I vojna operacija i sankcije će trajati dugo, upozorio je Fjodor Lukjanov.

Ruska vojna ofanziva na Ukrajinu će verovatno trajati dugo i dovesti do „razdvajanja“ ruske i zapadne ekonomije, rekao je Fjodor Lukjanov, istaknuti stručnjak za međunarodne odnose i glavni urednik časopisa Russia in Global Affairs, u četvrtak.

Govoreći za RT, Lukjanov je govorio o kratkoročnim izgledima za sukob, napominjući da su na početku ruske „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini i Moskva i Zapad verovatno imali neke „iluzije“, da se sukob može rešiti diplomatskim putem.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada imamo ovu konkretnu situaciju, u kojoj samo vojna sila odlučuje“, rekao je on.

I Rusiju i Ukrajinu, kako je naglasio, sada vodi „vojna logika“, koja sugeriše da bi svaki prekid vojne akcije dao drugoj strani šansu da se pregrupiše i pripremi za dalje akcije.

„Dakle, nema šanse za političko ili diplomatsko rešenje u ovom trenutku i bojim se da ćemo pratiti vojne aktivnosti dosta dugo vreme ispred nas“, rekao je Lukjanov.

On smatra, da Rusija nije bila dobro pripremljena za napad, kao što je trebalo da bude i da je stoga, nakon prvih prvih osvajanja, morala da povuče snage sa nekih teritorija, koje su već bile zauzete.

Sada, rekao je Lukjanov, ruske snage sporo ali stabilno napreduju.

Osim proglašenog cilja „oslobođenja“ Donjecke i Luganske Narodne Republike, Rusija ima „druge ciljeve, koji nisu zvanično objavljeni“.

Ispunjavanje tih ciljeva može značiti, da Rusija uzima pod svoju kontrolu i druge delove Ukrajine, dodao je on.

„Sve što čujemo od ruskih zvaničnika, kako u Moskvi, tako i na terenu, daje nam osećaj da se teritorije, koje je ruska vojska već zauzela nikada neće vratiti Ukrajini“, dodajući da sumnja, da čak i ruski lideri znaju, gde će se operacija završiti i kako će izgledati Ukrajina nakon sukoba.

U isto vreme, Lukjanov je tvrdio: „Ne izgleda baš verovatno, da će iko prepoznati te dobitke.

Upitan da prokomentariše moguće referendume na teritorijama pod kontrolom Rusije, Lukjanov je rekao da ne misli da referendumi imaju mnogo smisla, jer će, kakav god da bude rezultat glasanja, biti odbijen od strane, drugih strana.

„U tom smislu bilo bi važno videti i znati pravu volju ljudi, koji tamo žive, ali u sadašnjim okolnostima, ne vidim kako to učiniti“, rekao je on.

U svetlu vojnog napretka Rusije u Ukrajini, zapadne pristalice Ukrajine imaju dve opcije: da nastave, da obezbeđuju Kijev oružjem ali bez ikakvih garancija za pobedu ili da traže neku vrstu primirja, koje bi „moglo da obezbedi neki period mira“.

Za sada izgleda, da preovladava „agresivni“ pristup, rekao je Lukjanov.

Važno je pitanje, kako će preostali deo suverene Ukrajine razvijati svoju državnost u ovim novim okolnostima, primetio je Lukjanov, pošto će Kijev verovatno dugo zavisiti od zapadne pomoći.

Što se tiče odnosa Rusije sa Zapadom, ne treba očekivati da će sankcije uvedene Moskvi uskoro biti ukinute, tvrdi on.

Po mišljenju stručnjaka, „razdvajanje“ ruske i evropske privrede „je nepovratno na veoma dug period“.

Međutim, brzina uvođenja sankcija će se verovatno smanjiti, sugerisao je Lukjanov, jer će „svi naredni paketi, ako su ozbiljni, više štetiti evropskoj nego ruskoj ekonomiji“.

Rusija će teško patiti zbog sankcija, smatra Lukjanov, pa je sada glavni cilj zemlje „da se prilagodi novoj situaciji i pronađe nove puteve za razvoj“.

Komentarišući pokušaje SAD da ubede Kinu i Indiju, da se pridruže „kolektivnom Zapadu” u njegovom tvrdolinijskom pristupu Rusiji, Lukjanov je rekao, da je stav Vašingtona „veoma čudan”.

„Obraćajući se “velikim momcima”, kao što su Kina i Indija i zamolivši ih za pomoć, morate ponuditi nešto zauzvrat.

Ali to se ne dešava“, rekao je on, dodajući da bi SAD mogle „preceniti“ svoj značaj za Peking i Nju Delhi.

Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve.

Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom, koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a, koji predvode SAD.

Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje, da je planirao da silom povrati dve republike.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE