Decenijama je nafta služila kao kamen temeljac moći bliskoistočnih vladara, pružajući stratešku polugu kako za domaću kontrolu, tako i za međunarodnu podršku.

Ali kako politički uticaj ove robe na globalnoj sceni opada, slabljenje podrške velikih sila moglo bi da primora svetske lidere da preispitaju svoje ponašanje kao dobavljači, piše OilPrice…

Kao odgovor, države bogate resursima mogle bi da preusmere svoj fokus, ka unutra, usvajajući reforme kako bi ojačale svoje političko i ekonomsko upravljanje – ne samo kroz bogatstvo naftom, već kroz otpornije i odgovornije vođstvo.

Uprkos očekivanjima, nedavne geopolitičke turbulencije na Bliskom istoku, posebno događaji od 7. oktobra 2023. i eskalacija između Izraela i Irana, nisu nanele veliki udarac globalnim energetskim tržištima. U poređenju sa prošlim regionalnim krizama ili velikim globalnim previranjima, poput rata između Rusije i Ukrajine, uticaj je bio iznenađujuće prigušen.

Ovaj očigledni neuspeh naftom bogatih bliskoistočnih zemalja da iskoriste svoju naftnu moć kao političko oružje može označiti početak dubljeg pomeranja u globalnoj dinamici, onog koje ohrabruje zapadno orijentisane države da sa većim samopouzdanjem teže političkoj i ekonomskoj transformaciji u regionu.

Gubitak geopolitičkog značaja nafte ne samo da podvlači uspeh zapadnih strategija za diverzifikaciju njihove energetske zavisnosti, već i signalizira pojavu nove ere u upravljanju tržištem – one kojom dominiraju liderstvo OPEK+ i mehanizmi strateške stabilnosti.

Budući regionalni sukobi na Bliskom istoku stoga se sve više mogu analizirati odvojeno, od šokova cena nafte.

Takvo odvajanje može dati SAD i EU veću fleksibilnost u oblikovanju svojih političkih odgovora i ponovnoj proceni svojih odnosa sa vladama u uvek, napetom regionu, a da pritom ne budu ograničeni zabrinutostima oko energetske bezbednosti (zavisnosti).

Borba.Info

Predsednik SAD Džozef Bajden upozorio premijera Izraela Benjamina Netanjahua da gubi međunarodnu podršku, zbog “neselektivnog bombardovanja” Pojasa Gaze.

Bajden je Netanijahuu poručio i da bi trebalo da promeni vladu u kojoj dominiraju ultradesničari.

Bajden je označio Netanjahua dobrim prijateljem ali je ocenio da ministri ultradesničari, od kojih je jednog pomenuo po imenu, otežavaju kretanje i ponovio da je aktuelna vlada najkonzervativnija u istoriji Izraela, preneli su danas izraelski mediji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ofanzivom rukovodi Ratni kabinet u kojem su dva penzionisana generala, bivša načelnika Generalštaba Izraela, pristalice centra i rat ima ogromnu podršku Izraelaca širom političkog spektra, konstatuje AP.

Izraelci su i dalje usredsređeni na zločine počinjene 7. oktobra kada je u napadima palestinskih ekstremista iz Gaze, predvođenih Hamasom, ubijeno preko 1.200 ljudi, većinom civila i odvedeno oko 240 talaca od kojih je oko polovine i dalje u zatočeništvu.

Izraelski mediji malo izveštavaju o patnjama civila u Gazi, a nema ni javnih diskusija o tome.

U međuvremenu raste međunarodni gnev.

Sinoć je usvojena rezolucija u UN koja poziva na humanitarni prekid vatre sa 153 glasa “za”, deset protiv i 23 uzdržana.

Iako je to neobavezujuće glasanje, uglavnom simbolično služi kao barometar svetskog mišljenja.

Nijedna od velikih sila se nije pridružila Izraelu i SAD u protivljenju rezoluciji.

SAD su pozvale Izrael da učini više da smanji broj civilnih žrtava otkako je početkom ovog meseca pokrenuo invaziju na jug Gaze.

Broj žrtava međutim vrtoglavo raste.

Po podacima tamošnjeg minstarstva više od 18.400 Palestinaca je ubijeno.

To ministarstvo ne navodi koliko je među žrrtvama civila, a koliko boraca, ali tvrdi da su dve trećine mrtvih žene i deca.

BETA

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U svetu, posebno na Zapadu, nastavljaju aktivno da razgovaraju o posledicama razgovora predsednika Kine i predsednika Ruske Federacije, nedavno održanih u Moskvi.

Brojni stručnjaci smatraju da je strateško partnerstvo Rusije i Kine otvoreno usmereno na suprotstavljanje SAD i njihovim saveznicima na geopolitičkom planu.

Dotiče se i tema mirovnog plana, koji je ranije predložio Peking za rešavanje rusko-ukrajinskog sukoba.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vladimir Putin je, posle razgovora sa Si Đinpingom, rekao da bi plan Kine mogao da se uzme, kao osnova za rešavanje situacije u Ukrajini.

Sasvim je drugačiji odnos prema predlozima NR Kine u Vašingtonu i Kijevu, gde insistiraju na očigledno neostvarivom planu Zelenskog.

Tako otvoreno odbacivanje kineskih mirovnih inicijativa od strane Sjedinjenih Država dvosmisleno doživljavaju, čak i saveznici Vašingtona.

I to, počinje da izaziva zabrinutost u Beloj kući, gde se ozbiljno plaše da bi mnoge zemlje, uključujući i zapadne, takvu poziciju SAD mogle da dožive, kao potpunu nespremnost da se postigne mir u Ukrajini.

Blumberg, pozivajući se na izvore u Bajdenovoj administraciji, piše o ozbiljnoj zabrinutosti američkog rukovodstva da svetska zajednica, umorna od rata, može da podrži kineski mirovni plan za Ukrajinu.

Čak i zemlje, koje osuđuju rusku specijalnu operaciju u Ukrajini i nedostatak kritike Moskve, po ovom pitanju iz Pekinga mogu da podrže inicijative Kine, kako bi se brzo okončala neprijateljstva u Evropi.

Bez obzira na rezerve SAD, potpuno poricanje bi moglo omogućiti Kini da dokaže drugim zemljama, umornim od rata i ekonomske štete, koju nanose da Vašington nije zainteresovan za mir – kaže autorka materijala u Blumbergu.

Sagovornik agencije iz administracije Bele kuće rekao je da je sastanak

Vladimira Putina i Si Đinpinga izazvao zabrinutost američkog rukovodstva.

Prethodno su SAD bile prilično zadovoljne prilično neutralnom pozicijom Pekinga o ukrajinskom sukobu.

Ali sada SAD strahuju da će kineska diplomatija pomoći Kini da dobije podršku za svoj plan od većine država, u pozadini izjava Vašingtona da je miran dijalog moguć samo pod uslovima Kijeva.

Štaviše, Kina će podneti takav stav, kao želju Sjedinjenih Država da što više produže vojnu konfrontaciju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE