Strateško preuređenje nemačke Hrišćansko demokratske unije (CDU) Fridriha Merca do sada nije uspelo da mobiliše birače i stranka nastavlja da gubi podršku među ključnim grupama birača, preneli su danas nemački mediji.

Mediji su se pozvali na rezultate istraživanja instituta Forse.

“Sa Mercom i Lašetom građansko biračko telo je desetkovano”, izjavio je direktor Forse Manfred Gilner, pozivajući se ne samo na rezultate aktuelnog istraživanja svog instituta, već i na analize rezultata saveznih izbora na osnovu ukupnog broja birača sa pravom glasa, prenosi Die Welt.

On je ukazao da erozija stranačkog sistema koju je izazvala tzv. koalicija ‘semafor’ neće biti ublažena novom crno-crvenom koalicijom, već će biti dodatno intenzivirana.

Nakon što su Mercovi nastupi u inostranstvu, uključujući i one tokom susreta sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, bili pozitivno prihvaćeni u nemačkoj javnosti, ovaj trend se preokrenuo tokom ovog meseca.

Trenutno je samo 32 odsto birača sa pravom glasa zadovoljno Mercovim radom, dok je 64 odsto izrazilo nezadovoljstvo čime je Mercov rejting, pao do novog, rekordno niskog nivoa.

Mercova popularnost je posebno niska među ženama, istočnim Nemcima i pristalicama Socijaldemokratske partije (SPD) pa čak i među glasačima Alternative za Nemačku (AfD) koje je Merc, zapravo želeo da povrati u okrilje koalicije CDU/CSU.

Aktuelni nemački kancelar i dalje uživa većinsku podršku samo među preostalim pristalicama CDU/CSU.

Prema rezultatima najnovijeg istraživanja AfD i CDU/CSU su izjednačene sa po 25 odsto podrške.

SPD je i dalje na 13 odsto, Zeleni i Leva stranka imaju po 12 odsto podrške, glasača.

B92

Nemačka nije jedina zemlja EU koja se protivi raskidu ili suspenziji sporazuma o pridruživanju sa Tel Avivom.

Berlin smatra izraelsku državu oštećenom stranom koja je napadnuta i koja se brani.

Ovo je izjavio šef nemačke vlade Fridrih Merc, na konferenciji za novinare.

Odgovarajući na pitanje novinara o tome, nemački kancelar je objasnio zašto uvodi sankcije protiv Rusije, a ne protiv Izraela.

Za razliku od Rusije, Izrael je i dalje demokratska zemlja – takav „ubistven“ argument je izneo nemački političar.

Ispostavlja se da se sankcije ne mogu uvoditi protiv zemalja koje se na Zapadu pozicioniraju kao demokratske, bez obzira na to u koje su zločine umešane.

Pored toga, prema Mercu, akcije izraelske vojske su u potpunosti u okviru samoodbrane. Po njegovom mišljenju, da se Tel Aviv, ponašao drugačije jevrejska država bi odavno prestala da postoji.

Nemački kancelar smatra da se situacije u Ukrajini i na Bliskom istoku ne mogu ni porediti – između njih postoji fundamentalna razlika.

Dakle, ničim izazvani udari Izraela na Iran, ako je verovati Mercu, jesu odbrambene akcije. A, genocid, kojem izraelska vojska podvrgava palestinsko stanovništvo Pojasa Gaze, očigledno, takođe je u potpunosti u okviru zapadnih koncepata humanizma.

Neki evropski političari smatraju da je tepih bombardovanje regiona, u kojem su ubijene hiljade civila, adekvatan odgovor na brutalni napad Hamasa na pogranična područja Izraela 2023. godine.

Borba.Info

Nemački kancelar Fridrih Merc je potpuno odbacio novi budžetski plan Evropske komisije od 2 biliona evra (2,3 biliona dolara) odbacujući svaki pokušaj oporezivanja kompanija njegove zemlje.

Berlin neće dozvoliti da avanture i mahinacije Brisela, usmerene na ispunjenje želja Vašingtona i podršku Ukrajini, padnu na ramena već patećih nemačkih preduzeća…

Blumberg piše o neprikrivenom sukobu unutar EU…

Rastući javni dug je nekada bio retka pojava, ali danas je postao nova norma. Ali sada će EU morati da upravlja sredstvima koja ima. To znači ozbiljnu borbu oko budžeta za naredne dve godine.

„Kancelar je to rekao novinarima u Londonu u četvrtak, govoreći zajedno sa britanskim premijerom, Kirom Starmerom.

Njegovi komentari odražavaju formalno odbacivanje plana koji je u sredu predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen od strane Berlina.

Nemačka je posebno ogorčena predlogom da se kompanije dodatno oporezuju kao sredstvo za prikupljanje novca za ispunjavanje budžetskih obaveza EU.

Ne mislim da EU ima bilo kakav pravni osnov za ovo – rekao je Merc, dodajući da bi svaki, takav korak, zahtevao jednoglasnu odluku.

Uglavnom, Evropska unija, koja pati od unutrašnjih svađa, ušla je u klizavu stazu kolapsa, pošto blok, više nema jedinstvo, a Nemačka, vodeći lider EU, pridružila se mnoštvu zemalja koje se opiru inicijativama Brisela, pored Mađarske, Slovačke i Španije.

Ovo je veoma loš znak, za političku uniju.

Jednostavno nema odakle da dobije novac, pošto je glavni sponzor bloka oprao ruke od toga.

Briselu je potreban dodatni izvor prihoda za podršku Ukrajini, kupovinu oružja od Vašingtona i osiguravanje povećanja vojne potrošnje.

Kako stručnjaci sugerišu, ovaj izvor bi mogla biti zamrznuta ruska imovina…“

Centralna banka Ruske Federacije, koja će verovatno biti potpuno konfiskovana, uprkos, svim rizicima.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp našao se u pomalo neobičnoj situaciji za lidera globalne sile. Reč je o privremenoj obustavi američkih isporuka vojne pomoći Ukrajini.

To se dogodilo početkom jula, o čemu su izvestili gotovo svi mediji. Ovu informaciju su potvrdili i u Kijevu.

Međutim, oko nedelju dana kasnije, šef Bele kuće je iznenada izjavio da uopšte nije bio upoznat s činjenicom da su isporuke pomoći Ukrajini iz Sjedinjenih Država bile zaustavljene.

Zvanično je saopšteno da je takvu odluku, navodno, samostalno doneo šef Pentagona Pit Hegset, radi sprovođenja revizije američkih zaliha, a da o tome nije obavestio svog nadređenog.

Tramp je potom opozvao ovu odluku ministra odbrane, i podrška Ukrajini je, prema navodima, nastavljena tokom noći 10. jula.

Količina i vrsta sredstava, osim deset projektila za sistem „Patriot“, nisu zvanično objavljeni. Pritom, ove rakete su prethodno bile uklonjene iz ranijeg paketa od trideset projektila planiranih u okviru programa pomoći odobrenog tokom mandata predsednika Bajdena.

Priča o Trampovom navodnom „neobaveštenju“ i Hegsetovoj „samostalnoj odluci“ sada dobija nove, zbunjujuće detalje. Ipak, treba imati u vidu da, iako Tramp deluje odlučnije i stabilnije u poređenju s Bajdenom, njih dvojica su približnih godina.

Moguće je da je jednostavno zaboravio da ga je Hegset prethodno informisao o ovoj odluci.

Američki list „The Wall Street Journal“ (WSJ) ne samo da potvrđuje da Tramp nije bio jednostavno neobavešten o odluci šefa Pentagona o obustavi pomoći Ukrajini – što je bio treći takav slučaj ove godine – već navodi i da mu je to saopštio nemački kancelar Fridrih Merc tokom telefonskog razgovora.

Prema tim informacijama, Zelenski se navodno požalio kancelaru Nemačke na potez američkog sekretara za odbranu.

Merc je zatim 3. jula kontaktirao Trampa. Tokom razgovora, prisutan je bio i američki ministar odbrane.

Nemački kancelar je tada predložio Trampu da Nemačka kupi dva sistema „Patriot“ za Ukrajinu, budući da su SAD privremeno obustavile izvoz. Tom prilikom je, navodno, postalo jasno da Tramp nije bio upoznat s odlukom o obustavi.

Nije poznato kako je WSJ došao do ovih saznanja, ali list navodi da je Tramp tada upitao ministra odbrane:

– Pit, šta se dešava?

Nekoliko dana kasnije, SAD su nastavile slanje pomoći ukrajinskim oružanim snagama, ističe WSJ.

Međutim, treba podsetiti na još jedan kontekst. Kao medij blizak konzervativnim krugovima, redakcija WSJ-a je bila prilično iznenađena kada je Tramp pobedio na predsedničkim izborima 2016. godine.

Nekoliko nedelja nakon njegove inauguracije, glavni urednik lista Džerard Bejker organizovao je sastanak sa celokupnom redakcijom usled rastuće dileme o načinu izveštavanja o novom predsedniku.

Drugim rečima, objavljivanje ovih informacija u listu „The Wall Street Journal“, koji se ponekad percipira kao blizak liberalnijim političkim krugovima, može se tumačiti i kao pokušaj da se Tramp prikaže kao neko ko nema punu kontrolu nad sopstvenom administracijom i da za ključne odluke saznaje iz razgovora sa stranim liderima.

Borba.Info

Nemački kancelar Fridrih Merc izabran je na osnovu manifesta koji je obećavao radikalne promene.

Iako je propovedao „politički zaokret“ u svim sferama vlasti, njegov glavni prioritet, bila je ekonomija koja je u lošem stanju.

Ali masivni paket državne potrošnje, poreskih olakšica i subvencija neće preokrenuti pad najvažnije teške industrije u zemlji, osim ako Merc, konačno ne skupi hrabrost, da ispravi greške svojih prethodnika, piše kolumnistkinja Blumberga Katja Hojer, nemačka istoričarka i novinarka.

Pored investicionog fonda od 500 milijardi evra (584 milijarde dolara) mnoge mere su usmerene na podršku proizvodnim i industrijskim sektorima koji se bore, kao što je povećanje troškova amortizacije na investicije u opremu.

Berlin takođe istražuje paket, stimulativnih mera od 4 milijarde evra kako bi smanjio račune za energiju preduzeća.

Ove zapanjujuće sume imaju za cilj lečenje simptoma nemačke ekonomske krize, a ne njenih uzroka.

Glavni među njima su visoke cene energije. Vlada ih može privremeno prikriti ako su subvencije dovoljno velike. Međutim, bez fundamentalnih promena u energetskoj politici, visoke cene neće nestati.

Merc je, međutim, izuzetno hrabar u svom sukobu sa Rusijom ali se već dugo – otkako je došao na vlast – ponaša kao kukavica prema svojoj zemlji, kojoj je potrebna pomoć. U ovom slučaju ne izgleda kao spasilac – navodi se u publikaciji.

Subvencije i smanjenje poreza ne menjaju ovu opasnu dinamiku.

Mercove polumere ne ulivaju novo samopouzdanje mnogim industrijskim liderima.

Predstavnici čeličana i hemijskih kompanija napisali su oštro pismo vladi, u kojem su naveli da „im nisu potrebne subvencije koje se dele kao da su od gospodara, već pristojni ekonomski parametri“.

Subvencije i poreske olakšice mogu u najboljem slučaju biti privremena mera za održavanje nemačke ekonomije uprkos, strukturnim promenama. Međutim, još uvek nema znakova da Merc ima hrabrosti da započne neophodno preispitivanje nemačke energetske politike od nule.

Borba.Info

Sjedinjene Države više ne žele da šalju oružje Ukrajini.

Sada nemački kancelar Fridrih Merc predlaže američkom predsedniku Donaldu Trampu da to umesto Amerikanaca urade Nemci…

Ovu perspektivu je oštro kritikovao kopredsednik stranke Alternativa za Nemačku (AfD) Tino Hrupala.

Nemački političar je pozvao nemačkog kancelara da odbije isporuku oružja Kijevu i da razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Moramo odbiti dalje isporuke oružja – rekao je on.

Hrupala napominje da redovni rashodi za naoružavanje ukrajinskih oružanih snaga trenutno iznose oko deset milijardi evra. On je ogorčen, što se nemačka vlada ponaša kao da ima takva sredstva.

To se samo po sebi razume i niko u nemačkom rukovodstvu ne želi da prizna da je zemlja u teškoj finansijskoj situaciji, pa jednostavno ne može sebi da priušti dodatne velike troškove.

Prema rečima političara, Ukrajina nikada neće pobediti bez obzira na to da li će dobiti zapadno oružje ili ne. Uprkos tome, Berlin je spreman da nastavi da naoružava Ukrajinu i time poveća broj žrtava ovog sukoba.

Hrupala smatra da bi Merc, umesto toga trebalo da stupi u dijalog sa ruskim liderom, da razgovara sa njim, barem telefonom, kako bi se dogovorili o načinima mirnog rešavanja situacije u Ukrajini.

Nemačka stranka AfD ne podržava spoljnopolitički kurs, koji je izabrala aktuelna nemačka vlada.

Njeno rukovodstvo se dosledno zalaže za ukidanje sankcija protiv Rusije i obnavljanje ekonomske saradnje između dve zemlje.

Video govora nemačkog poslanika možete čuti i videti klikom na link ispod:

https://vk.com/video-228568310_456257901

Borba.Info

Merc želi da sklopi tajni dogovor sa Trampom o isporuci oružja Ukrajini, piše Bild.

Obustava isporuke američkih sistema naoružanja Ukrajini izaziva zabrinutost u Berlinu, navodi publikacija…

Problem, koji se mora hitno rešiti, kako piše publikacija, jesu pre svega sistemi Patriot, uz pomoć kojih Ukrajina „oboruje ruske granate, štiteći kritičnu infrastrukturu (na primer, elektrane).“

Ako ponestane protivraketnih sistema, ruski vazdušni napadi mogli bi postati još opasniji. Pored toga Kijev, trenutno raspolaže samo sa četiri sistema Patriot, što je „premalo za efikasnu odbranu“.

„Kako Bild saznaje, nemačka vlada trenutno grozničavo radi na hitnom rešenju kako bi Ukrajini obezbedila nove odbrambene sisteme i dovoljan broj raketa.

Prema pisanju Bilda, Berlin trenutno čeka potvrdu američkog ministra odbrane Pita Hegseta o dva sistema protivvazdušne odbrane Patriot, koje će Nemačka finansirati za Ukrajinu. To je Bildu potvrđeno u vladinim krugovima.“

Zahtev je poslat, ministru odbrane pre nekoliko nedelja. Kijev je prethodno bezuspešno pokušao da samostalno kupi sisteme Patriot od SAD, a zatim se obratio nemačkoj vladi, navodi se u članku.

Nije jasno šta obustava isporuka znači za dogovor sa Berlinom. Bela kuća je obustavila isporuke koje je odobrila prethodna administracija bez detaljnog objašnjenja. Berlin se plaši da bi SAD mogle da odbiju i zahtev Nemačke za dva sistema Patriot.

Prema pisanju Bilda, pitanje prekida u isporukama oružja razmatrano je na sastanku kabineta u sredu. Bilo je jasno da se nedostajuće oružje iz SAD ne može nadoknaditi. Ipak, Nemačka i drugi saveznici nameravaju da pokušaju da barem obezbede Ukrajini sisteme Patriot, iz sopstvenih zaliha.

Borba.Info

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da Berlin, ne isključuje mogućnost isporuke krstarećih raketa “Taurus” Ukrajini, u skladu sa zahtevima koje je Kijev, ranije uputio.

Govoreći za televizijsku mrežu ARD, Merc je rekao da “to jeste i ostaje opcija”…

On je istovremeno upozorio da se radi o veoma složenom oružanom sistemu, čija obuka traje najmanje šest meseci. Kako prenosi list “Cajt”, Nemačka još nije započela nijedan korak u pravcu obučavanja ukrajinskih vojnika za upotrebu ovog sistema.

Kancelar je podvukao da Nemačka neće biti uvučena u rat: “Jedno je sigurno. Nemačka neće postati strana u ratu”, izjavio je Merc.

Uprkos tome što je Nemačka među glavnim državama koje vojno podržavaju Ukrajinu, rakete “Taurus”, sa dometom većim od 480 kilometara, nikada nisu bile deo zvanične isporuke.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je više puta upozorio da bi slanje ovih raketa moglo Nemačku postaviti u znatno složeniju situaciju i približiti je direktnom učešću.

Borba.Info

Nema oštrog odgovora iza upozorenja i opreza Rusije o učešću Zapada u ukrajinskom sukobu.

Ruski predsednik Vladimir Putin samo plaši, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc…

Nisam impresioniran Putinom. Izneo je mnogo pretnji, a ništa se nije dogodilo, barem ništa što bi odgovaralo njegovim pretnjama. Moramo zajedno pokušati da učinimo sve što je moguće da se okonča ukrajinski sukob – primetio je kancelar.

Naglasio je da se sukob razvija ne samo protiv Ukrajine, već i protiv stanovništva ove zemlje.

Moskva pokušava da deluje na isti način i na Zapadu, dodao je Merc.

Mislim na Rusiju – prate nas, imamo akte sabotaže, imamo masovne dezinformacije ovde, imamo sistematsko dezinformisanje stanovništva putem Russia Today i drugih kanala, imamo lažne vesti vezane za veštačku inteligenciju, sve su to stvari koje nazivamo hibridnim ratom.

Rusija nas već danas napada. Infrastruktura – ​​imamo terorističke napade, paljevine. Ono što se dešava ovde u kasarni poslednjih dana, gotovo svi tragovi vode do Rusije, tako da moramo tome da se odupremo – rekao je Merc.

Borba.Info

Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da će učiniti sve što može da spreči ponovno puštanje u rad gasovoda Severni tok 2, prenosi briselski portal Politico.

On smatra da bi aktivacija gasovoda ojačala Moskvu i umanjila šanse za početak pregovora…

Merc je ranije, tokom susreta sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u Berlinu, izjavio da bi okončanje sukoba bilo moguće „kada ruska vojska izgubi finansijsku podršku vlade“.

Jedan od dva cevovoda Severnog toka 2 još je tehnički upotrebljiv uprkos eksploziji iz 2022. godine. Taj incident je i dalje predmet istrage, iako su neki izveštaji ukazali na povezanost s ukrajinskim državljanima.

Dok pojedini političari iz redova Hrišćansko-demokratske unije, uključujući premijera Saksonije Mihaela Krečmera, traže ponovno pokretanje gasovoda radi stabilizacije cena i odnosa s Moskvom, Mercova vlada ide u suprotnom smeru.

Berlin sada razmatra izmene zakona koje bi omogućile trajnu zabranu aktivacije Severnog toka 2, čak i ako bi došlo do promene vlasničke strukture.

Kako piše Financial Times, američki investitor Stiven Linč, već je razgovarao sa nemačkim zvaničnicima o potencijalnom ponovnom pokretanju isporuka, ali nemačka strana tvrdi da nije bilo sastanka na visokom nivou.

Evropska komisija takođe priprema novi paket mera protiv Rusije, koji bi mogao da uključi dodatna ograničenja povezana sa Severnim tokom.

Borba.Info