Na mreži je objavljeno više video snimaka na kojima se vidi kako ukrajinski helikopter Mi-24 „lovi” rusku bespilotu kamikaza „Geran-2”.

Važno je napomenuti da se ovog puta pokušaj presretanja jurišnog drona ne vrši upotrebom naoružanja helikoptera, već vatrom iz odeljenja za sletanje…

Kao što se može videti na snimku, ukrajinski helikopter prati bespilotni letelicu kamikaza koja ide ka meti, dok topnik iz borbenog vozila pokušava da obori bespilotnu letelicu.

Nepoznato je kako je završio “lov”, pošto se snimak završava.

Istovremeno, nemačka štampa je objavila članak, koji je još jednom potvrdio upotrebu nove taktike ruskih Oružanih snaga tokom napada bespilotnih letelica porodice Geran, na ciljeve u Ukrajini, prenose ukrajinski izvori.

Tvrdi se i da je zahvaljujući novoj taktici ukrajinska PVO počela ređe da obara ruske dronove.

Sada, umesto da lete ka ciljevima jedan po jedan, u razmaku od nekoliko minuta, Gerans se okuplja u „roj” na udaljenosti od nekoliko kilometara od nameravanog mesta napada na visini od nekoliko hiljada metara, nakon čega istovremeno zaranjaju na predviđene ciljeve.

Zbog činjenice da mnogi jurišni dronovi istovremeno lete ka ciljevima u datom gradu, koje je gotovo nemoguće oboriti, efikasnost napada dronovima na velike gradove pod kontrolom Kijeva je izuzetno visoka.

Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova odgovorila je na opravdanja američkog glumca Džordža Klunija povodom poziva fondacije koju je osnovao za progon ruskih novinara.

Diplomata je o tome pisala, na svom Telegram kanalu…

Kluni je pokušao da objasni da su zaposleni u njegovoj fondaciji pogrešno shvaćeni i da ne žele nikoga da maltretiraju.

„Odlično smo razumeli i Klunija i njegovu organizaciju“, rekla je Zaharova.

Ona je predložila da glumac i njegova fondacija, ako zaista žele da pomognu novinarima, pronađu „spisak meštana koji su poginuli u Buči, čija tela su svetski mediji navodno predstavili kao žrtve „ruskog nasilja”.

Zaharova je skrenula pažnju na to da još niko ne zna ko su ti ljudi, koje su međunarodni mediji prikazali, kako leže na ulicama Buče.

„Objavite listu i spasite zapadne novinare od istorijske sramote“, pozvala je Klunijeva fondacija rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Ranije je objavljeno da je glumac Džordž Kluni izjavio da nema nameru da proganja novinare iz Rusije.

Odgovarajući apel objavljen je u njegovoj fondaciji.

Mediji

Za Rusiju je problem što će njena Severna flota krajem ove decenije imati, u najboljem slučaju, samo šest višenamenskih podmornica, a taj broj ni na koji način ne predstavlja pretnju čitavom zapadnom svetu.

Američka ratna mornarica formira posebnu grupu brodova za „praćenje aktivnosti ruskih podmornica u Atlantiku“.

Sjedinjene Države ovim potezom stvari vrćaju u vreme Hladnog rata. Tada su se bavile istim ali se sadašnja situacija značajno razlikuje od tadašnje.

Ta grupa brodova već je dobila ime Greyhound («Hrt»), a u njenom sastavu biće razarači „Donald Kuk» (Donald Cook) i «Tomas Hadner» (Thomas Hudner), a od 2022-ge i «Sallivans» (Sullivans).

Nešto kasnije će u nju biti uključeni i «Koul» (Cole) i «Grejvli» (Gravely).

Matične luke brodovima ove grupe će biti Majport na Floridi i Norfolk u Virdžiniji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Potrebnu borbenu gotovost moraće da dostignu do juna 2022. godine.

Američki mediji prenose da zapovednik mornarice SAD Brendon Meklejn rekao da će grupa imati zadatak da „prati aktivnosti ruskih podmornica u Atlantiku i brani domovinu na moru “.

Drugim rečima, ovo je direktan signal: Sjedinjene Države stvaraju posebnu grupu na Atlantiku posebno za borbu protiv ruskih podmornica.

Meklejn je samo potvrdio da se vraća „već viđeno“.

Dugi niz godina se Hladni rat na moru svodio se na sledeće – sovjetske podmornice sa balističkim raketama dežurale su nedaleko od američkih obala, spremne da izvedu nuklearni napad na Sjedinjene Države, a Amerikanci su svakoj od njih pokušavali da „zalepe“ ili nuklearnu podmornicu ili površinski borac, sa glavnim zadatkom da sovjetskim podmornicama, ako dođe do rata, ne dozvole lansiranje.

U tome je Amerikancima u velikoj meri pomagao hidrofonski sistem (Sound Surveillance), koji je bio u stanju da detektuje sovjetske podmornice tih godina sa velike udaljenosti.

Sve je funkcionisalo tako što su protivpodmornički avioni slati u potragu za sovjetskim podmornicama, sa dvostrukim zadatkom – da ih prvo pronađu, a zatim da na njih navedu podmornicu-lovca ili površinske brodove.

Osamdesetih godina prošlog veka, tokom poslednjeg zaoštravanja Hladnog rata, Amerikanci više nisu samo posmatrali sovjetske podmornice, već su ih „progonili“ aktivnom upotrebom sonara i simulatora dubinskih bombi (naročito u blizini teritorijalnih voda Sjedinjenih Država).

Današnja situacija je znatno drugačija.

S jedne strane, podmornice sa balističkim raketama danas ne idu u Atlantik i Tihi okean.

Za tim nema potrebe jer čak i rakete sa starih podmornica do SAD dobacuju i iz svojih pristaništa. Iz priobalnih područja, utoliko lakše.

Za Rusiju je problem što će njena Severna flota krajem ove decenije imati, u najboljem slučaju, samo šest višenamenskih podmornica, a taj broj ni na koji način ne predstavlja pretnju čitavom zapadnom svetu.

Ali Rusija može otkloniti dosadašnje greške pri gradnji ratnih brodova, a to bi njenu mornaricu do 2030-te pretvorilo u smrtnu pretnju SAD.

A čak i ako se to ne dogodi, postoji kineski faktor.

Kina može u gradnju podmornica postaviti na „neprekidnu traku“, kao što je to učinila sa gradnjom brodova.

U tom slučaju će se Amerikanci, sa njihovim problemima u brodogradnji, shvatiti da, generalno govoreći, nemaju dovoljno brodova i za Rusiju i za Kinu.

U tom slučaju će im malo snaga ostati na Atlantik, pa im čak i skromne podmorničke snage Severne flote mogu predstavljati značajnu pretnju.

Međutim, ako se i ruski deficit podmornica i realnost kineske podvodne pretnje vezuju tek za 2030-tu – zbog čega Amerikanci startuju već sada?

Na to nema zvaničnog odgovora, ali Majkl Abrašoff, bivši komandant razarača „Benfold“ u knjizi „To je moj brod“ navodi primer vežbe protiv podmornica u kojoj su, pored njegovog, učestvovala još dva broda, a „neprijatelj“ je bila američka atomska podmornica.

Citat: „…Imali smo zadatak da je lociramo i da se sakrijemo od nje. Njen zadatak bio je da locira i potopi brod na kome se nalazio komandant.

Za ovu vežbu je po rangu bio zadužen komandant Gari, a mi o vežbi nisamo ništa znali ni tri dana pre njenog početka…

…Pozvao sam mornare koji su opsluživali sonar, a i neke oficire … Na opšte iznenađenje (i moje takođe), mornari su smislili lukav plan kakav nikada ranije nisam video.

Tajno smo ga dostavili pretpostavljenima, ali je bio odbijen… Pobedile su tradicijai zastareli metodi.

Rezultat: podmornica je `uništila` sva tri naša broda, a njena posada se nije ni oznojila!“

Abrašov nije postao admiral, čak je morao da napusti mornaricu.

Amerikanci se spremaju za mogući rat.

U tome za rusku mornaricu nema ništa dobro. Savremeni hidroakustički sistemi, koji rade u niskofrekventnim dijapazonima sa aktivnim hidroakustičkim “osvetljenjem” i antenom vučenom iza broda, u stanju su da otkriju svaku podmorniicu.

Bila bučna ili bešumna.

Grupa od nekoliko razarača može – kad deluje `u liniji` – otkriti podmornicu u zonu širine stotine kilometara.

Amerikanci prave značajan korak u svojim pripremama za rat.

Fakti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE