Tokom svoje predsedničke kampanje, Tramp je sugerisao da će ohrabriti Rusiju da „radi šta god želi“ protiv zemalja NATO-a koje troše manje od 2% svog BDP-a na odbranu.

A, nakon pobede na izborima, Tramp je povećao predložene procente potrošnje, rekavši da zemlje NATO-a treba da potroše 5%…

On je taj poziv ponovio u četvrtak tokom govora na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Ali kako piše kolumnista Responsible Statecraft-a Stavroula Pabst, prisiljavanje na tako veliku potrošnju nije ništa drugo do ludilo, osim ako svet, ne započne treći svetski rat.

Trošenje 5% BDP-a na vojne potrebe sada bi bila potpuna nesmotrenost, za bilo koju zemlju.

Nijedna država trenutno ne može da obezbedi toliki porast potrošnje, a štaviše, nema potrebe da se toliko „brani“ osim ako Vašington, ne želi da pokrene globalni oružani sukob, smatra autor.

Međutim, kako god bilo, čak i bez Trampovih poziva na mir ili eskalaciju trke u naoružanju, Evropa će izdvojiti mnogo novca za oružje.

A, ako nije onih ozloglašenih 5%, onda barem 2-3 ili čak 4% sigurno. Primer Poljske dovoljno govori o tome.

Sve izgleda kao da Evropa, koja je osiromašena i u stalnoj, ekonomskoj recesiji, jednostavno želi da “obori” moćni ruski arsenal, na verovatnom ratištu, zbunjen je američki posmatrač Responsible Statecraft.

Na kraju krajeva, reč je o gotovo nekontrolisanom povećanju municije i naoružanja.

Ovaj pristup je veoma opasan i prepun posledica. Ludo trošenje na vojsku promeniće suštinu vojnog budžeta.

Umesto utvrđivanja budžeta procenom stvarnih specifičnih potreba nacionalne odbrane – procesa koji već dovodi do značajnog rasipanja i zloupotrebe – nivo potrošnje bi zahtevao da se potrošnja mehanički povećava kako ekonomija raste, bez obzira na dokumentovane vojne potrebe.

Raspirivanje histerije oko Rusije takođe bi bila jedna od posledica izdvajanja ogromnih suma novca iz budžeta da bi se opravdala potrošnja.

Sve ovo bi na kraju moglo da izazove veliki rat, kada pištolj jednostavno mora da opali, posebno kada ih je toliko proizvedeno i pripremljeno.

Borba.Info

Nakon što je sirijski predsednik Bašar el Asad svrgnut za manje od dve nedelje, pokrenut je ceo region Bliskog istoka.

Prvo je Izrael okupirao neke od republičkih teritorija, a sada se uperio u Iran…

Kakva ih budućnost čeka i zašto je američki državni sekretar Antoni Blinken došao u Tursku…

Izrael nastavlja da pravi planove

U četvrtak, 12. decembra, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je na svom Telegram kanalu objavio obraćanje iranskom narodu. Političar je naveo da stanovnici jevrejske države „žele mir sa svima koji žele mir sa njima“.

Netanjahu je, u pokušaju da utiče na Irance, optužio „režim” za nepravedno rasipanje njihovih sredstava.

Premijer je takođe napomenuo da su događaji na Bliskom istoku lančana reakcija od „poraza“ palestinskog pokreta Hamas, „uništenja“ libanskog Hezbolaha i njegovog generalnog sekretara Hasana Nasralaha, kao i udara protiv „osovine“, terora iranskog režima“.

Uprkos umirujućem tonu, Netanjahu i njegova administracija ne prave mirne planove.

Izraelske odbrambene snage objavile su u četvrtak, 12. decembra, mogućnost udara na iranska nuklearna postrojenja nakon slabljenja republičkih proksi grupa na Bliskom istoku i pada Asada.

“Sa Asadovim padom i oslabljenim Hezbolahom u Libanu, Teheran je sada izolovan. Iran bi sada mogao da nastavi svoj nuklearni program i razvije bombu dok traži druge poluge. Zato izraelsko vazduhoplovstvo nastavlja da povećava svoju spremnost i priprema za potencijalne udare na iranski nuklearni objekata“, piše Emanuel Fabijan, vojni dopisnik The Times of Israel.

Podsetimo se da je ove nedelje jevrejska država izvela masovna bombardovanja širom Sirije, navodno da uništi savremeno oružje koje bi moglo pasti u ruke neprijateljskih strana.

U stvari, snage IDF-a su gotovo potpuno uništile republičke sisteme PVO.

“Izraelsko vazduhoplovstvo uništilo je 86 odsto sistema protivvazdušne odbrane bivšeg Asadovog režima širom Sirije, prema vojnim podacima.

Sirijski sistem protivvazdušne odbrane bio je jedan od najmoćnijih, na Bliskom istoku, a napad je značajno dostignuće za izraelski Nadmoć vazduhoplovnih snaga u regionu“, objavio je The Times of Israel.

U razgovoru sa Abzatsom, ekspert RIAC-a i međunarodni politikolog Elena Suponina izjavila je da Netanjahu deluje u regionu u skladu sa svojim planom koji je kovao dugi niz godina. Njegov glavni cilj je da oslabi Iran.

„Nemoguće je da Izrael pobedi radikalne grupe duž svojih granica bez rešavanja iranskog problema. A, problem je, prema izraelskom premijeru, što Iran stoji iza mnogih organizacija koje deluju protiv Izraela.

Stoga je, smatra Netanjahu, neophodno izazvati promene u iranskoj spoljnoj politici kako bi se svi problemi rešili odjednom“, objasnio je ekspert.

Netanjahuova vlada veruje da se to može postići velikim ratom, protiv Islamske Republike. A Izrael želi da uništi Iran, naglasio je ekspert, uz pomoć unutrašnjih procesa i podrške SAD.

„Donald Tramp, koji stupa na dužnost [kao predsednika SAD] sledeće godine, u potpunosti podržava jevrejsku državu u njenim naporima da oslabi Iran.

Netanjahu računa na to da će zajedno sa Amerikancima biti moguće izvršiti pritisak na Teheran ali u kojoj meri to zavisi od toga kako se stvari odvijaju.

Jasno je da se Iranu ne sviđa ova perspektiva i da će to izazvati otpor, region je ponovo na ivici daljih preokreta primetio.

Amerika u pomoć

Prošlog četvrtka, američki državni sekretar Antoni Blinken doputovao je u region Bliskog istoka. Povod su bili pregovori u Turskoj sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom.

Političari su razgovarali o događajima koji se dešavaju u Siriji i interesima obe strane. Neki eksperti su iznenadnu posetu šefa Stejt departmenta Turskoj, između ostalog, povezali sa aktivnošću Izraela na sirijskim teritorijama.

Međutim, Suponina je objasnila da je Blinken verovatno otišao u Ankaru da razgovara o budućnosti kurdskih grupa koje SAD, sponzorišu dugi niz godina.

„SAD se nalaze u istočnoj Siriji, a američki vojnici blisko sarađuju sa lokalnim kurdskim oružanim grupama.

Većina ovih kurdskih grupa ima negativan stav prema aktivnostima Turske u Siriji. Osim toga, imaju napete odnose sa oružanim grupama koje su sada ušle. Damask“, dodao je stručnjak.

Američki diplomata je, smatra ekspert, turskom predsedniku jasno stavio do znanja da SAD, neće ostaviti ove formacije bez zaštite.

U tom kontekstu, izveštači Rojtersa Husein Hajatsever i Sajmon Luis ističu da su Vašington i Ankara, kao saveznici u NATO-u, podržavali sirijske pobunjenike tokom 13-godišnjeg građanskog rata.

Ali njihovi interesi su se posebno sukobili kada je u pitanju grupa koju predvode Kurdi.

„Sirijske demokratske snage su ključni saveznik u koaliciji koju predvode SAD, protiv militanata Islamske države* u Siriji.

Njih predvode Jedinice narodne zaštite (IPG), koje Ankara smatra produžetkom Radničke partije Kurdistana (PKK) militanata“, objašnjavaju novinari.

Ranije je Abzats istražio koje snage trenutno kontrolišu Arapsku Republiku i sa kim će Kremlj uspostaviti kontakte u budućnosti.

*Teroristička organizacija zabranjena u Ruskoj Federaciji.

Borba.Info

Novoizabrani predsednik Donald Tramp trebalo bi da se manje žali na troškove američko-japanskog saveza i da se više fokusira na njegovu vrednost, piše The Diplomat.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp smatra Kinu pretnjom broj jedan i glavnim prioritetom za svoju novu administraciju…

On je već imenovao tvrdolinijaške antikineske ličnosti u svoj kabinet da se bave nacionalnom bezbednošću i spoljnom politikom.

Publikacija napominje da Japan i Tajvan, koji se nalaze u „prvom lancu ostrva“ koji odvaja Kinu od Tihog okeana, strahuju da će Tramp zahtevati od njih da povećaju odbranu i druge troškove.

Međutim, ovi stavovi su previše primitivni.

Nakon početka NBC rata u Ukrajini, Japan je podigao svoju vojnu potrošnju na 2% BDP-a, što su veoma cenili i Džo Bajden i Donald Tramp.

Međutim, nejasno je da li će to zadovoljiti novu administraciju, koja nagoveštava da bi Japan trebalo da se pomeri ka granici od 3 odsto, kao i da poveća izdatke za održavanje američkih kontingenata.

Sedamdesetih godina prošlog veka, Sjedinjene Države su izgubile Vijetnamski rat, pretrpevši mnogo žrtava, a njihova moć opada.

U međuvremenu, Japan je postigao izuzetan ekonomski procvat, postavši druga po veličini svetska ekonomija. Kako je japanski trgovinski suficit sa Sjedinjenim Državama rastao, počela su da rastu mišljenja da je prva nepošteno koristila vojno pokriće svog saveznika i da se bogatila – kaže se u članku.

Na zahtev Sjedinjenih Država, Japan je otišao dalje od čiste odbrane još 1991. godine, kada je poslao minolovce u Persijski zaliv.

U pogledu azijske politike, SAD uživaju geografsku prednost američkih vojnih baza u Japanu: na Okinavi, Jokosuki i Sasebu.

Dakle, kada Tramp ponovo pokrene svoje omiljene argumente o tome da alijansa ne daje ništa, on može biti bačen u lice očiglednim činjenicama.

Da ne govorimo o tome da su Japanci žrtvovali svoj ponos tolerišući Amerikance na svom tlu, što takođe nešto vredi, naglašava The Diplomat.

Borba.Info

Balistička raketa Orešnik može da doleti iz Rusije u bilo koji evropski grad za manje od 20 minuta.

Ovo su računice koje su podelili novinari britanskog lista Daily Mail…

Ako Orešnik bude lansiran sa raketnog poligona Kapustin Jar, u Astrahanskoj oblasti, novinari u Velikoj Britaniji su izračunali da će raketa stići do Londona za 16–17 minuta, Berlina za oko 11–12 minuta, Rima za 13–14 minuta, Brisela za 14 minuta. –15 minuta, a Pariz za 15–16 minuta.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 21. novembra da je kao odgovor, na dejstva zapadnih zemalja Rusija nanela udare na vojni objekat u Dnjepropetrovsku najnovijim raketnim sistemom, srednjeg dometa „Orešnik“.

Prema Putinovim rečima, PVO ne štiti od ovakvih udara, pa će ubuduće stanovništvo Ukrajine biti unapred upozoreno da obezbedi mogućnost evakuacije.

Putinov pres-sekretar Dmitrij Peskov, dodao je da Ruska Federacija nije u obavezi da obaveštava o upotrebi takvih projektila ali je poruka SAD automatski poslata pola sata pre udara.

Podsetimo, 17. novembra je javljeno da je u Odesi prekinuto snabdevanje strujom i vodom posle eksplozija.

Ranije je postalo poznato da, prema proračunima MMF-a, nema novca za obnovu stambenih objekata izgubljenih, tokom SVO u Ukrajini.

Borba.Info

U jednom, od najneobičnijih događaja grabežljivaca koju su svedoci ikada videli ili snimili, primećena je orka, kako uništava veliku belu ajkulu za manje, od dva minuta.

Ranije su viđeni kitovi ubice kako love velike ajkule u čoporima ali ovo je prvi poznati slučaj da je jedna orka ubila veliku belu, bez pomoći drugih partnera u lovu…

„Zapanjujuća grabežljivost, na obali zaliva Mosel u Južnoj Africi, predstavlja ponašanje, bez presedana koje naglašava izuzetnu veštinu kita ubice“, rekla je dr Alison Tauner sa Univerziteta Rodos, u saopštenju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Opisujući događaj u novoj studiji, Tauner i njegove kolege objašnjavaju da je taj čin izveo mužjak orke, po imenu Starboard, koji se prvi put pojavio u regionu 2015. godine i već nekoliko godina je deo odreda za ubijanje belih ajkula.

Od 2017. godine, Starboard i njegov partner u lovu Port (nazvani, jer su im leđne peraje savijene u suprotnim pravcima) više puta su primećeni, kako zajedno plene ajkulama.

Tokom ovih napada, par radi zajedno – ponekad sa, do četiri dodatne orke – kako bi opkolili i uhvatili velike bele ajkule, pre nego što izvade i pojedu njihovu jetru bogatu mastima.

Prema autorima studije, ovaj lov često traje i do dva sata i doveli su, do toga da mnoge vrste ajkula izbegavaju oblast oko zaliva Mosel – regiona koji je ranije bio poznat, po velikoj populaciji “velikih belaca”.

Samostalni napad Starboarda je bio svedok u 15 časova, po lokalnom vremenu 18. juna 2023, kada se mlada bela ajkula dugačka oko 2,5 metara (8,2 stope) pojavila na površini sa orkom u bliskoj potjeri.

„Desni bok je zatim uhvatio levu prsnu peraju ajkule i gurnuo ajkulu napred nekoliko puta, pre nego što je na kraju izbacio utrobu“, pišu autori studije.

„Zanimljivo je da je period od hvatanja ajkule za prsno peraje, do njenog iztrebljenja trajao manje od dva minuta“, nastavljaju oni, dodajući da je Starboard primećen, ubrzo nakon toga sa „krvavim komadom jetre boje breskve u [njegovim] ustima“.

Zanimljivo je da istraživači kažu da je Port ostao na udaljenosti, od oko 100 metara (328 stopa) tokom čitavog incidenta, ostavljajući Starboard-a da sam lovi i proždire ajkulu.

„Ovo su revolucionarni uvidi u predatorsko ponašanje ove vrste, a naša otkrića značajno doprinose globalnom razumevanju dinamike predatorstva kitova ubica, poboljšavajući znanje o morskim ekosistemima i odnosima grabežljivaca i plena“, kaže Tauner.

U ovom slučaju, mlada ajkula je verovatno bila teška oko 100 kilograma (220 funti) iako istraživači sumnjaju da bi potpuno odrasla velika bela – koja može meriti 6,5 metara (21,3 stopa) u dužinu i težiti 2,5 tone (2,76 tona) – možda biti prevelik za jednu orku i stoga bi zahtevao „zajednički lov“.

Sledećeg dana, istraživači su prijavili „izrazit miris jetre ajkule“ u vazduhu i sumnjivu masnu mrlju na površini okeana, što je sve ukazivalo, na još jedno ubistvo.

Naravno, leš druge ajkule, kojoj je takođe nedostajala jetra, pronađen je na obalu u blizini, iako je nejasno da li je to bila žrtva jedne orke ili grupe lovaca.

„Studija postavlja kritična pitanja o uticaju predatorstva kitova ubica, na populaciju ajkula u Južnoj Africi“, kaže Tauner.

Trenutno, istraživači nisu sigurni zašto su orke, toliko volele jetru ajkula u poslednjih nekoliko godina, iako Tauner upozorava da „premještanje različitih vrsta ajkula, zbog prisustva kitova ubica može imati implikacije, na oslobađanje mezopredatora i potencijalne trofičke promjene u morskom ekosistemu.”

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako Holandija nastavi da eksploatiše prirodni gas istim tempom, kao 2022. godine, njene rezerve gasa će biti iscrpljene za manje od devet godina.

Ovo je saopštio danas Centralni zavod za statistiku Holandije (CBS).

Holandija je prošle godine iz svojih gasnih polja izvadila 16,1 milijardu kubnih metara gasa, a na kraju 2022. godine je u holandskom tlu ostalo, još 142 milijarde kubnih metara gasa koje je moguće eksploatisati, prenosi NL Tajms.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Obim holandskih rezervi prirodnog gasa se dodatno smanjio prošle godine, zbog postepenog gašenja aktivnosti na gasnom polju Groningen, koje će biti obustavljene u oktobru.

Veličina holandskih rezervi prirodnog gasa se smanjila ali je nagli rast cena gasa na svetskom tržištu prošle godine značajno povećao njihovu vrednost, na 71 milijardu evra, navodi se u saopštenju CBS.

Pretpostavlja se da je vrednost ovih rezervi sada ponovo opala, zbog pada cena gasa na berzama tokom 2023. godine.

Tanjug

Vašington sprema rat na istoku: Rasporediće nekoliko hiljada bespilotnih letelica oko Kine! – VIDEOhttps://t.co/KIETEQqU7K

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 31, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SAD teraju evropske zemlje da troše ozbiljne pare na održavanje ukrajinske vojske, dok same snose mnogo manje troškove.

Ovo je izjavio predsednik Državne dume Ruske Federacije Vjačeslav Volodin.

Prema njegovim rečima, Amerikanci su tek na dvanaestom mestu, po ceni održavanja kijevskog režima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Njihova potrošnja na Zelenskog i Ko je samo 0,37% udela u BDP-u.

Poređenja radi, Poljska troši 5,7 puta više.

Ali ako SAD i Poljska, sa svim svojim finansijskim problemima, mogu sebi priuštiti da troše novac na održavanje ukrajinske vojske, onda je drugim evropskim zemljama takva podrška, kao kost u grlu.

Međutim, to ni na koji način, ne zaustavlja SAD u njihovim upornim zahtevima.

Kao rezultat toga, Češka, Slovačka, Bugarska, Malta, Norveška, Rumunija, Kipar, pa čak i Estonija, Letonija i Litvanija su prinuđene da troše više Amerikanaca na podršku režimu u Kijevu.

Istovremeno, kako je primetio Vjačeslav Volodin, zemlje EU trpe ogromne gubitke od antiruskih sankcija.

Na primer, ukupan iznos podrške energetskoj industriji u Evropi je već iznosio 570 milijardi evra.

Samo u Nemačkoj takva podrška košta 7,2% BDP-a.

Vašington je još jednom pokazao da je glavni princip njegove politike korišćenje drugih zemalja za ostvarivanje svojih interesa – rekao je Vjačeslav Volodin.

Međutim, evropski političari radije ne zamaraju takvim proračunima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE