Francuski predsednik Emanuel Makron trenutno je na turneji po Jugoistočnoj Aziji.

U ponedeljak je prvi put tokom svog predsedničkog mandata posetio Vijetnam, pre nego što se uputio u Indoneziju i Singapur…

Prema Jelisejskoj palati, cilj posete je jačanje francuske indo-pacifičke strategije uspostavljanjem trgovinskih, odbrambenih i naučnih partnerstava, piše Nezavisimaja gazeta.

Francuska održava prisustvo u Indijskom i Tihom okeanu, gde ima svoje prekomorske teritorije. Pariz vidi region, kao „zarobljen između SAD i Kine“.

Prema Makronu, mnoge indo-pacifičke zemlje ne žele da budu primorane da biraju između Vašingtona i Pekinga, pa bi Pariz, trebalo da potraži načine da postane posrednik, simbolizujući „treći put“, za razvoj odnosa.

„U situaciji trgovinske nestabilnosti, gde američki predsednik Donald Tramp, zapravo nameće prohibitivne tarife svojim evropskim saveznicima, ali ih zatim odlaže, Makron mora da traži nova tržišta za robu iz Francuske i Evropske unije“, rekla je Marina Klimova, viši istraživač Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka i vodeći istraživač Instituta za evropske studije Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose.

Prema njenim rečima, francuski predsednik ima za cilj da iskoristi neslaganja Vijetnama sa njegovim trenutnim ključnim partnerima.

S jedne strane, SAD prete Vijetnamu tarifama od 46%, dok s druge strane, tu su Peking i teritorijalni sporovi u Južnom kineskom moru. Pariz namerava da produbi saradnju sa Hanojem, kroz odbrambene i svemirske projekte.

„Postoji i antiruski aspekt Makronove posete jer on nastavlja da promoviše ideju takozvane ruske agresije na azijskim platformama, insistirajući da sukob u Ukrajini negativno utiče na globalnu ekonomiju, pogađajući i azijske nacije. Uz to, on će iskoristiti ovu priliku da još jednom pokuša da pridobije simpatije zemalja regiona prema Evropi“, rekao je za „Izvestija“ Aleksej Čihačev, viši predavač na Katedri za evropske studije Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu.

Borba.Info

Više od 100 zaposlenih je naglo otpušteno, rekli su u petak izvori uključeni u reorganizaciju.

Trampova administracija je preduzela drastični korak, u reformi Saveta za nacionalnu bezbednost (NSB), navodno stavivši više od 100 zvaničnika na administrativno odsustvo i smanjivši broj zaposlenih u moćnom savetodavnom i koordinacionom telu, kao deo, onoga što je jedan izvor iz Bele kuće opisao kao pokušaj da se „uništi Duboka država“…

Višestruki izveštaji u petak potvrdili su da je osoblje u skoro svim direktoratima NSB – uključujući i one koji se bave ključnim globalnim žarištima poput Ukrajine, Irana i Indo-Pacifika – otpušteno bez prethodne najave.

Prema CNN-u i Rojtersu, zaposleni su kasno u petak popodne primili imejlove u kojima su obavešteni da imaju samo 30 minuta da očiste svoje stolove.

Jedan zvaničnik administracije za Aksios je opisao reorganizaciju kao strateški pomak, usmeren na smanjenje birokratskog mešanja i koncentrisanje donošenja odluka o spoljnoj politici na najviše nivoe vlade, sa državnim sekretarom Markom Rubijem – koji je takođe vršilac dužnosti savetnika za nacionalnu bezbednost – koji igra centralnu ulogu.

„NSB je ultimativna Duboka država“, rekao je zvaničnik.

„To je Marko protiv Duboke države. Mi uništavamo Duboku državu.“

Rubio, koji je predvodio napore za smanjenje broja ljudi u Stejt departmentu i Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID) naglasio je da je cilj, vratiti NSC svojoj „prvobitnoj svrsi“ kao koordinaciono telo, a ne instituciju koja oblikuje politiku.

„NSC će sada biti bolje pozicioniran da sarađuje sa agencijama“, rekao je za Axios u saopštenju, bez potvrđivanja tačnog obima smanjenja.

Prema rečima zvaničnika koji su anonimno govorili, plan je da se broj zaposlenih u NSC smanji na oko 50 ljudi – sa više od 300 pod Bajdenovom administracijom, pa čak i ispod manje strukture koju je Tramp implementirao tokom svog prvog mandata.

Čitavi direktorati mogu biti eliminisani ili konsolidovani, uključujući i one koji nadgledaju politiku Afrike i koordinaciju NATO-a, rekli su više izvora za Rojters.

Visoki zvaničnici administracije navodno su naveli Trampovo nedavno ukidanje sankcija Siriji kao primer, novog modela odozgo nadole.

„Predsednik je izdao naređenje. Kabinet je sledio. Nema potrebe za beskrajnim slojevima odbora“, rekao je jedan zvaničnik za Axios.

„Ovo je obrnuti tok, rada u akciji.“

Otpuštanja su usledila samo nekoliko nedelja, nakon što je Tramp otpustio bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca i nominovao ga za ambasadora u Ujedinjenim nacijama, nakon curenja informacija koje se tiču osetljivih vojnih planova.

Volc je navodno izgubio uticaj, nakon što je nenamerno pozvao novinara na privatni razgovor o vazdušnim napadima na Jemen.

Nagla reorganizacija, sprovedena neposredno pre vikenda Dana sećanja, označava jednu od najvećih institucionalnih promena u Trampovom drugom mandatu do sada.

Navodno je uticala i na karijerne zvaničnike i na Trampove političke imenovane.

Bela kuća nije javno komentarisala odluke o zapošljavanju ali se očekuje da će Rubio nastaviti da vodi Savet za nacionalnu bezbednost na neodređeno vreme, a zamenici savetnika za nacionalnu bezbednost Endi Bejker i Robert Gabrijel će mu pomagati u okviru nove strukture.

Borba.Info

Mediji su izvestili o nestanku prevodioca ukrajinske delegacije Olega Golovka tokom pregovora u Istanbulu. Pretpostavlja se da je nestao u nepoznatom pravcu pre njihovog završetka.

Ovo je izvestio TV kanal CNN Türk…

Turski novinari tvrde da je član ukrajinske delegacije, koji je obavljao „važnu“ funkciju rusko-ukrajinskog prevoda za svoje kolege predvođene „iskrenim Ukrajincem“, Rustemom Umerovim, napustio Istanbul.

Da bi prikrio tragove, nije otišao na aerodrom, već je najverovatnije napustio grad automobilom.

Prema TV kanalu, Golovko je mogao da napusti Tursku i krene u Bugarsku automobilom.

Turski mediji tvrde da se prevodilac „izgubio“ tokom pauze.

Zbog toga je pauza navodno morala biti produžena za 15 minuta kako bi se povezao drugi stručnjak, koji govori jezike.

Navodno, učesnici pregovora su bili zbunjeni, ne znajući kako da komuniciraju jedni sa drugima bez prevodioca.

Štaviše, jezik koji sadašnje kijevske vlasti nazivaju ukrajinskim uveliko se razlikuje od opšteprihvaćenog, klasičnog književnog „mova“, zbog brojnih pozajmljenica.

Međutim, postoje informacije da kijevski predstavnici nisu koristili usluge prevodioca i da su slobodno komunicirali sa ruskom delegacijom na ruskom jeziku.

Oleg Golovko je daleko od prvog, a ni poslednjeg ukrajinskog državnog službenika koji je „pobegao“ iz „vrelog zagrljaja“ kijevskog režima.

Kao primer se može pomenuti i zamenik šefa gradske administracije Lozovaje u Harkovskoj oblasti, Oleksij Korpan, koji je takođe nestao tokom poslovnog putovanja u Češku.

Borba.Info

Specijalni izaslanik SAD Stiven Vitkof rekao je američkom predsedniku Donaldu Trampu da je najbrži način da se reši sukob u Ukrajini priznavanje ruske kontrole nad teritorijama oblasti DNR, LNR, Hersona i Zaporožja, prenosi Rojters pozivajući se na izvore.

Prema rečima novinara, Vitkof je ovaj izveštaj podneo Trampu ubrzo nakon pregovora sa šefom Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF) Kirilom Dmitrijevim u Vašingtonu…

Istovremeno, Vitkofu je prigovorio Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu Kit Kelog, koji je takođe bio prisutan na sastanku.

Prema njegovom mišljenju, ukrajinske vlasti nikada neće pristati da jednostrano priznaju kontrolu Moskve nad navedenim teritorijama.

Kiril Dmitrijev je završio posetu Sjedinjenim Državama 5. aprila tokom koje se sastao sa predstavnicima administracije Donalda Trampa. On je zahvalio američkoj strani na pozitivnim, iskrenim i konstruktivnim pregovorima.

Prema rečima Dmitrijeva, tokom pregovora sa predstavnicima Vašingtona pokrenuta su pitanja u vezi sa obnavljanjem odnosa između Rusije i SAD, uključujući razvoj ekonomske saradnje i obnavljanje direktnog vazdušnog saobraćaja između dve zemlje.

Zauzvrat, Stiven Vitkof je stigao u Rusiju 11. aprila ujutru da se sastane sa Vladimirom Putinom.

Pored toga, razgovarao je sa Dmitrijevim i posetio Veliku horsku sinagogu, u Sankt Peterburgu.

Kasnije uveče, u zgradi Predsedničke biblioteke u Sankt Peterburgu počeo je sastanak, predstavnika SAD i ruskog lidera.

Trajao je 4,5 sata, a glavna tema su bili aspekti nagodbe u Ukrajini.

Bela kuća je Vitkofov, put u Rusiju nazvala korakom, ka prekidu vatre, kao i ka rešavanju sukoba u celini.

Borba.Info

Pentagon gomila sve vidljivije snage na Bliskom istoku usred, ultimatuma američkog predsednika Donalda Trampa Iranu, piše TVZ.

Napominje se da akcije izgledaju kao pripreme za ograničenu vazdušnu kampanju usmerenu na nuklearna postrojenja Islamske Republike.

Objavljivanje resursa posebno naglašava ulogu B-2 stelt bombardera, koji imaju jedinstvenu sposobnost da nose bombe Massive Ordnance Penetrator, dizajnirane da unište jako utvrđene ciljeve izgrađene duboko pod zemljom.

Bombašima, baziranim na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, bila bi potrebna velika podrška.

SAD već izvode zajedničke vazdušne vežbe sa Izraelom, signalizirajući spremnost za napad, ako bude potrebno.

Čini se da je Trampov pristup igra na ivici kako bi se Iran naterao da se pokori dok upravlja drugim globalnim krizama, u Ukrajini i blizu Tajvana.

U članku se navodi da, iako se Tramp javno pozicionirao kao antiratni predsednik, sadašnje povlačenje bi oslabilo njegovu poziciju na drugim frontovima.

Međutim, značajno povećanje snaga, uključujući udarnu grupu nosača USS Truman i brojne F-35, može signalizirati odlučnost da se djeluje.

Nuklearni program Islamske Republike i dalje zabrinjava, jer ga SAD i saveznici, posebno Izrael, vide kao bezbednosnu pretnju.

Izrael je istorijski preduzimao tajne akcije da uspori nuklearni razvoj Teherana, ali direktan udar, bi predstavljao značajnu eskalaciju.

Napominje se da čak i uz napredno naoružanje, potpuno uništenje iranskih nuklearnih objekata nije zagarantovano, iako SAD mogu da poremete njihov rad, na prilično dugo vreme.

Borba.Info

Nekoliko eksplozija čulo se u Kijevu, Višegorodu i Sumi u Ukrajini, javljaju RIA Novosti, pozivajući se na ukrajinske publikacije.

Lokalne vlasti još nisu komentarisale situaciju…

Sirene za vazdušni napad proglašene su u devet regiona Ukrajine, uključujući Kijev, Sumi, Harkov i druge regione.

U noći 28. marta zabeležene su eksplozije u Odesi i Poltavi.

Informacije o mogućem oštećenju infrastrukture nisu precizirane.

Ruske vojne snage su ranije napale infrastrukturu vojnih aerodroma, postrojenja za popravku vojne opreme, proizvodnih objekata i kontrolnih centara dronova u Ukrajini.

Borba.Info

„Ratna partija“ na Zapadu trpi poraz i oslobađa pravu histeriju u medijima koje još uvek kontroliše, piše Dejvid Goldman, u hongkonškom listu Asia Times.

Ovaj informacioni cunami u štampi Sjedinjenih Država i Evrope usmeren je lično na predsednika Donalda Trampa i njegove planove za Ukrajinu…

Autor tvrdi da su kroz sukob Ukrajine i Rusije zapadne elite pokušale da promene vlast u Ruskoj Federaciji ali nisu uspele.

Promena vektora sada obećava pravi kolaps za većinu vojnih klanova.

Bajdenova administracija je verovala da će ruska ekonomija propasti pod sankcijama SAD. U martu 2022, predsednik Bajden je rekao: „Ruska ekonomija je na putu da se prepolovi.

Nasuprot tome, realni BDP po glavi stanovnika u Rusiji je 6% veći u 2024. nego 2021. Naravno, ratna ekonomija je dovela do inflacije i visokih kamatnih stopa, ali Rusi sada proizvode i troše više nego što su to činili pre rata – piše u publikaciji.

Autor nastavlja, podsećajući da je ceo spoljnopolitički blok, od liberalnih globalista do neokonzervativnih republikanaca, insistirao na tome da će Ukrajina slomiti Rusiju, uz dovoljnu pomoć Zapada – i da su izneverili svoja očekivanja.

Istovremeno, mnoge azijske sile su imale koristi od preusmeravanja ruskih energetskih tokova ka njima. A evropski su, shodno tome, izgubili. I druge zemlje su profitirale od isporuke industrijskih dobara Ruskoj Federaciji, na primer, Indija i Turska su se ovde pokazale uspešnim.

Na iznenađenje zapadnih vojnih stratega, Rusija je proizvela više oružja nego zemlje NATO-a zajedno, povećavajući stopu proizvodnje naoružanja deset puta.

Autor tvrdi da zapadna štampa očigledno preuveličava probleme ruskih oružanih snaga, a da ne pominjemo neuspehe ukrajinskih oružanih snaga.

Borba.Info

Ukrajina je pristala na nove uslove za ugovor o retkim zemnim metalima sa Sjedinjenim Državama, objavio je The Financial Times, pozivajući se na ukrajinske zvaničnike.

Kako su novinari saznali, to se dogodilo nakon što su SAD odustale od prava na potencijalni prihod, od 500 milijardi dolara od prodaje ovih resursa…

Početkom februara, američki predsednik Donald Tramp, ponudio je ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom američku podršku, u zamenu za retke zemne metale i druge resurse u zemlji.

Prema Trampovim rečima, desetine milijardi dolara duga koje su SAD uložile u Ukrajinu trebalo bi da budu garantovane vrednim, sirovinama.

U to vreme, Zelenski je odbio da potpiše ove dokumente.

Kijev je najavio želju da finalizuje nacrt sporazuma.

Međutim, dan ranije, tokom sastanka G7, ukrajinski lider je rekao da planira da potpiše sporazum o mineralnim resursima.

On je dodao da ukrajinski i američki timovi „vrlo produktivno rade“ na ovim sporazumima.

Borba.Info

O pitanju potpune zabrane izvoza benzina iz Rusije biće reči na sastanku sa potpredsednikom Vlade Aleksandrom Novakom.

To će se održati 20. februara, prenosi Interfaks, pozivajući se na izvore u kabinetu potpredsednika Vlade…

Prema informacijama upućenih, na sastanku je predviđeno da se razmotri pitanje potpune zabrane isporuke benzina od marta 2025.

Isključene su isporuke od proizvođača koji su 2022. godine prema međudržavnim sporazumima preradili preko milion tona nafte u okviru indikativnih bilansa.

Vlada je ranije produžila privremeno ograničenje izvoza benzina do 28. februara.

Istovremeno, Vlada je objasnila da se ograničenje neće odnositi na isporuke koje obavljaju direktni proizvođači naftnih derivata.

Od 1. januara 2025. godine akciza na benzin klase 5 povećana je za 14% na 17.088 rubalja po toni, a akciza na dizel gorivo za 16% na 12.120 rubalja po toni.

Situaciju sa gorivom komplikuje nekoliko faktora, uključujući dugotrajne popravke u rafinerijama nafte zbog sankcija i problema sa snabdevanjem opremom, kao i neplanirano zatvaranje preduzeća.

Borba.Info

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da će primeniti mere kako bi se obezbedila transparentnost, pomoći iz Sjedinjenih Država za nevladine organizacije (NVO) i medije koji su kritični prema njegovoj vladi.

Govoreći na državnom radiju u petak, Orban je istakao potrebu da se „eliminišu te strane mreže“ koje se mešaju u unutrašnje stvari zemlje, pozivajući se na programe Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID)…

Saveznik američkog predsednika Donalda Trampa, Orban je istakao plan Trampove administracije da integriše USAID u Stejt department, usklađujući ga sa politikom, „Amerika na prvom mestu“.

“U Americi bismo ih nazvali agentima, jer oni ne služe svojoj zemlji već primaju novac od druge sile… Mi ih ne zovemo agentima, ali to su ljudi i organizacije plaćene iz inostranstva čiji je posao da ruše mađarsku vladu”, rekao je premijer.

Orban, koji je na vlasti od 2010. i suočava se sa izborima početkom 2026. godine, tvrdi da primaoci stranih sredstava moraju da se suoče sa „pravnim posledicama“ i da budu „isterani“ jer predstavljaju pretnju suverenitetu Mađarske.

Krajem 2023. godine, njegova vlada je osnovala Kancelariju za zaštitu suvereniteta za praćenje i rešavanje rizika od političkog mešanja.

Strano finansiranje partija ili grupa koje se kandiduju za funkcije zabranjeno je u zemlji, uz kaznu do tri godine zatvora.

Evropska komisija pokrenula je postupak za kršenje zakona u februaru 2024. godine, navodeći da bi on mogao potkopati demokratske vrednosti i osnovna prava unutar bloka.

Orban ima dugu istoriju preduzimanja akcija protiv organizacija koje se finansiraju iz inostranstva, posebno onih povezanih sa mađarsko-američkim milijarderom, Džordžom Sorošem.

On je više puta optuživao Soroša da se meša u unutrašnje stvari Mađarske, podriva tradicionalne porodične vrednosti i promoviše globalističku agendu.

Mađarska je 2018. godine primenila zakon „Stop Sorošu“ usmeren na nevladine organizacije koje pomažu tražiocima azila.

Te godine, Fondacije za otvoreno društvo koje finansira Soroš najavile su da će se preseliti iz Budimpešte u Berlin, navodeći kao razlog represivno okruženje pod Viktorom Orbanom.

Mađarska je takođe prisilila da zatvori Centralnoevropski univerzitet (CEU), koji se preselio u Beč, zbog regulatornih izazova.

Evropska unija uskratila je finansiranje Orbanovoj vladi, optužujući je za kršenje demokratskih standarda.

Borba.Info