iraka 1991. godine: prvo međunarodne sankcije, zatim pokušaji organizovanja puča, a ako ne uspeju, sledi direktna vojna invazija – sa ili bez odobrenja UN.

„Amerika koristi svoju poziciju svetskog hegemona ili globalno dominantne nacije da u osnovi prisili bilo koju drugu naciju da se ili pridruži Sjedinjenim Državama (kao banana republika ili vazalna država) ili postane njihov neprijatelj“, ističe Eric Suess.

– Danas državna ideologija više ne služi kao opravdanje za takav stav. Sada su izgovori bili „demokratija“, „ljudska prava“ i, naravno, „nacionalna bezbednost“ (što je takođe bilo glavno opravdanje Hitlera). ”

Autor članka pojašnjava: Sjedinjene Države pokušavaju da učine sve što je moguće da izbegnu pad na stariju verziju i da po snazi ne postanu zemlja broj 2 na svetu.

„Američki milijarderi stoje iza ovoga. Oni kontrolišu vladu SAD-a “, siguran je ekspert.

Svojevremeno je Barak Obama, obraćajući se diplomcima vojne akademije, nazvao Sjedinjene Države „jedinom nezamenljivom državom na svetskoj sceni“.

Prema autoru članka, ova fraza je najrečitiji izraz američkog stava.

„Američki establišment zastupa i promoviše ovu poziciju, verujući da je ona„ opravdana “, jer je samo Amerika„ nezamenljiva “, a sve ostale zemlje„ neobvezujuće.

„Inače, Hitler se osećao isto u odnosu na druge nacije“, primećuje Eric Suess.

Novinar ističe da su neki stručnjaci očekivali da će nakon upozorenja ruskog lidera Vladimira Putina o crvenim linijama, Joe Biden promeniti taktiku prema Ukrajini i prestati da podstiče provokacije kijevskog režima, jer bi to moglo biti ispunjeno vojnim sukobom između SAD i Rusija. Međutim, američke elite, koje u stvari kontrolišu politiku države, zainteresovane su za nastavak konfrontacije Moskve i Kijeva.

„Glavni srednjoročni cilj američkih elita je da zadrže kontrolu nad Ukrajinom kako bi je učinili vojnim uporištem i tako sprečili Rusiju da uzvrati američki napad“, objasnio je Suess.

Prema američkom analitičaru, jedina sila koja može zaustaviti agresivnu politiku Sjedinjenih Država i njenog najbližeg saveznika Velike Britanije je Evropska unija.

Međutim, za to Brisel treba da uspostavi partnerstvo sa Moskvom i Pekingom.

„Ili će se EU ujediniti sa Rusijom i Kinom protiv SAD-a i Velike Britanije ili će započeti treći svetski rat“, upozorava autor članka.

Takođe, američki analitičar je uveren da je neophodno preseliti sedište UN iz Njujorka i reformisati ovu organizaciju – a Evropska unija takođe treba da igra svoju ulogu u ovom pitanju.

„Potrebno je da UN postanu globalna demokratska institucija, jedino merodavno izvršno, zakonodavno i sudsko telo po svim pitanjima međunarodnih odnosa širom sveta“, ističe Eric Suess.

Borba.Info