Predivne plaže, šarmantna ostrva i ukusna hrana već godinama privlače turiste iz celog sveta, a posebno iz Srbije.

Međutim, Grčka je samo jedna od zemalja koja se suočava sa masovnim turizmom, zbog čega su lokalne vlasti najavile mere koje imaju za cilj da zaustave prekomerni turizam i smanje broj turista tokom vrhunca sezone, posebno na popularnim ostrvima kao što su Mikonos, Santorini, Krit i druga.

Masovni turizam doveo do novih mera

Grčki premijer Kirijakos Micotakis izjavio je za britanski Telegraf da Grčka nema problem sa strukturnim prekomernim turizmom ali da neki njeni regioni imaju značajne poteškoće tokom određenih nedelja ili meseci u godini zbog čega planiraju niz mera kako bi rešili pomenuti problem.

Kako navodi britanski list Ekspres, prema novoj politici biće uvedena turistička taksa od 20 evra, koju će plaćati oni koji putuju na Santorini i Mikonos posebno ako dolaze kruzerom.

Novac prikupljen od taksi biće navodno uložen u lokalnu infrastrukturu, a razmatra se i regulacija broja kruzera koji istovremeno stižu u određene destinacije.

Novi sistemi ulaska u EU

Nova pravila ulaska i izlaska iz EU stupaju na snagu od 10. novembra, a sa obzirom na to da je i Grčka deo EU turisti treba da se pripreme za narednu sezonu, jer će nove promene značajno promeniti način putovanja u zemlje Evropske unije.

Nova pravila podrazumevaju sisteme EES i ETIAS, od kojih jedan stupa na snagu već 10. novembra, a to je EES.

Sistem ulaska/izlaska (EES) je automatizovani IT sistem za registraciju državljana zemalja koje nisu članice EU koji putuju na kraći boravak. EES će stupiti na snagu, već od 10. novembra, a podrazumeva, između ostalog, registraciju pre ulaska u EU.

Biće potrebno da se pre svakog polaska na put u EU prijavite preko online formulara ili mobilne aplikacije. Ukoliko putujete preko turističkih agencija, ovaj korak će umesto vas moći da obave agenti.

Pored toga, na prelazima će vam pored pasoša, biti zatraženi i otisak najmanje četiri prsta, a tražiće od vas i da vas fotografišu.

ETIAS sistem podrazumevaće izdavanje dozvole za ulazak u EU, a on će stupiti na snagu verovatno od sredine 2025. godine.

Podnošenje zahteva za ETIAS putnu dozvolu košta 7 evra, iako su neki putnici oslobođeni plaćanja ove naknade.

ETIAS putna dozvola je uslov za ulazak za državljane, bez vize koji putuju u bilo koju od ovih 30 evropskih zemalja. Povezan je sa putničkim pasošem, a važi do tri godine ili do isteka pasoša, šta god nastupi pre.

Ako dobijete novi pasoš, potrebno je da dobijete i novu ETIAS dozvolu za putovanje.

Uz važeću ETIAS dozvolu za putovanje, možete ulaziti na teritoriju ovih evropskih zemalja onoliko često, koliko želite za kratkoročne boravke – obično do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana. Međutim, to ne garantuje ulazak.

Očekivano je da će ova nova pravila stvoriti veće gužve na graničnim prelazima sledeće sezone.

Problemi na plažama

Početkom ovogodišnje letnje sezone uvedene su i nove mere na grčkim plažama koje su se ticale ležalji i prostora na plažama.

Prema novim pravilima, najmanje 50% površine plaže mora da ostane dostupno javnosti, dakle bez ležaljki koje iznajmljuju beach barovi i kafići.

Meštani su, zbog sve većeg zauzimanja plaža od strane barova bili posebno besni i preduzimali su  akcije u okviru takozvanog pokreta peškira za plažu kako bi se odupreli plaćanju ležaljki u svojoj zemlji.

Vlasti su koristile satelite, veštačku inteligenciju i aplikacije kako bi proverili i iskorenili “nezakonito” korišćenje ležaljki.

Prvi letovi dronova počeli su u maju i uočili su prekršioce pravila na plaži u Pefkohoriju.

Vremenske prilike sve gore

Grčka se tokom leta suočila i sa jednom od najvećih kriza do sada, a tiče sa vremenskih prilika.

Nekoliko turista preminulo je od posledica visokih temperatura vazduha, zbog čega su grčke vlasti upozoravale da se izbegava boravak na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana.

Zbog visokih temperatura su zatvarani su čak i poznati lokaliteti poput Akropolja.

U većem delu zemlje mesecima je bilo malo ili nimalo kiše, što je dovelo do toga da su mnogi rezervoari vode za piće, posebno na ostrvima i u okolini Atine presušili gde je tokom leta bilo oko 50 odsto manje rezervi vode.

Zbog toga je na pojedinim ostrvima bilo proglašeno i vanredno stanje. Bili su upućeni i apeli da se voda štedi.

Na ostrvu Naksos je nestašica vode bila najdramatičnija zbog čega su vlasti su obezbedile prenosive jedinice za desalinizaciju koje je tretirala morsku vodu kako bi bila bezbedna za piće.

Stučnjaci za klimatske promene isticali su da se brinu da najgore tek dolazi.

B92