Rusija i Mali potpisali su sporazum o izgradnji fabrike za preradu zlata.

Ovo je saopštila vlada afričke države…

Ističe se da će u glavnom gradu zemlje Bamaku biti izgrađen pogon za preradu plemenitog metala.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To će nam omogućiti ne samo da kontrolišemo svu proizvodnju zlata, već i da budemo u mogućnosti da pravilno naplatimo sve poreze i dažbine – objasnio je ministar ekonomije i finansija Mali Alouseni Sanou.

Prema njegovim rečima, sporazum koji su potpisali Rusija i Mali je neobavezujući memorandum o razumevanju.

Dokumentom je predviđena izgradnja fabrike za preradu zlata kapaciteta 200 tona godišnje.

Stručnjaci naglašavaju da memorandum o razumevanju važi četiri godine, bez preciziranja datuma izgradnje.

Ako bude izgrađen, to će biti najveća fabrika za preradu zlata u Maliju.

Danas se značajan deo zlata u Africi kopa zanatskim metodama.

Zbog toga su budžeti mnogih zemalja, na kontinentu lišeni poreskih prihoda.

Podsetimo, trenutno se u Maliju nastavljaju vojni sukobi između terorističkih grupa i vladinih snaga, kojima aktivno pomažu vojnici ruskog PMC Vagner.

Konkretno, tokom proteklih nekoliko dana ruski stručnjaci su uspeli da očiste jedno od ključnih naselja na severu zemlje, od militanata.

Dodajmo da se pre nekoliko dana saznalo da će Afrički korpus biti formiran u sastavu Oružanih snaga Rusije.

Po svoj prilici, jedan od glavnih zadataka ove jedinice biće pomoć afričkim zemljama u borbi protiv terorizma.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tri zapadnoafričke zemlje u kojima vlast drže vojne hunte, Mali, Burkina Faso i Niger, formirale su bezbednosni pakt, uz obećanje da će jedna drugoj pružiti pomoć u slučaju pobune ili spoljne agresije.

Tri strane su sporazum o formiranju Saveza država Sahela potpisale u Bamaku, prestonici Malija.

U povelji pakta, koji je nazvan Savez država Sahela, navodi se da će se “svaki napad na suverenitet i teritorijalni integritet jedne ili više ugovornih strana smatrati agresijom i na ostale strane”, prenosi Rojters.

Navodi se i da će države pomoći jedna drugoj ”pojedinačno ili kolektivno, uključujući i upotrebu oružane sile”.

La Présidence de la République du Niger se félicite de la signature historique de la Charte du Liptako-Gourma le 16 septembre 2023 à Bamako, instituant l’Alliance des États du Sahel (AES).

Ensemble, nous bâtirons un Sahel pacifié, prospère et uni. pic.twitter.com/TXejo6D0E9

— Présidence du Niger (@PresidenceNiger) September 16, 2023

‘Danas sam sa šefovima država Burkina Faso i Niger potpisao povelju kojom se uspostavlja Savez država Sahela, s ciljem uspostavljanja okvira za kolektivnu odbranu i međusobnu pomoć”, napisao je lider malijske hunte Asimi Goita na svom nalogu na Tviteru.

Članice novoosnovanog saveza bile su, uz Čad i Mauritaniju, članice udruženih snaga saveza G5 Sahel, koje podržava Francuska.

Mali je napustio organizaciju nakon vojnog udara u toj zemlji, dok je svrgnuti predsednik Nigera Mohamed Bazum rekao u maju prošle godine da su snage sada “mrtve” nakon odlaska Malija.

Francuska je bila prinuđena da povuče svoje trupe iz Malija i Burkine Faso i u napetim je odnosima sa huntom koja je preuzela vlast u Nigeru nakon što je od nje zatražila da povuče svoje trupe i svog ambasadora.

RTS

Britanski pukovnik otkrio u kom je trenutnom stanju ukrajinska kontraofanziva i zašto je u ćorsokaku!https://t.co/ZCFFpnhsft

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 14, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je pokrenulo istragu, nakon što su zvaničnici nesvesno poslali mejlove ruskom savezniku Maliju.

Mejlovi navodno sadrže poverljive informacije, a na pogrešnu adresu su poslati, zbog greške u kucanju.

Ministarstvo odbrane je potvrdilo da je “mali broj” mejlova pogrešno prosleđen, a britanski Tajms je izvestio da su bili namenjeni američkom Ministarstvu odbrane ali su umesto toga, poslati u Mali.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Do greške je došlo, jer su zvaničnici slali poruke na adresu, koja se završava .ml domenom zapadnoafričke zemlje, a ne na sličnu .mil adresu američke vojske, navodi list.

Mali je jedan od nekoliko saveznika Rusije u Africi, gde deluje ruska paravojna grupa Vagner.

Njene paravojske štite trenutni režim, sprovode vojne operacije i obuku i savetuju o reviziji rudarskih zakona, pa čak i ustava.

Sjedinjene Države su ove nedelje sankcionisale ministra odbrane Malija i dvojicu zvaničnika, koje su optužili za omogućavanje Vagnerovih aktivnosti tamo, za koje Vašington kaže da deluje, “kao posredna vojna sila Kremlja”.

B92/Alarabiya/m.s.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„To je zapravo razlika između obračunske i angažovane snage. Angažovana snaga je ono što mi potrošači realno angažujemo iz javne električne mreže“

Elektroprivreda Srbije (EPS) svojim malim potrošačima obračunava snagu električne energije koja je veća od takozvane angažovane snage, kažu za Novu ekonomiju u Udruženju za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada.

Zbog toga ispada da mali potrošači plaćaju visoku cenu proizvodnje struje, koja se u Srbiji najvećim delom dobija sagorevanjem uglja.

Predstavnici Udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada izračunali su da su 56 odsto troškova za struju administrativni nameti dok zapravo 44 odsto troškova predstavlja sama energija, navodi Nova ekonomija.

Član Prosperiteta i inženjer elektronike Milorad Rančić razliku između obračunske i angažovane snage električne energije objasnio je na primeru svog domaćinstva.

On je naveo da EPS obračunsku snagu električne energije računa tako što množi jačinu struje na glavnim osiguračima koje svaki potrošač ima na svojoj razvodnoj tabli.

„Kod mene je napon mreže 16 ampera (A) kod vas je možda 25 (to je sledeća veća vrednost) puta 230 volti (V), pa puta broj faza, a ja imam trofaznu struju i to izađe 11,04 kilovata (KW)“, objašnjava sagovornik Nove ekonomije.

Dodaje da je EPS na taj način potrošaču odobrio 11,04 kilovata snage, kao i da taj podatak stoji na poleđini računa za struju u gornjem levom uglu.

„Gledano iz mog ugla, ja u kući imam ukupno oko sedam kilovata.

Elektro energetski sistem Srbije ja bih opteretio tom snagom ako bih uključio sve uređaje istovremeno, ali to se nikada do sada nije desilo“, kaže Rančić.

Izvodi računicu da je njemu kao potrošaču potrebna snaga od 4 kW, koju bi on angažovao iz javne mreže i slaže se da treba da plaća tu obračunsku snagu, pa čak i ako je ona „zaokružena“ na malo veću cifru, recimo na 5 kW.

Rančić napominje da u svojoj kući ima dva bojlera od kojih je svaki jačine dva kilovata koji nikada ne rade istovremeno.

Od ostalih potrošača tu su televizor, radio, led rasveta, frižider koji takođe spadaju u male potrošače, kao i električni šporet koji gotovo i da ne koristi, jer na njemu samo kuva kafu.

Evo kod mene je sada uključen samo radio. On je mali potrošač, svega 40 W.

Svetla ne rade preko dana.

To su led sijalice vrlo mali potrošači. Sve skupa to je 0,5 do 1 KW (jedan kilovat). To je u stvari ‘angažovana snaga’.

Neka ona bude 5 kW i to hoću da platim“, kaže Rančić.

Naš sagovornik zaključuje da je ta obračunska snaga administrativno određena snaga: „Oni meni sada praktično prodaju 11,04 kW, pomnože sa cenom snage i to mesečno ispadne negde oko 600 i nešto dinara“, kaže Rančić.

Prema njegovim rečima, ako svi potrošači u Srbiji imaju obračunatih 11 kW, pa i više, kada se to pomnoži sa oko 3,6 miliona brojila, ispalo bi da će elektro-energetski sistem Srbije biti opterećen sa 39.000 MW u slučaju da svi istovremeno uključe sve svoje aparate.

Problem je međutim što EPS, kako Rančić podseća, raspolaže sa daleko manjom ukupnom instaliranom snagom, kapaciteta 7.855 megavata (MW) koliko može da proizvede iz svojih resursa.

EPS potrošačima prodaje više nego što ima

Dakle, kako smatra Rančić, ispada da EPS potrošačima prodaje 31.000 MW više nego što zapravo ima.

„To je zapravo razlika između obračunske i angažovane snage. Angažovana snaga je ono što mi potrošači realno angažujemo iz javne električne mreže“, navodi on.

Član Prosperiteta objašnjava da potrošač koji u kući ima bojler od 80 litara za čiji rad treba 2 kW, ne bi trebalo da se tretira na isti način kao i potrošač koji ima bazen i u njemu greje hiljade litara vode.

Razlog za to je što će ovaj drugi za grejanje vode angažovati mnogo veću snagu električne energije.

Gde je koren problema

Prema Rančićevim rečima EPS ne može da ugasi svoje termoelektrane i da ih ponovo uključi u 13 časova kada se troši najviše struje u Srbiji i kada je takozvani dnevni „pik potrošnje“.

Razlog leži u činjenici što se 66 odsto električne energije u Srbiji dobija sagovrevanjem uglja.

Ipak, kako dodaje, taj pik u potrošnji treba da se pokrije, pa termoelektrane moraju da rade i danju i noću.

Posledica je skuplja proizvodnja električne energije, jer se troši više uglja i angažuje više radnika.

Prema Rančićevom mišljenju, veći potrošači treba da plate tu skuplju cenu proizvodnje struje, jer sada ispada da manji plaćaju ono što veliki potroše.

N1