To kako će Evropa izgledati u narednih pet godina zavisi od toga, kako će se civilni sektor u Evropskoj uniji organizovati nakon odlaska Fondacije za otvoreno društvo

Odluka Fondacije za otvoreno društvo (OSF) da okonča veliki dio svojih operacija u Evropi iznenadila je mnoge – uključujući i mnoge protivnike njenog osnivača Džordža Soroša.

Istorija pokazuje da nijedna druga fondacija nije uradila više za izgradnju i podršku evropskom civilnom društvu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon što je prvobitno podržavala disidentstvo iza Gvozdene zavjese – uključujući rodnu zemlju Soroša, Mađarsku – danas je teško pronaći dobro uspostavljenu neprofitnu organizaciju (ili inicijativu u javnom interesu) koja deluje širom Evropske unije, a da u nekom trenutku nije imala koristi od podrške ove fondacije.

Upravo ova ukorenjena, sveprisutna priroda podrške OSF-a civilnom društvu EU, u kombinaciji sa njegovim ogromnim kapacitetom finansiranja i profesionalnom podrškom, čini da njegova nagla odluka da se povuče ima duboke posledice.

Zbog ogromne strukturalne prisutnosti OSF-a unutar civilnog društva EU – što je ekvivalentno oko osmine od 1,5 milijardi evra koji se svake godine raspodjeljuju – njegovo povlačenje preti opstanku brojnih neprofitnih organizacija, od kojih mnoge deluju kao „čuvari demokratije”, piše „Politiko“.

I zbog nedostatka alternativnog finansiranja, među onima koji su najugroženiji su nevladine organizacije koje se bave pitanjima tehnologije – od pokušaja suzbijanja štetnih sadržaja na mreži dok zagovaraju regulaciju veštačke inteligencije, do praćenja nekontrolisanog državnog nadzora i korišćenja špijunskih programa – kao i one koje se fokusiraju na visoko osporene teme poput rodne ravnopravnosti, prava manjina i migranata, kao i pravde u odnosu na rase.

Gledano iz ove perspektive, povlačenje Soroša nije moglo da dođe u gorem trenutku za evropski projekat, s obzirom na to da ga izazivaju nacionalističke i populističke partije koje odbacuju osnovne “otvorene” vrednosti bloka i koje će se uskoro naći izvan pažnje koju pružaju organizacije podržane od strane OSF-a.

Ali ima još problema – prazninu koju je ostavilo finansiranje OSF-a uskoro bi mogli popuniti konzervativni i religijski desni donatori.

Takvi donatori već su se pomerili, naročito u zemljama kao što su Poljska i Italija, kako bi podržali organizacije koje se zalažu protiv abortusa i organizacije protiv LGBTQ+ pokreta, a njihova donacija je postala normalna.

Pred predstojeće izbore za Evropski parlament u junu 2024, sada će imati lakši zadatak zahvaljujući povlačenju Soroša.

Zanimljivo je da je jedno od opravdanja za smanjenje aktivnosti OSF-a to da “EU institucije već dodjeljuju značajna sredstva za ljudska prava, slobodu i pluralizam”.

Međutim, čini se naivnim verovati da će velike količine javnog novca za NVO koje populisti ne vole i dalje teći bez izazova, pogotovo jer bi novi politički ambijent mogao biti veoma drugačiji nakon juna 2024.

Nova smernica finansiranja fondacije nosi potpis novog predsjednika, Aleksandra Soroša – sina Džordža Soroša koji ima 37 godina – kao i predsednika OSF-a, Lorda Marka Malou-Brauna, čiji interes za projekat EU odgovara stavu nekog ko je blago naklonjen britanskim pristalicama ostanka u EU.

Kao što je uobičajeno za filantropiju, postavlja se pitanje da li je ovakva promena kursa OSF-a više posledica ličnih preferencija novih lidera nego rigorozne evaluacije zasnovane na dokazima o stvarnim opasnostima koje EU liberalnoj demokratiji prete, piše “Politiko”.

Najurgentnije pitanje sada je: Hoće li drugi da uskočw ne bi li da popune prazninu?

Politika

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE