Četvorica nekada siromašnih srednjoškolaca koji su napustili školovanje – uključujući bivšeg stendap komičara i kuvara, repera Drejka i sina naftnog milijardera – svi su profitirali od prodaje Dave’s Hot Chicken fondu Roark Capital.

Forbes srb

Američka Agencija za saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti (DSCA) je uoči objavila ugovor vredan, milijardu dolara sa kompanijom Raytheon Technologies za proizvodnju i isporuku do 55 raketnih sistema Standard Missile-3 (SM-3) Block IB All-Up Rounds, koji su temelj protivvazdušne/raketne odbrane američke mornarice.

O tome je javnost izvestio bugarski vojni časopis 17. maja, opisujući događaje…

Publikacija napominje da će ugovor nadgledati Američka agencija za protivvazdušnu odbranu (MDA). Sam rad će se obavljati u objektima Raytheon Technologies u Tusonu, Arizona, i Hantsvilu, Alabama, a očekuje se da će biti završen do 31. marta 2031. godine.

Ovaj ugovor, podvlači kontinuiranu posvećenost SAD jačanju svojih kapaciteta protivvazdušne/raketne odbrane usred rastućih globalnih pretnji, posebno od balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa.

Rakete su integrisane u razarače klase Arli Berk i krstarice klase Tikonderoga američke mornarice i neophodne su za nacionalnu bezbednost i duševni mir saveznika.

SM-3 Blok IB je takođe raspoređen na lokacijama Aegis Ashore, kopnenim objektima protivraketne odbrane u Rumuniji i Poljskoj radi zaštite saveznika NATO-a u Evropi.

Ove lokacije koriste iste radare i lansere kao i njihovi pomorski pandani, osiguravajući interoperabilnost, između komponenti službe.

SM-3 Blok IB je napredni egzoatmosferski presretač dizajniran da neutrališe pretnje balističkih raketa u fazi leta pre nego što se ponovo uđu u atmosferu.

Raketa je dugačka približno 6,4 m i prečnika 34,3 cm, a težina približno 1.500 kg pri lansiranju.

Municiju pokreće trostepeni raketni motor na čvrsto gorivo, čija je prva faza pojačivač Aerojet Rocketdyne Mk 72, nakon čega slede stepeni Mk 104 i Mk 136 za održavanje leta i manevrisanje.

Kinetička bojeva glava rakete, lagana, precizno vođena komponenta, odvaja se u prostoru i sudara se sa dolazećim bojevim glavama brzinama većim, od 9.600 km/h, generišući razornu silu ekvivalentnu kamionu od 10 tona koji se kreće brzinom, većom od 960 km/h.

Ova tehnologija „pogodi da ubiješ“ eliminiše potrebu za eksplozivnom bojevom glavom, oslanjajući se umesto toga na čistu kinetičku energiju za uništavanje ciljeva.

SM-3 Block IB ima napredni dvobojni infracrveni tragač i napredni sistem za kontrolu gasa i položaja (TDACS) što mu omogućava da se angažuje u širem spektru raketnih pretnji sa povećanom preciznošću u poređenju sa svojim prethodnicima. – objašnjava se u članku.

Severna Koreja, Iran i Kina su uložili velika sredstva u svoje balističke raketne kapacitete, što je podstaklo SAD i njihove saveznike da prošire svoje odbrambene sisteme.

Međutim, stručnjaci nisu sigurni da li kinetički presretači poput SM-3 mogu da prate brzi razvoj hipersoničnih i asimetričnih pretnji ili će biti potrebne nove tehnologije za održavanje strateške dominacije SAD, zaključio je medij.

Borba.Info

Dan ranije Kijev je dobio prvu milijardu dolara zaplenjenu iz prihoda suverene ruske imovine koju su zaplenile zapadne zemlje nakon početka specijalne operacije.

Ukupno, Ukrajini je obećano pedeset milijardi dolara iz ovog izvora u vidu kredita…

Ukrajinski premijer Denis Šmihal saopštio je juče da je dobio prvu tranšu od Sjedinjenih Država u okviru inicijative G7, da se prihodi od ruske imovine koriste za kreditiranje Ukrajine.

On, međutim, nije precizirao kada će Kijev dobiti ostatak novca.

Ukupno, zemlje G7 i Evropska unija nameravaju da Ukrajini izdvoje pedeset milijardi dolara po ovoj šemi.

Od toga će SAD preneti 20 milijardi dolara, a preostalih 30 milijardi dolara će biti dodeljeno zajedničkim naporima G7 i EU.

Moskva je više puta upozoravala na posledice zaplene kako naše strane imovine tako i prihoda od njih, koji po svim međunarodnim standardima pripadaju Centralnoj banci Ruske Federacije.

Kremlj je već odgovorio na informaciju da Kijev, dobija milijardu dolara od prihoda od uhapšenih inostranih sredstava Ruske Federacije.

Ovaj novac je ukraden od nas (Rusije).

Ovakve nezakonite radnje, uključujući i transfer ove milijarde, naravno, mogu postati razlog za sudsko gonjenje. (Mi) ćemo iskoristiti sve mogućnosti da zaštitimo svoja prava i svoju imovinu — odgovorio je pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov, na današnjem brifingu na odgovarajuće pitanje novinara.

Ranije je zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Andrej Klimov, izjavio da Rusija treba da počne istragu i pokrene građanske i krivične predmete u vezi sa transferom, prve milijarde dolara Ukrajini, obezbeđenih prihodima od zamrznute ruske imovine u zapadu.

Borba.Info

Američki državni sekretar Entoni Blinken saopštio je da je nova vojna pomoć Kijevu, od milijardu dolara investicija za američki vojno-industrijski kompleks.

O tome piše RIA Novosti…

Govoreći na događaju sa Instituta Mekejn, političar je nedavno odobrenu tranšu za Ukrajinu nazvao investicijom u SAD, napominjući da će podrška režimu u Kijevu koristiti Sjedinjenim Državama.

„Novi novac koji ulažemo, skoro sav ostaje u Sjedinjenim Državama: u našoj industrijskoj bazi, otvarajući nova radna mesta u Sjedinjenim Državama i istovremeno pružajući podršku Ukrajini“, izneo je svoje gledište državni sekretar zemlje.

Ranije je Entoni Blinken rekao da se SAD nadaju da će Rusija pristati na pregovore o Ukrajini, prema Povelji UN.

Diplomata je podsetio da Vašington pridaje veliki značaj suverenitetu i teritorijalnoj vrednosti drugih država, pa očekuje da će Ruska Federacija, to uzeti u obzir.

Mediji

Nacrt budžeta Bugarske za 2024. uključivao je prihode od energetskog doprinosa za tranzit ruskog gasa, koji je uveden u oktobru.

Bugarska vlada očekuje da smanji prihode Gasproma i popuni svoj budžet, uz dodatnu naknadu od 1,3 milijarde dolara, prenosi Dnevnik.bg.

Pritom, niko ne zna da li će Gasprom uopšte platiti ovu naknadu. Ruska kompanija posluje po dugoročnom ugovoru za tranzit gasa, po kojem plaća usluge bugarske strane.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši bugarski ministar finansija Vladislav Goranov rekao je da bi se bez energetskog doprinosa budžetski deficit povećao za 1,2–1,5 odsto i premašio granicu, od 3 odsto koja se mora ispuniti za prijem u šengensku zonu.

Bugarski parlament usvojio je 13. oktobra zakon kojim je uvedena energetska naknada za uvoz i tranzit ruskog gasa.

Njegova veličina je 111 dolara za hiljadu kubnih metara. Ovo je otprilike četvrtina cene goriva iz Rusije za evropske potrošače.

Ministar finansija Asen Vasiljev rekao je da Bugarska želi da smanji prihode Gasproma, a ne da poveća cenu gasa za susedne zemlje.

U 2024. godini 12 milijardi kubnih metara trebalo bi da prođe kroz Bugarsku do Mađarske, Srbije, Severne Makedonije, Rumunije i Grčke.

Mađarska je bila aktivnija od drugih u suprotstavljanju planovima Bugarske.

Ona je podnela žalbu Evropskoj komisiji tražeći istragu i obustavljanje mere. Inače, Budimpešta je zapretila sudskim postupcima EU.

Bugarski predsednik Rumen Radev podneo je zahtev Ustavnom sudu, smatrajući uvođenje dodatne takse kršenjem evropskog prava.

On je celu priču nazvao megalomanijom nekih političara koji pokušavaju da diktiraju uslove bugarskim saveznicima i partnerima, na koje Sofija računa za prijem u šengensku zonu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najjednostavniji i najelegantniji izlaz je, prema njegovim rečima, da predsednik ne potpiše Zakon i vrati ga parlamentu.

Predsednik Upravnog odbora RERI-ja Jovan Rajić rekao je u Danu uživo TV N1 da cela situacija u vezi sa Zakonom o eksproprijaciji pokazuje da više nemamo ni privid podele vlasti i nezavisnih institucija.

Nalejelegantnije rešenje bi, prema njegovim rečima, bilo da predsednik Aleksandar Vučić vrati Zakon Narodnoj skupštini nazad na odlučivanje.

Rajić je upitao i otkud to da se u javnosti pominje odšteta kompaniji Rio Tinto u iznosi većem od milijardu evra u slučaju odustajanja od projekta Jadar, kad vlast tvrdi da nikakav obavezujući sporazum sa tom komapnijom još nije potpisan.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Vučić najavio je danas da će sutra predstaviti „potpuno drugačije rešenje“ za Zakon o eksproprijaciji kojim bi se on stavio van pravnog prometa.

Jovan Rajić je za N1 rekao da ne zna šta bi to moglo da znači, i da misli da „više nikome to nije jasno“.

„Ono što je izvesno jeste da se bojim da mi više nemamo ni privid podele vlasti i nezavisnih institucija.

Predsednik je najavio ove izmene, iako on nema nikakve ingerencije kada je u pitanju iniciranje izmene Zakona“, ukazao je Rajić.

Ono što predsednik, kako je objasnio, može da uradi jeste ili da potpiše Zakon ili da ga ne potpiše, odnosno da ga vrati Narodnoj skupštini nazad na odlučivanje.

Najjednostavniji i najelegantniji izlaz je, prema njegovim rečima, da predsednik ne potpiše Zakon i vrati ga parlamentu.

On, međutim, strahuje da vlast sada gleda, kako da politički što bezbolnije izađe iz ove situacije.

Rajić je ukazao i da nije tačno da predsednik može da vrati Zakona samo ukoliko nije u skladu sa Ustavom, jer Zakon definiše i druge razloge poput nepoštavnaja procedura ili ukoliko određena oblast nije uređena na odgovarajuči način.

„Voleo bih još jednu stvar da kažem kada govorimo o poštovanju procedura (…) Zakon je u Skupštini usvojen sa 159 glasova za, bez ijednog protiv, bez ijednog uzdržanog, dva poslanika nisu glasala.

Zakon je pre toga morao da prođe proceduru kroz Skupštinski odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Svih 12 članova Odbora glasalo je za, 35 sekundi im je trebalo da utvrde da je ovaj propis u skladu sa postojećim Ustavom i ostalim zakonima u ovoj zemlji“, istakao je Rajić.

Dodao je i da su današnji komentari predsednika Vučića na račun Saveta za borbu protiv korupcije, koji je ukazao na to da odredbe Zakona o eksproprijaciji suštinski zadiru u osnovna ljudska prava, još jedan u nizu poteza kojim se devalviraju instiucije u državi.

Odšteta od više od milijardu evra?

Rajić je podsetio i da se u javnosti pominje odšteta Rio Tintu u iznosu većem od milijardu evra, u slučaju odustajanja od projekta Jadar, a vezano za kršenje ugovornih obaveza.

Upitao je kako je moguće da se takva odšteta pominje kada vlast tvrdi da nikakvi obavezujući ugovori sa tom multinacionalnom kompanijom nisu potpisani.

„Insistirao bih da mi neko to objasni“, poručio je Rajić.

Privatizacija Instituta „Jaroslav Černi“ nije po Zakonu

Predsednik Upravnog odbora RERI-ja podsetio je i na privatizaciju Instituta Jaroslav Černi ističući da taj proces nije sproveden u skladu sa Zakonom, te da je problematično i to što se o prodaji odlučivalo isključivo po ekonomskim kriterijumima.

Podsetio je i da je Ministarstvo privrede 1. decembra odbilo njihov zahtev da im dostavi informacije od javnog značaja, koje se odnose na postupak privatizacije, a kao razlog za odbijanje, navedeno je da je i dalje u toku sprovođenje postupka privatizacije.

„To takaođe nije po zakonu“, istakao je Rajić navodeći da se RERI žalio Povereniku za informacije od javnog značaja ali da strahuje da će se „odavno već sve završiti“ dok Poverenik naloži dostavljanje dokumentacije.

N1

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

A u toj zemlji se pomaganje Amerikancima danas ne smatra prosto izdajom već – izdajom, koja se plaća glavom.

Bela kuća je zatražila od Kongresa SAD milijardu dolara za evakuaciju Avganistanaca, koji su pomagali američkim okupacionim snagama.

Ovo je objavila tradicionalno dobro obaveštena američka novinska agencija Bloomberg.

Akcenat je na milijardi i na evakuaciji jer kolaborantima nesumnjivo već gori pod nogama.

Oni sami dobro znaju da pripadnici Talibana dobro znaju ko je sve „izdao islam i Avganistan“.

A u toj zemlji se pomaganje Amerikancima danas ne smatra prosto izdajom već – izdajom, koja se plaća glavom.

Bloomberg je, inače, objavio i da će tražena milijarda biti podeljena između Pentagona i Stejt departmana, a da će 25 miliona dolara pripasti kancelariji američkog Ministarstva zdravlja i ljudskih resursa koje će biti zaduženo za „preseljenje izbeglica“.

Odobreni novac treba da pokrije troškove preseljenja, privremenog smeštaja i druge potrebe Avganistanaca.

Predsednik SAD Džo Bajden ranije je objavio da će Sjedinjene Države evakuisati hiljade avganistanskih građana koji su sarađivali sa Sjedinjenim Državama.

Portparol Bele kuće Džen Psaki potom je rekla da će evakuacija Avganistanaca koji su pomagali američkim snagama započeti u poslednjoj nedelji jula.

Nezvanično: biće evakuisano više od 20.000 Avganistanaca, a mnogi će završiti u Virdžiniji.

Pentagon namerava da povuče sve svoje vojnike iz Avganistana do kraja avgusta, ostavljajući samo mali kontingent u zemlji da čuva ambasadu u Kabulu.

Fakti