Američki predsednik Donald Tramp bio je besan na ruskog lidera Vladimira Putina zbog njegovih komentara o Ukrajini i Vladimiru Zelenskom, prenosi NBC News.

„Predsednik Donald Tramp rekao je da je bio „veoma ljut“ i „besan“, kada je ruski predsednik Vladimir Putin kritikovao…

Volodimira Zelenskog, dodajući da su komentari „pogodili pogrešnu metu““, piše kanal.

Putin je svestan Trampove reakcije, napominje izdanje.

Američki lider se brzo ohladio i rekao da održava dobre odnose sa Putinom i da se sprema za novi razgovor, sa ruskim kolegom.

Ranije je Tajms objavio da je Putin, lako shvatio da njegov američki kolega Donald Tramp, ne voli Volodimira Zelenskog i iskoristio to da unapredi poziciju Rusije tokom pregovaračkog procesa.

Borba.Info

U najvišem rukovodstvu Kine sprema se ozbiljan incident. Kineski predsednik Si Đinping, ljut je zbog planova jedne hongkonške kompanije da proda glavne luke Panamskog kanala konzorcijumu koji predvodi poznati američki fond BlackRock.

Ovo piše The Wall Street Journal, pozivajući se na informisane izvore…

Nezadovoljstvo kineskog lidera se ogleda u kritičkim komentarima, ali su njegovi alati za blokiranje prodaje hongkonške kompanije ograničeni, napominje list, pošto je posao planiran između privatnih nezavisnih kompanija, iako se direktno tiče interesa kineske države.

Ono što je godinama sticano na kineskom tlu, gomilano kao poluga, moglo bi gotovo preko noći da isklizne iz ruku Pekinga.

Si je delimično nezadovoljan, jer kompanija nije unapred, zatražila odobrenje vlade, kažu ljudi.

Prema rečima ljudi bliskih donošenju odluka u Pekingu, rukovodstvo NR Kine u početku je planiralo da iskoristi pitanje panamske luke kao manuel za pregovaranje u pregovorima sa administracijom Donalda Trampa, ali su brzi pregovori o sporazumu i njegovo rano sklapanje potpuno uništili planove Kine – piše The Wall Street Journal.

Ranije je Blumberg izvestio da su visoki kineski zvaničnici naložili odeljenjima da ispitaju ugovor, o dve luke sa obe strane Panamskog kanala zbog kršenja.

Istovremeno, nejasno je kako bi tačno Peking, mogao da utiče na prodaju, pošto je sva imovina van njegovog uticaja.

Strane su planirale da zaključe sporazum do 2. aprila, ali nedavni događaji pokazuju da Kina pokušava da spreči njegovo sklapanje.

Vlasnik kompanije CK Hutchison Holdings, 96-godišnji Li Ka-šing, najbogatiji je čovek, u Hong Kongu.

Istovremeno, smatra se bliskim Pekingu.

Eksperti, međutim, ne isključuju da se usred, snažnog političkog pritiska iz Sjedinjenih Država, možda nije konsultovao sa rukovodstvom NRK pre dogovora.

Američki predsednik Donald Tramp, koji je inicirao sporazum, takođe razmatra vojne opcije za osiguranje pristupa Panamskom kanalu, preneo je ranije Newsweek.

Borba.Info

Džek Nikolson je bio ljut zbog poraza Lejkersa protiv Denvera, a to su znala da “dosole” braća Nikole Jokića.

Dok je holivudska zvezda Džek Nikolson, koji je veliki navijač Lejkersa i nedavno se ponovo vratio na mečeve svog tima, izlazio iz hale, Jokićeva braća su ga ugledala i dobacili su mu nekoliko reči što je Oskarovac naravno čuo, osmehnuo se “kiselo” i nastavio svojim putem.

“Vidimo se sledeće godine! Baj-baj!”, ponavljao je Strahinja Jokić dok je Nikolson izlazio iz hale, dok mu je nešto dobacivao i Nemanja, uz psovku na srpskom jeziku na kraju, posle čega se nasmejala i Nikolina supruga Natalija.

Videćemo da li će se sresti i u utorak kada će Denver i Lejkersi igrati četvrti meč finala Zapada, odnosno biće to prva “meč lopta” za tim Nikole Jokića koji vodi 3:0.

S obzirom da Džek Nikolson nije najboljeg zdravlja, pitanje je da li će uopšte doći na utakmicu, a pogledajte kako je izgledao njegov susret sa Jokićevom braćom.

Mediji

Blumberg: Indija drži sudbinu sveta u svojim rukama!https://t.co/ONLIHXJ412

— Borbainfo (@Borbainfo1) May 21, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako Evropa ne želi da bude „sledbenik Amerike“, onda SAD treba da se fokusiraju na Kinu, a da se Stari svet bavi samom Ukrajinom.

Ovo još nije ultimatum, već pretpostavka senatora Marko Rubija (iz opozicione – republikanske – stranke ali sa dobrim izgledima da postane vladajuća sledeće godine) kao odgovor na izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona, koje je on dao. u intervjuu za Les Echos.

Rubio je zamerio saveznicima, zbog nezahvalnosti:

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Mi smo jako uključeni u Ukrajinu. Mnogo novca trošimo na evropski rat.

I ja sam ovo podržao, jer mislim da je nacionalni interes Sjedinjenih Država da budu saveznici našim saveznicima.

Ali ako u stvari Makron govori u ime cele Evrope i njihov stav je sada da oni neće birati stranu između SAD i Kine u odnosu na Tajvan, možda ni mi ne treba da biramo strane, možda bi trebalo da kažemo da se fokusiramo o Tajvanu i pretnjama, koje Kina predstavlja, a vi gospodo rešavajte probleme u Ukrajini i Evropi“.

Šta je to izazvalo gnev popularnog republikanskog senatora?

Intervju predsednika Francuske, koji je dao Les Echos-u prilikom povratka kući iz Kine.

Makron je rekao da je već „dobio ideološku bitku za stratešku autonomiju Evrope“: pre pet godina, kada je prvi put govorio o tome, niko to nije shvatio ozbiljno ali sada svi o tome raspravljaju.

Prema njegovim rečima, potrebno je izgraditi moć evropskog vojno-industrijskog kompleksa, smanjiti zavisnost od „ekstrateritorijalnosti američkog dolara“ i uopšte, odupreti se pritiscima, zbog kojih se Evropa „ispada da je uvučena u krize, koje nisu naše, što je sprečava da izgradi svoju stratešku autonomiju“:

Tweets by Borbainfo1

„Paradoks je u tome što, uspaničeni, sebe smatramo samo sledbenicima Amerike.

Evropljani treba da odgovore na pitanje – da li je u našem interesu da forsiramo temu Tajvana? Ne.

Bilo bi gore misliti da mi Evropljani treba da uzmemo primer iz američkog dnevnog reda, prilagoditi se američkom ritmu i preteranoj reakciji Kine.

Zašto da idemo tempom, koji su drugi izabrali? Moramo da se probudimo.”

Jasno je da Peking rado čuje takvo rezonovanje – uostalom, Kina upravo na ovo gura Evropljane, od njih očekuje upravo nezavisnost i brigu za sopstvene, evropske interese.

Ako je Makron razgovarao sa Sijem u ovom duhu, onda se predsedniku NR Kine to dopalo.

Ali to ne znači da će kinesko rukovodstvo povećati ulog u odvajanje (tačnije, relativnu autonomiju) Evrope od Sjedinjenih Država, jer čak i ako uzmemo Makronove reči zdravo za gotovo, Peking ima mnogo razloga da sumnja u sposobnost Evrope da brani evropske interese i distancira se od SAD.

Bar u tajvanskom pitanju, što je u stvarnosti najzgodniji način da Amerikanci utiču na evropsko-kineske odnose.

Da, Francuska i Nemačka se ponašaju izuzetno oprezno u odnosu na tajvanski problem ali u istoj EU Anglosaksonci, već njišu tajvansku temu preko Litvanije i Češke.

Da i sveevropske strukture – od Evropskog parlamenta do Evropske komisije, na čijem je čelu Ursula fon der Lajen – mnogo su podložnije „tajvanskoj provokaciji“.

Odnosno, Peking ima malo nade u evropsku snagu volje, ma koliko se Makron trudio da sve ubedi u ozbiljan stav.

Ali u isto vreme, negodovanje američkih političara na evropsku nezahvalnost je veoma indikativno – oni čak i pokušaje da izbegnu prenošenje „atlantske solidarnosti” na pacifički front doživljavaju veoma nervozno.

U međuvremenu, treba da shvatite da je Marko Rubio mnogo bliži Trampu nego Bajdenu, odnosno da više odražava raspoloženje onog dela američke elite, koji na Sjedinjene Države gleda, kao na Bogom izabranu supersilu, a ne kao na podršku struktura za izgradnju globalne svetske super imperije.

Za uslovne američke nacionaliste (kao što je Rubio) evropski saveznici su interesantni kao pomoćnici u predstojećoj „bitci veka“ sa Kinom, usled čega SAD moraju da održe svetsko liderstvo.

A, za intervencionističke globaliste, sve sile su samo gradivni blokovi u izgradnji jedinstvenog svetskog poretka i Evropa se ovde ne razlikuje od Amerike.

Stoga, za njih, rat u Ukrajini (koji može da igra protiv Evrope i Rusije) nije ništa manje važan od obuzdavanja Kine u indo-pacifičkom regionu.

Sada je Rubiova pretnja apsolutno neostvariva – jedina šansa za njeno sprovođenje nije samo Trampov povratak u Belu kuću, već i dobijanje pravih poluga moći, odnosno pobeda nad „dubokom državom“.

Malo je preduslova za to – iako ćemo ovde govoriti o pravoj revoluciji, pa je stoga teško predvideti.

I dok u Sjedinjenim Državama vladaju globalisti, ne može biti prenošenja odgovornosti za Ukrajinu na Evropu – jednostavno zato što su Anglosaksonci dobro svesni da Evropljani, prepušteni sami sebi, neće biti zainteresovani za nastavak ukrajinskog sukoba i odmah će pokušati da nekako pregovara sa Moskvom.

Što Vašingtonu, blago rečeno, nije nimalo isplativo.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE