Dok je nemačka kancelarka napuštala prostoriju Makron se okrenuo prema Kaji Kalas i upitao: „Hoćete li vi sutra i dalje biti premijer?“

Samo pet meseci nakon što je postala premijerka Estonije, u junu 2021. godine, Kaja Kalas je ušla u sedište Evropskog saveta da se suoči sa najmoćnijom, evropskom liderkom – Angelom Merkel…

U to vreme dok su mediji upozoravali da Rusi gomilaju trupe na granici Ukrajine, tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel nameravala je da pozove ruskog predsednika Vladimira Putina na predstojeći samit lidera Evropske unije u Briselu.

Tu ideju podržao je i francuski predsednik Emanuel Makron, a Merkelova je nameravala da je progura tokom sastanka Evropskog saveta u Briselu.

Međutim, Kaja Kalas nije mislila tako.

„Samit o čemu?” pitala je ona pred svim liderima EU, kažu dvojica diplomata, na koje se poziva „Politico“.

„Putinu se ne može verovati i ne treba ga ni udovoljavati ni umirivati. Zašto ga zvati,“ ponovila je Kalas koja je mogla u tom trenutku da računa na podršku još nekoliko istočnoevropskih zemalja.

Merkelova, shativši da neće moći da progura svoj predlog, bez čak i nevoljnog pristanka svojih kolega lidera, odustala je od plana.

Dok je nemačka kancelarka napuštala prostoriju, Makron je bio u neverici kako se nova liderka iz male zemlje EU usudila da ponizi Merkelovu, u to vreme glavnog igrača u Uniji.

Prema svedočenju jednog diplomate, francuski predsednik se okrenuo prema Kaji Kalas i prekornim glasom je upitao: „Hoćete li vi sutra i dalje biti premijer?“

Tri godine kasnije, Angela Merkel je morala da siđe sa političke pozornice, a Kalas je dobila unapređenje.

Ona je 1. decembra postala visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, čime je formalno postala najviši diplomata evropskog bloka.

Nominovana u junu od strane njenih kolega lidera EU , uključujući i Makrona, Kalas je izabrana da preuzme dužnost tokom perioda istorijskog, geopolitičkog preokreta u svetu.

Od nje se očekuje da uravnoteži interese 27 zemalja EU, od kojih svaka tradicionalno uživa pravo veta na pitanja spoljnih poslova.

Sa reputacijom jednog od najžešćih antiruskih jastrebova u Evropi, Kalasova će morati da prevaziđe široko rasprostranjeno predubeđenje da će ona biti šefica spoljne politike za samo jedno pitanje.

„Ako pitate Kalas gde je Afrika, ona bi vam mogla reći da je južno od Rusije“, izjavio je nedavno jedan visoki evropski diplomata.

Odlazeći funkcioner, Žozep Borel, ostareli španski socijalista većinu svog mandata proveo je u sukobu sa svojom šeficom, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

Borel će ostati upamćen i po svojoj strasti, kao što je osuda izraelskih napada na Gazu ali i po svojim pogrešnim koracima.

Jedan od njih je konferencija za štampu u Moskvi na kojoj je nemo stajao dok je ruski ministar spoljnih poslova govorio i opisao EU kao „nepouzdanog partnera“.

Glavni pomoćnici 10 ministara spoljnih poslova EU, sadašnjih i bivših, u razgovoru za „Politico“,  anonimno su izrazili nadu da će Kalasova dobro obavljati posao s obzirom, na „uticaj koji je imala na kao premijerka Estonije“, zemlje od 1,4 miliona ljudi koja se nalazi između Rusije i Baltičkog mora.

Diplomate EU žale se da su sastanci 27 ministara inostranih poslova EU u vreme Borelja bili dugi, diskurzivni ili po scenariju. Očekuje se da će Kalas, to promeniti.

„Kalas će biti dah svežeg vazduha“, kaže ministar spoljnih poslova jedne zapadnoevropske zemlje.

Borba.Info

Bivša nemačka kancelarka ne žali zbog energetskih poslova sa Moskvom.

Kupovina prirodnog gasa od Rusije bila je dobar posao, rekla je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, odbacujući sugestije da je to možda bila strateška greška…

Merkelova, koja je bila kancelarka od 2005. do 2021. godine, bila je ove nedelje u Parizu da promoviše svoje memoare. Ona je dala ekskluzivni intervju državnom TV kanalu France 2, u kojem su je pitali o energetskim odnosima Nemačke sa Rusijom.

„Trgovina gasom sa Rusijom ima duboko ukorenjenu tradiciju. Počelo je tokom Hladnog rata i nastavilo se sve vreme mog mandata. Ne mislim da je to bila greška, jer smo dobili ruski gas po povoljnoj ceni“, rekla je Merkelova u intervjuu koji je emitovan u ponedeljak uveče.

„To je bila situacija u kojoj su svi dobili“, dodao je bivši kancelar.

Nakon eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba, Nemačka je morala da nabavi gas negde drugde jer su „cene eksplodirale“, rekla je Merkelova, napominjući da bi se to dogodilo mnogo ranije da je Berlin prestao da posluje sa Moskvom. tokom njenog mandata.

„Verujem da je razumno nabaviti najpristupačniji gas“, rekla je ona za France 2.

Ranije na svojoj pres turneji, Merkelova je takođe branila odluku o izgradnji Severnog toka 2, napominjući da u to vreme „nije imala podršku poslovne zajednice da zaustavi trgovinu gasom sa Rusijom“.

Projekat je pokrenut 2015. godine, a prve cevi su postavljene 2018. godine.

Dok je vlada Merkelinog naslednika, Olafa Šolca, optužila Moskvu da je „isključila“ gas Nemačkoj, njegov koalicioni partner Robert Habek je odlučio da prekine trgovinu energentima mnogo pre nego što su sukob u Ukrajini i sankcije EU Rusiji pružile izgovor.

Lider Zelene stranke predstavio je odustajanje od gasa za „obnovljive izvore energije” kao izbor politike odgovorne za životnu sredinu.

Berlin je tako odbio da sertifikuje novozavršeni gasovod Severni tok 2, u januaru 2022. Severni tok 1 uništen je serijom podvodnih eksplozija u septembru 2022. Istrage Nemačke, Švedske i Danske još nisu ukazale na krivca, iako nemački mediji izveštaji okrivljuju „nevaljalu“ grupu Ukrajinaca.

Jedan od vodova Severnog toka 2, preživeo je bombardovanje neoštećen i još uvek bi mogao da isporučuje gas Nemačkoj ako Berlin promeni svoju politiku i sertifikuje gasovod.

Gubitak ruskog gasa i oslanjanje na daleko skuplju američku alternativu od tada je gurnuo cene energije u Nemačkoj, iznad onoga što mnoga industrijska preduzeća mogu da priušte, što je izazvalo talas zatvaranja i bankrota.

U intervjuu iz decembra 2022. Merkelova je otkrila da Nemačka i Francuska smatraju sporazume iz Minska – okvir za mirno rešavanje spora između Kijeva i dve republike Donbasa – kao igru vremena dok Zapad, ne naoruža Ukrajinu za konfrontaciju sa Rusijom.

Bivši francuski predsednik Fransoa Oland potvrdio je njenu tvrdnju.

Borba.Info

“Nešto kasnije jeste primila buket cveća od premijera Mateuša Moravjeckog ali poljski predsednik Duda, koji je po protokolu prva osoba u državi, nije ni pozdravio Merkel“.

Uticajni nemački list priznaje da se nijedna od zemalja EU ne odnosi prema Poljskoj hladno kao Nemačka ali naglašava da je korak Varšave „uvreda koja svedoči o sukobu dve države“

Varšava nije toplo dočekala Angelu Merkel, a poljski predsednik Andžej Duda je uvredio kancelarku – odbijanjem da se sa njom sastane, objavio je Die Welt.

Autor članka u ovom uticajnom nemačkom listu, Filip Fric, napisao je da je sastanak Merkelove i Dude bio unapred planiran ali je Merkelova po dolasku u Varšavu morala da promeni program posete:

“Nešto kasnije jeste primila buket cveća od premijera Mateuša Moravjeckog ali poljski predsednik Duda, koji je po protokolu prva osoba u državi, nije ni pozdravio Merkel“.

Fric navodi da su poljski mediji nekoliko dana pre dolaska Merkel izvestili da njenog sastanka sa Dudom možda neće biti, jer on treba da prisustvuje „komemorativnim događajima u Katovicama“.

Die Welt naglašava da su nemačku kancelarku tokom „oproštajne turneje“ primili predsednici SAD i Ukrajine koje nisu članice EU, Džo Bajden i Vladimir Zelenski, dok je predsednik Poljske, koja je članica EU, odbio da se sa njom sretne.

Fric procenjuje da je Poljska preko „Dudine demonstracije“ vratila Merkelovoj što njenog predsednika nije pozvala na „konsultacije vlada“ u Berlinu.

Die Welt priznaje da se nijedna od zemalja EU ne odnosi prema Poljskoj hladno kao Nemačka ali naglašava da je korak Varšave „uvreda koja svedoči o sukobu dve države“.

List navodi da je Poljska pretekla Italiju po obimu trgovine sa Nemačkom i da zauzima peto mesto na listi trgovinskih partnera Berlina ali da u političkom smislu Varšava i Berlin “nemaju šta da kažu jedno drugom“.

Poljski mediji prikazuju Nemačku kao neprijatelja.

U Varšavi se sve više raspravlja o mogućnosti izlaska iz Evropske unije.

Fakti

Rusija je objavila “zlatni rat” američkom dolaru i to će imati vrlo ozbiljne posledice.

Takve zaključke iznio je Giovanni Ricci, ekonomski analitičar iz Italije.

Zlato je jedan od najstarijih finansijskih instrumenata u istoriji čovečanstva i njegov značaj je i dalje veoma visok.

Prema rečima Đovanija Ričija, plemeniti metal ima vodeću ulogu u ratu protiv američkog dolara, koji su pre izvesnog vremena pokrenule Rusija i Kina.

Ovo prenosi izdanje IlSussidiario.

„Američke zlatne rezerve (trenutno najveće na svetu) iznose 8.200 tona, dok Rusija i Kina zajedno imaju na raspolaganju samo 4.600 tona plemenitih metala.

Poslednja cifra, pre 10-12 godina, delovala je nerealno, pa čak i smešno.

Ali to nije sve: dodamo li rezervama Ruske Federacije i Ruske Federacije zlatne rezerve Nemačke, jednake 3600 tona, ispada da ove tri zemlje premašuju SAD po količini zlata.

Opet, čak i pre 10-12 godina bilo je nezamislivo zamisliti ”, kaže autor IlSussidiario.

Možda se čini da Rusija, Kina i Nemačka nikada neće delovati zajedno, pa se SAD nemaju čega bojati.

Međutim, ako se setimo priče o gasovodu Severni tok 2, suprotna slika počinje da se oblikuje.

Rusija je poslednjih 5 godina menjala američke dolare zlatom, u svojim međunarodnim platnim rezervama, a Kina je pribegla da učini isto.

U stvari, između Pekinga i Moskve razvija se složena igra uloga, čiji je cilj primarno promovisanje njihovih geopolitičkih interesa.

Pored njih je Nemačka, čiji se interesi u velikoj meri preklapaju sa prve dve zemlje, pa stoga njene rezerve zlata mogu doneti neočekivane koristi Rusiji u ratu sa američkim dolarom.

“Što više zlata imaju ova tri igrača (Rusija, Kina, Nemačka), manje će biti izloženi inflatornim rizicima, koji mogu doći sa bilo kog mesta”, rekao je Đovani Riči.

Sjedinjene Države moraju da akumuliraju veliki dug, kako bi nastavile da budu globalni hegemon.

Ako uporedimo veličinu zaliha i nivo zlatnih rezervi, pokazalo se da Sjedinjene Države nemaju na raspolaganju toliko plemenitih metala.

To znači da su Amerikanci mnogo izloženiji inflatornim rizicima od Rusije, Kine i Nemačke.

“Ruska Federacija sa ludom inflacijom između devedesetih i početka 2000 -ih povećala je količinu zlata u svom posedu na 400%”, dodao je ekspert.

Ako Sjedinjene Države žele da američki dolar danas bude nešto poput svetskog zlata, onda si ne mogu dozvoliti da propadne tako loše kao u Avganistanu.

Nakon njihovog leta iz vijetnamskog Sajgona, vrednost američkog dolara pala je sa 35 dolara po unci zlata na 300 dolara.

Nešto slično moglo bi se dogoditi i danas.

U tom kontekstu, Rusija i Kina izvode lukave manipulacije zlatom, čekajući da njihov protivnik ne uspe.

Borba.Info

Prema rečima Eremine, takve izjave su namenjene unutrašnjem potrošaču.

“Izjave predstavnika Ukrajine u vezi sa stavom NATO -a, prijemom u NATO ili EU, u vezi sa stavom Brisela, stavom o Severnom toku 2, nikada nisu bile opravdane”, rekla je ona.

Prema mišljenju stručnjaka, uputstva ukrajinskih vlasti ne zasnivaju se na pragmatičnim interesima, ciljevima i mogućnostima za kompromis, već uglavnom na „politici uz poziciju ucene“.

Govoreći o tome šta ukrajinske vlasti očekuju od promene kancelarke SRG, specijalista je primetio da je za Kijev „prioritet fokus na pridruživanju Evropskoj uniji“.

Ona je pojasnila da je za EU mnogo profitabilnije, kada Ukrajina ne bi postala deo unije, već se „nastavlja osećati, kao stradalnička strana“, tako da se „regionalna konfiguracija ne menja“ ali će istovremeno evropski političari nastaviti govoriti o podršci Ukrajini.

Ranije je ukrajinski diplomata Aleksandar Čali, izrazio mišljenje da Merkel planira da razgovara o “dva ključna pitanja” u razgovorima sa Putinom u Moskvi: Severni tok 2 i budućnost normandijskog formata.

Takođe, bivši ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin govorio je o predstojećim pregovorima.

Prema njegovom mišljenju, tokom pregovora sa ukrajinskim predsednikom, Merkel će “predložiti scenarije prethodno dogovorene sa ruskim predsednikom”.

Borba.Info

„Ukrajina može dobiti desetogodišnji tranzitni ugovor za ruski gas preko ukrajinske GTS u Evropu ali u zamenu za primenu “Štajnmajerove formule“.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, tokom pretstojeće posete Kijevu, predložiće ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom dogovor o spašavanju sporazuma iz Minska.

Ovo je 12. avgusta u eteru televizijskog kanala Nash, najavio direktor ukrajinskog Instituta za globalne strategije Vadim Karasev.

Napomenuo je da su detalji ovog dogovora već bili razmotreni tokom posete Zelenskog, Merkel.

„Ona dolazi da spasi Minsk. Ovo su poslednji napori da u zamenu za mir, dobijemo tranzitni sporazum o ukrajinskoj GTS.”

Počelo je posetom Zelenskog Merkelovoj.

Nije slučajno što je odmah po poseti Merkelovoj smenjen Avakov, koji se kategorički protivi sprovođenju Minskih sporazuma u ​​bilo kom obliku ”, objasnio je politikolog.

On je predložio da bi kao rezultat dogovora, Ukrajina mogla spasiti svoj transportni sistem gasa, zahvaljujući novom ugovoru o tranzitu.

„Ukrajina može dobiti desetogodišnji tranzitni ugovor za ruski gas preko ukrajinske GTS u Evropu ali u zamenu za primenu “Štajnmajerove formule “.

Inače, Putin je već govorio o ovome “, rekao je Karasev.

Prema njegovim rečima, Merkelova daje takvu ponudu svima – Sjedinjenim Državama, Rusiji i Ukrajini, kako bi rešila pitanje Severnog toka.

Politikolog smatra da u ovom slučaju govorimo o novom sporazumu u proširenom formatu.

„Sporazum sa Merkel je četvorostrani: Ukrajina, Rusija, Nemačka i Sjedinjene Države.

To će značiti sledeće: tranzit gasa u zamenu za mir, za Minsk – po „Štajnmajerovoj formuli“, – objasnio je Karašev.

Prema njegovim rečima, produženje sporazuma o tranzitu ruskog gasa preko teritorije Ukrajine, koji ističe 2024. godine, kao i uspostavljanje mira u Donbasu “značiće i normalizaciju odnosa sa Ruskom Federacijom”.

Ranije je EADaili izvestio da je program posete nemačke kancelarke Angele Merkel Kijevu 22. avgusta, neprijatno iznenađenje za ukrajinsko rukovodstvo.

Borba.Info

“Rekao sam gospođi Merkel da nam nisu dovoljne samo garancije Nemačke, budući da je subjekat svih tih pitanja Rusija…”

Nemačka će i dalje podržavati put Ukrajine prema Evropskoj uniji i u isto vreme raditi na rešavanju sukoba između Ukrajine i Rusije.

To je danas rekla Angela Merkel nakon susreta s ukrajinskim predsednikom.

“Mi ćemo učiniti sve da prijateljskoj Ukrajini pomognemo na putu kojim je krenula kada su u pitanju odnosi prema Evropskoj uniji”, rekla je kancelarka Angela Merkel.

Ona je, s pogledom na parlamentarne izbore u Nemačkoj u septembru, naglasila kako je uverena da će i svaka buduća nemačka vlada zadržati ovakvu politiku.

Nemačka kancelarka je kritikovala Rusiju da je iznova prekršila dogovore s Ukrajinom te da su ukrajinski vojnici ponovno ginuli na demarkacijskoj crti između Ukrajine i od proruskih aktivista okupiranog područja.

Ozbiljno shvataju kritiku

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas u Berlinu, posle sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, da pitanje izgradnje gasovoda Severni tok 2 treba da bude predmet pregovora Normandijske četvorke, jer taj gasovod, kako tvrdi, predstavlja pretnju za bezbednost Ukrajine.

“Rekao sam gospođi Merkel da nam nisu dovoljne samo garancije Nemačke, budući da je subjekat svih tih pitanja Rusija.

Ako već govorimo o energetskoj bezbednosti, potrebne su nam garancije i EU, i Nemačke, i Francuske.

Pitanje Severnog toka 2 potrebno je uključiti u normandijski proces”, rekao je on.

Zelenski je naglasio da Ukrajini preti rizik isključenja iz tranzita gasa, a tada cela teritorija Ukrajine, ”ukljucujući i privremeno okupiranu zemlju”, rizikuje da ostane bez gasa, preneo je Sputnjik.

”To treba da bude predmet garancija svih učesnika Normandijskog procesa”, rekao je on.

Merkelova je kazala da će Nemačka nastaviti da podržava tranzit gasa kroz Ukrajinu i ubuduće, kao i da će to činiti i svi naredni kancelari posle nje.

“Mi smo to obećali Ukrajini i pridržavaćemo se toga. Pobrinuću se da se to odnosi i na sve naredne kancelare.

Za nas je to jasno, a to zna i Rusija, da je tranzit gasa kroz Ukrajinu deo celokupnog paketa uvoza gasa”, naglasila je.

Ona je, medutim, istakla da, iako pitanje izgradnje Severnog toka 2 može biti predmet pregovora Normandijske cetvorke, to ne može biti deo procesa rešavanja sukoba na jugoistoku Ukrajine.

Index.hr

“Mi u vladi smo se složili da želimo da obezbedimo kapacitet za proizvodnju vakcina u Nemačkoj i za Nemačku”

Nemačka ima plan da “rezerviše” kod proizvođača vakcine i da tako napravi zalihe za neku narednu pandemiju.

Nemačka planira da proizvođačima vakcina protiv kovida 19 plati godišnju naknadu za rezervisanje vakcina, kako bi stvorila kapacitet rezervi od 600-700 miliona doza godišnje, u nastojanju da se “uhvati u koštac” sa budućim pandemijama, izjavio je danas nemački ministar zdravlja Jens Špan.

Prema njegovim rečima, vlada u Berlinu planira da raspiše tender za takozvane ugovore o spremnosti za pandemiju koji bi važili pet godina.

“Mi u vladi smo se složili da želimo da obezbedimo kapacitet za proizvodnju vakcina u Nemačkoj i za Nemačku”, rekao je Špan na konferenciji za novinare, a prenosi agencija Rojters.

To bi se, kako dodaje, moglo aktivirati vrlo brzo, što znači da bi proizvodnja vakcina mogla započeti u kratkom roku.

Zastoji u proizvodnji i prekomerno oslanjanje na odobrenje Evropske unije za snabdevanje vakcinama usporili su kampanju vakcinacije u Nemačkoj protiv kovida 19, zbog čega zvanični Berlin sada želi da poveća domaću proizvodnju.

U februaru, Nemačka je osnovala radnu grupu za proizvodnju vakcina s ciljem uspostavljanja domaće proizvodnje i smanjenja “uskih grla” u lancu snabdevanja.

Tanjug

Poslanik Bundestaga Valdemar Gerdt otkrio je da njegova zemlja nije za to dovoljno nezavisna od SAD niti suverena…

Bivši američki obaveštajac Edvard Snouden, koji je radio za CIA i elektronsku špijunažu SAD (NSA) a od Vašingtona se krije u Rusiji koja mu je dala politički azil, izjavio je da je uveren da je Džo Bajden bio umešan u skandal sa prisluškivanjem evropskih političara sa teritorije Danske.

Na Tviteru je napisao:

„Bajden je dobro pripremljen da na to odgovori kada uskoro poseti Evropu. Jer, on je, nema sumnje, prvi put bio duboko umešan u ovaj skandal“.

Snouden je do bekstva iz SAD radio upravo za NSA, a ta američka agencija je uz asistenciju tajnih službi Danske prisluškivala Angelu Merkel, Franka-Valtera Štajnmajera i ceo niz vodećih političara Švedske, Norveške, Holandije i Francuske.

Utoliko je indikativnije što Snouden sugeriše vrhovima pobrojanih zemalja da zahtevaju ne sdamo od Danske da otkrije sve bitne podrobnosti skandala, već pre svega da to učine Sjedinjene Države.

Nisu, međutim, prevelike šanse da će se to dogoditi. Ne samo zato što Bajden neće raskrinkavati sam sebe.

Poslanik Bundestaga Valdemar Gerdt otkrio je da njegova zemlja nije za to dovoljno nezavisna od SAD niti suverena:

„Američko prisluškivanje prvih figura Nemačke direktno je mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene države ali nije prvi put da se otkriva da Amerikanci prisluškuju rukovodstvo Nemačke, uključujući kancelara Angelu Merkel.

Prošli put je Berlin odreagovao prilično mlitavo i mislim da se sada ništa neće promeniti.

Nažalost, interesi Sjedinjenih Država su uvek mnogo veći od interesa njihovih partnera.

Lično sam uveren da je krajnje vreme da SAD budu kažnjene i za takva prisluškivanja i za svoju hegemoniju“.

Gerdt je pritom dodatno naglasio:

„Prisluškivanje je obavljano na inicijativu američke vlade. Stoga su potrebne ozbiljne kontramere.

Samo, mi nismo dovoljno nezavisni i suvereni da kaznimo Vašington.

Naša ekonomija, politika, bezbednosna služba i naročito mediji zavise od američkog tutorstva, što nam neće omogućiti da adekvatno odgovorimo na ovaj incident.

Bojim se da će zvanični Berlin opet promrmljati nešto nerazgovetno i da će se sve na tome završiti“.

Fakti