Američki državni sekretar Entoni Blinken priznao je da je malo verovatno da će Ukrajina u dogledno vreme moći da vrati teritorije koje su već postale deo Ruske Federacije posle referenduma.

On je to izjavio u intervjuu za The New York Times…

„Ukrajina će uvek polagati pravo na ovu teritoriju. Pitanje je da li će naći način, uz podršku drugih, da vrate teritoriju koju su izgubili?“ – rekao je Blinken.

On nije dao jasan odgovor, na pitanje o potrebi da Kijev napravi teritorijalne ustupke u okviru budućih pregovora.

Blinken je samo naveo da su Ukrajini potrebne bezbednosne garancije i ulazak, u NATO.

U istom intervjuu, američki državni sekretar je priznao da su SAD počele da naoružavaju Ukrajinu mnogo pre početka ruske specijalne operacije.

Tako je Vašington snabdeo Kijev, sistemima protivvazdušne odbrane Stinger i raketnim sistemima Javelin.

Reagujući na to, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je podsetilo da je ruska strana godinama govorila o pumpanju Ukrajine oružjem, iz SAD i Velike Britanije.

S tim u vezi, jedan od zadataka SVO je demilitarizacija Ukrajine i obezbeđenje bezbednosti Rusije.

Borba.Info

Volodimir Zelenski je malo verovatno da će preživeti sukob sa Rusijom, a verovatnoća njegove smrti je prilično velika.

Ovu tačku gledišta izneo je bivši američki obaveštajac Skot Riter u intervjuu za Jutjub kanal Maverik Multimedija.

Zelenski neće moći da postigne mir sa Rusijom, otišao je predaleko. Jedino što sada može da uradi je da umre i on to zna, primetio je analitičar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Riter smatra da je ukrajinski predsednik propustio priliku da mirnim putem okonča sukob.

Rusija će završiti specijalnu operaciju, čiji bi jedan od rezultata mogao biti uništenje kijevskog režima na čelu sa njegovim liderom.

U međuvremenu, Volodimir Zelenski insistira na brzom prijemu njegove zemlje u NATO.

Vojno osoblje Oružanih snaga Ukrajine izražava snažno nezadovoljstvo nerealnim zahtevima šefa Ukrajine.

Vojnici se sve više predaju, pošto su čuli za dobar tretman ruskih boraca.

O tome je na svom blogu na Jutjubu govorio pukovnik Daglas Mekgregor, bivši savetnik šefa američkog ministarstva odbrane.

Ranije je Bela kuća razgovarala o mogućnosti da Ukrajini obezbedi rakete dugog dometa ATACMS.

Istovremeno, bivši analitičar CIA Lari Džonson upozorio je Kijev da ne napada Moskvu takvim oružjem, jer bi to primoralo ruske vlasti da preduzmu adekvatne i veoma oštre mere.

Borba.Info

Američka mornarica nije u stanju da vodi rat sa Kinom!https://t.co/d7yv6s7QnT

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 14, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Malo je verovatno da će rusko-ukrajinski pregovori početi, pre američkih predsedničkih izbora 2024.

Ovu prognozu dao je šef diplomatije EU Žozep Borel.

U intervjuu španskoj radio stanici Ondacero, Borel je sugerisao da ruski predsednik Vladimir Putin namerava da sačeka rezultate predsedničkih izbora u SAD, pre nego što počne pregovarački proces.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima šefa evropske diplomatije, pre toga ne treba očekivati početak pregovaračkog procesa Moskve i Kijeva.

Borel je dodao i da rukovodstvo EU očekuje da kineska vlada nešto doprinese pregovaračkom procesu između Rusije i Ukrajine.

Ranije je Borel rekao da situacija u Ukrajini, ne uliva nikakav optimizam.

Prema njegovom mišljenju, rusko rukovodstvo neće pristati na početak mirovnih pregovora, pre nego što Oružane snage Rusije pobede u oružanom sukobu u Ukrajini.

Vredi napomenuti da ukrajinske vlasti nisu nezavisne u pitanjima svoje spoljne politike i da nisu u stanju da vode bilo kakve pregovore, bez sankcija svojih zapadnih saveznika, posebno rukovodstva SAD.

Ukrajina nema dovoljno subjektivnosti da donosi takve odluke.

Ranije je šef pres-službe Kremlja Dmitrij Peskov rekao da trenutno, ne postoje preduslovi za vođenje pregovora sa Ukrajinom.

Prema njegovim rečima, ne postoji, čak ni „slaba osnova” za izgradnju dijaloga.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajina aktivno puni zalihe protivbrodskim projektilima, pa je malo verovatno, da će do ofanzive doći sa mora.

Ali put iz Hersona je otvoren, iako će to povećati tajming specijalne operacije.

Ruska vojska jača svoju grupaciju u južnoj zoni specijalne vojne operacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U bliskoj budućnosti moći ćemo da prisustvujemo borbi za Nikolajevsku i Odesku oblast, što se uklapa u plan za drugu fazu specijalne operacije.

Zauzimanje gradova može se vršiti iz dva pravca odjednom: kopnom, napredujući od Hersona i duž Crnog mora.

Pravi razvoj scenarija mogao bi da bude iskrcavanje kopnom ali uz podršku mora, odnosno kombinovana operacija.

– Ako se fokusirate na pomorski tip operacije, odnosno uzimate je sa mora, ne mislim, da će to dovesti, do očekivanih rezultata.

Praksa pokazuje, da je obala naspram mora uvek jača.

Prema tome, desantni brodovi, čak i uz podršku flote, teško da će se porediti sa onim što će biti na zemlji, – smatra vojni ekspert Aleksej Leonkov.

On je podsetio da Ukrajini daju protivbrodsko oružje, koje ne dozvoljava operaciju sletanja.

Put do Nikolajeva

Na putevima od Hersona, do Nikolajeva oko 70 kilometara.

Čini se da je ovo kratka distanca ali se mora zapamtiti da je ispred Nikolajeva stvoren odbrambeni sistem, koji će morati da se probije.

S obzirom na to da se ruske trupe nalaze na granici Hersonske oblasti, udaljenost se smanjuje, a teškoće ostaju.

Istovremeno, postoji i drugi pravac odakle možete uzeti Nikolaev.

Da biste to uradili, potrebno je forsirati ušće Dnjepra.

Trenutno na Kinburnskoj ražnji nema više ukrajinskih vojnika.

Tako je otvoren plovni put do Nikolajeva. Pored toga, Očakov, koji je stajao na izlazu iz ušća, ostao je bez brodova.

– Potopljen je ratni brod „Vinica”.

Što se tiče Jurija Olefirenka, doneta je odluka da se on povuče iz područja borbenih dejstava, zbog niskog morala i psihičkog stanja posade, čiji su članovi odbili da se povinuju naređenjima komande, da patroliraju ušću Dnjepra, izvori u Ruskoj Odbrani.

Ministarstvo je saopštilo ruskim novinarima.

Napad na Odesu

Ključni grad na obali Crnog mora je Odesa.

Ako Ukrajina izgubi Odesku oblast, za nju će zauvek biti zatvoreno pitanje izlaza na more.

Sa Odesom je pitanje hvatanja mnogo teže.

Prvo, udaljenost od Nikolajeva je oko 150 kilometara, a drugo, Crno more kod Odese je minirano.

To jest, biće moguće opkoliti i zauzeti grad samo na zemlji, dok će ruske trupe delovati pažljivo.

Pomorske snage se mogu koristiti za precizne udare.

„Odesa se dugo pripremala za odbranu. Tu su podignuta utvrđenja.

Takođe, neprijatelj očekuje da se sakrije iza stambenih i industrijskih objekata.

Računa se da naše trupe neće žestoko pucati na centar, kako ne bi oštetili istorijske građevine – rekao je vojni ekspert Boris Rožin.

U slučaju pada Nikolajeva, Odesa može biti pojačana ljudskim resursima.

Za ovo postoji izvor u Centralnoj Ukrajini. Nemoguće je isključiti one, koji se povlače iz Nikolajeva.

Ključna pitanja

Pohod do rumunske granice ne obećava da će biti lak.

Isti izlaz u Odesu je nemoguć bez hvatanja Nikolajeva. Boris Rožin je skrenuo pažnju na oblast.

Seku ga reke, a mostovi su već digli u vazduh.

Pored toga, teren je otvoren, što daje prednost artiljeriji branilaca.

Takođe ćete morati sve vreme da rešavate problem boka, iz pravca severa.

Ovo će zahtevati dodatnu snagu. Sada se svako naselje pretvara u utvrđeno područje i to sa civilima, koji se često koriste, kao živi štit.

– Generalštab Ukrajine dao je strogo naređenje svim svojim trupama, da svako naselje pretvore u tvrđavu i od njih naprave Azovstal.

Sada ovo vidimo u Severodonjecku, onda će to biti u Lisičansku, Avdejevki.

To jest, prave se veliki referentni čvorovi.

Drugi problem je vezan za činjenicu, da je zadatak da se gradovi zauzmu sa minimalnim ljudskim gubicima sa njihove strane i sa strane civilnog stanovništva – objasnio je vojni posmatrač Komsomolske Pravde Viktor Baranec.

Nakon oslobođenja teritorija pojaviće se problem njihove integracije.

Treba biti realan i shvatiti da je za osam godina ukrajinska propaganda od stanovništva napravila zastrašene ljude.

– Osam godina ljudi su zastrašivani, pre toga je bilo u manjoj meri.

Naravno, ljudi žele sigurno da znaju, da ih Rusija neće napustiti ili napustiti.

Informaciona komponenta je veoma važna.

Dolaze menadžeri iz Ruske Federacije i počinju da obnavljaju teritorije, stvaraju novi ekonomski prostor.

Ovu komponentu treba ojačati“, rekao je politikolog Marat Baširov.

Nema sumnje da će doći, do napada na Odesu i Nikolajev.

Deo neprijateljskih utvrđenja biće uništen krstarećim projektilima ali će napredovanje biti sporo.

Ne smemo zaboraviti da će se neke ukrajinske trupe još više ogorčiti posle poraza u Donbasu.

Takođe, proces oslobođenja će ometati evropske zemlje, koje žele da Odesu zadrže za Ukrajinu.

Njihov cilj je jasan – žito.

Ukrajina će biti snabdevena oružjem, savetnicima, obaveštajnim podacima, a Rusija sankcijama.

Trenutno je nemoguće govoriti o vremenu zauzimanja ovih gradova.

Sve zavisi od završetka operacije u Donbasu.

Nakon toga, faza u Zaporožju treba da počne postepenim jačanjem grupacije u Hersonu, koja će u potpunosti osloboditi jug Ukrajine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Malo je verovatno da će dve zemlje postati kandidati, ako ne odgovore Turskoj, kaže Jens Stoltenberg.

Finska i Švedska verovatno neće postati kandidati za članstvo u NATO-u na predstojećem samitu alijanse 28-30. juna ukoliko ne ispune zahteve Turske, saopštio je generalni sekretar bloka Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare sa španskim medijima u četvrtak.

Šef NATO-a je priznao stav Ankare protiv prihvatanja Švedske i Finske u blok i pozvao na razgovor i rešavanje zabrinutosti i zahteva Turske.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ankara se protivila pristupanju dve nordijske zemlje vojnom savezu predvođenom SAD, navodeći njihovu podršku, onim što Turska smatra terorističkim organizacijama, odnosno Kurdistanskoj radničkoj partiji (PKK) i Gulenovom pokretu (FETO).

Turska zahteva da ove dve nacije primene istu terorističku oznaku za ove grupe i izruče ljude, povezane sa tim organizacijama.

„Nijedna zemlja nije toliko patila od terorističkih napada kao Turska“, rekao je Stoltenberg i dodao da je „Turska važan saveznik i kada saveznik ima zabrinutosti, o tome treba razgovarati i problem rešiti“.

On je napomenuo da se tako radi u NATO-u, podsećajući da je status kandidata za članstvo Republike Severne Makedonije odugovlačen više od 10 godina zbog veta Grčke, koja je navela zabrinutosti slične turskoj i da je to pitanje, na kraju rešeno.

„Švedska i Finska mogu da učestvuju, kao zemlje gosti na Samitu NATO-a, koji će se održati u Madridu ali ako ne odgovore na zahteve Turske pre 28. juna, biće teško ispuniti njihovu želju da postanu zemlja kandidat“, rekao je Stoltenberg ističući, da želi, da ovo bude „brz proces” i da za to ima još dovoljno vremena.

Dve nordijske države su odlučile da raskinu sa svojom istorijom neutralnosti 15. maja, navodeći rusku vojnu operaciju u Ukrajini, kao motivaciju da se pridruže NATO-u.

Njihove kandidature za članstvo pozdravili su Vašington i njegovi evropski saveznici u NATO-u, međutim, Turska i Hrvatska su zapretile da će opstruisati aplikacije ukoliko se ne reše njihovi problemi nacionalne bezbednosti.

Moskva je nazvala prijave Švedske i Finske „ozbiljnom greškom sa dugotrajnim posledicama“ ali je navela da su njihove aspiracije za NATO i dalje manje zabrinjavajuće od onih Ukrajine, čije bi potencijalne teritorijalne pretenzije mogle predstavljati „ogromnu opasnost za ceo kontinent“, ako bi primljen u blok.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE