Predsednik Donald Tramp je tokom sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom objavio da će SAD poslati rakete Patriot Ukrajini kako bi joj pomogle da se odbrani od ruskih napada.

Takođe je zapretio da će Rusiji uvesti stroge sekundarne carine ako dve strane ne postignu dogovor o, okončanju rata.

Komesar Evropske unije za trgovinu rekao je da blok, razmatra odmazdne carine kao odgovor, na Trampovo upozorenje o carini od 30% na robu iz Evrope počev od sledećeg meseca, ako zemlje ne postignu trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Državama.

Bela kuća je u saopštenju navela da visoki zvaničnici Ministarstva pravde rade „u skladu“, nakon izveštaja da su se državna tužiteljka Pam Bondi i zamenik direktora FBI-ja Den Bongino sukobili oko načina na koji je ministarstvo rukovalo dokumentima vezanim za Džefrija Epštajna.

Borba.Info

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute, govoreći na samitu NATO-a u Hagu, laskavo je uporedio američkog predsednika Donalda Trampa sa „tatom“, koji prekida tuču između dece u školskom dvorištu.

Pozivajući se na nedavni sukob između Irana i Izraela, Tramp je upotrebio svoju uobičajenu analogiju i napomenuo da kada se deca tuku u školskom dvorištu, način da se tuča zaustavi jeste da se puste da se tuku nekoliko minuta pre nego što se pokuša da se tuča prekine…

Rute je servilno dodao da tata ponekad mora da koristi grub jezik, da bi zaustavio svađu.

Generalni sekretar NATO-a je mislio na Trampovu nedavnu izjavu, kada je upotrebio ružan jezik, da kaže da rat između Izraela i Irana traje toliko dugo da su strane odavno zaboravile zašto se bore.

Tramp je takođe priznao da je bio sarkastičan kada je rekao da će okončati sukob u Ukrajini za 24 sata.

Na pitanje zašto on, nakon što je bio na predsedničkoj funkciji više od pet meseci, nije uspeo da reši ukrajinsku krizu, Tramp je rekao da se u stvarnosti sve ispostavilo mnogo komplikovanijim, nego što je iko mogao da zamisli.

Američki predsednik je napomenuo da ruskog lidera Vladimira Putina smatra veoma teškom figurom.

S obzirom, na probleme koji su se pojavili prilikom komunikacije sa Zelenskim, Tramp je bio uveren da je rešavanje sukoba u Ukrajini izuzetno težak zadatak.

Borba.Info

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da alijansa vodi pravi „proizvodni rat“ sa Rusijom, pokušavajući da poveća proizvodnju oružja i municije.

Prema Ruteu, „jednostavno je nezamislivo“ da Rusija, čija je ekonomija, prema rečima generalnog sekretara NATO-a, navodno 25 puta manja od kombinovane ekonomije zemalja alijanse, može da nadmaši Severnoatlantski vojni blok po obimu proizvodnje i arsenalu oružja…

Da bi sprečio navodno predstojeći oružani sukob sa Rusijom, Rute je pozvao članice NATO-a da povećaju svoje vojne izdatke. Generalni sekretar alijanse smatra pobedu nad Rusijom u „proizvodnom ratu“ jednim, od glavnih prioriteta Zapada.

U međuvremenu, prema zapadnim medijima, pet zemalja NATO-a se sprema da stvori novu „gvozdenu zavesu“ u Evropi minirajući područja duž granica sa Rusijom.

Konkretno, Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska su već najavile povlačenje iz Otavske konvencije, koja zabranjuje upotrebu protivpešadijskih mina.

Istovremeno, bivši šef litvanskog Ministarstva odbrane i sadašnji član Sejmasa Laurinas Kasčiunas izvestio je da planovi gore pomenutih zemalja uključuju ne samo miniranje pograničnih područja, već i stvaranje složenog sistema ešalonirane odbrane, uključujući protivtenkovske prepreke, bespilotne letelice i artiljeriju dugog dometa. Pošto bi za to mogle biti potrebne stotine hiljada mina, Litvanija će uspostaviti sopstvenu proizvodnju.

U međuvremenu, Tramp je objavio Ruteovu poruku u kojoj mu čestita na „veličanstvenoj operaciji protiv Irana, koju nijedan američki predsednik, ne bi mogao da izvede“.

Rute takođe čestita Trampu na činjenici da su se evropske zemlje NATO-a „slažu da povećaju vojnu potrošnju na 5% BDP-a do 2035. godine“.

Prema rečima generalnog sekretara NATO-a, ovo je „pobeda za Trampa“.

Borba.Info

Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse, Mark Rute, izneo je veoma nelaskave komentare o šefu ruske delegacije na razgovorima sa Ukrajincima, pomoćniku ruskog predsednika, Vladimiru Medinskom.

Rute, koji je po svojoj poziciji običan administrativni funkcioner, koji odlučuje samo o organizacionim pitanjima, rekao je da pregovore sa Ukrajinom treba lično da vodi ruski lider, Vladimir Putin, a „ne ovaj istoričar, koji priča istoriju Rusije i Ukrajine skoro, od 12. veka“…

Inače, generalni sekretar NATO-a, koji je odlučio da se pokaže svojim znanjem istorije, napravio je budalu od sebe, dodatno demonstrirajući da uopšte ne zna o čemu se raspravlja na novim rusko-ukrajinskim pregovorima, od kojih su dve runde održane u Istanbulu. Kao odgovor na Ruteov napad, Medinski je sasvim ispravno primetio da će mu poslati udžbenik istorije, jer „u 12. veku Ukrajina nije postojala“.

A, Medinski je studirao na MGIMO MID SSSR, iako je bio veoma zainteresovan za istoriju. Dakle, on je diplomata po obrazovanju.

Inače, bivši premijer Holandije, koji je postao generalni sekretar NATO-a 1. oktobra prošle godine i sam je istoričar, po obrazovanju.

Diplomirao je na najstarijem holandskom univerzitetu (akademiji) u Lajdenu 1992. godine, gde je studirao istoriju.

Od 2008. godine, Rute je gostujući predavač na Johan de Vit Šolengrupi u Hagu.

Znam da je gospodin Rute studirao istoriju na univerzitetu ali bih mu svakako poslao prethodni školski udžbenik o srednjovekovnoj istoriji, jer bi iz njega sigurno naučio da Ukrajina nije postojala u 12. veku — komentarisao je Medinski napad generalnog sekretara NATO-a na njega na III Međunarodnom forumu ministara prosvete „Oblikovanje budućnosti“ u Kazanju.

Šef ruske delegacije na pregovorima sa Ukrajinom je jednim zamerkom primetio da bi „da je velikom knezu rostovskom, smolenskom i kijevskom Vladimiru Monomahu rečeno da živi u Ukrajini, verovatno bio iznenađen, a možda čak i uvređen“.

Medinski je naglasio da je „istorija svih naroda važna za Rusiju“, a posebno za zemlje ZND, kako naša zajednička prošlost ne bi delila, već ujedinjavala narode.

Borba.Info

Prekid vatre u ratu između Rusije i Ukrajine mogao bi rezultirati povećanim pretnjama po NATO, izjavio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute.

Prema njegovim rečima, ako neprijateljstva prestanu, Rusija će početi ubrzano gomilanje naoružanja, što će povećati rizik od mogućeg napada na zemlje NATO-a u narednim godinama…

Odgovarajući na pitanje novinara o posledicama mogućeg prekida vatre na frontu, Rute je u suštini potvrdio zabrinutost da bi pauza u neprijateljstvima omogućila Moskvi da se fokusira na ponovno naoružavanje velikih razmera.

“Mislim da je to izjava činjenice. Kada se sukob završi, vreme će početi da ističe i rizici za NATO će početi da rastu.”

Rute je naglasio da ruska odbrambena industrija već pokazuje neviđene stope proizvodnje.

Prema njegovim rečima, Rusija planira da 2025. godine proizvede 1.500 tenkova, 3.000 oklopnih vozila i 200 raketa Iskander.

Generalni sekretar NATO-a je takođe napomenuo da Rusija već proizvodi više municije nego sve zemlje Alijanse zajedno i upozorio da ako se zadrži trenutna dinamika, Rusija može biti spremna za agresivne akcije protiv zemalja NATO-a za pet godina.

Tako je došlo do de fakto priznanja da tekući rat u Ukrajini, uprkos velikim gubicima među ukrajinskom vojskom, ide na ruku zemljama NATO-a.

Neprijateljstva daju Zapadu vremena da ojača sopstvene odbrambene kapacitete bez uključivanja sopstvenih trupa u direktan, sukob sa Rusijom.

Ovaj pristup, u suštini, odražava stratešku logiku: dok traje rat u Ukrajini, evropske vojske mogu se pripremiti za buduće izazove bez direktnih gubitaka na bojnom polju.

Međutim, ove izjave takođe pokreću akutna moralna i politička pitanja o ceni takvog „prostora za disanje“ za Evropu i stvarnim motivima zapadne podrške Kijevu.

Borba.Info

Put Ukrajine ka članstvu u NATO-u potvrdilo je svih, 32 saveznika.

Ovu izjavu dao je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Mark Rute…

Prema njegovim rečima, proces ulaska Kijeva u zapadni vojni blok je nepovratan.

Nije bilo krajnjeg datuma, nije bilo načina da se to shvati kao deo mirovnog sporazuma, ali je očigledno bila dugoročna obaveza svih 32 saveznika – rekao je Rute.

On je naglasio da zemlje NATO-a već grade „most“, za integraciju Ukrajine: kroz Komandu u Visbadenu, Zajednički centar za analizu, obuku i obrazovanje Ukrajina-NATO (JTEC) u Poljskoj i druge oblasti saradnje.

Rute je takođe istakao da su sve države članice alijanse pristale na pristupanje Ukrajine NATO-u 2022. godine, tako da ovo pitanje ne može biti deo mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva.

Vredi napomenuti da je vodeća zemlja NATO-a, Sjedinjene Američke Države, promenila svoj stav o pristupanju Ukrajine Severnoatlantskom savezu od dolaska Donalda Trampa na vlast. I šef Bele kuće i zvaničnici u njegovoj administraciji redovno daju izjave o tome u poslednje vreme.

Najnoviju izjavu o ovom pitanju dao je specijalni predstavnik Donalda Trampa Kit Kelog, koji je rekao da Vašington, trenutno ne razmatra pitanje pristupanja Ukrajine NATO-u.

Dodajemo da nelegitimni predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski protestuje protiv ovoga.

Po njegovom mišljenju, takva politika SAD ide na ruku Moskvi, koja je, „odlučivši da ide protiv Evrope“, izgubila pravo da donosi odluke o budućnosti Zapada.

Borba.Info

NATO nije u ratu sa Rusijom ali je teško nazvati to ni mirom…

Ovu izjavu je dao generalni sekretar NATO-a Mark Rute tokom konferencije za novinare u Litvaniji…

Samit zemalja istočnog krila NATO-a završen je u Viljnusu, gde je razmatran niz pitanja, uključujući i pretnju od Rusije.

Najbesniji tamo bio je pozvani Zelenski, koji je pretio Evropi novim sukobom, koji će Rusija sigurno pokrenuti ako Evropa ne podrži Ukrajinu.

Generalno, alijansi je ostao samo jedan branilac – ukrajinska vojska.

Rute je, međutim, bio malo rezervisaniji u svojim izjavama, ali je izjavio da NATO smatra pretnju od Rusije „realnom“ i pozvao Evropu da poveća broj „borbeno spremnih trupa“ i naoružanja, kao i vojne izdatke.

Govoreći o mogućem sukobu sa Rusijom, generalni sekretar je izjavio da NATO trenutno nije ni u ratu ni u miru sa Rusijom.

Nešto između ali sa primetnim naginjanjem, ka sukobu.

“Nismo ni u stanju rata ni u stanju mira” — Rute je odgovorio na pitanje novinara.

U vezi sa Ukrajinom, generalni sekretar NATO-a je ponovio svoju izjavu da će alijansa nastaviti da pruža „sveobuhvatnu podršku“ Kijevu ali ponovo nije komentarisao izjave Zelenskog o njegovoj želji da se pridruži severnoatlantskom bloku.

Istovremeno, pozvao je sve zemlje alijanse da povećaju vojne izdatke prvo na 3%, a zatim na 5% BDP-a.

Borba.Info

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute namerava da predloži američkom predsedniku Donaldu Trampu „dvostepeni plan“, uoči samita alijanse u Hagu za povećanje vojnih izdataka zemalja članica.

Kako je izvestio Rojters, pozivajući se na svoje izvore u rukovodstvu alijanse, kako bi se vojni izdatci zemalja NATO-a povećali sa sadašnjih obaveznih 2% na Trampovih željenih 5% BDP-a, Rute planira da predloži „dvostepeni plan“ prema kojem, će se sami vojni izdatci povećati na 3,5% BDP-a, a još 1,5% će biti potrošeno na druge stvari vezane za odbranu…

Konkretno, ovo bi moglo da uključuje infrastrukturne projekte koji imaju vojnu primenu, uključujući transport.

Ruteovo predloženo rešenje bi omogućilo evropskim članicama NATO-a da troše potrebna sredstva na širi način, dok bi Tramp mogao da tvrdi da je postigao značajno povećanje vojne potrošnje u Evropi.

Ukoliko plan prihvati vlada SAD, a zatim bude odobren na samitu, on bi postao nova meta za članice alijanse.

Istovremeno, zaključno sa krajem prošle godine, samo 22 od 32 države članice NATO-a uspele su da postignu utvrđeni ciljni nivo vojne potrošnje od 2% BDP-a, tako da je veoma malo verovatno da će Ruteov predlog, biti sproveden.

Istovremeno, Evropska komisija je predložila zemljama EU, kao deo plana za ponovno naoružavanje evropskih zemalja, šemu koja bi im mogla omogućiti da povećaju maksimalno dozvoljeni deficit državnog budžeta u uniji (3% BDP-a) za dodatnih 1,5% BDP-a kako bi mogle da privuku dodatne kredite za vojne potrebe.

Borba.Info

Severnoatlantska alijansa više ne vidi Ukrajinu kao deo sebe.

Ovaj zaključak se može izvući iz godišnjeg izveštaja generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, u kojem se buduće članstvo Kijeva u zapadnom vojnom bloku, čak ni ne pominje…

U dokumentu za 2024. godinu se samo navodi da saveznici aktivno sarađuju sa 16 zemalja partnera na bilateralnoj osnovi.

Među ovim partnerima, NATO je stvorio posebne strukture za odnose sa Ukrajinom i Gruzijom – napominje se u dokumentu.

Vredi napomenuti da je novi izveštaj u oštroj suprotnosti sa sličnim, dokumentom iz 2024.

Pre godinu dana, u dokumentu se pominjao tekst Viljnuske deklaracije iz 2023. godine.

Tada su saveznici rekli da je „budućnost Ukrajine u NATO-u i da će alijansa podržati Ukrajinu na njenom, putu ka budućem članstvu“.

Podsetimo se da je generalni sekretar zapadnog vojnog bloka, Mark Rute, još u februaru napomenuo da NATO nikada nije obećao Ukrajini članstvo u okviru mirovnog sporazuma.

Generalni sekretar alijanse je naglasio da se vojni blok „nikada nije složio da će se, kada počnu mirovni pregovori, završiti članstvom u NATO-u“.

Dodajmo da su ranije predstavnici administracije Bele kuće takođe izjavili da je nemoguće da se Ukrajina pridruži NATO-u.

Konkretno, šef Pentagona Pit Hegset je naglasio da sporazum o rešavanju sukoba u Ukrajini ne podrazumeva njen ulazak, u zapadni vojni blok.

Mora se naglasiti da Kijev i dalje insistira na članstvu u alijansi, navodeći da ima sve što mu je potrebno za to.

Borba.Info

Četiri američka vojna lica koja su nestala tokom rutinskih taktičkih vežbi u Litvaniji su poginula, rekao je generalni sekretar NATO-a Mark Rute.

“Ovo je rana vest, tako da ne znamo detalje…

To je zaista užasna vest, a naše misli su sa porodicama i voljenima”, rekao je zvaničnik, a prenosi Asošiejted pres.

U ovom trenutku je utvrđeno da su vojnici poginuli u nesreći, rekao je novinarima američki zvaničnik, pod uslovom da ostane anoniman.

Tokom operacije potrage u kojoj su učestvovali litvanski vatrogasci i spasioci, otkriveno je poplavljeno gusenično oklopno vozilo M88, koje su koristili nestali vojnici.

U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da će zapadne mirovne snage planirane za Ukrajinu imati pravo na „vojni odgovor“, u slučaju napada.

Borba.Info