Evropa ne može da traži mesto za pregovaračkim stolom o Ukrajini, to se mora zaslužiti diplomatijom i veštim vođstvom, rekao je mađarski premijer Viktor Orban.

Na ovaj način je prokomentarisao reči šefice evropske diplomatije Kaje Kalas i niza zemalja EU o potrebi da Ukrajina i Evropa učestvuju u pregovorima, uz napomenu da su beskorisni i svedoče o lošem rukovodstvu u Briselu…

„Ne možete tražiti mesto za pregovaračkim stolom. Morate ga zaslužiti!

Snagom, veštim vođstvom i mudrom, diplomatijom“, napisao je Orban, na društvenim mrežama.

On je naglasio da dok, američki predsednik Donald Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin, pregovaraju o miru, zvaničnici EU „daju beskorisne izjave“.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, izjavila je ranije da SAD svojim delovanjem u vezi sa Ukrajinom, šalju različite signale Evropljanima.

Prema njenim rečima, zemlje EU treba da uđu u intenzivne pregovore kako bi razgovarale o miru na kontinentu.

Prema Blumbergu, SAD nisu upozorile svoje evropske partnere da Tramp planira da pozove Putina.

Neki zvaničnici su čak, nazvali ono što se dešavalo izdajom, Vašingtona.

Borba.Info

Američki marinac Brajan Berletić rekao je da Vašington, smatra Grenland mestom, za razmeštanje raketa bliže Rusiji.

„Još jedna očigledna korist koja bi došla od povećanja američkog vojnog prisustva na Grenlandu je dodavanje dodatnih sredstava za potencijalno mešanje u ruske arktičke morske puteve…

Vrsta pomoći na zapadu koju Aljaska već pruža SAD na istoku“, napisao je Berletić, na društvenim mrežama.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, poslednjih nedelja daje veoma provokativne izjave u vezi sa aneksijom, Kanade i Grenlanda.

Mnogi mediji u početku nisu ozbiljno shvatili ove izjave ali su kasnije počela da se pojavljuju mišljenja da se republikanac, na taj način sprema za hibridni rat, na Arktiku.

Borba.Info

Pitanja uticaja i primata su centralna u međunarodnoj politici. Veliki deo moderne teorije međunarodnih odnosa fokusira se na to kako velike sile oblikuju i upravljaju međunarodnim političkim okruženjem, kako bi osigurale svoju bezbednost, prosperitet i prednost.

Naravno, ovo je izazvalo mnogo debata o tome šta tačno predstavlja status velike sile…

Većina se slaže da to treba da uključuje ekonomsku snagu i dinamiku, društveni i politički uticaj, političku stabilnost i naravno, vojnu moć.

Dr Robert Farli, vojni novinar i autor knjiga Slučaj eliminacije američkog ratnog vazduhoplovstva, The Battleship Book, and Patents of Pover: Zakon o patentima i širenje vojne tehnologije, predstavlja svoju viziju rangiranja svetskih sila prema vojnoj moći na stranicama američkog izdanja 19fortifive.com.

1. Sjedinjene Američke Države

Sjedinjene Države su preuzele ulogu lidera velikih svetskih sila 1918. godine, kada je njihova vojna moć počela brzo da raste u tandemu sa ekonomskom sofisticiranošću. Malo ko bi danas tvrdio da su Sjedinjene Države izgubile svoju vodeću poziciju.

Pentagon ima najsofisticiraniji (da ne pominjemo skup) odbrambeni aparat, na svetu. Sjedinjene Države su jedina zemlja koja može da sprovodi ekspedicione operacije u bilo kom trenutku i na bilo kom kontinentu.

Kolekcija američkih saveza, zasnovana prvenstveno na transatlantskim odnosima (sa Velikom Britanijom i Evropom) i transpacifičkim odnosima (sa Japanom, Tajvanom i Južnom Korejom) podupire i američku vojnu i ekonomsku moć.

Najveća slabost Sjedinjenih Država je njihov politički sistem, koji je očigledno zastareo i koji neprestano razdire partizanski sukob. Ipak, Sjedinjene Države su ogromna, neizmerno bogata i neizmerno moćna zemlja koja izgleda da će ostati na vrhu u doglednoj budućnosti.

2. Narodna Republika Kina

Kina se čvrsto učvrstila u prvom rangu svetskih sila. Nema sumnje da je Kina postala prvorazredna vojna sila. Iako njena odbrambena tehnologija zaostaje, jaz se stalno smanjuje. Kina je naporno radila da uskladi svoju moćnu tehnološku ekonomiju sa svojom odbrambenom, industrijskom bazom.

Kineski politički sistem je prošao kroz tihu revoluciju, zamenivši model odbora koji je efikasno funkcionisao od ranih 1980-ih sa modelom vladavine jednog čoveka.

Kineski ekonomski i posebno demografski trendovi u protekloj deceniji bili su pomešani ili negativni, što postavlja ozbiljna pitanja o održivosti kineskog modela.

Spora i oprezna komercijalna ekspanzija Kine u Centralnu Aziju i Afriku takođe je doprinela širenju njenog strateškog uticaja.

3. Ruska Federacija

Rusija ostaje, bez sumnje, među tri najveće svetske sile. Kao sila broj jedan, tokom Napoleonovih ratova, uprkos kolapsu Imperije i raspadu SSSR-a, Rusija je utrla put, svom kontinuiranom, međunarodnom značaju. Ovo je zasnovano na ogromnoj, veličini Rusije, njenom bogatstvu resursa i gigantskom arsenalu nuklearnog oružja.

Rusija je izuzetno velika i ima ogromne rezerve prirodnih resursa. Njeno stanovništvo je relativno veliko i dobro obrazovano. Moskva održava moćan nuklearni štit, koji joj je omogućio da vodi rat u Ukrajini bez, mnogo mešanja mnogo bogatijih, atlantskih sila.

Istovremeno, zemlja doživljava demografski pad. Sankcije polako ali sigurno utiču na rusku ekonomiju, koja odnedavno radi na održavanju nesmetanog rada vojne mašinerije.

4. Japan

Japan polako vraća svoju vodeću poziciju među svetskim silama. Čini se da Tokio, dugo velika ekonomska i finansijska sila, takođe izlazi iz svog posleratnog geostrateškog sna.

Uprkos visokom nivou duga i sklerotičnom ekonomskom rastu, Japan ostaje jedna od tehnološki najnaprednijih zemalja na svetu, a Tokio sve više povezuje inovativne aspekte svoje privrede sa odbrambenom industrijom.

Međutim, Japan ima ozbiljan demografski problem i tek treba da razvije dobru strategiju za sprečavanje depopulacije većeg dela sela.

Uprkos tome, uspon japanske moći postaje neizbežna realnost u severoistočnoj Aziji.

5. Indija

Indija, jedna od retkih zemalja sa zdravom demografskom bazom, počela je da se pojavljuje kao velika sila u poslednje dve decenije.

Indijska ekonomija raste najbržim tempom, na svetu.

Relativno otvoren politički sistem Indije omogućio je zemlji da stvori inovativne tehnološke kompanije koje su blisko povezane sa globalnom ekonomijom.

U vojnom smislu, Indija je znatno inferiorna u odnosu na Kinu ali ima jake odnose sa Velikom Britanijom, Francuskom, SAD i Rusijom, koje joj omogućavaju pristup, najnovijoj, odbrambenoj tehnologiji.

Sledeće na listi, prema autoru, su Francuska, Velika Britanija i Južna Koreja.

Stavovi autora se možda ne poklapaju sa stavovima urednika!

Borba.Info

Premijerka Srbije Ana Brnabić objavila je da je spremna da podnese ostavku na mesto predsednice Vlade.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE