“Ona je već decenijama bila nedostupna i zabranjena za korišćenje vernicima i sveštenstvu CPC i suverenističkim građanima naše prestonice”

Predsednica cetinjske Skupštine Dejana Dizdar zakazala je sednicu Skupštine prestonice za utorak 14. septembar.

U dnevni red uvrštena je i “građanska inicijativa za vraćanje Cetinjskog manastira Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi”.

Prva tačka dnevnog reda su izbori i imenovanja, a odmah nakon toga odbornici će raspravljati o “građanskoj inicijativi da se Cetinjski manastir vrati u vlasništvo Crnogorske pravoslavne crkve”, prenose crnogorski mediji.

Potpisnici inicijative navode da je “vlasnik manastira prestonica Cetinje” i ističu “da su svetinju čije vraćanje CPC-u traže, gradile generacije Cetinjana i Crnogoraca, među kojima i preci ili deo predaka potpisnika ove inicijative”.

“Ona je već decenijama bila nedostupna i zabranjena za korišćenje vernicima i sveštenstvu CPC i suverenističkim građanima naše prestonice”, stoji u inicijativi.

Međutim, tvrdnju da je manastir “vlasništvo” prestonice nedavno je pravnim argumentima osporio koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske Igor Balaban “Svojinu nad Cetinjskim manastirom uvek je imala i danas ima Mitropolija crnogorsko-primorska, a svako pozivanje na navodno vlasništvo prestonice Cetinje nad svetinjom pokušaj je prevare građana”, poručio je Balaban.

On je objasnio da je u novije vreme, po prvoj evidenciji katastra za katastarsku opštinu Cetinje jedan iz 1958. godine, manastir bio upisan na Dobro Pravoslavne Crkve – Cetinjska Mitropolija, a na osnovu detaljnog premera i formiranjem katastra nepokretnosti 1976. godine upisuje se na Manastir Sv. Petra, kako se vodi i danas na osnovu rešenja Komisije za izlaganje i utvrđivanje stvarnih prava na nepokretnostima iz 1996. godine.

“Do zabune koja je, međutim, nastala poslednjih petnaestak godina, da neki pomisle da je Cetinjski manastir u svojini prestonice, došlo je zbog rešenja Područne jedinice Cetinje Uprave za nekretnine Crne Gore iz novembra 2005. godine da se na celokupnom gradsko-građevinskom zemljištu u KO Cetinje jedan (ali i u KO Rijeka Crnojevića) upiše državna svojina prestonice Cetinje sa pravom korišćenja postojećih i stvarnih titulara svojine.

Dakle, svojina prestonice je upisana na sve nepokretnosti, uključujući privatne, a svi stvarni vlasnici, ne samo manastir, jednim su potezom, bez vođenja posebnih postupaka, postali samo korisnici svoje sopstvene imovine”, kazao je Balaban.

Ustavni sud Crne Gore je, navodi on, odredbe Zakona o građevinskom zemljištu, koji je u međuvremenu potpuno prestao da važi, na osnovu kojih je ovakav upis izvršen proglasio neustavnim i stavio ih van snage.

Sputnik

Iz Kfora poručuju da su nove barikade postavljene u svrhu zaštite manastira Visoki Dečani.

Izgradnja puta Dečani–Plav i dalje predstavlja izazov za opštinske vlasti, ali i za same građane Dečana, zbog situacije sa manastirom Visoki Dečani.

Ovaj problem je dodatno povećan postavljanjem novih barikada koje je Kfor postavio pre par dana u blizini manastira, piše Gazeta ekspres.

Takva akcija izazvala je reakciju građana Dečana koji su rekli da “ove barikade odražavaju nesigurnost, politički pritisak i prepreke razvoju normalnog života na ovim prostorima”.

Iz Kfora poručuju da su nove barikade postavljene u svrhu zaštite manastira Visoki Dečani.

“Radovi su blokirani, jer nisu poštovani uslovi dogovoreni u fazi projektovanja za izvođenje radova od strane kompanije izvođača, posebno u pogledu poštovanja Zakona o posebnim zaštićenim područjima (Zakon 03 / L-039, član 6) koji garantuje zaštitu manastira, crkava i drugih srpskih pravoslavnih verskih objekata, kao i istorijskih i kulturnih mesta od posebnog značaja za srpsku zajednicu, kao i druge zajednice na Kosovu.

Ovaj zakon ima za cilj zaštitu od bilo kakvog razvoja ili aktivnosti koja može oštetiti istorijski, kulturni, arhitektonski ili arheološki kontekst, prirodno okruženje ili vizuelno estetsko okruženje”, navode iz Kfora.

Oni dodaju da će se radovi u ovoj oblasti nastaviti nakon rešavanja tehničkih problema.

“Radovi će se sigurno nastaviti čim se reše tehnički problemi.

Sve lokacije verskog i kulturnog nasleđa vredne su za sve ljude na Kosovu i svi bi trebalo da doprinesu njihovom očuvanju”, stoji u izjavi Kfora.

Gradonačelnik Dečana Baškim Ramosaj rekao je da je obavešten o postavljanju novih barikada u blizini manastira, ali da on i dalje insistira da se barikade u potpunosti uklone.

“Oduvek sam insistirao da mi se ove barikade u potpunosti uklone.

Pre nekoliko dana došli su u kancelariju i obavestili me da će ukloniti betonske piramide kakve su bile pre, ali zbog situacije i konteksta sa manastirom rekli su mi da ih ne mogu ukloniti u potpunosti i da će postaviti neke barikade nove od drveta, gde je rečeno da će saditi cveće”, rekao je Ramosaj.

Kosovo online