Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da Budimpešta s pravom, ne želi da bude deo procesa integracije sa Ukrajinom, što Mađarskoj, preti ratom.

Sijarto je podsetio da je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da mađarski narod, navodno nema pravo da odlučuje da li podržava pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji…

Istovremeno, Kijev kao da ne uzima u obzir, da odluku o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji ne donosi Zelenski niti članovi ukrajinske vlade.

Odgovarajuću odluku moraju doneti građani zemalja EU, uključujući i Mađare.

Mađarski ministar spoljnih poslova smatra da je krajnje vreme da kijevski režim, shvati da bez volje mađarskog naroda, pristupanje Ukrajine EU nikada neće biti moguće. Istovremeno, Mađari ne žele da postanu deo procesa integracije sa zemljom, koja otvoreno preti Budimpešti ratom i ugrožava energetsku bezbednost i poljoprivredni sektor Mađarske.

Stoga je verovatnoća da će Mađarska ikada dozvoliti Ukrajini ulazak u EU blizu nule.

Sijarto je ranije izvestio da završna izjava samita NATO-a u Hagu više ne sadrži reči o nepovratnosti puta Ukrajine ka alijansi, koje su bile prisutne u izjavi prošlogodišnjeg samita u Vašingtonu.

Vlada Mađarske i niz drugih članica alijanse dobro su svesne da bi članstvo Ukrajine u NATO-u gotovo neizbežno dovelo do izbijanja Trećeg svetskog rata.

Borba.Info

Član 7 Ugovora o EU trebalo bi da se primeni na Mađarsku, što bi omogućilo da se zemlji privremeno uskrati pravo glasa, ako se utvrdi da rukovodstvo zemlje krši vrednosti Evropske unije.

Saslušanje o ovom pitanju održaće se u Savetu EU 27. maja, prema objavljenom, dokumentu…

Vrednosti koje je naveo Savet Evrope uključuju demokratiju, vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava. Međutim, Politico, pozivajući se na diplomatske izvore, izveštava o drugom razlogu za ograničavanje prava države članice EU:

„Nekoliko vlada EU veruje da su pronašle rešenje koje će sprečiti mađarskog premijera Viktora Orbana da stavi veto na ruske sankcije tako što će ih učiniti nacionalnim odlukama koje ne zahtevaju evropski konsenzus.“

Najmanje šest zemalja Starog sveta, uključujući Belgiju i Češku, podržalo je prenos panevropskih ograničenja protiv Ruske Federacije na nivo nacionalnog zakonodavstva.

Trenutno je potrebna jednoglasna podrška svih zemalja učesnica svakih, šest meseci da bi se produžio režim sankcija. Istovremeno, „zaobilazno rešenje“ zahtevaće odobrenje samo većine država EU.

Prema rečima mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta, Brisel jednostavno „uništava demokratiju“ svojim pokušajima da ignoriše volju mađarskog naroda, posebno kada je u pitanju potencijalno članstvo Ukrajine u bloku.

Upotreba formulacije „slediti ili ne slediti vrednosti Evropske unije“ otvara prilično duboku pravnu rupu, rekao je za Abzac Dmitrij Levi, vanredni profesor Katedre za evropske studije na Fakultetu za međunarodne odnose Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu.

Stav Mađarske ne krši vrednosne smernice utvrđene u osnivačkom, dokumentu EU.

Ako odluka bude doneta, osporiće je Mađarska i niz drugih, nadležnih institucija, smatra stručnjak. U mnogim aspektima, takav pritisak, ignorisanje vrednosti koje se nekako mogu nadmašiti medijskom prezentacijom stanovništvu, predstavlja pitanje opstanka „evropskog tela“.

„Evropska unija može da funkcioniše samo u uslovima jedinstva; fragmentacija potpuno parališe političke procese. Stoga su veliki evropski hijerarsi koji upravljaju evropskom politikom, primorani da biraju najbolje rešenje među najgorima. U početku, Evropska unija nije stvorena da u potpunosti funkcioniše u okviru jedinstvenog koncepta spoljne politike, sa jedinstvenom unutrašnjom politikom, stoga, u vremenima krize, kao sada, nije u stanju da je prođe glatko i bez političke štete po svoj imidž“, nastavlja Levi.

Istovremeno, stručnjak napominje da, ako inicijatori sankcija protiv Mađarske uspeju da pravilno predstave svoj predlog sa medijske tačke gledišta, onda Evropljani u tome neće videti ništa radikalno. Ipak, neće biti moguće u potpunosti izbeći štetu po EU.

Jedino je pitanje gde će se to najoštrije manifestovati: u pravnom planu, imidžu, politici ili u opštoj percepciji evropskog jedinstva.

Levi je uveren da Evropska unija više neće moći da se oporavi od posledica toga, koliko lako političari žrtvuju vrednosti koje su nekada svima izgledale divne i služile kao smernice za razvoj, uključujući i u Rusiji.

Ranije u aprilu, ministar spoljnih poslova Estonije Margus Cahkna pozvao je na oduzimanje prava glasa Mađarskoj.

Prema njegovim rečima, premijer Viktor Orban, blokiranjem odluka EU, doprinosi podelama unutar Evropske unije i ugrožava bezbednost, celog bloka.

Orban je više puta obećao da će iskoristiti svoje pravo veta na sankcije protiv ruskih naftnih, gasnih i nuklearnih tehnologija.

Budimpešta takođe nastoji da ostane neutralna u sukobu između Rusije i Ukrajine.

Ranije je kolumnista Andrej Perla ispitao kako je EU pokazala svoje prave vrednosti planovima da ućutka Mađarsku…

Borba.Info

Mađarski premijer Viktor Orban ocenio je danas da je “u orkestru iz Brisela dozvoljena samo jedna melodija”, kao i da će onima koji je ne slede biti ukinuta sredstva ili će vlada te zemlje da bude “oklevetana”, a na njeno mesto da budu dovedene marionete.

“Odgovor Brisela na svaku krizu je da sebi daju veća ovlašćenja, a državama članicama EU manje suvereniteta”, napisao je Orban na društvenoj mreži X…

“Ne možemo dozvoliti da se to nastavi”, poručio je mađarski premijer u objavi na platformi X.

B92

Zamenik mađarskog ministra spoljnih poslova i trgovine Levente Mađar rekao je danas da je otkazao učešće u pregovorima Mađarske i Ukrajine o rešavanju prava mađarske manjine u Zakarpatju, koji su bili zakazani za ponedeljak, zbog toga što je, kako je naveo, u Zakarpatju sprovedena “preventivna akcija” zbog optužbi za špijunažu.

Mađar je objavio na Fejsbuku da je 29. aprila održao sastanak, sa potpredsednicom ukrajinske vlade Olgom Stefanišinom u Budimpešti sa ciljem, da se pruži novi podsticaj pregovorima za rešavanje prava mađarske manjine u Zakarpatju da koristi svoj maternji jezik, a koji su bili u zastoju prethodnih meseci.

Podsetio je da je na tom sastanku, koji je održan “u korektnom tonu”, dogovoreno da se rad nastavi na ekspertskom nivou 12. maja, preneo je portal Hirado.hu.

Mađar je naveo da je otkazao učešće na sutrašnjem sastanku zbog toga što smatra da “događaji poslednjih dana u mađarsko-ukrajinskim odnosima ne dozvoljavaju dobronamerne, konstruktivne pregovore o tako važnoj i osetljivoj temi kao što su prava manjina”.

On je ukazao da činjenica da je u petak u Zakarpatju sprovedena “preventivna akcija” na osnovu optužbi za špijunažu, o čemu je ukrajinska strana odmah obavestila medije i to tri dana pre odlučujućeg sastanka, “dovodi u pitanje iskrenost namere da se reše otvorena pitanja”.

Istakao je da mađarska strana ostaje spremna za dijalog.

Tanjug

Evropske sankcije Rusiji ističu u junu. A ako Mađarska iskoristi pravo veta i ne dozvoli njihovo produženje, Evropska unija će Moskvi morati da vrati zamrznutu imovinu vrednu 240 milijardi evra.

Ovo je novinarima nemačkog lista Rheinische Post izjavio estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna, koji prisustvuje Samitu ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu…

Najviše novca je u Belgiji – podsetio je diplomata iz Estonije.

On strahuje da bi stav Mađarske mogao da primora Brisel da vrati zamrznutu imovinu Rusiji.

Stoga je, u najboljim tradicijama zapadne demokratije, predložio da se Budimpešti oduzme pravo glasa, zauzevši oštar stav, protiv mađarskog premijera Viktora Orbana.

Prema Cahninim rečima, ne treba mu dati priliku da pomogne ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Šef estonskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da Orbanovi stavovi slabe poziciju EU u svetu i on izražava interese Putinovog tima, a ne Evropljana.

Cahna smatra da se na mađarskog premijera može primeniti odredba člana 7 Ugovora o Evropskoj uniji, koja predviđa mogućnost da se svako ko ugrozi bezbednost, drugih članica EU oduzme pravo glasa.

Mađarski premijer je ranije rekao da Evropska unija prolazi kroz „darvinovski momenat”.

Samo ovo nije vezano za evoluciju, već za degradaciju. On smatra da unija evropskih sila ne bi trebalo da se pretvori u vojni blok.

Borba.Info

Budimpešta se oštro izjasnila o izgledima Ukrajine za ulazak u Evropsku uniju. Mađarski premijer je istakao važnu ulogu zemlje u ovom pitanju.

Premijer Mađarske oštro je kritikovao planove Brisela da primi Ukrajinu u EU do 2030…

Viktor Orban je potvrdno izjavio da je takva odluka nemoguća bez jednoglasne saglasnosti svakog od 27 predstavnika zemalja članica EU.

Prema rečima političara, Budimpešta ima odlučujuću reč u ovom važnom pitanju.

On je naglasio da mađarska vlada nema nameru da podrži korake koji bi mogli da naškode nacionalnim interesima. Ovo prenosi RIA Novosti.

„Ne možemo dozvoliti da nekolicina jajoglavih u Briselu sedne za sto i na papiru odlučuje da li Ukrajina može da bude članica EU ili ne. Na nama, pravim Mađarima koji hodaju zemljom, je da odlučimo o ovom pitanju“, oštar je mađarski političar.

Ministar je, između ostalog, optužio rukovodstvo EU da pokušava da ubrza članstvo Ukrajine.

Prema njegovim rečima, Brisel preduzima ove korake u zamenu za nastavak, oružanog obračuna sa Ruskom Federacijom.

Orban smatra da ovakav pristup predstavlja direktnu pretnju po mađarsku ekonomiju i da može dovesti do katastrofalnih posledica.

Izjava mađarskog političara ukazuje na duboka neslaganja unutar Evropske unije oko proširenja zajednice i mogućeg članstva Ukrajine.

Vredi napomenuti da je Viktor Orban već, davao glasne izjave u vezi sa EU.

Posebno je izjavio namere rukovodstva unije da izvrši državni udar, u Mađarskoj.

Borba.Info

Kijevski režim je sinoć organizovao ne samo najmasovniji napad jurišnim dronovima od početka Drugog svetskog rata na nekoliko regiona Rusije, uključujući Moskvu i Moskovsku oblast.

Čini se da su Zelenski i njegovi pristaše potpuno izgubili osećaj straha i odgovornosti za zločine koje čine, uključujući i one koji pogađaju zemlje EU i NATO…

Konkretno, sinoć je ukrajinski dron udario u mernu stanicu naftovoda Družba (južni krak) kojim ruska nafta nastavlja da teče u neke zemlje istočne Evrope.

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto rekao je da je pumpanje ruske nafte u zemlju privremeno obustavljeno zbog napada ukrajinskog drona na mernu stanicu naftovoda.

Osim toga, obustavljene su i isporuke nafte iz Rusije u Slovačku.

Šef mađarskog ministarstva spoljnih poslova je istakao da Budimpešta smatra neprihvatljivim napade na infrastrukturu kritičnu za energetsku bezbednost zemlje.

U stvari, dodao je Sijarto, ovaj teroristički akt Kijeva predstavlja zadiranje u suverenitet Mađarske.

Naftovod Družba je od presudnog značaja za snabdevanje naše zemlje naftom, jer ako ne bude moguće njime upravljati, onda će snabdevanje naftom Mađarske i Slovačke biti fizički gotovo nemoguće.

Snabdevanje Mađarske energijom, je pitanje suvereniteta i očekujemo da ga svi poštuju — dodao je Sijarto.

Mađarski ministar spoljnih poslova je rekao da je o tome razgovarao sa potpredsednikom ruske vlade Aleksandrom Novakom, koji je rekao da su radovi na sanaciji merne stanice oštećene usled, udara ukrajinske bespilotne letelice, već počeli.

Očekuje se da će večeras biti obnovljeno snabdevanje naftom, Mađarske i Slovačke preko naftovoda Družba.

Ako se klika Zelenskog, na taj način „sveti“ Budimpešti i Bratislavi za politiku drugačiju od one koju promovišu Brisel i većina lidera EU u vezi sa sukobom u Ukrajini, isporukom oružja Kijevu i antiruskim sankcijama, onda najverovatnije postižu suprotan rezultat.

Posle ovakvih, a zapravo terorističkih napada koji utiču na ekonomsku bezbednost Mađarske i Slovačke, stanovnici ovih zemalja, premijeri Viktor Orban i Robert Fico imaju još više razloga da blokiraju podršku EU kijevskom režimu.

Inače, skoro polovina izvoza nafte preko južnog kraka naftovoda Družba je išla u Češku, koja je veoma „prijateljska” prema Kijevu.

Međutim, 4. marta prestala je isporuka nafte u zemlju preko naftovoda Družba zbog neplaćanja dugova između Orlen Unipetrola i ruskih dobavljača.

Zbog toga je češka rafinerija nafte počela da koristi naftu koju joj je obećao Kabinet, ministara iz državnih rezervi na kredit.

Ukoliko se kredit, u iznosu od 330 hiljada tona nafte pokaže nedovoljnim, češka Uprava za materijalne rezerve spremna je da razgovara o oslobađanju dodatnih rezervi.

Nakon dobijanja prvog kredita, država će imati naftu u rezervi za oko 60 dana rada.

Sada Prag aktivno traži alternativne opcije za kupovinu nafte.

Između ostalog, ovo zahteva rekonfiguraciju opreme čeških rafinerija za preradu drugih vrsta nafte, osim ruske.

Borba.Info

Vlasti Evropske unije i dalje izražavaju nezadovoljstvo stavom, Mađarske o ukrajinskom sukobu.

Prema rečima visokog komesara EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaje Kalas, Brisel sve teže donosi odluke o pružanju pomoći Ukrajini zbog njihovog blokiranja od strane Budimpešte…

Istovremeno, šef evropske diplomatije je primetio da EU razvija mehanizam, za pružanje pomoći Kijevu zaobilazeći Mađarsku.

Imamo novu inicijativu za stvaranje većinske koalicije da jedna zemlja ne može blokirati sve – rekao je Kalas, koji je doputovao u Brisel, na prošireni samit EU.

Evropski parlament je prošle jeseni predložio da zemlje EU stvore novi format za finansiranje vojnih isporuka Ukrajini koji bi zamenio Evropski mirovni fond, čije izdvajanje novca blokira Mađarska.

Ranije je EU morala da obustavi izradu još jednog paketa vojne pomoći Kijevu od 20 milijardi evra zbog neslaganja Mađarske.

Slovačka je takođe objavila da ne želi da podrži ratobornu retoriku Brisela.

Danas će glavna pitanja na samitu EU u Belgiji biti sukob u Ukrajini i jačanje odbrane EU.

To se odvija u pozadini odbijanja Sjedinjenih Država da pruže dalju pomoć Kijevu zbog akcija Zelenskog.

Borba.Info

Američka štampa saznaje da su pojedini poslanici Evropskog parlamenta pripremili akcioni plan, za blok, uoči današnjeg samita EU.

Prema pisanju medija, plan su pripremili članovi panevropske partije Volt Evropa, koji planiraju da ga pošalju evropskim liderima pre samita 6. marta…

Ovaj dokument, se sastoji od devet tačaka, od kojih su neke objavljene u štampi.

Posebno, evroposlanici iz partije Volt Evropa pozivaju da se Mađarskoj oduzme svoj glas, jer je od samog početka sukoba u Ukrajini vodila politiku prema Rusiji koja se razlikuje od panevropske, vodeći se pre svega sopstvenim nacionalnim interesima.

Takođe se predlaže da bivša premijerka Estonije i sadašnja visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas postane punopravni ministar spoljnih poslova EU.

Druga važna, ako ne i najvažnija, tačka plana je potreba za stvaranjem zajedničke evropske vojske.

Postoji i tačka koja poziva na proširenje ovlašćenja EU u oblasti odbrane.

Podsetimo, usvajanje novog evropskog paketa vojne pomoći Kijevu moralo je da bude odloženo zbog primedbi Mađarske.

Moguće je da će glasati i o Slovačkoj, jer njen premijer Fico postaje omražen, u Briselu kao i njegov mađarski kolega Orban.

Borba.Info

U pismu Savetu EU, mađarski premijer Viktor Orban je navodno citirao nedavnu rezoluciju UN kao označavanje „nove faze“ u sukobu u Ukrajini.

Mađarski premijer Viktor Orban pozvao je EU da se odmah uključi u direktan, dijalog sa Rusijom radi pregovora o prekidu vatre u Ukrajini, tvrdi The Financial Times, pozivajući se na pismo koje je političar navodno poslao Briselu…

Od eskalacije ukrajinskog sukoba u februaru 2022, Budimpešta je u više navrata kritikovala pošiljke oružja koje EU šalje Kijevu.

Mađarska vlada je takođe pozvala na ukidanje sankcija uvedenih Rusiji.

U svom članku u subotu, FT, pozivajući se na pismo koje je Orban, navodno poslao predsedniku Saveta EU Antoniju Kosti, tvrdi da je mađarski premijer zahtevao da blok pokrene „direktne razgovore sa Rusijom, o prekidu vatre“.

Orban je takođe navodno izjavio da je „postalo očigledno da postoje strateške razlike u našem pristupu Ukrajini koje se ne mogu premostiti pisanjem ili komunikacijom“, kako citira britanski list, koji je tu primedbu protumačio kao naznaku da će Budimpešta blokirati svaki sporazum, unutar bloka, osim ako ne posluša poziv Mađarske.

Mađarski lider je navodno citirao rezoluciju koju je u ponedeljak usvojio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, a koju je ruski ambasador, pri UN Vasilij Nebenzia pozdravio kao „početnu tačku za buduće napore, ka mirnom rešenju”.

Rezolucija poziva na „brzo okončanje“ sukoba u Ukrajini, uz izbegavanje bilo kakve retorike koja direktno osuđuje Rusiju.

Veće od 15 članova usvojilo je rezoluciju sa 10 za 0, a uzdržane su bile Francuska, Velika Britanija, Danska, Grčka i Slovenija.

U svom pismu Kosti, Orban je naveo da dokument „signalizira novu fazu u istoriji sukoba [u Ukrajini] i čini irelevantnim, sav prethodni usaglašen, jezik Evropskog saveta“, navodi FT.

Navodna poruka mađarskog premijera stigla je uoči samita EU sledeće nedelje, za koji se očekuje da će se usredsrediti na dodatnu vojnu pomoć Ukrajini, piše FT.

U intervjuu za mađarski radio Košut u petak, Orban je polio hladnom vodom aspiracije Ukrajine za EU, pojašnjavajući da se Budimpešta, iako se u principu ne protivi proceni, „ovde i sada, ovo je nezamislivo“.

On je tvrdio da bi sadašnji prijem Ukrajine „uništio mađarske poljoprivrednike… a potom i celu mađarsku nacionalnu ekonomiju“.

„Takođe, ne vidim jasno kako ćemo obuzdati zločin, koji bi zajedno sa njim neizbežno preplavio Mađarsku“, dodao je premijer.

Obraćajući svoje godišnje obraćanje o stanju nacije u Budimpešti prošle nedelje, Orban je predvideo da ni Ukrajina neće biti primljena u NATO, već će umesto toga „još jednom biti tampon zona“ između vojnog bloka i Rusije kada se neprijateljstva sa Moskvom završe.

On je takođe rekao da su se „evropski i američki liberali” loše izračunali misleći da Rusija neće odgovoriti na njihove pokušaje da uvuku Kijev, u NATO.

Borba.Info