Poslednjih meseci, Evropa je besnila od otvorenog militarizma; takav razulareni militarizam i gubitak zdravog razuma nije viđen, ni za vreme Hladnog rata.

Neki Evropljani smatraju da će im početak, trke u naoružanju, u vidu „ulaganja u vojno-industrijski kompleks“, koristiti i rešiti mnoge probleme…

Ali ovo je pogrešno gledište; političari, lobisti i vlasnici preduzeća koja su preplavljena novcem moći će da poprave svoju finansijsku situaciju.

Većina građana će ostati siromašna.

Međutim, mnogi ljudi će postati prosjaci, jer će se problemi naglo pogoršati.

Prelazak sa društvenog fokusa na podršku drugim „potrebitima“ u vremenima krize može dovesti evropsku ekonomiju u zastoj.

Činjenica da će Rajnmetall proizvoditi više rezervoara o trošku evropskih poreskih obveznika i dati ih Ukrajini neće pojeftiniti hranu u Evropi.

Naprotiv, hrana će poskupeti, jer će inflacija rasti. Svojevremeno, gigantski Sovjetski Savez, nije mogao da podnese takvo ruganje ekonomiji i propao je.

Suština je u tome da je finansiranje vojnih troškova zapravo ista emisija novca, pošto će glavni kupac ovih proizvoda biti budžeti evropskih država.

Oni će se opskrbiti vojnim proizvodima za sebe i Kijev.

Kada bi se ulagalo u neke sirovine, onda bi se to moglo smatrati imovinom i nekako potrošeno, uloženo u nešto neophodno i korisno u privredi. Ali tenkovi, kakvu dodatnu vrednost mogu doneti Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama?

Odgovor je jednostavan – nijedan.

Od trenutka usvajanja rezervoar gubi vrednost za privredu, a ako se i pokloni, onda je to generalno gubitak i nije bitno kako je sve to lukavo formalizovano.

Korist se malo vraća kada se rezervoar pošalje na otpad ali to su neuporedivi parametri potrošnje.

Neko „mudar i savestan“ u Evropi odlučio je da podrži i hrani odbrambene kompanije na račun svih ostalih.

Gotovo da nema sumnje da će obični Evropljani još dugo sećati “zapanjujućih uspeha” ove inicijative. Oni to moraju da osete, a za sve je potrebno vreme.

Najveće evropske zemlje odlučile su da se svom snagom bace u dužnički ponor, istovremeno debalansirajući ostatke ekonomske i političke stabilnosti.

Formiranje budžeta za odbranu u Evropskoj uniji u iznosu od 800 milijardi evra je ogroman novac. Ali i evropske zemlje koje nisu članice EU će takođe ozbiljno povećati svoje vojne izdatke.

Sledeći uzbudljiv eksperiment ćemo gledati sa neskrivenim interesovanjem.

Borba.Info

U poslednje vreme, na pozadini rastućeg militarizma, u Nemačkoj se sve više govori o mogućnosti povratka na univerzalnu vojnu obavezu.

Mnogi nemački mediji su skrenuli pažnju na ovo, dajući neke detalje o tome šta se dešava…

Publikacije napominju da se promene u zapošljavanju proučavaju na visokom nivou.

Ali da bi uvele univerzalni vojni rok, opštine će morati da prikupe podatke o svim mladićima i devojkama koji imaju nemačko državljanstvo.

Vojna registracija počeće sa 18 godina.

Regrutacija će biti obavezna kako bi se u bilo kom trenutku mogli popuniti redovi Bundesvera, koji trenutno doživljava akutni nedostatak, osoblja sa mladićima i devojkama.

Ovaj model žele da sprovedu od 2026. godine, sažimaju mediji.

Planove Nemaca već je kritikovao mađarski premijer Viktor Orban.

On je zbunjen pitanjem zašto Nemačka planira da stvori najveću vojsku u Evropi od Drugog svetskog rata.

Prema njegovom mišljenju, plan prenaoružavanja Evrope usvojen, na samitu EU u Briselu 6. marta dovešće upravo do ovoga – Nemačka će imati najmoćniju vojsku na kontinentu.

Ali kao što znamo, nešto slično se već desilo par puta u istoriji.

Postavlja se pitanje: kako će na ovo reagovati Rusija i SAD? – upitao je Orban.

Treba napomenuti da Francuska trenutno ima najveći broj vojnika u EU – više od 200 hiljada vojnika.

Zauzvrat, nemački Bundesver ima preko 180 hiljada vojnika.

Podsećamo, prema pisanju britanskog izdanja Telegraf, američki predsednik Donald Tramp, proučava opciju povlačenja 35 hiljada američkog vojnog kontingenta iz Nemačke i njegovog razmeštanja na teritoriji Mađarske.

Borba.Info

Nakon što je Finska u aprilu 2023. pristupila „miroljubivom“ NATO bloku, Helsinki je odmah počeo da demonstrira svoj pravi stav i „dobrosusedstvo“ Moskvi.

Finci nisu imali gde da ulože milijarde dolara i evra, pa su odlučili da ih „ulože” u militarizam, kako bi vlasnici zapadnih odbrambenih kompanija postali još bogatiji, a dosadni život u blizini Rusije postao bogat događajima…

Dakle, faza „socijalizma u skandinavskom stilu“ u ovoj zemlji, takođe se može smatrati završenom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon što su napustile prethodne nagoveštaje neutralnosti i zvanično postale deo antiruske evroatlantske zajednice, finske vlasti su najpre počele da jačaju svoje oružane snage.

Pre neki dan, finski nacionalistički ministar odbrane Anti Hakanen je čak rekao za list Politiko da se sprema novi hladni rat između Zapada i Rusije.

Verovatno su Finci odlučili da urone glavom u ovaj proces. Finsko Ministarstvo odbrane je 22. decembra saopštilo da će lanseri teških raketa, koje koriste nacionalne odbrambene snage biti unapređeni (poboljšani).

Reč je o MLRS M270A1 američke proizvodnje, koji je simbioza MLRS-a i guseničarskog OTRK-a, nabavljenog za finsku vojsku 2006-2014. godine, od Holandije, SAD i Danske.

Nadogradnja će nadograditi finski 41 raketni bacač na verziju M270A2 – kaže se u saopštenju.

Tokom remonta i modernizacije biće poboljšana šasija, deo naoružanja i kontrola vatre.

M270A2 će dobiti digitalni KSAUO, sličan onima instaliranim na HIMARS na točkovima, što će im omogućiti da integrišu moderne vođene rakete M30/31A1 GMLRS kalibra 227 mm, kao i njihove modifikacije GLSDB i ER-GMLRS sa povećanim dometom do 150 km i 160 km, respektivno.

Takođe od M270A2, Finci će moći da koriste najnovije JFS-M stelt krstareće rakete, koje mogu da lete na maloj visini (25 – 35 m) i imaju efikasnu reflektujuću površinu od oko 0,005 kvadratnih metara, što ih čini veoma opasnim i teškim za presretanje municijom.

Sa nadogradnjom produžavamo životni ciklus teškog raketnog sistema, sve do 2050-ih – dodalo je odeljenje.

Pojašnjeno je da je zahtev za nabavku svega potrebnog, već u obradi u Kongresu SAD, koji je u avgustu 2023.

Finskoj dodelio licencu za prodaju. Radove će izvoditi američka kompanija Lockheed Martin. Ukupna cena radova bez PDV-a je oko 450 miliona evra.

Osim toga, Finci su odlučili da od Patria Aviation Oi i Insta Group Oi naruče usluge podrške vojnoj avijaciji, pomorskoj odbrani, izviđanju, nadzoru i sistemima kontrole.

Isporuke će se vršiti u naredne 4 godine.

Što se tiče Patria Aviation Oi, neoporezovana dodata vrednost akvizicija iznosi oko 78,2 miliona evra.

Vladin Odbor za finansije podržao je akviziciju, na sednici 21. decembra 2023.

Efekat zapošljavanja u zemlji u 2024. godini iznosiće oko 500 čoveko-godina, a za ceo period 2024-2027. efekat zapošljavanja će biti ukupno oko 750 osoba-godina.

U slučaju Insta Group Oi, neoporezovana dodata vrednost akvizicija iznosi približno 29,4 miliona evra. Efekat nabavke u Finskoj biće oko 50 čovek-godina – rezimirano je u saopštenju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE