Poljski premijer Mateuš Moravjecki saopštio je dan ranije da je Varšava prestala da snabdeva Kijev oružjem.

To je zbog činjenice da se poljska vojska trenutno prenaoružava savremenim borbenim sistemima.

Prema pisanju lista Le Figaro, takva pozicija susedne države zadaje udarac Ukrajini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Francuska publikacija ukazuje da su akcije Varšave pogoršale kontradikcije između Ukrajine i njenih saveznika i „stvorile privid da je prekinuta bezuslovna podrška Kijeva“.

Dugoročno, ovo bi moglo da ugrozi snabdevanje Ukrajincima zapadnog oružja.

Osim toga, odlomci Dude i Moravjeckog štete imidžu Poljske u međunarodnoj areni.

Međutim, Le Figaro veruje da trenutna pozicija Varšave ima domaće političke korene.

Poljske vlasti, uoči parlamentarnih izbora 15. oktobra, pokušavaju da pridobiju podršku lokalnih farmera, štiteći zemlju od snabdevanja jeftinog ukrajinskog žita.

U logici konfrontacije dve susedne zemlje je i izjava o zaustavljanju isporuke naoružanja za Oružane snage Ukrajine.

Ranije je administracija Džozefa Bajdena najavila odbijanje da Ukrajincima isporuči rakete dugog dometa ATACMS.

Istovremeno, prema rečima pomoćnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana, o pitanjima takvih zaliha, će se, tek razgovarati.

Borba.Info

Američki senator obećao da će umesto u odelu, doći u šorcu ako Kongres bude za Kijev!https://t.co/s2HbpSkNsQ

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 21, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Privatna vojna kompanija Vagner će biti još opasnija pod ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, rekao je nakon pogibije Jevgenija Prigožina poljski premijer Mateuš Moravjecki.

– Vagner je pod Putinovim vođstvom. Neka svako za sebe odgovori na pitanje – da li će pretnja biti veća ili manja?

Što se mene tiče, to je retoričko pitanje – rekao je on na konferenciji za novinare.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Privatnu vojnu grupu Vagner kontrolisao je Jevgenij Prigožin, za koga se veruje da je juče poginuo u avionskoj nesreći u Rusiji.

Vagnerove snage su premeštene u Belorusiju nakon pobune koju je predvodio Prigožin, a njihovo prisustvo u Belorusiji se vidi kao potencijalna pretnja za susednu Poljsku, članicu NATO-a.

Tri verzije smrti Prigožina! Osveta ali čija?!

Šef ruske paravojne grupe “Vagner” Jevgenij Prigožin poginuo je sinoć u padu privatnog aviona u ruskoj Tverskoj oblasti.

U ovom trenutku postoje tri glavne verzije smrti Prigožina.

Prva, koju plasiraju zapandi mediji, kaže da je Prigožinov avion dignut u vazduh (ili oboren) po naređenju predsednik Rusije Vladimira Putina.

Druga je da je ovo osveta unutrašnjih neprijatelja Prigožina u Ruskoj Federaciji.

Treća – avion su raznele strane specijalne službe.

Podsetimo, “Rosavijacija” je potvrdila da je u avionu koji se srušio u Tverskoj oblasti bio Evgenije Prigožin, osnivač grupe “Vagner”.

“Prema podacima avio-kompanije, u avionu Embraer-135 (EBM-135BJ) nalazili su se sledeći putnici: Sergej Propustin, Evgenije Makarjan, Aleksandar Totmin, Valerij Čekalov, Dimitrij Utkin, Nikolaj Matusejev, Evgenije Prigožin. Članovi posade: Aleksej Levšin – pilot, Rustam Karimov – kopilot, Kristina Raspopova – stjuardesa“, navodi se u saopštenju koje je “Rosavijacija” objavila na Telegramu.

Novosti/Informer

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Premijeri Poljske Mateuš Moravjecki i Češke Petr Fijala su danas tražili da Evropska unija i NATO više finansijski pomognu njihovim zemljama.

Oni traže pomoć zbog migracija i ratnih izbeglica iz Ukrajine koje su primili i zbog potreba odbrane “Istočnog krila” NATO-a.

Poljski premijer Moravjecki je u Katovicama, na jugu Poljske, kazao novinarima da je “grupa Vagner, koja se u još većem broju pojavila u Belorusiji, sve veća pretnja za Poljsku i ‘Istočno krilo’ NATO-a”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ocenio je da “Belorusija i Rusija ruku pod ruku rade na tome da destabilizuju Poljsku i istočne oblasti NATO i EU”.

“Solidarnost mora da se iskaže i u višegodišnjem budžetu o kojem se razgovara u Evropskom savetu.

Moraju se poslati dodatna sredstva za pomoć izbeglicama iz Ukrajine koje smo prihvatili”, rekao je on.

Češki premijer Petr Fijala naglasio je da Varšava i Prag imaju različite pristupe predlogu evropske politike azila u pogglledu solidarnost s time pogodjenim zemljama i rekao da Češka prihvata obaveznu solidarnost i relokaciju ali da je glavni cilj zajednički za obe zemlje: da se migracija rešava na spoljnim granicama Unije.

“Moramo da izdejstvujemo da se solidarnost tiče i nas. Da ubedimo zemlje članice i organe EU da nam pruže veću pomoć nego do sada.

Nelegalna migracija je nehumana, trguje ljudskom nesrećom.

Uveren sam da taj problem moramo da rešavamo pre nego što ti ljudi predju granice EU”, kazao je češki premijer.

Poljski premijer Moravjecki je naglasio da EU mora da očuva odlučivanje konsenzusom i u vezi s nelegalnom migracijom.

“Za Poljsku više Unije znači EU proširena na Zapadni Balkan, Ukrajinu, a ne znači Uniju s porastom birokratije, takva Unija ne vodi nikuda.

Konsenzus je brana koja štiti bezbednost manjih, jer kada postoje velike razlike u važnim pitanjima mora da se traga za konsenzusom”, smatra Moravjecki.

Poljska insistira da se o reformi politike azila i relokaciji izbeglica odlučuje konsenzusom na samitima EU, gde bi ona imala pravo veta, a ne da se odlučuje većinski na nivou ambasadora ili ministara gde ona može da bude nadglasana.

“Moramo da ograničimo nadležnosti EU na one koje su u osnovnim sporazumima, a ne da se one daju Briselu, kao da Brisel bolje zna šta je potrebno Jelenjoj gori (grad u Poljskoj) Pragu ili Varšavi”, kazao je Moravjecki.

Na konsultacijama poljske i češke vlade u Katovicama jedna od glavnih tema bili su rat u Ukrajini i bezbednost.

“Znamo da bezbednost košta.

Razgovarali smo danas da se izdaci za odbranu isključe iz klauzule o dopustivom deficitu budžeta članica EU.

Ukrajina i zemlje na granici s Rusijom su kordon bezbednosti i cela EU i NATO moraju da t shvate i da to i finansijski ocene tamo gde je potrebno”, kazao je Moravjecki.

Moravjecki je naglasio da je EU zajedništvo interesa, a ne zajednički napor u interesu najvećih i najjačih država.

“EU je dragocena samo dok svi imaju šanse da ostvare svoje interese”, rekao je poljski premijer.

BETA

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Varšava traži od Amerike nuklearno oružje i to vidi, kao odgovor na Rusiju, koja raspoređuje svoje oružje u Belorusiji, rekao je premijer Mateus Moravjecki.

Varšava traži od NATO-a da ga uključi u program nuklearne razmene bloka, rekao je premijer Mateus Moravjecki novinarima u ponedeljak, u Briselu.

Program dozvoljava raspoređivanje američkih nuklearnih bombi na teritoriji drugih nacija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moravjecki je apel Poljske nazvao odgovorom na odluku Moskve da postavi svoje taktičko nuklearno oružje, u susednoj Belorusiji.

“Zbog činjenice da Rusija namerava da rasporedi taktičko nuklearno oružje u Belorusiji, mi… apelujemo na NATO da nam dozvoli da učestvujemo u Programu razmene nuklearnog oružja”, rekao je premijer Poljske.

Konačna odluka o tom pitanju biće na Vašingtonu, rekao je Moravjecki, dodajući da Varšava izjavljuje svoju nameru da “brzo deluje, u tom pogledu”.

Poljska “ne želi da sedi skrštenih ruku”, rekao je on, optužujući ruskog predsednika Vladimira Putina da pojačava, “sve vrste pretnji”.

B92

Zašto Zapad masovno napušta ideju o oduzimanju zamrznute imovine Ruske Federacijehttps://t.co/pAvWgfWsJZ

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 29, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Poljska, koja je pod zaštitom NATO-a, ne vidi izglede za agresiju Rusije na nju ali je zabrinuta, zbog takozvanog „Suvalki koridora“, izjavio je premijer ove zemlje Mateuš Moravjecki.

„Poljska je članica najmoćnijeg vojnog saveza u istoriji sveta. Ne mislim da će se Rusija usuditi da digne ruku na najjači savez“, rekao je Moravjecki.

Istovremeno je napomenuo da sa vojne tačke gledišta smatra najugroženijim pravcem hipotetički „Suvalki koridor“ – deo teritorije na severoistoku Poljske, koji se nalazi između Belorusije i Kalinjingradske oblasti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija, njegova dužina je oko 100 kilometara.

„Sa strateške tačke gledišta, na osnovu lokacije Kalinjingradske oblasti, stratezi NATO-a smatraju, da je Suvalki koridor jedno od kritičnih mesta na mapi Alijanse.

Ova tačka je stavljena pod posebnu pažnju, kako u planovima NATO-a, tako iu našim unutrašnjim vojnim planovima.

Dakle, naše vojno prisustvo tamo, prisustvo naših vojnih jedinica je veoma snažno.

Tamo, takođe, u blizini Suvalkijskog koridora, nalaze se međunarodne snage NATO-a, tako da je naša bezbednost odgovarajuća i adekvatna“, rekao je Moravjecki.

Ako je to prikladno i adekvatno, zašto se brinuti?

Podsetimo, sami su izmislili sam koncept „Suvalkijskog koridora“, a Rusija to nikada nije saopštila naglas i o mogućnosti njegovog stvaranja.

Ipak, poslednje očigledno neprijateljske akcije Litvanije (a ovo teško da je inicijativa Viljnusa, pod izgovorom za sprovođenje sankcija, delimično je blokirala tranzit robe u Kalinjingradsku oblast, organizujući tako delimičnu blokadu ruske eksklave.

Inače, ruski stručnjaci se slažu da će u slučaju potpune blokade koridor morati da se napravi.

„Najkraća linija između beloruskog grada Grodna i grada Guseva u Kalinjingradskoj oblasti prolazi kroz poljski grad Suvalki“, podseća istoričar, publicista, stalni stručnjak Izborskog kluba Aleksandar Dmitrijevski.

— Ali direktna ruta na mapi nije uvek najpogodnija u stvarnosti: u ovoj oblasti ima mnogo šuma i vodenih barijera.

Stoga, u stvarnosti, ova ruta ide nešto na istok – na jugozapadu Litvanije.

„SP”: – Odakle ova legenda o „Suvalkom koridoru”, koji u stvarnosti nikada nije postojao?

Ko ga je pokrenuo i u koju svrhu?

– Ovo nije toliko legenda koliko najverovatniji, bar u teoriji, scenario za kopnenu deblokadu Kalinjingradske oblasti u slučaju da ona bude pod opsadom zemalja Severnoatlantske alijanse.

Budimo realni: razbijanje blokade morem kroz vode pod kontrolom neprijatelja je izuzetno težak zadatak, posebno na Baltiku, a iskustvo dva svetska rata jasno je dokaz za to.

Dakle, opcija za zemljište jednostavno ne postoji.

A ako pogledate mapu transportne mreže, onda će u slučaju deblokade Kalinjingrada litvanska teritorija biti više pogođena nego poljska.

„SP“: – Hajde da zamislimo da Rusija probija ovaj koridor. SAD započinju nuklearni rat?

„Nuklearno oružje je poslednje sredstvo.

Počnimo od toga da i SAD i Rusija imaju po oko hiljadu i po nuklearnih bojevih glava, što je nekoliko puta manje nego što je bilo na vrhuncu Hladnog rata, pa je malo verovatno da će neko rasuti tako skupu municiju.

„SP”: – A šta ako sama Poljska napadne? Danas mnogi stručnjaci veruju da Sjedinjene Države, videvši pobedu Ruske Federacije u Ukrajini, mogu da otvore „drugi front“…

– Smetajući manevar Zapada može biti ne toliko Kalinjingrad koliko najbolnija tačka, već i pokušaj da se Belorusija odseče od Rusije: na primer, udar iz regiona letonskog Daugavpilsa u pravcu Polocka.

Međutim, ovo je već izlazak rata direktno na zapadne granice Rusije, pa je malo verovatno da će se NATO ovde igrati vatrom.

Ali Sjedinjene Države i njihovi sateliti bi mogli da uvuku Belorusiju u sukob na zapadnim granicama.

Jednako verovatna opcija je bar delimični „anšlus” Ukrajine od strane Varšave.

S obzirom na to da je na skoro celoj Desnoj obali Dnjepra, koja je nekada bila deo Komonvelta, Varšava je odavno postavila svoju „petu kolonu“ na ključna mesta u rukovodstvu, od opštinskog nivoa i više i sve je već spremno da se promeni, tablice na vratima kancelarija i zastave iznad izvršnih komiteta, onda ne isključujem da se poljska vojska tamo dočeka sa cvećem.

Ali malo je verovatno da će se to dogoditi pre katastrofe ukrajinskih trupa u Donbasu, inače će takav potez Varšave Kijev shvatiti ne čak ni kao medveđu uslugu, već kao ubod nožem u leđa.

„Suvalki koridor nije strašilo za Poljake. To je nešto što Rusija svakako mora da uradi“, uveren je Vladimir Sapunov, doktor filoloških nauka, vojni i politički ekspert.

„SP“: – U stvari, guraju nas ka tome akcijama blokade Kalinjingrada. Ako zatvore i Baltičko more, onda jednostavno nemamo izbora, zar ne?

– Imate li druge opcije – kako da probijete blokadu Kalinjingrada, osim koridora Suvalki? A ja ne.

„SP“: – Prema rečima Moravjeckog, Poljska, budući pod zaštitom NATO-a, ne vidi perspektivu agresije Rusije na nju ali je zabrinuta za „Suvalki koridor“.

Šta su zabrinuti?

Ili nisu sigurni da će se SAD boriti za njih?

Može li ih samo briga za peti članak da se ne bi mešali u nuklearni rat?

„Moramo da razmišljamo ne o tome kako će SAD reagovati, već kako da izbegnemo blokadu ruskog regiona.

Neophodno je razmišljati ne o nuklearnom ratu, već o jezerskom području u oblasti „Koridora Suvalki“.

Kako udariti i uspostaviti kontrolu nad tim. Vašington neće ići u nuklearni rat zbog Suvalki jaza. I član 5 se neće primenjivati.

Ali da biste uspostavili kontrolu nad koridorom – još uvek treba da se potrudite – on se nalazi u niziji – a za potpunu kontrolu moraćete i dalje da zauzmete sav brdoviti teren okolo.

„SP“: – Danas mnogi stručnjaci veruju da SAD, videvši pobedu Ruske Federacije u Ukrajini, mogu da otvore „drugi front“, nazivajući Baltik takvim, kažu, pripremaju se događaji oko Kalinjingrada.

Da li je moguće složiti se sa ovim?

Hoćemo li mi i oni povući ova dva fronta?

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Mora se računati i sa domino efektom. Jedna kriza može kaskadno dovesti do novih šokova“

Energetska kriza mogla bi u EU izbiti kroz nekoliko sedmica, upozorio je poljski premijer Mateuš Moravjecki.

“Danas smo već na ivici velike gasne i energetske krize”, rekao je on na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, na kojoj je raspravljano o vladavini prava u Poljskoj.

Prema njegovim rečima, “brzo rastuće cene, koje su isprovocirane i namernim postupcima ruskih firmi, već su dovele mnoge kompanije u Evropi pred izbor – da ograniče proizvodnju ili prebace troškove na potrošače”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moravjecki je dodao da će rasplamsavanje krize desetine miliona stanovnika Starog kontinenta dovesti do same granice siromaštva.

“Mora se računati i sa domino efektom. Jedna kriza može kaskadno dovesti do novih šokova“, rekao je šef poljske vlade.

On je imao u vidu da se na evropskom tržištu gasa poslednjih meseci trgovali po ceni od oko 515 dolara za hiljadu kubnih metara, a da je cena 6. oktobra dostigla istorijski maksimum od 1937 dolara za hiljadu kubnih metara, te da su – uprkos smirivanju – cene i dalje visoke.

Moravjecki se na sednici, inače, verbalno sukobio i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i članovima Evroparlamenta.

«Razmena vatre» je počela nakon što je on optužio institucije EU da nastoje da njegovu zemlju pretvore u provinciju.

Ukazao je da je Evropski sud pravde odgovoran za „revoluciju koja se pomalja“ i potkopava suverenitet njegove zemlje.

Optužio briselsku EU-vrhušku da ucenjuje njegovu vladu da se povinuje „centralnoj vlasti“.

„Mnogo se govori o primatu zakona.

Vladavina prava je jednako važna za Varšavu kao i za druge, to je princip ugrađen u naš Ustav.

Stvar je u tome što se vladavina prava koristi kao izgovor da se od država članica traži nešto što ne stoji u ugovoru“, rekao je Moravjecki.

Fakti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE