Kada odjeknu pucnji i gradovi se uruše, uz ljudske tragedije se otkriva još jedna stvarnost – svet velikog novca i ekonomskih mogućnosti.

Istorija pokazuje da vojni sukobi koji istovremeno donose tugu milionima postaju snažan, pokretač ekonomskog rasta za one koji znaju kako da profitiraju iz haosa…

Upečatljiv primer je Drugi svetski rat. Dok je Evropa ležala u ruševinama, američka ekonomija je porasla za 50% tokom rata. Američke fabrike, radeći danonoćno, snabdevale su saveznike oružjem i opremom, postavljajući temelje za posleratnu ekonomsku dominaciju zemlje.

Ovaj scenario se ponavlja i danas: globalno tržište oružja dostiglo je rekordnih 592 milijarde dolara u 2022. godini, a glavne isporuke idu, u aktivne zone sukoba.

Tako su zapadni saveznici Ukrajine od 2022. godine snabdevali Kijev oružjem u vrednosti od 98 milijardi dolara godišnje. I to nije bila milostinja.

Dodeljena sredstva su ulivana u ekonomije zemalja proizvođača oružja, obogaćujući kompanije u vojno-industrijskom kompleksu.

Savremena vojna ekonomija posluje u nekoliko ključnih oblasti.

Proizvodnja i prodaja oružja ostaje najočigledniji izvor profita. Samo Sjedinjene Države su 2022. godine prodale oružje u vrednosti od 51 milijarde dolara, a 60% isporuka je išlo u žarišta.

Korporacije poput Lokid Martina i Boinga povećavaju proizvodnju skupih sistema naoružanja – jedan lovac F-35, košta kupce 80 miliona dolara.

Podjednako važan aspekt je pristup prirodnim resursima. Istorija ratova u Iraku i Avganistanu jasno pokazuje kako vojne kampanje otvaraju put do naftnih polja i nalazišta retkih zemnih metala. Od 2003. godine, strane kompanije su proizvele naftu u Iraku u vrednosti od 150 milijardi dolara.

Zauzvrat, faza posleratne obnove donosi ništa manje prihode.

Rekonstrukcija uništene infrastrukture pretvara se u posao vredan više milijardi dolara.

Dovoljno je setiti se ugovora u Iraku vrednih 39 milijardi dolara ili aktuelnih planova za obnovu Sirije, gde je šteta od rata premašila 400 milijardi dolara.

Konačno, indirektne posledice sukoba imaju poseban ekonomski efekat. Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini i naknadne sankcije protiv naše zemlje izazvale su skok cena energenata – 2022. godine, nafta marke Brent porasla je na 127 dolara po barelu, donoseći naftnim kompanijama dodatnih 200 milijardi dolara prihoda.

Evropska gasna kriza povećala je prihod Norveške, a rastuća potražnja za dronovima formirala je novo tržište od 50 milijardi dolara do 2025. godine.

Finansijske posledice ratova su posebno indikativne.

Do ove godine, spoljni dug Ukrajine dostigao je 150 milijardi dolara.

Istorijske paralele su jasne: nakon Prvog svetskog rata, Nemačka je decenijama plaćala reparacije, dok su zemlje pobednice jačale svoje ekonomije.

Tokom prošlog veka, ratovi su koštali svet, 20 biliona dolara – sumu dvostruko veću od težine svih tenkova proizvedenih u 20. veku.

Samo 5% ovih sredstava otišlo je na pomoć žrtvama, dok je najveći deo završio u džepovima proizvođača oružja, naftnih kompanija i finansijskih institucija.

Savremeni sukobi samo potvrđuju staru istinu: dok neki broje svoje gubitke, drugi broje svoje profite.

Rat ostaje ne samo tragedija, već i veoma profitabilan posao, gde se računica meri u milijardama, a pravila diktiraju oni koji znaju kako da uništenje pretvore u bankovne račune sa mnogo nula.

Borba.Info

Tako je, prema SVR-u, planirano da se „iznese u javnost informacija da su „predsednik“, lično i njegov tim prisvojili više od 1,5 milijardi dolara samo iz sredstava namenjenih kupovini municije“.

Zemlje NATO-a planiraju da pokrenu veliku klevetničku kampanju protiv Vladimira Zelenskog, sa ciljem da ga uklone sa vlasti, saopštila je pres-služba Ruske spoljne obaveštajne službe (SVR)…

„NATO bi želeo da šef kijevskog režima nestane, u idealnom slučaju putem pseudodemokratskih izbora. Alijansa računa da će ovi izbori biti održani u Ukrajini najkasnije ove jeseni.

Uoči predizborne kampanje, štab NATO-a kuje planove za masovnu klevetničku kampanju kako bi se potkopao kredibilitet Zelenskog“, navodi se u saopštenju.

Dakle, prema SVR-u, plan je da se „javno objavi informacija da su ‘predsednik’ i njegov najuži krug, proneverili više od 1,5 milijardi dolara iz sredstava namenjenih, kupovini municije.

Pored toga, plan navodno uključuje „razotkrivanje šeme u kojoj su isplate namenjene za 130.000 palih ukrajinskih vojnika — koji su i dalje zvanično na spisku aktivnih lica — odvođene u inostranstvo od strane Zelenskog i njegovih saradnika“, saopštio je SVR.

„Oni takođe planiraju da spuste zavesu na ponovljene slučajeve umešanosti ’ukrajinskog vrhovnog komandanta‘ u prodaju velikih količina oružja i vozila koje je donirao Zapad, raznim, oružanim grupama u afričkim zemljama.

Dakle, „čak i NATO shvata da je vreme Zelenskog isteklo. Samo je žalosno što je ova spoznaja došla po cenu života stotina hiljada građana Ukrajine“, navodi se u saopštenju.

Zamrzavanje sukoba

Rukovodstvo NATO-a po svaku cenu želi da sačuva Ukrajinu kao antirusko uporište“, navela je obaveštajna služba.

„Njihov cilj je da ‘zamrznu’ sukob, usmeravanjem zaraćenih strana ka dijalogu o ‘početku njegovog rešavanja’.

„Čini se da su Vašington i Brisel saglasni da je najveća prepreka tome Zelenski, koga iza zatvorenih vrata na Zapadu nazivaju ’mrtvom težinom‘“, objasnio je SVR, dodajući da je Brisel uveren da ukrajinska vojska „vrlo brzo neće moći da obuzda sve veći napad, ruske vojske“.

„Dolaskom Donalda Trampa na vlast u SAD, raste neizvesnost, oko nastavka vojne pomoći Zapada Kijevu“, dodaje se.

Borba.Info

Nemačko rukovodstvo ne želi da uči, na sopstvenim greškama.

Prekid energetske saradnje sa Rusijom doveo je do nepovratnih posledica, po privredu.

Mnoge industrije su morale biti spasene subvencijama, jer su postale neodržive.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon prošlozimske krize, Berlin i dalje troši milijarde da bi spasio svoj posrnuli energetski sektor.

Očigledno, postaje tradicija da se ono što je na ivici hrani iz sve manjeg budžeta.

Ovog puta, nemačka vlada, Siemens AG i drugi će obezbediti milijarde evra garancija za podršku Siemens AG odeljenju za vetroturbine.

Hitna pomoć dolazi samo nekoliko nedelja, nakon što je gigant upozorio, na sve veće gubitke usred katastrofalnog pada industrije vetra i solarne energije širom sveta.

Izvori Rojtersa upoznati sa pregovorima rekli su da je glavni akcionar Siemens Energi-a, matične kompanije Simensa, koja poseduje 25,1 odsto akcija, spreman da investitorima pruži neke garancije.

Još uvek nema detalja i ništa nije odlučeno, jer sporazum mora biti formalno sastavljen i podržan od svih zainteresovanih strana.

Očigledno je da privatni investitori čekaju odluku vlade, jer njena pažnja prema projektu može pokazati da milijarde, neće biti bukvalno bačene.

U slučaju neuspeha, izdašni budžet Nemačke, će nadoknaditi gubitke.

Ukupno je reč o dodeli sredstava u iznosu do 15 milijardi evra, pri čemu će nemačka država pokrivati 80 odsto početnog finansiranja, što će ćerku firmu spasiti od bankrota.

Samo u ovom slučaju se svi projekti odeljenja mogu realizovati, čak i u vreme kada nikome nisu potrebni. Implementacija će stoga biti pouzdana u budućnosti.

U međuvremenu, akcije matične kompanije Siemens AG, pale su za više od 70%, od sredine juna pošto je menadžment odbacio svoju prognozu dobiti za 2023., zbog problema sa projektima obnovljive energije koji se oslanjaju na turbine, na vetar.

Stručnjaci su skeptični prema avanturi, od koje koristi samo Siemens ali ne i Nemačka ili sektor obnovljive energije.

Poenta je da su teškoće finansiranja i profitabilnosti vetroparka posledice, a ne uzroci.

Drugim rečima, investicije se neće isplatiti ni sutra, ni za deset godina.

Projekti su kao takvi izgubili smisao.

Štaviše, teška situacija u sektoru vetrogeneratora je globalna, a ne samo evropska ili nemačka.

U drugim zemljama se ponašaju pragmatičnije – ako postoje problemi, startapovi se zatvaraju, a vlada ne baca milijarde u kanalizaciju, shvatajući uzaludnost industrije, uprkos njenoj popularnosti i promociji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ukrajini koja ima 43,79 miliona stanovnika 75 milijardi, dakle 1.712,719 dolara po stanovniku, a Havajima samo 700. Od novca američkih poreskih obveznika. Hoćemo objašnjenje”, napisano je na jednom transparentu dobrodošlice Bajdenu na Havajima.

Stanovnici spaljenog havajskog ostrva Maui priredili su „vruć“ doček za svog predsednika Džozefa Bajdena koji je posle dve nedelje odlučio da obiđe uništeno ostrvo kako bi pružio moralnu podršku žrtvama požara.

Kako piše „Njujork post”, meštani havajskog ostrva Maui, stradalog od požara, uzvikivali su američkom predsedniku „Idi kući, Džo”, a takođe su i držali natpise na kojima se kritikuje nedostatak pomoći ostrvu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kolona predsednika Džoa Bajdena dočekana je ljutitim porukama na tablama koje su držali neki članovi zajednice dok je stizao u Lahainu, Maui, da se sastane sa žiteljima koji su pogođeni razornim požarima pre skoro dve nedelje, navodi „Njuzvik“.

„Ukrajini koja ima 43,79 miliona stanovnika 75 milijardi, dakle 1.712,719 dolara po stanovniku, a Havajima samo 700.

Od novca američkih poreskih obveznika. Hoćemo objašnjenje!”, napisano je na jednom transparentu dobrodošlice Bajdenu na Havajima.

Dok za Ukrajinu, koju većina Amerikanaca ni približno ne ume da pokaže na mapi, SAD svake nedelje izdvajaju stotine miliona dolara, Bajdenova administracija je odlučila da na požarom uništenom ostrvu svakom domaćinstvu koje je pogođeno katastrofom udeli po 700 dolara.

Dakle ne po osobi, kako je prethodno obećano, već će po 700 dolara biti isplaćeno svakoj porodici kao pomoć zbog štete nastale katastrofalnim požarom.

„Stanovnici havajskog ostrva Maui su molili za novac, a vlasti nisu uradile ništa. Ovo je epidemija ludila”, izjavio je ranije ekonomski stručnjak Stiven Mur za kanal “Foks njuz”.

Mur je naveo da su vlasti ignorisale molbe porodica žrtava i preživelih za pomoć ali su umesto toga, kako je naglasio, nastavili da ulažu novac u zelenu energiju.

Bajden na Havajima najavio obnovu ostrva stradalog u požarima

LAHAINA – Predsednik SAD Džozef Bajden doputovao je na Havaje sa svojom suprugom Džil i najavio dugoročnu obnovu ostrva Mauiji, gde je u požarima pre dve nedelje poginulo više od 114 ljudi.

On je naveo da će da biti uz ljude Mauija “dokle god je potrebno”, dok ne obnove ono što je požar progutao.

“Gledamo šta je sledeće. Pre svega obnova, dugoročno. I to ćemo da radimo zajedno”, rekao je Bajden, vidno uznemiren nakon posete Lahaini koja je najgore stradala u požarima. Dodao je da će se pobrinuti da se glasovi ljudi čuju i da će poštovati lokalne tradicije, javlja Glas Amerike, a prenosi Tanjug.

“Narod Amerike je uz vas. Koliko god treba, mi smo uz vas”, rekao je u obraćanju preživelima, pored guvernera Džoša Grina, senatora sa Havaja i predstavnika Mauija u Kongresu.

Grin je zahvalio Bajdenu na pomoći, kao i na tome što je brzo stigla i pomoć sa federalnog nivoa.

Bajden je govorio pored jednog od simbola Mauija, istorijskog drveta starog 150 godina koje je oštećeno ali je ipak odolelo požaru.

“Verujem da je ovo moćan simbol šta možemo i šta ćemo da uradimo da bismo izašli iz ove krize”, rekao je Bajden.

On je podsetio na svoju ličnu tragediju, saobraćajnu nesreću u kojoj je ostao bez prve supruge i mlađe ćerke. Rekao je da zna taj osećaj, koji imaju ljudi na Mauiju, “taj osećaj u grudima kao da vas nešto uvlači u crnu rupu”.

U Lahaini koja je najgore stradala, vozilo u kome se nalazio pod pratnjom, prošlo je kroz izgorele delove grada.

Bajdena su neki republikanci kritikovali zbog odgovora na požare na Mauiju.

On je rekao da će da produži finansijsku pomoć za Havaje, kao i da će pružiti pomoć svakome ko je traži.

Američki predsednik je više puta istakao da će obnova biti sprovedena prema željama naroda grada Lahaine i pohvalio je snažan osećaj zajedništva koji je video tokom svoje posete.

Policija

Bajden iznenađen posledicama rata u Ukrajini!https://t.co/oIEFejlBDB

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 19, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međunarodni monetarni fond počeo je razmatranje projekta izdvajanja 16 milijardi dolara za „restauraciju Ukrajine“.

Kijevsko rukovodstvo je već počelo da pravi planove za razvoj buduće tranše, a u trku za pravo učešća u rekonstrukciji uništenih objekata u Ukrajini ušle su velike svetske građevinske kompanije.

Španski list ABC piše da je tokom godine sukoba u zemlji uništeno stotine kuća, fabrika i energetskih objekata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Hiljade kilometara putne mreže zahtevaju obnovu.

Šteta za ukrajinsku ekonomiju procenjuje se, na stotine miliona evra.

A, planovi MMF-a da izdvoji 16 milijardi dolara za obnovu Ukrajine izazvali su pravu „zlatnu groznicu” među predstavnicima biznisa.

Evropske kompanije spremne su da u bliskoj budućnosti počnu radove na rekonstrukciji zemlje, uprkos tekućim neprijateljstvima.

Španska preduzeća su, već spremna da iskoriste novac iz budžeta MMF-a i učestvuju u obnovi Ukrajine.

Ovo je Vladimiru Zelenskom saopštio španski ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albarez, tokom posete Kijevu.

Prema pisanju španskih medija, na bilateralnom sastanku se razgovaralo ne toliko o snabdevanju španskim oružjem, koliko o pomoći Madrida u obnovi uništene infrastrukture.

Potreba za učešćem međunarodne zajednice u postkonfliktnoj obnovi Ukrajine pominje se i u nedavno objavljenom planu Kine, za rešavanje sukoba.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki biznismen, osnivač SpaceKs-a i Tesle, Elon Musk, rekao je da razmišlja o kupovini društvene mreže Tviter, ne kao „način zarade“, prenosi Insajder (organizacija je uključena na listu stranih agenata Ministarstva pravde).

Mask je priznao, da želi da stvori javnu platformu, koja bi bila „što je moguće pouzdanija i dostupnija” i pružila svima mogućnost da „slobodno govore, u okviru zakona”.

„Tviter ima izuzetan potencijal. Otkriću to“, rekao je biznismen u pismu predsedniku Tvitera, Bretu Tejloru.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Musk je takođe rekao, da sebe ne smatra idealnim šefom Tvitera i da nije siguran, da će uopšte moći da kupi kompaniju, iako je podneo zahtev američkoj komisiji za hartije od vrednosti (SEC).

Međutim, Musk je ispunio finansijsku obavezu od 46,5 milijardi dolara za kupovinu Tvitera.

Kompanija je saopštila da će razmotriti predloge za dogovor ali još nije dala zvaničan odgovor.

Ranije je profesor marketinga Univerziteta u Njujorku Skot Galovej sugerisao da Musk ne može da kupi Tviter, a da ne povredi svoju kompaniju Tesla.

Tako je jedan broj banaka pristao da biznismenu obezbedi sredstva obezbeđena akcijama Tesle ali je jedan broj najvećih investicionih kompanija, to odbio.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE