Često se saveti o tome, kako smanjiti nivo stresa mogu čuti u duhu „bolje spavajte“, „bavite se sportom“, „provodite manje vremena na telefonu“ itd.

Čini se da je ovaj savet prilično efikasan – neki ljudi koji ga slušaju zaista primećuju da su počeli da se osećaju bolje…

Međutim, takvi „lajf hakovi“ nisu korisni za sve koji su pod hroničnim stresom. Održavanje rasporeda spavanja ili odlazak u teretanu zahteva ozbiljan napor od osobe, što samo po sebi stvara stresno opterećenje, a često ljudi jednostavno, ne mogu pronaći snagu za to.

Dakle, kako se možete nositi sa stresom?

Kao što je primetio psiholog, doktor psihologije, pisac Mihail Hors, klasični antistresni saveti poput „šetajte više“ imaju za cilj borbu, protiv biološkog stresa.

Istovremeno, u savremenom svetu ljudi mnogo češće pate od druge vrste stresa – emocionalnog. Moguće je izboriti se sa tim, ako je postalo hronično, promenom razmišljanja. Specijalista je o ovome govorio Javnom servisu.

“Emocionalni stres je opterećenje za pojedinca”

Prema njegovim rečima, preporuke za poboljšanje načina spavanja i vežbanja najčešće dolaze od lekara i stručnjaka koji obraćaju pažnju na biološke uzroke stresa, a zanemaruju emotivne. U stvari, nedostatak sna i fizičke aktivnosti zaista mogu izazvati napetost u ljudskom telu ali nisu uvek glavni uzrok stresa.

“Stres, kojeg moderni ljudi zapravo imaju mnogo više, jeste emocionalni stres. To je hronična napetost koju osoba doživljava usled dugotrajnih negativnih emocija. Shodno tome, ako se čoveku kaže: više se bavi sportom, spavaj se, šetaj, više se bavi sportom i tako dalje, a on to ne radi, to znači da nema resursa za ovo i nedostatak sredstava nije zato što je fizički preopterećen, ima mišićnu snagu, već zato što ima mnogo negativnih emocija.

Ovde treba da radimo sa ovim negativnim emocijama, ispravimo emocionalni stres, vratimo snalažljivost ličnosti, jer je emocionalni stres napetost ličnosti ili duše, ako hoćete.

Postavlja se razumno pitanje: kako smanjiti količinu negativnih emocija u životu? Kao odgovor, često se daju isti saveti da se češće šeta ili bolje naspava, može se dopuniti preporukom da odete na odmor, nekako odvučete pažnju i tako dalje, napominje psiholog.

Međutim, to ne može uvek pomoći – ljudi često odlaze u odmaralište i ponesu svoja iskustva sa sobom. Vraćajući se u situaciju koja je izazvala negativnost u osobi, brzo će se vratiti u stresno stanje.

„Ispostavilo se da naše negativne emocije ne zavise od situacija i okolnosti našeg života.

Istovremeno, ako čovek uspe da odmah ispljusne negativnost i brzo se oslobodi negativne situacije, to može biti sasvim dovoljno da održi emocionalnu ravnotežu, istakao je stručnjak. Međutim, ako stres poprimi hroničnu formu, onda pokušaji da se on oslobodi „ovde i sada”, verovatno neće imati efekta.

Na primer, antistres igračke ne donose nikakvu korist, a razne loše navike poput pušenja ili alkohola, koje u ovom trenutku mogu da daju osećaj olakšanja, u stvarnosti samo pomažu da se izbori sa simptomima odvikavanja od prethodne doze, pogoršanje stresa na duži rok.

„Ovde nam je potreban drugačiji pristup – kognitivni. Njegova ideja je da naše negativne emocije, ispostavilo se, ne zavise od situacija i okolnosti našeg života, kako se obično veruje. Ako se zapitate zašto sam se unervozio, na primer, u saobraćajnoj gužvi, odgovor će najverovatnije biti: „Zato što kasnim. Ili je neko vikao na mene i ja sam se uvredio ili je moj sin dobio lošu ocenu i ja sam se iznervirao.

Ovakvim odgovorima kažemo da smo emotivne žrtve okolnosti, a sve dok te okolnosti postoje, prinuđeni smo da budemo nervozni. Ali ne može se uticati na sve okolnosti“, objašnjava specijalista.

„Preostaje, dakle, samo kognitivni pristup koji kaže da ovde uopšte nije stvar u okolnostima, već u tome kako se prema njima odnosimo, u našoj viziji ovih okolnosti, u našoj spremnosti za te okolnosti.

Prema Horseu, postoje dve glavne vrste verovanja koja oblikuju negativne emocije. Prvi je čovekovo mišljenje da neka stvarna okolnost ne treba da postoji, da sve treba da bude drugačije. A drugo je uverenje da je prisustvo ove okolnosti nedvosmisleno loša stvar.

„„Loše“ i „ne onako kako ja želim“ nisu ista stvar“

„Kako sa ovim raditi? Prvo, treba da se zapitate – da li moje mišljenje da stvari stoje, ne treba da bude tačna izjava koja odgovara objektivnoj stvarnosti?

Da li je tačna moja izjava da stvari ne mogu biti onakve, kakve jesu sada. Na kraju se ispostavi da mogu.

A, kada sami sebi kažemo: „Da, može biti, istina može biti drugačija“, mi, zapravo, počinjemo da se oslanjamo na multivarijantni model opisivanja sveta, a ovaj model je već u skladu sa svetom, kada se čovek navikne da razmišlja na ovaj način, on je spreman za različite opcije – kaže sagovornik izdanja

– Drugo, kada čovek jasno proceni šta mu se dešava, važno je podsetiti se da „loše” i „ne onako kako ja želim” nisu isto čovek razdvaja ova dva pojma i počinje, prvo na nivou govora, a zatim na nivou uobičajenog razmišljanja, da sebi govori da „Život sada nije prošao, onako kako sam planirao“, ne dodajući rep „loše“, zatim postaje mu mnogo lakše da živi“.

U stvari, ako osoba akumulira negativne emocije, to će dovesti do hronične napetosti nervnog sistema, u suštini do njegovog zapaljenja, primetio je stručnjak. U takvom stanju, on će imati mnogo manje snage da utiče na svet oko sebe. Shodno tome, što čovek mirnije podnosi nepoželjne životne okolnosti, ima više mogućnosti da donosi razumne odluke i sledi ih, naglasio je izvor.

Između ostalog, Hors je takođe primetio da je pitanje pravilnog upravljanja stresom nedavno postalo ozbiljna briga u ruskim regionima.

Tako je rekao da trenutno radi sa lekarima u Novgorodskoj oblasti, učeći ih da se efikasnije nose sa stresom, što će im omogućiti i da bolje razumeju pacijente.

Ranije je u razgovoru za OSN psiholog Mihail Hors uporedio radoholičare sa alkoholičarima.

Mediji