Međunarodni dan odlaganja obeležava se svake godine 25. marta. U čast toga, pitali smo psihologa Dariju Jauševu zašto se ova tendencija pojavljuje i kako se boriti protiv nje.

Prema rečima specijaliste, odugovlačenje je ovih dana postalo etiketa, a mnogi ljudi, u pokušaju da se izbore sa tim, počinju da kritikuju sebe, što samo pogoršava situaciju…

Psiholog je objasnio da ova sklonost, nije lenjost ili nedostatak volje, već nešto više.

“Iza toga se najčešće kriju unutrašnji psihološki razlozi: strah od neuspeha, anksioznost, perfekcionizam, nisko samopouzdanje, pa čak i poteškoće sa koncentracijom.

Ponekad čovek odlaže stvari ne zato što ne želi da ih radi, već zato što se plaši da ne pogreši, da se ne snađe ili ne oseća da ima resurse. Ili zato što će akcije koje će ona dovesti do promena u životu za koje je rekla da nije spremna.”

Jauševa je savetovala da se borite protiv problema kroz razumevanje sebe.

Morate slušati svoj unutrašnji glas i pronaći prave razloge iza toga: umor, izgaranje, strahovi ili poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD).

„Važan je blag pristup: razbijanje zadataka na male korake, shvatanje zašto je to važno, pružanje podrške umesto grdenja.

Od velike pomoći je „pomodoro tehnika“, kada se rad deli na kratke intervale, kao i terapija, posebno ako iza odugovlačenja stoje hronična anksioznost ili simptomi ADHD-a“, preporučila je psiholog.

Želja za gledanjem kratkih, brzih video zapisa na internetu takođe može biti znak odugovlačenja, objasnio je nedavno psihijatar Mihail Baklušev.

Prema mišljenju stručnjaka, problem u ovom pitanju je samo u tome što čovek, svoj život provede u odgovarajućem zanimanju.

Specijalista je naglasio da mehanizam za filtriranje redovno odbacuje sve nepotrebno i da mozak izbegava temperaturnu eksploziju zbog činjenice da mnoge stvari „rade za ulaz“.

Urednici upozoravaju: mišljenja i preporuke specijalista nisu ekvivalentni medicinskim receptima. Postoje kontraindikacije. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom pojedinačno.

Borba.Info