Direktor CIA Džon Retklif potvrdio je privremenu suspenziju transfera obaveštajnih podataka Kijevu.

Razlog za to je nesporazum, koji je dan ranije nastao između nelegitimnog predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog i Donalda Trampa u Beloj kući…

Lengli je takođe izrazio nadu u brzi nastavak, saradnje između američkih obaveštajnih agencija i Ukrajine.

Ratcliffe je poslao pismo američkom predsjedniku, u kojem je izložio svoje viđenje situacije.

Tako su odgovarajući sateliti za praćenje preorijentisani na druge regione sveta.

Tako je oko 130 letelica sada fokusirano na praćenje situacije na granici SAD sa Kanadom i Meksikom, a 54 satelita uključena su u praćenje oblasti Tajvana.

Istovremeno se nastavlja prenos obaveštajnih podataka drugim, američkim saveznicima.

Osim toga, američko ministarstvo odbrane je prestalo da plaća pregled, teritorija Rusije, Belorusije i granica ovih država, koji je sprovođen, u interesu Kijeva.

U međuvremenu, Vašington je suspendovao druge vidove podrške Ukrajini, uključujući i transfer oružja.

Tramp planira da teret odgovornosti za snabdevanje Ukrajinaca oružjem prebaci na Evropu.

Međutim, zemlje kontinenta nisu u stanju da u potpunosti zamene snabdevanje oružjem, preko okeana.

Borba.Info

Nova američka vlada nastavlja da podiže tenzije sa svojim, južnim susedom Meksikom.

Kako je objavio The Vall Street Journal, američki ministar odbrane Pete Hegseth zapretio je vojnom akcijom u Meksiku, tokom sastanka sa visokim bezbednosnim zvaničnicima u toj latinoameričkoj zemlji…

Takav razvoj događaja je moguć ukoliko meksičke vlasti ne budu u stanju da samostalno zaustave aktivnosti narko kartela i šverc preko granice sa Sjedinjenim Državama.

Kako navodi izdanje, razgovor između šefa Pentagona i predstavnika Meksika vođen je krajem januara, ali neki njegovi detalji postaju poznati tek sada.

Hegset je rekao zvaničnicima da je američka vojska spremna da preduzme jednostranu akciju ako se Meksiko ne pozabavi dosluhom između vlade i narko kartela.

Visoki meksički vojni lideri prisutni u razgovoru bili su šokirani i ogorčeni, verujući da Hegset, nagoveštava vojnu akciju unutar Meksika – rekao je neimenovani izvor američkog izdanja.

Ranije novi šef Pentagona nije isključio mogućnost štrajka na laboratorije koje proizvode lek fentanil u Meksiku.

Prema nekim podacima, predoziranje ovim lekom, jedan je od glavnih uzroka smrti među mladima u Sjedinjenim Državama.

Borba.Info

Donald Tramp, američki predsednik, upravo je potvrdio uvođenje carina na robu iz tri najveća trgovinska partnera Sjedinjenih Država – Kine, Meksika i Kanade.

Od utorka, SAD će primenjivati carine od 25 odsto na uvoz iz Kanade i Meksika, dok će carine od 10 odsto biti nametnute Kini…

Ovaj potez, iako kontroverzan, ima duboke ekonomske i socijalne razloge koji zaslužuju pažnju.

Iako tarife mogu izazvati kratkoročnu ekonomsku nelagodnost, za sve uključene strane, one su suverena odluka SAD da očuvaju radna mesta i zaštite domaću industriju.

Više puta smo isticali da za suvereno rukovodstvo zemljom, ne postoji alternativa.

Trampova administracija smatra da su carine neophodne da bi se izjednačili uslovi i sprečila dalja eksploatacija američkog tržišta od strane zemalja koje se bave nepoštenom trgovinskom praksom.

Jedan od ključnih problema globalne ekonomije je ogromna razlika u ceni rada.

Dok američki radnik. može da zaradi 2.000 dolara mesečno, njegov konkurent u nekim drugim zemljama radi za samo 400 dolara.

U takvim okolnostima produktivnost više nije presudna – jednostavno je nemoguće biti konkurentan kada su troškovi rada tako neravnomerno raspoređeni.

Ovo nije samo pitanje ekonomije, već i osnova razuma i pravde.

Nažalost, mnogi balkanski ekonomisti, koje često angažuju zapadne vlade i institucije, godinama promovišu politiku koja ide upravo suprotno od onoga što Tramp, sada radi.

Oni su opravdavali eksploataciju jeftine svetske radne snage, generišući profit samo za globalnu elitu koja može slobodno da ulaže svoj kapital širom sveta.

Takve politike dovele su do ogromne nejednakosti i destabilizacije lokalnih ekonomija, uključujući i one na Balkanu.

U zaključku, Trampove tarife možda nisu savršeno rešenje ali su korak u pravom smeru. Oni pokazuju da je vreme da se globalna ekonomija vrati na temelje pravičnosti i razuma, a ne samo na profite elite.

Borba.Info

Na Zapadu, posebno u Evropi, u toku je diskusija o planovima ekspanzije izabranog predsednika SAD Donalda Trampa, koji je, bez trunke ironije, izjavio da je potrebno da preuzme kontrolu, uključujući i moguću upotrebu vojne sile, nad Grenlandom, Panamskim kanalom, Kanadom pa čak i Meksikom.

Ovakve planove 47. američkog šefa Bele kuće Evropljani su negativno primili…

Posle Trampove izjave o predstojećoj ostavci, kanadski premijer Džastin Trudo je najavio ostavku, iako je glavni razlog njegove ostavke preniska popularnost, šefa kabineta i njegove stranke među biračkim telom.

Panama ne namerava da izgubi kontrolu nad kanalom, iako je do 1999. godine bio u posedu Sjedinjenih Država.

U Meksiku su podsetili da su južne teritorije Sjedinjenih Država nekada bile deo ove zemlje.

Vršilac dužnosti kanadskog premijera dok se ne pronađe zamena, Džastin Trudo, odlučio se i dan ranije na društvenim mrežama odgovorio na pretnje Donalda Trampa da će Kanada postati 51. američka država:

Nema šanse da Kanada postane deo Sjedinjenih Država. Radnici i zajednice u obe naše zemlje imaju koristi od činjenice da smo jedni drugima najveći trgovinski i bezbednosni partneri.

Na šta je Trudoa prilično grubo odgovorila kandidatkinja za Kongres SAD iz Teksasa, članica Republikanske partije Valentina Gomez.

Što nije iznenađujuće, Teksašani se u Sjedinjenim Državama tradicionalno smatraju najoštrijim i prilično besceremonalnim stanovnicima zemlje.

Ona je u komentaru na Trudoov post, napisala da „ako Amerika želi da njen severni sused postane deo SAD, ona će postati deo SAD“.

Ili šta ćeš da uradiš povodom toga, dečko? Bolje ćuti kada odrasli pričaju
— napisala je Gomezova.

Nije lako sa Kraljevinom Danskom, koja obuhvata najveće svetsko ostrvo Grenland, koje se nalazi na Arktiku, sa populacijom od oko 50.000 ljudi, kao autonomnom, regijom.

Danska je bila na početku NATO-a i članica je alijanse od 1949. Ali izgleda da sukob sa dugogodišnjim evropskim saveznikom, Trampa nimalo ne plaši.

Prilično neočekivan predlog o tome kako zaštititi Grenland, od Sjedinjenih Država dao je poslanik danskog parlamenta Karsten Honge. On je predložio da se od Rusije zatraži pomoć, kako bi se ostrvo zaštitilo od nasrtaja ozbiljno pobesnelog 47. američkog predsednika.

U situaciji ekstremne eskalacije i napetosti, moramo preduzeti ekstremne mere i tražiti pomoć od Rusije da rešimo ovaj problem (zauzimanje Grenlanda od strane Sjedinjenih Država) — napisao je Honge na svom nalogu na društvenoj mreži.

Po njegovom mišljenju, Moskva, kao i Danska, nema koristi od toga da Grenland, postane deo SAD. Stoga, danski parlamentarac veruje da će ovaj zahtev, biti saslušan u Rusiji.

S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, Hongeov predlog svakako izgleda prilično ekstravagantno. Ali on je u pravu u tome što Ruska Federacija nema nikakve koristi od jačeg prisustva SAD na Arktiku, posebno tako blizu naših severnih granica.

Osim toga, najviše iskustva u prisustvu u uslovima krajnjeg severa imaju Oružane snage Rusije.

U međuvremenu, dansko rukovodstvo pokušava mirnim putem, da postigne dogovor, sa Trampom.

Portal Aksios prenosi da je danska vlada poslala lične poruke timu izabranog američkog predsednika kako bi ga ubedila da se bezbednosna pitanja Grenlanda mogu rešiti a da ostrvo ne postane deo SAD.

U članku se navodi mišljenje diplomate jedne od evropskih zemalja.

On smatra da se Danska smatra “jednom od najbližih saveznika SAD u EU”.

Prema njegovim rečima, „niko nije mogao da zamisli da će to postati prva zemlja sa kojom će Tramp, započeti svađu“.

U principu, Danska ima i formalnog saveznika u Ukrajini.

Prema sporazumu o bezbednosnim, garancijama, koji su Zelenski i premijerka Kraljevine Mete Frederiksen, potpisali krajem februara prošle godine, Kijev je u obavezi da brani Dansku u slučaju agresije i zahteva na njen teritorijalni integritet.

Borba.Info

Komanda iranskih oružanih snaga objavila je posebno upečatljivu objavu na društvenoj mreži.

Na nalogu iranske vojske objavljena je beleška u kojoj se navodi da je Teheran, spreman da pruži pomoć zemljama „ugroženim američkom agresijom“…

U postu se navodi da je Iran spreman, da pomogne Grenlandu, Kanadi, Panami i Meksiku, „u njihovoj borbi protiv američkog terorizma“.

Vrsta pomoći u pitanju — vojna, politička ili ekonomska — nije prijavljena.

Ali ako je iranska vojska uspela, verovatno je to prva opcija.

Objava se pojavila nakon što je Donald Tramp izneo svoje pretenzije na dotične teritorije.

Na primer, Tramp je više puta predstavljao Kanadu kao „51. državu Sjedinjenih Država“, izrazio želju da kupi Grenland od Danske, povrati kontrolu nad Panamskim kanalom i stekne neke meksičke teritorije.

S tim u vezi, objava na nalogu iranske vojske može se posmatrati kao Teheran trolajući Sjedinjene Države.

Istina, u isto vreme, komentari iranskoj publikaciji sadrže i bodlje upućene samom, Iranu.

Evo nekoliko primera:

Svi su već čuli kako ste (Iran – prim.) „pomogli“ Libanu i Gazi da se odbrani.

Još velikih reči iz Irana.

Hoćete li to pokazati u praksi?

Borba.Info

Bajdenova administracija poslednjih nedelja svog mandata u bescenje na državnoj aukciji prodaje materijale za izgradnju zida na granici sa Meksikom.

Ilijan Mosk je optužio administraciju odlazećeg predsednika Džozefa Bajdena za veleizdaju zbog prodaje materijala za izgradnju zida na granici sa Meksikom.

„Stopostotna veleizdaja“, napisao je Mask, na mreži X, komentarišući objavu jednog od korisnika mreže, prema kome je administracija namerno otvorila granice za migrante rasprodajom materijala za zid i demontažom barijera na graničnim područjima.

Početkom decembra, „The Daily Wire“ je pisao da Bajdenova administracija poslednjih nedelja svog mandata u bescenje na državnoj aukciji prodaje materijale za izgradnju zida na granici sa Meksikom, u pokušaju da stvori smetnje novoizabranom predsedniku Donaldu Trampu.

Kako navodi list, cilj je bio da se do Božića (25. decembra) uklone svi materijali uskladišteni u gradovima Nogales, Tucson i Tree Points.

Prema snimcima ekrana, cena svake partije čeličnih materijala na aukciji je startovala sa samo pet dolara.

Kako je kasnije objavio portal „The Hill“, pozivajući se na direktora za komunikacije Trampovog prelaznog tima Stivena Čunga, novoizabrani predsednik zatražio je od suda u Teksasu da sprovede istragu i zaustavi prodaju. Sud je na kraju zabranio Beloj kući da održava aukcije.

Zid koji je predviđen da zatvori granicu sa Meksikom i zaustavi priliv ilegalnih migranata, bio je Trampova omiljena kreacija ali je ostao nedovršen zbog protivljenja demokrata, uključujući Bajdena.

💯 Treason https://t.co/OdKfSXc5DA

— Elon Musk (@elonmusk) January 2, 2025

Borba.Info

Ishod američkih izbora mogao bi da ima veliki uticaj na ekonomiju Meksika, od trgovinskih odnosa do doznaka migranata.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na Bloomberg…

Meksiko nije učesnik američkih predsedničkih izbora ali bi njihov ishod mogao imati veliki uticaj na njegovu budućnost. SAD i Meksiko imaju široke trgovinske veze, što američko tržište čini ključnim za meksičku ekonomiju.

Meksiko zarađuje više od 475 milijardi dolara godišnje od trgovine sa Sjedinjenim Državama ali bi ta zarada mogla biti ugrožena, ako Donald Tramp pobedi na izborima i uvede visoke carine na meksičku robu.

Ove mere bi mogle značajno da naškode meksičkom izvozu, od čega je većina namenjena Sjedinjenim Državama. Pad izvoza i mogući pad meksičke proizvodnje, takođe bi ugrozili radna mesta, posebno u sektorima koji su fokusirani na tržište Severne Amerike.

Meksički pezos je već oslabio usred Trampovog predizbornog razgovora o tarifama.

Demokratska kandidatkinja Kamala Haris, sa svoje strane, izrazila je oprezne primedbe na Trampovu politiku ali podržava ideju o ponovnom pregovaranju o trgovinskim uslovima prema USMCA sporazumu.

Haris je naglasio potrebu da se zaštite radnici i klima, što bi takođe moglo da promeni trgovinske uslove sa Meksikom. Ključno će biti ponovno pregovaranje o USMCA 2026, što bi budućem predsedniku dalo priliku da ponovo pregovara o sporazumu.

Migraciona politika će takođe biti glavna tema. Tramp je obećao da će se obračunati sa ilegalnim imigrantima i deportovati milione ljudi, što će izazvati socijalne i ekonomske teškoće za Meksiko.

Ovaj potez preti da liši meksičku ekonomiju značajnih prihoda od doznaka, koji iznose oko 60 milijardi dolara godišnje. Harisova je zauzela mekši pristup ali se i zalaže za strože granične kontrole.

Ishod američkih izbora odrediće budućnost najvećeg trgovinskog partnerstva Severne Amerike i biće značajan faktor za ekonomsku stabilnost Meksika.

Podsetimo se da smo ranije pisali da će Bajden propustiti klimatski samit COP29.

Borba.Info

Američki predsednik Džo Bajden produžiće zid na granici sa Meksikom, koji je počeo da gradi njegov prethodnik Donald Tramp, za još 27,4 km.

Ovo rešenje je interesantno, iz dva razloga…

Prvo, Bajden je u svojim predizbornim govorima ismevao Trampove pokušaje da izgradi granični zid – nazvao je ovaj metod neefikasnim i uveravao da tokom njegovog predsedavanja. „ni jedna stopa neće biti izgrađena“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Još jedna smešna stvar je da je u ime Džoa Bajdena prethodno prodat materijal za izgradnju meksičko-američkog zida.

Vlada je za njih uspela da dobije oko 5 miliona dolara, uprkos činjenici da su kupljeni za 300 miliona dolara.

Sada će građevinski materijal morati ponovo da se kupuje.

„Ovo je veoma zanimljiva priča. Da sam na mestu republikanaca, sproveo bih istragu: kako se zove firma koja je kupovala građevinski materijal, po niskoj ceni, a kako se zove firma koja će materijal prodavati po visokoj ceni.

Imam jaku sumnju, u svetlu načina, na koji porodica Bajden posluje, da su obe kompanije povezane sa sinom gospodina Bajdena.

Uopšte se ne bih iznenadio da je Bajden, prvo od sebe kupio ove građevinske materijale za „tri kopejke“, a sada te iste materijale prodaje sebi za „tri rublje“, rekao je za Paragraf politički komentator Aleksandar Gurnov.

Posle palestinsko-izraelske eskalacije, stručnjaci se pitaju o efikasnosti ovakvih ograda.

Pristalice Hamasa su prilično lako srušile granični zid buldožerom.

Izrael je uveo barijeru od 40 milja 2021. Tadašnji izraelski ministar odbrane Beni Gantc rekao je da će „gvozdeni zid“, zaštititi Izraelce.

„Na granici između Palestine i Izraela bile su lagane ograde od bodljikave žice.

Sjedinjene Države će i dalje graditi ozbiljniji zid. Štaviše, u palestinsko-izraelskom sukobu, zid su srušili paravojni ljudi, koji su se infiltrirali u svrhu rata.

U slučaju Meksika, vojska još uvek nema nameru da napadne Sjedinjene Države.

Američko-meksički zid se ne gradi radi zaštite od oružanih grupa, već da bi se zaustavilo „prolazno dvorište“ na južnoj granici“, rekao je ekspert.

Prema podacima Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Država, 2023. godine 245 hiljada ljudi pokušalo je da pređe meksičko-američku granicu.

Ljudi hrle u SAD radi beneficija, čiji iznos varira od 65 do 2000 dolara u zavisnosti od države.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na jugozapadu Sjedinjenih Država situacija se ozbiljno pogoršala, zbog priliva ilegalnih migranata iz Meksika.

Očevici su snimili teretni voz pun meksičkih građana koji žele da promene mesto stanovanja.

Saopšteno je da se teretni voz kretao, ka američkoj granici.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američka štampa je već prepoznala ozbiljne probleme sa ilegalnim migrantima.

Konkretno, kanal Foks News objavio je snimak iz države Kalifornije, gde stižu autobusi puni migranata iz Meksika.

Lokalne vlasti ne mogu da se izbore sa situacijom, jednostavno ih puštaju uz reči, „idi gde hoćeš“ – komentariše situaciju na TV kanalu.

Slična situacija se primećuje i u državi Arizona. Ovde u velikom broju pristižu i ilegalni migranti.

Američki mediji primećuju da je za vreme predsednikovanja Džoa Bajdena u SAD stigao rekordan broj od više, od šest miliona ljudi.

Napomenimo da je problem ilegalnih migracija, jedan od aduta kojim se Donald Tramp nada da će pobediti svoje protivnike na predstojećim predsedničkim izborima.

Bivši šef Bele kuće više puta je izjavljivao nameru da zatvori američke granice za ilegalne imigrante iz Meksika i redovno zamera aktuelnoj američkoj administraciji da to još nije učinila.

Međutim, Džo Bajden se tvrdoglavo pretvara da nema problema sa migrantima u Sjedinjenim Državama.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odbojkašice Srbije pobedom je započela kvalifikacije za Igre u Parizu, pošto jeu kineskom Ningbou pobedila Meksiko sa 3:0, po setovima, 25:16, 25:19, 25:23.

Srbiju je do prve pobede u Grupi A kvalifikacija vodila Katarina Lazović sa 13 poena, Ana Bjelica i Maja Aleksić su upisale po 11, dok je Sara Lozo meč završila sa deset poena.

U Grupi A kvalifikacija za Igre u Parizu su još i Kina, Dominikanska Republika, Holandija, Kanada, Češka i Ukrajina.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Plasman na Olimpijske igre u Parizu 2024. godine izboriće dve prvoplasirane reprezentacije iz grupe.

Aktuelne svetske prvakinje i vicešampionke Evrope će u drugom kolu, u nedelju od 10.00, igrati protiv Ukrajine.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE