Zašto je toliko teško odoleti grickalicama, brzoj hrani i slatkišima – čak i kad znamo koliko mogu biti loši po zdravlje?

Novo međunarodno istraživanje donosi zabrinjavajuće odgovore. Naučnici sa Univerziteta u Helsinkiju i Mekgila sproveli su opsežnu studiju na gotovo 30.000 odraslih i došli do zaključka da ultra-prerađena hrana (UPF) može promeniti samu strukturu mozga, utičući na način na koji osećamo sitost i pokrećući obrasce ponašanja slične onima kod zavisnosti…

Studija je objavljena u renomiranim časopisima kao što su Nature i npj Metabolic Health and Disease, a nalazi ukazuju na duboke neurološke posledice svakodnevne konzumacije UPF.

Prema podacima istraživača, redovno unošenje ovakvih namirnica povezano je sa merljivim promenama u delovima mozga zaduženim za glad, emocije i motivaciju.

Zabeleženi su poremećaji u signalima koji nam inače govore kada smo siti, zbog čega je teško prestati jesti čak i kad je telo već fizički zadovoljno.

Štaviše, mozak osoba koje često konzumiraju UPF pokazuje obrasce karakteristične za zavisnost, naročito u regijama koje kontrolišu impulsivnost i sistem nagrađivanja.

Jedan od razloga zbog kojih je teško reći “ne” ovakvoj hrani leži u njenom pažljivo osmišljenom sastavu. Ultra-prerađene namirnice kombinuju šećer, mast i so na način koji snažno stimuliše lučenje dopamina – neurotransmitera zaslužnog za osećaj zadovoljstva.

Kako navodi Nature Reviews Endocrinology, to vodi ka stvaranju želje za ponovnim konzumiranjem i postepenom izgradnjom navike.

Paralelno s tim, uočene su promene u funkcionisanju prefrontalnog korteksa, dela mozga zaduženog za samokontrolu, kao i hipotalamusa, koji reguliše osećaj gladi.

Time postaje teže prepoznati kada smo zaista siti, a lakše podleći nagonima. Dodatan izazov predstavljaju emocionalni i socijalni faktori – stres, potreba za utehom i druženje često nas vode ka UPF, pojačavajući psihološku vezu između hrane i zadovoljstva.

Korišćenjem naprednih tehnika kao što je MRI skeniranje, naučnici su otkrili da redovno konzumiranje ovakve hrane vodi do smanjenja zapremine sive mase u regijama odgovornim za kontrolu impulsa.

Takođe su registrovani poremećaji u putevima nagrade u mozgu, slični onima kod ljudi sa zavisnostima, kao i oslabljen odgovor na hormone poput leptina i insulina, koji signaliziraju sitost.

Ovakvi nalazi ukazuju da široka dostupnost i agresivno reklamiranje ultra-prerađene hrane nisu samo pitanje ukusa ili navike, već i ozbiljan javnozdravstveni problem.

Problem ne leži samo u broju kalorija, već i u tome što ove namirnice utiču na našu sposobnost da kontrolišemo sopstvenu ishranu, menjajući način na koji mozak reaguje na hranu.

Kako navode Nature Reviews Endocrinology i npj Metabolic Health and Disease, kao i popularni prikaz u The Guardianu, sve upućuje na to da ultra-prerađena hrana ima potencijal da utiče ne samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje ljudi, brišući prirodne mehanizme koji bi nas inače zaštitili od prejedanja.

To dodatno naglašava hitnu potrebu za širim merama koje bi pomogle da se smanji izloženost UPF i ljudima olakša povratak zdravijim navikama u ishrani.

Borba.Info

Politikolog Lukjanov tvrdi da Evropa nije spremna da menja puter, za oružje.

Sastanak ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu otkrio je duboku krizu…

Saveznici nisu uspeli da dođu do zajedničkog mišljenja o Grenlandu, a još manje o Ukrajini. Ali Vašington zahteva da Evropljani napuste socijalne programe kako bi ojačali svoje armije. Šta se dešava u NATO — u članku RIA Novosti.

Sve za front

Atmosfera na dvodnevnim razgovorima bila je napeta, kažu izvori.

Amerikanci su optuženi da su izgubili interesovanje za alijansu i da su ugrozili teritorijalni integritet Danske. Državni sekretar Marko Rubio pokušao je da smiri kolege.

“SAD su sada aktivnije u NATO-u nego ikad. Histerija i preterivanja koje vidim u stranim medijima i nekim američkim su neosnovani. Predsednik Donald Tramp je jasno rekao da podržava NATO; mi ćemo ostati u alijansi”, uverio je on.

Ali Vašington ima pritužbi. „Želimo da ojačamo NATO, da povećamo održivost bloka.

Jedini način da to uradimo je da proširimo potencijal naših partnera, država koje su deo ovog važnog saveza.

Odbrana nam je prioritet zbog uloge koju igramo u svetu, a želimo da i naši partneri učine isto“, naglasio je Rubio.

Za odbranu je potrebno potrošiti ne dva, već pet odsto BDP-a.

Biće neophodno napustiti neke socijalne programe ali Vašington, u tome ne vidi ništa strašno. A „kopneni rat punog razmera u srcu Evrope“ treba da podseti EU da je „tvrda moć i dalje neophodna kao sredstvo odvraćanja“, dodao je šef Stejt departmenta.

Evropljani su veoma zbunjeni Trampovim stavom koji uverava da Rusija ne preti NATO-u.

Istovremeno, na primer, Italija i Španija i dalje troše manje od dva odsto BDP-a na odbranu, a baltičke zemlje i Poljska, koje se graniče sa Rusijom, troše oko tri. Sjedinjene Države troše 3,4.

Posmatrači su takođe primetili da Rubio uopšte nije pomenuo Grenland, koji je Tramp obećao da će pripojiti Sjedinjenim Državama.

U međuvremenu, državni sekretar je razgovarao sa danskim ministrom inostranih poslova Larsom Løkkeom Rasmussenom.

Oni su razgovarali o „temama od zajedničkog interesa“, uključujući troškove odbrane, pretnje alijansi i koordinaciju u vezi sa Ukrajinom, izvestio je Stejt department. I opet, ni reči o Grenlandu.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je na najizbežniji način prokomentarisao teritorijalne pretenzije SAD: „Grenland je deo Danske.

Ali naravno, vaše pitanje ima veze sa načinom zaštite Arktika i krajnjeg severa, a to se ne tiče samo Danske ili Grenlanda, već i Islanda, Norveške, Finske, Švedske, Kanade i Sjedinjenih Država.

Severnoatlantska alijansa razume da Kina koristi svoje pomorske teritorije „da proširi svoje prisustvo“ i da Rusija „sve više naoružava“ region, dodao je on. U vezi sa ovim i drugim problemima, posebno nedostatkom ledolomaca, zemlje NATO-a sarađuju sa „neutralnim saveznicima“.

Sve za pobedu

Bilo je i debate o Ukrajini. Na samitu NATO-a u julu 2024. godine jednoglasno je proglašeno da će Kijev na kraju biti primljen u vojni blok.

Međutim, Tramp insistira da se to nikada neće dogoditi.

Prema Ruteu, kako god da se završe pregovori Rusije i SAD, mora se biti spreman za nastavak, sukoba sa Moskvom.

Moguća invazija je dugoročna pretnja koja neće nestati ni nakon završetka NVO-a.

Dakle, Ukrajina treba da bude naoružana.

„Saveznici su već obećali više od 20 milijardi evra“, precizirao je Rute.

Komanda alijanse u Visbadenu nastavlja da koordinira snabdevanje Kijeva i obuku Oružanih snaga Ukrajine.

“Nemačka neće ostaviti na miru narod Ukrajine – naše evropske susede.

Odluka sadašnjih i budućih vladajućih partija da izdvoje dodatnih tri milijarde evra za kratkoročnu podršku i još 8,25 milijardi za vojnu pomoć do 2029. godine je dokaz snažne međupartijske solidarnosti”, uverila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Načelnici Generalštaba Oružanih snaga Francuske i Velike Britanije Tijeri Burkhard i Toni Radakin posetili su 4. aprila Kijev.

Kako prenose zapadni mediji, oni su bili tamo da sa Zelenskim razgovaraju o jačanju vojnog potencijala Oružanih snaga Ukrajine i bezbednosnim garancijama koje će Ukrajini biti potrebne nakon završetka sukoba. To bi moglo uključiti uvođenje kontingenta od 30 hiljada vojnika.

Iza neprijateljskih linija

Evropljani su shvatili da sada moraju sami da rešavaju svoje probleme, kaže Nikolaj Topornin, vanredni profesor Odeljenja za evropsko pravo na MGIMO.

Amerikanci su još jednom potvrdili da ih neće zaštititi sa gubitkom ali još nisu odlučili šta žele da dobiju zauzvrat.

“Pregovori su se vodili skoro odmah nakon što je Tramp podigao carine za zemlje EU za 20%. Ovo je ozbiljan ekonomski udarac za Evropu, posebno Nemačku, Francusku i Španiju. U takvim uslovima teško je još više ulagati u odbranu. Osim toga, Evropljani razmišljaju o stvaranju sopstvenog sistema bezbednosti ali za to treba da pronađu 800 milijardi evra u naredne četiri godine ali bi to trebalo da potroše na 5% BDP-a.

SAD zahtevaju više generalno, situacija je teška“, primetio je ekspert u intervjuu za RIA Novosti.

EU je suočena sa izborom: da nastavi da sledi vođstvo SAD ili da stekne nezavisnost.

Međutim, to neće biti moguće brzo promeniti.

Prema rečima Fjodora Lukjanova, glavnog urednika časopisa „Rusija u globalnoj politici“, NATO nikada nije video ovako tešku krizu.

„Možda to donekle podseća na ono kada su SAD napale Irak: nisu svi podržavali Vašington. Ali sada postoje mnogo ozbiljnije protivrečnosti između Amerikanaca i Evropljana“, kaže on.

Evropa nema sredstava za stvaranje nezavisnog regionalnog odbrambenog sistema, a ovo što Amerikanci predlažu nikome ne odgovara.

„Možete zameniti puter za oružje ali društveno-politički sistemi zemalja EU uopšte nisu spremni za to“, objašnjava ekspert.

Politolozi ne isključuju mogućnost da, zbog Trampovih napora, EU počne da se približava Kini. Dugoročno, ovo bi moglo da nadoknadi štetu koju SAD nanose Evropi.

Borba.Info

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da više veruje Moskvi nego Briselu jer je ruski predsednik Vladimir Putin dosledno ispunjavao svoje obaveze.

Mađarski lider i Putin sastali su se nekoliko puta, poslednji put u Moskvi prošlog jula…

U intervjuu za švajcarski list NZZ u ponedeljak, Orban je upitan da li veruje Putinu.

On je istakao da je iskustvo Mađarske u proteklih, 15 godina pokazalo da može da se osloni na Rusiju.

On je podsetio da se 2009. godine, pripremajući se da se vrati na mesto premijera, sastao sa Putinom i da su se njih dvojica dogovorili da budu prioritet, buduće saradnje.

„Postigli smo mnogo sporazuma“, rekao je Orban i dodao: „Putin je uvek držao reč“.

Mađarski lider je dalje tvrdio da je “lako” pregovarati o racionalnom, sporazumu sa Rusijom, dok je isto uraditi sa Briselom, “skoro nemoguće”.

Oni samo podržavaju moje političke protivnike u zemlji“, izjavio je Orban, tvrdeći da je „morao da pobedi Brisel i nevladine organizacije“.

On je dodao da je „teško sedeti za stolom, sa onima koji žele da vas unište na svakim izborima“.

Dugogodišnji kritičar zapadne vojne pomoći Kijevu i sankcija Rusiji, Orban je više puta insistirao da sukob u Ukrajini treba da se reši diplomatskim putem.

On se protivio politici EU i NATO-a da vojno podržava Kijev, „koliko je potrebno“ da porazi Rusiju, zalažući se za pregovore.

U decembru su Orban i Putin održali telefonski razgovor, tokom kojeg su razgovarali o ključnim pitanjima, uključujući sukob u Ukrajini, dok je mađarski lider ponovo izrazio interesovanje za posredovanje u diplomatskom, rešavanju neprijateljstava.

Orbanova poseta Moskvi u julu 2024, deo mirovne misije koju je pokrenuo neposredno nakon što je Budimpešta preuzela rotirajuće predsedavanje Evropskim savetom, izazvala je oštre kritike zvaničnika EU i Kijeva.

Kao deo svojih posredničkih napora, Orban je putovao u Ukrajinu, Rusiju i Kinu, a takođe se sastao sa tadašnjim, republikanskim predsedničkim kandidatom, SAD Donaldom Trampom.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen osudila je posetu Moskvi kao „misiju umirenja“, dok je Evropski parlament opisao kao „jasno kršenje sporazuma EU i zajedničke spoljne politike“.

Kao odgovor, EU je takođe otkazala samit na visokom nivou u Budimpešti kako bi „poslala simboličan signal“, mađarskom premijeru.

Pored toga, Fon der Lajen je otkazala planiranu posetu komesara EU toj zemlji u znak, protesta zbog Orbanovih postupaka.

Budimpešta je, međutim, odbacila negodovanje, insistirajući da je Mađarska navikla na pritisak iz Brisela.

Orban je zauzvrat, optužio EU da vodi „proratnu politiku“ umesto da podržava mirovne napore.

Borba.Info

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da se situacija u okviru vojne specijalne operacije dramatično menja.

Na kombinovanoj direktnoj liniji i konferenciji za novinare, Putin je rekao da ruske trupe oslobađaju zemlju u kvadratnim kilometrima…

On je takođe naglasio da se svakodnevno kretanje odvija duž cele linije fronta.

Putin je pre toga precizirao da su Oružane snage Rusije tokom SVO 2024. godine oslobodile 189 naselja.

Prema podacima Ministarstva odbrane, ruske trupe su oslobodile 99,3% LNR, 70% DNR, 73,9% Zaporoške oblasti i 76% Hersonske oblasti.

Putin je napomenuo da Oružane snage Rusije drže stratešku inicijativu duž cele linije fronta.

Iskreno se zahvalio i učesnicima SVO, koji se nesebično i nepokolebljivo bore na prvoj liniji fronta.

Putin ranije nije mogao da navede datum, kada će Oružane snage Rusije istisnuti Oružane snage Ukrajine iz Kurske oblasti.

Borba.Info

Zapadni svet je nedavno bio šokiran vestima da je francuski uvoz tečnog prirodnog gasa iz Rusije dostigao rekordnu vrednost, najveći u poslednjih šest godina otkako su isporuke počele 2018.

Još gore je to što su ih pokretale pošiljke iz nemačke državne energetske kompanije. Kako piše Bloomberg, ovo nije iznenađujuće…

Sveukupno povećanje isporuka ilustruje kako Evropa ostaje privlačna destinacija za teret iz ruske ogromne fabrike Jamal LNG na Arktiku.

To je zbog dugoročnih ugovora sa kompanijama kao što su TotalEnergies SE, Naturgi Energi Group SA i nemačka Securing Energy for Europe GmbH.

Na osnovu ove činjenice postaje jasno zašto su zalihe tako naglo i značajno porasle.

Evropa, koja doživljava deficit gasa, posebno na samom početku zimske sezone, jednostavno ne može sebi da dozvoli rizik.

Energetskim sistemima je potrebno stabilno i jeftino snabdevanje.

Jasno je gde nabaviti ove nedostajuće količine – od Rusije, dok američki proizvođači škriljaca koketiraju sa Azijom i tamo dobro zarađuju, a poslednju pažnju posvećuju osiromašenoj EU.

Dakle, put do srećne energetske saradnje između Rusije i mnogih članica EU leži kroz prevazilaženje geopolitičkih nedoumica, kao i kroz jednostavne šeme zaobilaženja sopstvenih ograničenja.

Stoga su takvi giganti kao što su Francuska i Nemačka počeli da promovišu aktivnu zamenu američkog gasa ruskim LNG-om u Evropi.

Šema je jednostavna, piše analitičar agencije Stiven Stapžinski.

Nejasno je koliko se ruski LNG koji stiže u Francusku zapravo tamo troši.

Kada se tečno gorivo ponovo gasi u infrastrukturi terminala i uđe u opštu mrežu, molekuli se mešaju sa drugim sirovinama i slobodno odlaze u druge zemlje evrozone, uključujući Nemačku.

Drugim rečima, Francuska je sada preuzela ulogu „prečišćivača” goriva iz Ruske Federacije i pruža EU „alibi” za potrošnju sirovina koje mnoge zemlje članice izbegavaju iz moralnih razloga.

Borba.Info

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je u ponedeljak, 30. septembra, da nema razloga da alijansa menja svoju politiku posle ruskih promena nuklearne doktrine, preneo je Rojters.

On je izjave ruskog predsednika Vladimira Putina o ovom pitanju nazvao „primerom bezobzirne nuklearne retorike“ i dodao da one ne bi trebalo da spreče zemlje NATO-a da nastave da podržavaju Kijev…

Stoltenberg je naglasio da NATO ne vidi nikakve promene u ruskoj nuklearnoj doktrini koje zahtevaju bilo kakve dodatne odluke alijanse.

Ranije je saopšteno da, prema rečima sekretara za štampu ruskog predsednika Dmitrija Peskova, nema potrebe da se svaki napad ukrajinskih Oružanih snaga upotrebom bespilotnih letelica na ruske regione povezuje sa promenom nuklearne doktrine.

Borba.Info

Ove promene će značajno promeniti putovanje u zemlje Evropske unije.

Nova pravila podrazumevaju sisteme EES i ETIAS, od kojih jedan stupa na snagu već 10. novembra, a to je EES.

Šta je EES?

Sistem ulaska/izlaska (EES) je automatizovani IT sistem za registraciju državljana zemalja koje nisu članice EU koji putuju na kraći boravak. EES će stupiti na snagu već od 10. novembra, a podrazumeva, između ostalog, registraciju pre ulaska u EU.

Biće potrebno da se pre svakog polaska na put u EU prijavite preko online formulara ili mobilne aplikacije. Ukoliko putujete preko turističkih agencija, ovaj korak će umesto vas moći da obave agenti.

Pored toga, na prelazima će vam pored pasoša, biti zatraženi i otisak najmanje četiri prsta, a tražiće od vas i da vas fotografišu.

Kroz ove porovere prolaziće državljanin koji nije iz EU, odnosno putnik koji nema državljanstvo nijedne zemlje Evropske unije ili državljanstvo Islanda, Lihtenštajna, Norveške ili Švajcarske.

Sistem ulaska/izlaska modernizuje upravljanje spoljnim granicama EU, postepeno poboljšavajući iskustvo za putnike.

On će identifikovati osobe koje prekorače boravak i pružiće pouzdane podatke o ulasku, izlasku i odbijanju ulaska.

Ovaj sistem će se efikasno boriti protiv prevare identiteta prikupljanjem biometrijskih podataka.

Bezbednost unutar EU biće ojačana zahvaljujući poboljšanim graničnim kontrolama, korišćenju elektronskih zapisa i biometrijskih podataka. EES promoviše razmenu informacija u realnom vremenu, osiguravajući da granične vlasti širom EU imaju prave informacije u pravo vreme.

ETIAS sistem

ETIAS sistem podrazumevaće izdavanje dozvole za ulazak u EU, a on će stupiti na snagu verovatno od sredine 2025. godine.

Podnošenje zahteva za ETIAS putnu dozvolu košta 7 evra, iako su neki putnici oslobođeni plaćanja ove naknade.

ETIAS putna dozvola je uslov za ulazak za državljane bez vize koji putuju u bilo koju od ovih 30 evropskih zemalja. Povezan je sa putničkim pasošem, a važi do tri godine ili do isteka pasoša, šta god nastupi pre.

Ako dobijete novi pasoš, potrebno je da dobijete i novu ETIAS dozvolu za putovanje.

Uz važeću ETIAS dozvolu za putovanje, možete ulaziti na teritoriju ovih evropskih zemalja onoliko često koliko želite za kratkoročne boravke – obično do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana. Međutim, to ne garantuje ulazak.

Kada stignete, graničar će tražiti da vam ukaže pasoš i druga dokumenta i proveri da li ispunjavate uslove za ulazak.

Obrazac za prijavu možete popuniti koristeći zvaničnu ETIAS veb stranicu ili ETIAS mobilnu aplikaciju.

Nakon što ste se prijavili, dobićete e-poruku koja potvrđuje podnošenje vaše prijave koja će uključivati vaš jedinstveni ETIAS broj prijave: obavezno sačuvajte ovaj broj za buduću upotrebu.

Kada vaša prijava bude obrađena, dobićete još jednu e-poruku sa obaveštenjem o njenom ishodu.

Kada dobijete ETIAS odobrenje za putovanje, uverite se da su vaše ime, broj pasoša i drugi podaci tačni: ako dođe do greške, neće vam biti dozvoljeno da pređete granicu.

U ovim slučajevima nećete moći da uđete u EU

Kao što smo već pomenuli, ukoliko biometrijski i drugi podaci nisu tačno, odnosno ukoliko je došlo do greške u popunjavanju podataka za dozvoli neće vam biti dozvoljeno da pređete granicu.

Drugi razlozi zbog kojih vaš ulazak u zemlje EU može da bude sprečen jeste postojanje dugova, neplaćenih kazni ili drugih bezbednosnih problema.

B92

Namera Srbije da kupi kineski protivvazdušni raketni sistem HK-17AE postala je poznata, u septembru 2023.

Razgovor je bio o kupovini najmanje tri SAM baterije dometa 15 km, namenjene za pratnju formacija trupa u maršu i na položajima ili za zaštititi objekte…

Prva slika ovog proizvoda, viđenog u službi srpskih trupa, pojavila se na internetu.

HK-17AE je izvozna verzija HK-17A, koji je zauzvrat laka modifikacija HK-17, koristeći šasiju sa točkovima 6k6 umesto guseničara, što značajno smanjuje težinu sistema, troškove kupovine i pojednostavljuje logistiku.

Osnovna verzija HK-17 je zasnovana na ruskom proizvodu.

Kina je redizajnirala i značajno unapredila sistem PVO Tor-M1, tokom stvaranja HK-17.

Velika poboljšanja su uticala na šasiju, elektromehaničku opremu, radare, optoelektroniku, raketu – navodi publikacija China-Arms.

Kako je navedeno, HK-17 koristi AFAR radar, broj kanala za upravljanje vatrom je povećan na četiri, a maksimalni domet rakete je povećan sa 12, na 20 km, sa maksimalnom visinom leta, od 10 hiljada m.

HK-17AE je potreban srpskoj vojsci za pokrivanje mehanizovanih jedinica.

Sada tu ulogu obavljaju uglavnom sovjetski PVO sistem Strela-10M, kao i PVO sistem PASARS-16 koji je pušten u masovnu proizvodnju 2019. godine (opremljen 40-mm protivavionskim topom Bofors i nekoliko MANPADS-a).

Mediji

Strani vojni eksperti komentarišu jučerašnji udar Oružanih snaga Rusije na fabriku “Južmaš” u Dnjepropetrovsku (koju je kijevski režim preimenovao u Dnjepar).

Četiri krstareće rakete (sa velikom verovatnoćom, Kalibr-NK) pogodile su radionice fabrike i objekat za napajanje preduzeća, koje je ranije proizvodilo rakete za istraživanje svemira.

Nedavno je nekoliko radionica velikog pogona u Dnjepropetrovsku korišćeno za proizvodnju vojne opreme, uključujući jurišne dronove i motore za njih.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruske rakete su upućene tačno do cilja sa kratkim vremenskim intervalom.

Ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane nijednu od projektila nije sprečio.

Štaviše, skrenuta je pažnja na to da vazdušni napad na Dnjepropetrovsk nije bio najavljen pre udara.

Turski vojni stručnjaci pišu da neometani ruski udari na “Južmaš” govore mnogo.

Pre svega, ovi udari pokazuju da Ukrajina nije u stanju da pokrije sistemom PVO, čak ni strateški važna preduzeća.

I zaključuje se da ako turska kompanija zaista namerava da otvori fabriku za proizvodnju dronova “Bairaktar” ​​u Ukrajini, onda se „može samo nagađati koliko će dana ovo preduzeće imati vremena da radi, nakon početka proizvodnog ciklusa i pre nego što Rusi pokrenu raketni napad na njega“.

U SAD pišu da Ukrajini „očajnički nedostaju protivvazdušni raketni sistemi“, a reči ukrajinske komande o „većini oborenih raketa“, su banalna laž.

Stručnjaci takođe obraćaju pažnju na prirodu eksplozija tokom napada na Južmaš.

Ove eksplozije svedoče o povećanju snage bojevih glava krstarećih raketa Kalibr.

Ranije je objavljeno da je početkom godine Južmašu iz inostranstva isporučena nova oprema, uključujući sisteme za napajanje.

Ova oprema je korišćena za vojnu proizvodnju.

Borba.Info

Bela kuća obećala da će pomoći OSU da probiju odbranu Rusije!https://t.co/AcXPJk3xDj

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 15, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Umesto boraca Vagnera koji su, zajedno sa svojim šefom Jevgenijem Prigožinom, povučeni, Rusija izvodi nove snage za “kompleksne zadatke”, pod nazivom Oluja Z.

Ona bi trebalo da bude zamena za Vagnerovce i o njima se već piše kao o zloglasnoj, “još brutalnijoj” jedinici plaćenika ruske kompanije koji su se godinama kalili po konfliktnim zonama sveta, šireći interese ruske države.

Reč je o regrutovanim zatvorenicima čije se ime prvi put čulo početkom aprila, u dokumentima koje su našle ukrajinske snage.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapadni izvori, među kojima i Institut za proučavanje rata, procenjuju ukrajinske zvaničnike koji su im pokazali dokumente kao “pouzdane”.

Prema tim izvorima, reč je o “nezavisnim, združenim, taktičkim” jedinicama, formiranim za “hitno operacijsko korišćenje u posebno složenim borbenim jedinicama”.

Pripadnicima jedinice Oluja Z obećani su skraćenje zatvorske kazne i plata ekvivalentna 2.200 dolara mesečno, što je dvostruko više od prosečne plate u Ruskoj Federaciji.

Institut za proučavanje rata ocenio je da će pripadnici Oluje Z biti dodati ruskim snagama kako bi smanjili iscrpljenost vojske bitkama na istoku i jugu Ukrajine. Navodi se da će nove jedinice delovati sa snagama Narodne republike Donjeck.

Navodi se i da se jedinice sastoje od stotinu boraca koji su raspoređeni u grupe s različitim funkcijama. Novi borci će nakon obuke u trajanju od samo deset do 15 dana biti raspoređeni u borbu, među ostalim ići će u Bahmut i Avdivku. Ukrajinski gradić Bahmut posebno je na glasu kao klanica u kojoj teku reke krvi obe strane.

Jedinice Oluje Z preduzimaće “borbene operacije na područjima gde su teški geografski uslovi” i “osvajati važne ciljeve, poput uporišta, komandnih mesta, komunikacijskih centara, zgrada i struktura”, napisao je ukrajinski zvaničnik na društvenoj mreži Tviter.

Prema oceni Instituta za proučavanje rata, ruska vojska verovatno će jedinice iz ovog kontingenta koristiti kao podršku u ostvarivanju manjih taktičkih uspeha i za podsticanje daljih ofanzivnih operacija i ostvarivanje ciljeva. Međutim, pitanje je koliko u tome mogu biti uspešni, s obzirom na nedostatak ratnog iskustva tih ad hok ruskih borbenih jedinica.

Osim toga, vojni analitičari podsećaju da je moral ruskih snaga ionako toliko nizak da teško da će “olujno” pojačanje biti značajna razlika na terenu.

Ruska vojska generalno ima problem s moralom i obukom kadra, a britansko Ministarstvo obrane s time u vezi je u nedelju u saopštenju govorilo o “ekstremno visokom” broju slučajeva ispada, zločina i smrti povezanih s konzumacijom alkohola.

Problem s zavisnostima i alkoholizmom muči rusko društvo, pogotovo siromašne i zabačene delove, nevezano za rat.

Topovsko meso

Britansko Ministarstvo odbrane još je u aprilu pisalo o 10.000 novih zatvoreničkih regruta u ruskim redovima.

Grupa Vagner, to nije tajna, najvećim je delom pronalazila svoje nove članove upravo u ruskim zatvorima.

Međutim, veruje se da je nakon svađe Prigožina i ruskog vođstva, plaćenička kompanija izgubila pristup tom bazenu ljudstva, a njihovu je praksu nastavilo rusko vojno rukovodstvo.

Oluja Z, trebalo bi da zauzme mesto Prigožinovih boraca. Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajl Podoljaka je sredinom januara izjavio da je Vagner regrutovao gotovo 40.000 boraca iz zatvora, a da ih je gotovo 30.000 već poginulo, ranjeno ili nestalo u Ukrajini.

Mnogi Vagnerovci korišćeni su kao topovsko meso, u po smrtnosti zloglasnoj bici za Bahmut.

Neki su navodno poslati da kopaju rovove bosi.

Prigožin je sam izjavio da je u februaru ostao bez pristupa ruskim zatvorima, a tada se govorilo da će Vagner ostati bez boraca, “vrlo brzo”.

Spremnost zatvorenika za ratovanje nije velika i izveštaji govore o prednjim jedinicama, iza kojih idu obučene vojničke snage, kako ne bi bilo bežanja nazad.

Podržali Prigožina?

Neki pripadnici grupe Oluja Z, navodno su izrazili podršku Jevgeniju Prigožinu, kada je pre dve nedelje počeo svoj marš na Moskvu.

Međutim, nakon što se zaustavio, optužili su ga za kukavičluk, a pojavio se i snimak pripadnika Oluje Z, koji su izvređali šefa Vagnera nazivajući ga “pacovom”, koji je “pobegao”.

“Svi smo bili spremni ići za tobom. Ne samo Oluja Z, nego i tvoji ljudi. Ali nisi muškarac”, navodi jedan naoružani muškarac na snimku.

Osim Oluje Z, konkurencija vagnerovcima su specijalne čečenske jedinice Ahmat, za koje je Prigožin aludirao da u Ukrajini lenstvuju, dok njegovi ljudi podnose najveće žrtve.

Prigožin je u intervjuima govorio o 50.000 regrutovanih zatvorenika. Oko deset hiljada je poginulo u Bahmutu.

Prigožin je takođe tvrdio da njegovi ljudi, čak i oni koje je doveo iz zatvora, čine puno manje zločina od drugih regrutovanih zatvorenika.

Čovek zadužen za jedinice Oluje Z je Jevgenij Vladimirovič Burdinski, ruski general, koji vodi mobilizaciju u Rusiji.

Njegov zadatak je da integriše vojske samoproglašenih narodnih republika Doneck i Lugansk, u rusku redovnu vojsku.

Burdinski je nadležan za Oluju Z, a pretrpeo je jake kritike tokom pobune Jevgenija Prigožina, jer je niz jedinica proglasio odanost šefu Vagnera čiji je cilj bio smena u ruskom vojnom vrhu.

Jutarnji list

Jurišnici OS Rusije likvidirali nadmoćnije snage ukrajinskih militanata i uzeli zarobljenike!https://t.co/PQ4aPTdLTK

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 9, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE