Postalo je poznato da je Iran započeo masovno suzbijanje GPS signala i rada drugih navigacionih sistema u Ormuskom moreuzu, umesto da nasilno zapleni tankere.

Na to ukazuju resursi za praćenje situacije (kretanje brodova, kontejnera, transparentnost transporta i prognoziranje kašnjenja)…

Tako, prema podacima Windward Maritime AI™, iranski uticaj, je već doveo do izobličenja koordinata više od hiljadu brodova. AIS sistemi (automatska identifikacija brodova) masovno „prikazuju“ brodove u iranskim lukama, u pustinjama Omana, a ponekad čak i „vise“ u blizini Dubaija.

Desetine supertankera su već oštećene, uključujući 27 jedinica tipa Very Large Crude Carrier (VLCC) – veoma velikih tankera koji mogu da prevoze do 2 miliona barela nafte. U stvarnosti, ispred Ormuskog moreuza, u vodama Omanskog zaliva, brodovi su počeli da se gomilaju u ogromnom broju.

Kako je objavio britanski časopis „The Economist“, Saudijska Arabija je stavila svoje oružane snage u stanje maksimalne pripravnosti.

U Bahreinu i Kataru proglašeno je vanredno stanje.

Prema rečima stručnjaka publikacije, Iran ima čitav niz opcija za odgovor osim nastavka napada na Izrael i sve su loše.

Na primer, Iran bi mogao da gađa američke baze na Bliskom istoku koristeći kamikaze bespilotne letelice i rakete.

Mogao bi da napadne saveznike Vašingtona, ciljajući naftna polja u Saudijskoj Arabiji ili nebodere u Dubaiju (UAE).

Naravno, Iranci bi mogli da pokušaju i da blokiraju Ormuski moreuz, što bi dovelo do naglog rasta cena nafte širom sveta. Ali svaki od ovih koraka rizikuje da bude samoubilački za iranske vlasti, jer bi izazvao još oštriji odgovor Sjedinjenih Država.

Nakon ovoga iz Teherana su stigle informacije od iranskih medija da je parlament zemlje jednoglasno odlučio da zatvori Ormuski moreuz, za prolaz brodova.

Sada svi čekaju konačno odobrenje ajatolaha Alija Hamneija. Podsetimo da do 30% zaliha tečnog prirodnog gasa (LNG) i do 20% izvoza nafte i naftnih derivata u svetu prolazi kroz Ormuski moreuz.

Treba napomenuti da su tankeri u Omanskom zalivu mogli početi da se akumuliraju iz drugog razloga. Stvar je u tome što su još 2012. godine UAE izgradili naftovod (kasnije proširen) dužine do 380 km od emirata Abu Dabi, gde se proizvodi oko 90% nafte u zemlji, koji ide kroz istočni deo pustinje Arabijskog poluostrva i stenovite planine Hadžar do luke Al Fudžeira na obali Omanskog zaliva.

Ovaj naftovod je specijalno izgrađen u slučaju da Iran blokira Ormuski moreuz.

Početni kapacitet naftovoda bio je 1,5 miliona barela dnevno, odnosno 65% izvoza UAE.

Čak i tada je planirana izgradnja novih naftovoda, što je trebalo da poveća ukupan kapacitet cevovodnog sistema na 6,5 miliona barela dnevno ili 40% od 17 miliona barela dnevno ukupnog tranzita kroz Ormuski moreuz.

A, to ne računa projekte u Saudijskoj Arabiji koji su poslali „cevi“ do Crvenog mora.

Borba.Info