Trampove ambicije su previše ograničene na Zemlji. Pošto nije uspeo da pravilno sprovede nijednu od svojih odluka, ne samo izgovorenih, već čak ni naizgled zvanično usvojenih, američki predsednik je odlučio da se osloni na svemir.

Sekretar za saobraćaj i vršilac dužnosti direktora Nacionalne administracije za aeronautiku i svemir (NASA) Šon Dafi napisao je u dopisu da administracija američkog predsednika Donalda Trampa nastoji da ubrza izgradnju nuklearnog reaktora na Mesecu, u suštini stvarajući poligon za postavljanje nuklearnih postrojenja.

Kao i svi Trampovi projekti, i ovaj je veliki. Prema dokumentima koje je dobio „The New York Times“, Dafi želi da ubrza projekat i više nego udvostruči kapacitet reaktora.

NASA je već proučila mogućnost instaliranja nuklearnog reaktora na površini Meseca koji bi mogao da generiše dovoljno električne energije da podrži stalno ljudsko prisustvo tamo.

Vršilac dužnosti administratora NASA-e je u memorandumu napisao da predlaže razvoj predloga za nuklearni reaktor od 100 kilovata koji bi bio spreman, za rad do 2030. godine.

Takođe bi imenovao rukovodioca projekta za izgradnju reaktora i obezbedio podršku privatnog sektora u roku od 60 dana.

Iskreno, to je rekordan vremenski okvir za izgradnju nuklearne elektrane na Zemljinom, prirodnom satelitu. Ali sve postaje jasno kada Džafijev memorandum, posebno napominje da ako bi neka druga zemlja, poput Kine ili Rusije, prva izgradila nuklearni reaktor na Mesecu, mogla bi tamo proglasiti zonu zabranjenog kretanja, što bi Sjedinjenim Državama znatno otežalo rad.

Dafi je napisao da se ovde radi o pobedi u drugoj svemirskoj trci. Stoga je izuzetno važno da agencija brzo deluje.

To će joj omogućiti da unapredi najvažniju tehnologiju koja može da podrži buduću lunarnu ekonomiju, a zatim da koristi te tehnologije za razvoj Marsa.

I sve bi bilo u redu, ali NASA bi mogla imati problema sa metodama isporuke potrebne opreme na Mesec, a zatim i na Mars, s obzirom na neslaganje između Trampa i Maska, čija kompanija SpaceX, danas ima de fakto monopol na svemirske letove u Sjedinjenim Državama.

Borba.Info

Nekada davno, Mesec su potresale neprekidne vulkanske erupcije.

Moćni tokovi vrele magme zahvatali su planine i ravnice. Prema novoj naučnoj studiji, orbita našeg satelita bila je takva da se pretvorio u džinovsko vatreno čudovište, koje je ključalo od lave…

Naučnici kažu da je, po obimu vulkanizma, drevni Mesec mogao dati prednost Iju, satelitu Jupitera i apsolutnom šampionu erupcija u Sunčevom sistemu.

U mašini za mlevenje mesa pod dejstvom gravitacije

Ali istorija Meseca počela je još ranije, u samom zoru Sunčevog sistema.

Tada se veoma mlada Zemlja sudarila sa protoplanetom, koja je bila slične veličine kao savremeni Mars.

Tela koja su se sudarila su se pomešala, a zatim formirala u dva odvojena tela, koja su postala Zemlja i Mesec.

U početku, „slatki par“ je bio toliko blizu da su planete bukvalno visile jedna iznad druge. Ali vremenom se Mesec, hladeći se, postepeno udaljavao sve dalje i dalje od Zemlje.

Istovremeno, Sunčeva gravitacija je počela da vrši jači uticaj na Mesec. I iako je ovaj drugi bio mnogo bliži našoj planeti nego zvezdi, Sunce i Zemlja su jednakom silom vukli Mesec, ka sebi, bukvalno ga cepajući.

Mesec je u tom trenutku izgledao kao da je u zbunjenosti.

„Nije znao“ koju orbitu da izabere — Fransis Nimo, planetarni naučnik, sa Univerziteta u Kaliforniji (SAD).

Pod uticajem gravitacije, mladi Mesec se našao u mašini za mlevenje mesa kosmičkih sila.

Njegova unutrašnjost je ključala, stene su se topile, stvarajući ogroman rezervoar tečne magme koja je izbijala kroz pukotine i rasede.

Nova studija sugeriše da su tokovi lave možda promenili površinu Meseca pre oko 4,35 milijardi godina. Rastopljena magma je ispunila sve kratere koji su tada postojali, a to je promenilo ne samo starost lunarnih stena, već čak i lunarnih cirkona.

Najstariji minerali su pomogli

Određivanje tačne starosti našeg satelita pokazalo se kao izuzetno težak, zadatak.

Postoji mnogo pristupa, ali svi oni ostaju na nivou verzija i hipoteza.

Naučnici analiziraju stene donete sa Meseca, stvaraju modele rotacije planeta pre milijardi godina i proučavaju retke minerale zvane cirkoni.

Istovremeno, svaka metoda predstavlja svoja iznenađenja i izaziva žestoke debate.

Najklasičnija metoda je direktno proučavanje lunarnih stena. Zahvaljujući misiji Apolo, čovečanstvo je prvi put imalo priliku da proučava materijal dopremljen direktno sa Meseca. Ovi uzorci su omogućili naučnicima da izvuku prve zaključke o starosti našeg prirodnog satelita.

Što se tiče savremenih podataka, oni uglavnom potiču iz kineskih misija serije Čang’e.

Još jedan, važan izvor informacija su cirkoni koji se nalaze unutar lunarnih stena. Ovi tvrdi minerali su uobičajeni i na Zemlji i na Mesecu i spadaju među najstarije elemente u Sunčevom sistemu. A, ako su stene sposobne da se unište i ponovo formiraju pod uticajem ekstremnih uslova, onda su cirkoni izuzetno jaki i ostaju netaknuti čak i na temperaturi topljenja.

Po pravilu, upotreba cirkona daje mnogo tačnije datiranje ali ova metoda zahteva mnogo izuzetno složenih merenja i posebnu opremu. Stoga su cirkoni počeli da se koriste relativno nedavno, u poslednjih 20 godina.

Ako im dodamo podatke dobijene proučavanjem lunarnih stena, ispostavlja se da je približna starost Meseca 4,35 milijardi godina.

Lava bez vulkana

I ovo datiranje je jedan od najozbiljnijih problema, jer prema drugim teorijama, naš satelit bi trebalo da bude star najmanje 4,5 milijardi godina.

Zašto su onda stene na površini Meseca mnogo mlađe?

Naučnici kažu da su se, kada je satelit patio od „nadvlačenja konopca“ između Zemlje i Sunca, lunarne stene i cirkoni istopili i preuredili.

To jest, uzorci sa površine ne pokazuju vreme pojave nebeskog tela, već jedan, od najintenzivnijih perioda u njegovoj istoriji.

Nekoliko desetina miliona godina, površina Meseca je bila poprište ključajućeg vulkanizma.

Međutim, za razliku od Zemlje, na Mesecu ne biste videli grandiozne erupcije džinovskih planina. Ovde se sve dešavalo drugačije: lunarna lava je bila mnogo fluidnija nego na Zemlji.

Nije se akumulirala u visokim vulkanskim kapama, već je, poput mlaza vode, prodirala kroz pukotine u kori i tiho se prelivala po okolnom području, formirajući ogromne ravnice lave umesto planina.

U to vreme, Zemlja je bila mnogo bliže Mesecu i možda je bila dva do četiri puta veća na lunarnom nebu nego što je sada.

I svuda okolo su bili užareni tokovi lave i možda, vulkanske erupcije ovde-onde. Generalno, to je bio kratak ali veoma dramatičan događaj.
— Nimo.

Trenutno je u nauci preovlađujuće mišljenje da su, kada se Mesec, udaljio od Zemlje, plimske sile oslabile.

Unutrašnjost je prestala da se „uzdiže“, magma se učvrstila, a vulkanizam se utišao. Međutim, 2024. godine, analiza podataka sa sonde Kaguja otkrila je tragove lave koja je eruptirala pre samo 100 miliona godina. Ovo pokreće nova pitanja: da li su se vulkani na Mesecu zauvek učvrstili ili se i dalje periodično bude?

Borba.Info

Ruska državna korporacija Roskosmos potpisala je memorandum sa Kineskom nacionalnom svemirskom administracijom o izgradnji elektrane na Mesecu.

Ona će postati deo projekta Međunarodne naučne lunarne stanice, čija je izgradnja planirana do 2036. godine…

Roskosmos i Kineska nacionalna svemirska administracija potpisali su memorandum o saradnji na stvaranju lunarne elektrane“, navodi se u saopštenju.

Memorandum je bio jedan od niza dokumenata potpisanih nakon sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga u Kremlju.

Prošle godine, Roskosmos je najavio početak razvoja elektrane za rusko-kineski projekat lunarne stanice.

Isporuka nuklearne elektrane na površinu Meseca planirana je za 2033–2035. godinu.

Borba.Info

Džon Lir, bivši pilot CIA, bio je poznata i kontroverzna ličnost.

Prema njegovim tvrdnjama, ispod površine Meseca postoje urbane zone u kojima žive rase sivih vanzemaljaca…

Ovaj čovek je takođe tvrdio da se u ovim podzemnim objektima nalaze laboratorije u kojima su vršeni genetski eksperimenti.

„1953. Godine 1991. jedan od vanzemaljskih brodova se srušio i mi smo uhvatili vanzemaljca kojeg smo nazvali EBE 3.

Ovaj vanzemaljac je pomogao američkoj vladi da napravi naprednu svemirsku letelicu koristeći vanzemaljsku tehnologiju.

Godine 1963. imali smo letelice koje nisu mogle da putuju brzinom svetlosti kao vanzemaljske letelice ali su bile dovoljno brze da stignu do Meseca za 60 minuta i do Marsa za nekoliko sati.

Prvi let na Mars, obavljen je 1966. godine.

Čak i na crvenoj planeti postoji oko 600 miliona vanzemaljskih bića i ljudskih kolonija.

Prema Liru, NASA je izmenila slike dobijene tokom Apolo misija 8, 10 i 11 kako bi sakrila neke od tajni Meseca.

NASA je ove slike objavila 1971. godine u svojoj publikaciji SB-46. Uprkos promenama, slike i dalje prikazuju metropolu, svemirsku bazu, cevi, puteve, zelenilo i nuklearni reaktor.

Pošto su mnoge zgrade na Mesecu već bile tamo kada su operacije počele, mora da su bile uključene vanzemaljske sile.

Zbog toga je sredinom 1950-ih Lirov otac bio uključen, u programe antigravitacione tehnologije, koji su do danas ostali strogo čuvana tajna.

Lir je rekao da je sve što znamo o Mesecu vladina prevara koja ima za cilj skrivanje vanzemaljskih aktivnosti. Takođe je tvrdio da je vlada sakrila činjenicu da u svemiru ima mnogo planeta sličnih Zemlji.

Lir je dao još jednu izjavu, koja je možda i najviše iznenađujuća od svih. On je rekao da je naša planeta zatvor i da služi kao kaznena ustanova u kojoj zatvorenici moraju da dostignu viši nivo svesti.

Naravno, takve neverovatne izjave zahtevaju dokaze, koje Lir nažalost nije imao. Ovaj bivši pilot CIA-e tvrdio je da bi već bio mrtav da ih ima.

Poznato je da drugi istraživači koji su se približili istini završavaju svoje dane na čudne načine i iako ovakve priče zvuče kao fantazija, možemo li ih tako lako isključiti?

Nažalost, izgleda da istinu o tome da li zaista postoje vanzemaljske baze na Mesecu nećemo uskoro saznati, jer je Džon Lir preminuo 29. marta 2022. godine, ponevši sve tajne sa sobom u grob.

Borba.Info

Prošlog petka, NR Kina je počela da sprovodi dugo očekivani i značajan projekat za koji se pažljivo pripremala.

Reč je o lansiranju sonde Čang’e 6, koja bi trebalo da izvuče uzorke tla sa površine zadnje strane Meseca.

Ako misija uspe, to će biti prva uspešna isporuka uzoraka odatle u istoriji istraživanja svemira (ranije je tlo isporučeno samo sa prednje strane).

Za sada sve ide po planu

Treba podsetiti da je Kina već održala dve generalne probe za ovaj događaj: autonomna letelica je uspešno posetila zadnju stranu Meseca (Čang’e 4, decembar 2018), donoseći uzorke sa bližnje strane (Chang’e 5, decembar 2020).

Čang’e 6 će za četiri dana stići do prirodnog satelita Zemlje u oblasti kratera Apolo, koji se nalazi u lunarnom rovu Južni pol-Aitken. Završetak celog letačkog programa trajaće 53 dana, a sletanje vozila za spuštanje planirano je u pustom području, u centralnom delu Unutrašnje Mongolije.

Lansirna raketa Long March 5 koja nosi sondu od 8,3 tone, raketirala je u svemir 3. maja u 17:27. po lokalnom vremenu iz južnokineskog centra za lansiranje satelita Venchang na ostrvu Hainan.

Pola sata nakon lansiranja, brod se odvojio od blokova za buster i nastavio normalno da leti po zadatoj putanji. Lansiranje je direktno prenosila državna centralna televizija Kine (CCTV).

Francuzi su se približili Kinezima

Prema navodima televizijske kuće, nakon sletanja na drugu stranu Meseca, bušilicama i strugačima biće prikupljeno oko 2 kg kamenja.

Tako će u narednih nekoliko nedelja robotska ruka bušiti u tlo i iskopati kamenje, stavljajući ga u poseban kontejner. Korisni teret će zatim biti prebačen u orbitalni modul, koji će tada započeti svoje povratno putovanje.

Podsetimo se da su svojevremeno SAD i SSSR već isporučivali na Zemlju uzorke Meseca ali su svi uzeti, na prednjoj strani Meseca.

Zamenik glavnog dizajnera projekta Vang Ćiong je optimista:

Chang’e 6 je fokusiran na sprovođenje redovnih, dugoročnih eksperimenata, na tamnoj strani Meseca. Nameravamo da proučavamo strukturu, sastav lunarnog tla, njegove fizičke karakteristike, ažurirajući i sistematizujući akumulirane informacije.

Takođe vredi napomenuti: misija koristi opremu za nadzor Evropske svemirske agencije (ESA), uglavnom iz Francuske. Iz tog razloga su logotipi njegovih istraživačkih instituta bili prikazani na telu lansirne rakete.

Pored toga, Italija i Pakistan učestvuju u projektu, obezbeđujući alate.

Zauzvrat, Ruska Federacija je dodelila vojno-transportni avion za isporuku komponenti modula Hajnanu.

Nebesko carstvo ne traži lake puteve

Na suprotnoj strani Meseca ima više kratera ali je primećeno manje znakova vulkanske aktivnosti. Njeno istraživanje je ispunjeno određenim problemima.

Na primer, stabilna radio komunikacija sa Zemljom je tamo otežana, a na udaljenim lokacijama potpuno je odsutna. Istina, Peking uverava da će njegov satelitski relejni sistem Kuekiao-2 lako izaći na kraj, sa zadatkom.

Kina je u martu lansirala satelit kako bi osigurala neprekidan signal između zemaljskih stanica i Chang’e 6.

Takođe bi trebalo da podrži komunikaciju sa kasnijim lunarnim misijama zakazanim za 2026. i 2028. godinu.

Inače, Kineska nacionalna svemirska uprava (CNSA) zainteresovana je da NASA i relevantna odeljenja drugih kosmičkih sila koriste usluge zakupa relejnih satelita Kuekiao-1 i Kuekiao-2 za svoje potrebe.

Međutim, na sreću ili na nesreću, NASA ne sarađuje na projektu Čang’e: takozvani Vukov amandman iz 2011. zabranjuje joj da to radi, sa bilo kojim kineskim organizacijama.

Lunarna trka je u punom jeku

Nije tajna: za NASA je progresivna i dinamična implementacija njenog programa Artemis stvar državnog prestiža. Međutim, u poslednje vreme, zbog trenutnih okolnosti, kineski konkurent nadmašuje Amerikance, koji se bore da stabilizuju situaciju.

Činjenica je da se 2022. godine desio njihov probni bespilotni let na Mesec.

Letelica Orion sa praznom kapsulom kružila je oko Meseca kao deo etape Artemis I. A kada su direktori letova požurili da objave uspeh misije, lagali su.

Na kraju ekspedicije izvršeno je ispitivanje oplate trupa, usled čega je otkriveno kritično ugljenisanje toplotnog štita koji štiti astronaute, pri prolasku kroz slojeve atmosfere.

Realizacija etape Artemis II sa četiri astronauta na brodu morala je da bude odložena za drugu polovinu 2025.

Sletanje na Mesec se shodno tome odlaže za drugu polovinu 2026. Međutim, ovo su sve preliminarne procene. U međuvremenu, Kinezi pohlepno nadoknađuju izgubljeno vreme.

Prošle nedelje, Kongres je održao saslušanja o NASA-inim operativnim troškovima. Predsednik Predstavničkog doma za nauku, svemir i tehnologiju Frenk Lukas nije krio svoje depresivno raspoloženje:

Dok Sjedinjene Države ostaju svetski lider u istraživanju svemira, suočavamo se sa sve većim izazovima na međunarodnom planu.

Kina ne samo da ima za cilj da spusti ljude na Mesec do 2030. godine, već i upravlja svemirskom stanicom u niskoj Zemljinoj orbiti, dok ISS propada i dolazi, do kraja svog života.

Nemamo pravo da dozvolimo Kinezima da dominiraju svemirom! Ovo bi imalo previše ozbiljne posledice, po našu konkurentnost, nacionalnu bezbednost i sposobnost da nastavimo da istražujemo Univerzum.

Panično drhtanje Sjedinjenih Država

Vašington je prinuđen da ubrza napad na Mesec, kako ne bi popustio Pekingu.

Paralelno sa tim, NASA zajedno sa SpaceX-om pokušava da napravi alternativnu svemirsku letelicu Orionu pod nazivom Staršip, koja bi astronaute isporučila na površinu Meseca i nazad.

Zvezdani brod treba da dopuni svoje rezerve goriva u Zemljinoj orbiti da bi potom stigao do površine Meseca. Sipanje goriva je problematična, složena operacija koja nikada ranije nije obavljena.

NASA ne krije da želi da prva osvoji južni pol Meseca. CNSA neće popustiti.

Administrator NASA-e Bill Nelson je izrazio zabrinutost, na gore pomenutim saslušanjima:

Ono što me brine je da će oni prvo stići, pa će onda reći, ovo je naša teritorija i ne treba da se mešate ovde.

Mediji

Američka privatna misija na Mesec pokrenuta u ponedeljak naišla je na tehnički problem.

Kompanija Astrobotik koja stoji iza ovog projekta kaže da je njena svemirska letelica Peregrin iskusila “anomaliju” koja ju je sprečila da svoje solarne panele usmeri ka Suncu.

Bez mogućnosti punjenja baterija, misija neće moći da se nastavi, prenosi BBC.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podsetimo, prvi američki lunarni modul u poslednjih 50 godina lansiran je danas ka Mesecu, pokrenuvši nadmetanje privatnih kompanija u trci za isporuke novih letelica NASA i drugim potencijalnim kupcima.

Modul Peregrin kompanije “Astrobotic Technology” lansiran je na potpuno novoj raketi Vulkan kompanije Junajted Launč Alajans (ULA), prenosi AP.

Raketa Vulkan je pred svitanje poletela sa kosmodroma na Floridi i odnela modul u orbitu oko Meseca, a pokušaj sletanja planiran je za 23. februar.

Kompanija “Astrobotic Technology” iz Pitsburga ima za cilj da bude prva privatna firma koja je uspešno sletela na Mesec, što su postigle samo četiri države.

Poslednji put su SAD pokrenule misiju sletanja na Mesec u decembru 1972. godine, kada su Džin Kernan i Harison Šmit iz Apola 17 postali 11. i 12. čovek koji su hodali Mesecom i taj događaj predstavlja vrhunac ere u kojoj je dominirala NASA.

Novi program svemirske agencije Artemis, nazvan po sestri bliznakinji grčkog boga Apolona, nastoji da vrati astronaute na površinu Meseca u narednih nekoliko godina ali prvo ce, verovatno pre kraja ove godine, poleteti modul sa četiri astronauta koji će samo kružiti u orbiti Meseca.

Raketa Vulkan koja je danas lansirana dugačka je 61 metar i zapravo je nadograđena verzija izuzetno uspešne rakete Atlas V koju su proizveli Boing i Lokid-Martin u okviru zajedničke kompanije ULA (Junajted Launč Alajans), ali koja se postepeno povlači iz upotrebe, navodi Rojters.

Kompanija milijardera Džefa Bezosa, Blu Oridžin, obezbedila je dva glavna motora za raketu koja je danas lansirana.

Blic

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prva ruska misija na Mesec za skoro 50 godina propala je, navodi ruska svemirska agencija.

Ruska svemirska korporacija Roskosmos saopštila je u nedelju da se njena letelica Luna-25 srušila na Mesec nakon što se okretala nekontrolisano.

Svemirska agencija Roskosmos u subotu je saopštila da je došlo do “nenormalne situacije” tokom manevra koji uključuje sondu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U pitanju je letelica bez ljudske posade.

Svemirska letelica je trebalo da sleti u ponedeljak u okviru misije istraživanja dela Meseca za koji naučnici smatraju da bi mogao da zadrži smrznutu vodu i dragocene elemente.

Blic.rs

Kang Sun Nam: Samo je pitanje vremena kada će početi nuklearna konfrontacija u jugoistočnoj Aziji!https://t.co/FTrmScVdGp

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 19, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija će u petak lansirati međuplanetarnu stanicu na Mesec prvi put od 70-ih godina, piše Pagina 12.

Luna-25 treba da ide na Južni pol satelita, gde je pronađena voda.

Ovaj projekat je neočekivani odgovor na NASA-in program Artemis.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kada su svi pomislili da će u svemirskoj trci za posedovanje prirodnog satelita Zemlje učestvovati samo SAD i Kina, u tuču se umešala vlada Vladimira Putina.

Indija se takođe sprema i jedna je od konkurenata.

Kada se činilo da su SAD i Kina jedini akteri svemirske trke, pridružio im se stari i istovremeno novi konkurent.

Rusija je najavila da će u petak lansirati novu međuplanetarnu stanicu na Mesec, svoju prvu od 1976.

Na kosmodromu Vostočni, koji se nalazi na Dalekom istoku zemlje (oko pet hiljada kilometara od Moskve) raketa je već sastavljena, a sada se završavaju pripreme za lansiranje Lune-25, koja treba da ide na Južni pol prirodnog satelita Zemlje.

Izbor ovog kraja nije slučajan, jer je tu pronađena zaleđena voda.

Vest je došla kao iznenađujuća objava kao odgovor, na uspeh NASA-inog projekta Artemis.

Inicijativa, koju predvodi američka vlada, ima sličan cilj: doći do Meseca prvi put posle pola veka vozilom sa posadom (muškarac i prva žena) a do 2030. godine utrti put za let na Mars.

Kao i tokom Hladnog rata, čini se da namere jedne sile i tehnološki napredak motivišu odgovore njenih protivnika.

Tako, u praktične svrhe, zemlje sve više izdvajaju budžetska sredstva za svemirsku trku, koja sada počinje da uzima maha.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

2021. godine objavljeno je da su tragovi metana, koji bi mogli da potiču od živih mikroba, otkriveni u stubovima, koje su izbacili mesečevi ‘gejziri’.

Čak i najveća moguća procena proizvodnje metana od strane abiotskih organizama (onih koji ne žive) nije dovoljna da objasni koncentraciju metana u ‘gejzirima’.

Naučnici su otkrili obećavajuću indikaciju da bi život mogao postojati na Saturnovom šestom najvećem mesecu. Podaci NASA-ine penzionisane letelice Kasini pokazali su da Enceladus sadrži fosfate – elemente ključne za život.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ono što naučnicima daje najveću nadu je činjenica da fosfati nisu zarobljeni u mineralima, već su rastvoreni kao soli u tečnom okeanu.

Enceladus je jedno od svega nekoliko nebeskih tela u našem Sunčevom sistemu sa tečnom vodom, zbog čega je od svog otkrića bio od interesa za astrobiologe.

Ogroman okean slane tečne vode stisnut je između mesečevog jezgra i belog ledenog pokrivača debljine oko 20 kilometara.

Odavno je poznato da serpentinske pukotine na površini ledenog Meseca izbacuju ogromne stubove ledenih zrnaca i vodene pare u svemir iz otvora nalik na gejzire ali tek prošlog meseca istraživači su primetili iznenađujuće veliki “gejzir“ na južnom polu Enceladusa koji bi mogao biti znak života, piše Daili Mail.

Ovo je takođe prvi put da su fosfati otkriveni u okeanima van Zemlje, što predstavlja “ogromni skok napred”, prema stručnjacima sa Univerziteta u Berlinu koji su vodili studiju.

Fosfati su prirodni izvor fosfora, elementa koji doprinosi četvrtini svih hranljivih materija potrebnih biljkama za rast i razvoj.

To je ključno za stvaranje DNK i RNK, ćelijskih membrana i jedinjenja ATP-a koje služi za prenos energije unutar ćelija.

Takođe je jedan od šest elemenata neophodnih za život, zajedno sa ugljenikom, azotom, vodonikom, kiseonikom i sumporom.

“Znamo da Enceladus ima pogodne uslove za pojavu života ali ne znamo da li je zaista naseljen.

To je pitanje za narednu svemirsku misiju do tog meseca”, rekao je profesor Frenk Postberg, koji je učestvovao u projektu.

Naučnici uključeni u projekat kažu da je fosfor dostupan na površini mesečevih okeana, pa ako postoji život u Saturnovoj orbiti, verovatno je u tečnom sloju Meseca ali to ostaje da se utvrdi.

Prema proračunima njegovog tima, Enceladov okean bi mogao da sadrži 100 puta više fosfora nego Zemljini okeani.

Prethodna istraživanja na Enceladusu su pokazala da sadrži “mineralni okean” bogat rastopljenim karbonatima sa velikom količinom raznih reaktivnih, složenih organskih jedinjenja. 2021. godine objavljeno je da su tragovi metana, koji bi mogli da potiču od živih mikroba, otkriveni u stubovima koje su izbacili mesečevi ‘gejziri’.

Čak i najveća moguća procena proizvodnje metana od strane abiotskih organizama (onih koji ne žive) nije dovoljna da objasni koncentraciju metana u “gejzirima“.

Večernji list

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

2017. godine objavljen je izveštaj o otkriću dve neobične karakteristike u krateru Paracelsus, na suprotnoj strani Meseca.

Ove dve strukture su zapravo rudarske mašine.

Ko je vlasnik zgrada i vozila na suprotnoj strani Meseca?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Verovatno ih vanzemaljci koriste za rudarenje.

Sada se čini da su neobičnije strukture otkrivene na suprotnoj strani Meseca.

Nakon analize još jedne slike, koja prikazuje površinu od oko 507 km2.

Istraživač navodi da su lokalni spektri snage proučavanih objekata.

Kao i nekoliko obližnjih kratera, očigledno se značajno razlikuju od spektra pozadine Meseca.

Stara teorija zavere, da na Mesecu postoje zgrade.

Koja bi ili bila okupirana od strane vanzemaljaca ili bi bila tajna NASA-ina ispostava, postaje vrlo verodostojno ako pogledate sliku iznad, ona nam pokazuje, da zaista postoje zgrade i vozila na drugoj strani Meseca.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE