U odnosu na svoje kolege, Miloš Ković je u potpunosti diskriminisan.

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu u toku je progon prof. dr Miloša Kovića, koji za cilj ima njegovo proterivanje sa radnog mesta profesora opšte istorije novog veka na Odeljenju za istoriju.

Nekoliko njegovih kolega sa Odeljenja, koji su protiv njega prethodno podneli osam krivičnih i parničnih sudskih tužbi, pokušavaju da spreče njegov izbor u zvanje redovnog profesora, koji bi mu dao nepovrediv status stalno zaposlenog, i za koji on ima sve naučne i pedagoške uslove.

Time su se, na osnovu člana 40. Zakona o opštem upravnom postupku i člana 30. Kodeksa profesionalne etike na Univerzitetu u Beogradu, našli u sukobu interesa.

Umesto da se zbog toga izuzmu iz procedure, oni pokušavaju da mu nametnu neprijateljsku komisiju za izbor u zvanje, koja bi ga naterala da bude prvo reizabran u privremeno zvanje vanrednog profesora, potom i konačno proteran sa fakulteta.

Podsećamo da je na različite načine sa Odeljenja za istoriju u poslednje tri godine, odstranjeno još troje profesora istorije.

Osim sukoba interesa, ovo je primer diskriminacije prema Milošu Koviću.

Član 34. Kodeksa profesionalne etike na Univerzitetu u Beogradu utvrđuje da svi članovi akademske zajednice imaju pravo na jednake uslove za napredovanje.

U odnosu na svoje kolege, Miloš Ković je u potpunosti diskriminisan.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Obavešteni smo i da dekan Filozofskog fakulteta, prof. dr Danijel Sinani, umesto da na osnovu zakona zaštiti zakonitost rada Fakulteta, prof. dr Milošu Koviću neformalno predlaže da prihvati neprincipijelne i neakademske zahteve njegovih kolega sa Odeljenja za istoriju, u prvom redu prof. dr Nikole Samardžića, koji vodi ovaj progon.

Zahtevamo od prof. dr Danijela Sinanija, dekana Filozofskog fakulteta, da zaštiti prava prof. dr Miloša Kovića i da na osnovu člana 128. Statuta Filozofskog fakulteta predloži nepristrasnu i kompetentnu komisiju, koja će ispitati naučna i pedagoška postignuća Miloša Kovića i na osnovu njih predložiti njegov izbor u odgovarajuće zvanje.

Pokretači:

Prof. dr Časlav D. Koprivica

Prof. Emir Kusturica, reditelj

Prof. dr Slobodan Antonić

Prof. dr Slobodan Vladušić

Prof. dr Srđan Šljukić

Prof. dr Darko Đogo, protojerej-stavrofor

Potpisnici:

Danilo Basta, akademik SANU

Matija Bećković, akademik SANU

Časlav Ocić, akademik SANU

Prof. dr Dragan Vojvodić, dopisni član SANU

Prof. dr Miodrag Marković, dopisni član SANU

Prof. dr Vladimir Maljavin, NIU Visoka škola ekonomije, Moskva (Rusija)

dr Zoran Avramović

dr Dragan Aleksić

dr Jana Aleksić, naučni saradnik

Doc. dr Dejan Antić

Prof. dr Zoran Arsović

Prof. dr Siniša Atlagić

Milana Babić, književnik

dr Dragan Bakić, viši naučni saradnik

Doc. dr Vladan Bartula

Prof. dr Jovan Bazić

Prof. dr Branko Bešlin

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prof. dr Milenko Bodin

dr Dušica Bojić, direktorka IMS

Prof. dr Vladimir Božović

Prof. dr Đorđe Bubalo

dr Boris Bulatović

dr Marija Vasiljević, naučni saradnik

Prof. dr Dragiša Vasić

Prof. dr Nataša Vilić

Prof. dr Vladan Virijević

dr Jasmina Vujić

Prof. dr Tatjana Vulić

dr Andrej Vujnović

Aleksandar Vujović, urednik Novog standarda

Doc. dr Žarko Vujošević

dr Nebojša Vuković, naučni saradnik

Prof. dr Miodrag M. Vukčević

Doc. dr Vuk Vučetić

Marinko Vučinić, publicista

Aleksandar Gajšek, novinar i izdavač

Prof. dr Slavica Garonja Radovanac

Prof. dr Vasilije Gvozdenović

Prof. dr Milanko Govedarica

Ranko Gojković, publicista

Doc. dr Vedran Golijanin

dr Predrag Golubović

Dragan Davidović, istoričar

dr Nemanja Dević, naučni saradnik

Prof. dr Sunčica Denić Mihailović

Prof. dr Irina Deretić

Prof. dr Ljubiša Despotović

Feđa Dimović, Beogradski sindikat

Prof. dr Rajna Dragićević

dr Dragana Drakulić-Prijma, viši naučni savetnik

Prof. dr Jovan Dušanić

Prof. dr Aleksandar Đikić

Ranko Đinović, književnik

Prof. dr Nemanja Đukić

Prof. dr Đorđe Đurić

Prof. dr um. Katarina Erić

dr Bogdan Živković

dr Valentina Živković, naučni savetnik

Nikola Živković, publicista

Branko Žujović, publicista

dr Mladenka Ivanković, naučni saradnik

Igor Ivanović, publicista

Dr Miloš Ivanović, viši naučni saradnik

Doc. dr Slađana Ilić

dr Tamara Ilić, naučni saradnik

Prof. dr Valerija Janićijević

Prof. dr Snežana Janićijević

Doc. dr Aleksandar Janković

dr Slobodan Janković, viši naučni saradnik

Prof. dr Milica Janković

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dr Zoran Janjetović, naučni savetnik

Doc. dr Jovan Janjić

Prof. dr Zoran Jevtović

Prof. dr Aleksandar Jovanović

dr Bojan Jovanović

Doc. dr Miloš Jovanović

Prof. dr Rastko Jović

prof. dr Ivan Jordović

Prof. dr Ratko Kafivić

Vesna Kapor, književnik

dr Dejan Karadaglić

Prof. dr Nenad Kecmanović

Prof. dr Zoran Kinđić

dr Snežana Kirin, naučni savetnik

Prof. dr Mikonja Knežević

Prof. dr Mitar Kovač

Prof. dr Vojo Kovačević

Prof. dr Miloš Kovačević

Prof. dr Vanja Ković

Prof. dr Leon Kojen

dr Aleksandra Kolaković, viši naučni saradnik

dr Vladimir Kolarić

Zoran Kolundžija, izdavač

dr Predrag Komatina, viši naučni saradnik

Prof. dr Vladimir Koprivica

Prof. dr Biserka Košarac

Prof. dr Milija Kraišnik

dr Ognjen Krešić, naučni saradnik

Dr Aleksandar Krstić, viši naučni saradnik

Doc dr Dušan Krcunović

Prof. Dr Mišo Kulić

Doc. dr Ognjen Kurteš

Doc. dr Maja Laković

Prof. dr Dejan Lalović

Prof. dr Milan Lekić

Prof. dr Aleksandar Lipkovski

Prof. dr Radomir V. Lukić

Prof. dr Smilja Marjanović Dušanić

Prof. dr Goran Marković

Dejan Mastilović, izdavač

Prof. dr Draga Mastilović

Prof. dr Goran Mašanović

Dr sci.med. Danilo Medin

Prof. dr Aleksandar Milanović

dr Ratomir Milikić, viši naučni saradnik

Doc. dr Danijela Milinković

dr Boris Milosavljević, viši naučni saradnik

dr Vladimir Milisavljević, naučni savetnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

dr Nikola Milovančev, publicista

Prof. dr Aca Milojević

dr Bojan Miljković, viši naučni saradnik

Prof. dr Mirjana Mirić

dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik

Miroslav Cera Mihailović, književnik

dr Vladimir Mihajlović, naučni saradnik

Prof. dr Radivoje Mladenović

dr Milica Mustur, naučni saradnik

Prof. dr Mihailo Mučibabić

dr Branko Nadoveza, naučni savetnik

Branimir Nešić, izdavač

dr Dragana Nikolić, naučni saradnik

dr Maja Nikolić, naučni saradnik

Aleksandra Ninković Tašić, pisac

dr Aleksandra Novakov

Dr Siniša Novković, advokat

Prof. dr Zorana Opačić

Prof. dr Slobodan Orlović, prodekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, član Državnog veća tužilaca

Dr Staniša Ostojić

Aleksandar Pavić, politikolog i publicista

dr Bojana Pavlović, naučni saradnik

dr Vojislav Pavlović, naučni savetnik

doc. dr Miroslav Pavlović

Doc. dr Vinko Pandurević

Doc. dr Marija Panić

Prof. dr Natalija Panić Cerovski

Prof. dr Jasmina Pekić

Prof. dr Radmilo Pekić

Prof. dr Zdravko Peno

Prof. dr Slaviša Perić

Prof. dr Drago Perović

Doc. dr Milorad Perović

dr Igor Perišić, viši naučni saradnik

Doc. dr Srđan Perišić

Prof. dr Mitar Perušić

Prof. dr Žarko Petković

dr Vladimir Petrović, naučni savetnik

Prof. dr Dalibor Petrović

Prof. dr Dragoljub Petrović

Prof. dr Milan Petrović

Prof. dr Petar Pijanović

Doc. dr Miljan Popić

Prof. dr Nebojša Porčić

dr Srđan Pirivatrić, viši naučni saradnik

Prof. dr Jovan Popov

dr Danica Popović, naučni savetnik

Doc. dr Miloš Prica

Prof. dr Dušan Proroković

Prof. dr Ifigenija Radulović

dr Marko Radulović, naučni savetnik

Doc. dr Milica Radulović

Selimir Radulović, pisac

Gojko Raičević, novinar

dr Jagoš Raičević

dr Aleksandar Raković, naučni savetnik

Živojin Rakočević, pisac

Doc. dr sci. med. Dejan Rašić

Prof. dr Mitra Reljić

Prof. dr Slobodan Reljić

Prof. dr Branislav Ristivojević, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, poslanik u Skupštini AP Vojvodine

Milan Ružić, pisac

Prof. dr Mirko Sajilović

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prof. dr Gligor Samardžić

Prof. dr Slobodan Samardžić

Prof. dr Aleksandar Sedmak

Prof. dr Vlade Simović

Prof. dr Platon Sovilj

dr Anemari Soresku-Marinković, viši naučni saradnik

dr Stanislav Sretenović, naučni savetnik

Prof. dr Dragan Stanić, predsecnik Matice srpske

Prof. dr Milomir Stepić

Prof. dr Rada Stijović

dr Bogdan Stojanović, naučni saradnik

Prof. dr Jelica Stojanović

Slobodan Stojičević, publicista

dr Biljana Stojić, viši naučni saradnik

dr Aleksandar Subotić

dr Uroš Tatić, naučni saradnik

Dr Ivica Todorović, naučni savetnik

dr Milica Tomašević

Gordana Tomić, slikar

Prof. dr Vladislav Topalović, protojerej-stavrofor

Prof. dr Srđa Trifković

dr Dragan Hamović, naučni savetnik

Zoran Hamović, izdavač

dr Miloš Cvetković, naučni saradnik

Prof. dr Đorđe Čantrak

Prof. dr Zoran Čvorović

Doc. dr Duško Čelić

Prof. dr Aleksandar Ćorac

Doc. dr Goran Ćeranić

Prof. dr Dimitrije Ćeranić

Prof. dr Predrag Ćeranić

dr Vladimir Umeljić

dr Dušan Fundić, naučni saradnik

dr Svetlana Šeatović, naučni savetnik

Prof. dr Bogoljub Šijaković

dr Jovana Šijaković, naučni saradnik

Prof. dr Stojan Šljuka

Prof. dr Marica Šljukić

Doc. dr Anđela Šoškić

Prof. dr Irena Špadijer

Radomir Štula, sudija

Prof. dr Uroš Šuvaković

dr Nebojša Šuletić, naučni saradnik

Fakti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ulazak u geta, Orahovac, Veliku Hoču, Gračanicu, za mlade je ogromno iskustvo. Nisu isti kada se vrate sa Kosova, a kosovska tema se ukazuje kao pitanje smisla istorije i smisla opstanka srpskog naroda u ovom trenutku.

Shvataju da su se susreli sa pitanjem golog opstanka države, jer, ako nam otmu Kosovo i Metohiju, pitanje je šta će bti sa ostatkom.

Ovo za Sputnjik kaže istoričar Miloš Ković, predavač Prizrenske letnje duhovne škole, treće po redu, koja će biti održana i ove godine, iako zbog koronavirusa studenti ne mogu da posete Kosovo i Metohiju.

Mladi iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore sa duhovnicima koji tamo žive razgovaraće preko interneta.

Za učešće na predavanjima čija je glavna tema kosovski zavet prijavilo se 85 studenata, ali će, zbog velikog interesovanja, ovogodišnju onlajn školu moći da prate svi koji su zainteresovani.

Predavači treće Prizrenske duhovne škole, koja je organizovana u okrilju Eparhije raško – prizrenske su i otac Andrej Dečanac, Srđan Ratković, otac Sava Janjić, otac Ilarion Draganački, Feđa i Blaža, članovi benda „Beogradski sindikat“, novinar i publicista Živojin Rakočević, profesorka iz Orahovca Olivera Radić i Arno Gujon.

Ković smatra da su škola i njena tema izuzetno važni u aktuelnom trenutku. Današnji mladi mnogo su otvoreniji od prethodnih generacija, ali su i manje pod uticajem povoljnih ideologija, to je važno, kaže.

„Oni više nemaju onu vrstu iluzija koju smo mi imali. Zbog toga su otvoreniji za ono što nudi i što čuva Srpska pravoslavna crkva, za ono što čuva ta vrsta naše tradicije, a mislim upravo na kosovski zavet. Rekao bih čak da mlađi ljudi bolje razumeju šta je danas potrebno našoj kulturi od generacije svojih očeva, pa i dedova“.

Ković dodaje da se mladi ne informišu preko klasičnih medija, da vrlo malo gledaju televiziju, uglavnom na internetu biraju ono što ih interesuje, a pažnja im je rasuta. Veruje da će ova moderna forma, predavanja putem internet platforme, privući pažnju mladih, a posebno tema.

„Obnova pobožnosti uočava se kao svetski trend, ne samo na Balkanu, već u Sjedinjenim Američkim Državama, na celoj južnoj hemisferi, bez obzira da li govorimo o hrišćanskom ili muslimanskom svetu. Jedini izuzetak od tog trenda je zapadan Evropa. Ta obnova pobožnosti  kao alternative dominantnom materijalističkom diskursu, čak bih rekao nihilističkom, to je upravo uočljivo među mladim ljudima. Za njih je to neka vrsta alternativne kulture“, kaže Miloš Ković.

On ne propušta priliku da sa svojim studentima ode na Kosovo i Metohiju. Među njima nisu samo verujući mladi ljudi. Mnogi odlaze na Kosovo da bi naučili nešto o tradiciji, o predanju, ali i da bi razumeli ono što se danas dešava u političkom smislu.

„Za njih je ogromno iskustvo ulazak u srpska geta, Orahovac, Veliku Hoču, Šilovo, Goreždevac, Gračanicu koja je takođe veliki geto. Oni više nisu isti kada se vrate sa Kosova i Metohije. Da bi ste to osetili, ne morate da budete pobožni u konvencionalnom značenju te reči. Tu se kosovska tema ukazuje kao pitanje smisla srpske istorije i smisla opstanka srpskog naroda u ovom trenutku“, kaže Ković i dodaje da odlaskom studenti shvataju da su se susreli sa pitanjem golog opstanka države, jer je, ako nam otmu Kosovo i Metohiju, pitanje šta će bti sa njenim ostatkom Srbije.

Letnju prizrensku duhovnu školu je pokrenuo veroučitelj iz Beograda, Darko Nikolić, koji smatra da svako za života treba makar jednom da ode na Kosovo, jer je tamo, kako kaže, ključ za svakoga ko traga, ne samo za nacionalnim identitetom, već i za sopstvenim. Upravo zbog toga je glavna tema škole kosovski zavet, višeslojna misao koja deluje komplikovano, ali stvar je u tome da može da joj se pristupi iz različitih uglova, kaže Nikolić za Sputnjik.

„Taj zavet u svakom vremenu treba da se nanovo tumači i produbljuje, da se pronalazi njegov smisao. On nije ništa drugo, već nastavak Novog zaveta, i izvan evanđeljskog konteksta ne može da se posmatra. To je važno, jer su u današnje vreme mladi ljudi prilično beznadežni. Sve što im se nudi kao kulturni model, obrasci življenja, takvo je da svojom snagom ostavljaja nezasitost ili gorak ukus. Oni koji se susretnu sa istinskim hrišćanskim predanjem, osete sitost, radost duše. Osete da je on po meri ljudskog dostojanstva“, kaže Nikolić.

On dodaje da se za ovogodišnju školu prijavila i većina učesnika iz prethodnih godina, što je još jedna dokaz da je na pravom putu.

„Za ove tri godine postali smo jedna velika porodica. Letnja duhovna škola je u njihovim životima mesto od posebnog značaja. Mnogi su izmenili svoj život, toliko je snažno na njih uticalo to što su doživeli i čuli za nedelju dana provedenih na Kosovu i Metohiji“.

Senka Miloš (Sputnik)

Ovo je godina izbora. O budućnosti Srbije odlučivaće se ne samo ovde, nego i na izborima u SAD i Crnoj Gori. Da li će građani Srbije moći da utiču na odsudna pitanja, koja će se tada rešavati?

Da li će srpske vlasti, prihvatanjem secesije Kosova i Metohije, prikrivenim iza „razgraničenja“ i sličnih „rešenja“, zaista započeti proces rasparčavanja Srbije i stvaranja Velike Albanije?

Hoće li srpski narod u Crnoj Gori prestati da postoji, da li će se ova zemlja konačno odreći svog srpskog identiteta i da li će biti pretvorena u oruđe okrenuto protiv Srbije, slično Hrvatskoj ili Albaniji? Da li će SAD nastaviti sa uništavanjem srpskog naroda, započetim u Krajini i na Kosovu i Metohiji?

PRECIZIRANjE PITANjA

U anglosaksonskim zemljama upravljačke elite smenjuju se retko i veoma sporo. Izborne kampanje su predstave za narod, dok se stvarna moć nalazi u rukama interesnih grupa, sačinjenih od poslovnih, vojnih, policijskih, medijskih elita.

Pa ipak, tamošnji sukobi su stvarni. Potvrđuje se ono o čemu sam pisao u ovoj rubrici u oktobru prošle godine, u tekstu Kulturni rat u SAD. Pomenuo sam, tada, mogućnost da bi izbori 2020. mogli da budu praćeni nasiljem i upozorio na zaoštrenu retoriku u društvu bremenitom tradicijom građanskih ratova.

Anglosaksonci, i Amerikanci i Englezi, otvaraju mračne podrume svoje prošlosti. Istorija SAD počela je genocidom nad crvenima, koji i danas traje (ako mi ne verujete, posetite rezervate), nezamislivim, masovnim zločinima nad crnima (ropstvo je ukinuto, ali rasistički sukobi, kako vidimo, i danas traju) i građanskim ratom između belih (unutrašnji obračuni u Američkoj revoluciji uglavnom su zaboravljeni, ali su podsećanja na rat Sever-Jug začuđujuće česta).

Pravedan gnev i protesti pretvorili su se, međutim, u izborno sredstvo Džozefa Bajdena, demokrata, pa i „duboke države“. U pravu su oni koji kažu da su se „obojene revolucije“ vratile kući.

Volim kulturu SAD i Britanije, ali su unutrašnji razdori u ovim zemljama, s obzirom na njihovu balkansku politiku u poslednje tri decenije, za moju zemlju veoma dobra vest. Britanski i američki istoričari odavno su predvideli uspostavljanje multipolarnog sveta.

Štaviše, Donald Tramp je odgurivanjem crnogorskog premijera Duška Markovića pred kamerama, kao nedovoljno dresiranog kućnog ljubimca, i ponižavajućim svrgavanjem neposlušnog „kosovskog premijera“ Aljbina Kurtija, pokazao da neće nužno nastaviti sa greškama svojih prethodnika.

Vreme je da preciziramo naša pitanja. Hoće li SAD podržati politiku „razgraničenja“ i odricanja od Srba i njihovih svetinja na Kosovu i Metohiji, koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić? Hoće li stati iza politike fizičkog obračuna sa Srbima i uništavanja njihovih svetinja, koju vodi predsednik Crne Gore, Milo Đukanović?

Kako smo videli, ima razloga da se nadamo da SAD to neće učiniti. Ali, na osnovu dosadašnjeg iskustva, moramo da budemo spremni na to da bi odgovori na ova pitanja mogli da budu potvrdni. Ako bude tako, onda idemo ka veoma mračnoj budućnosti, prepunoj sukoba i iskušenja.

VREME RADI ZA NAS

I na kraju, najvažnije: šta možemo da uradimo? Kako da utičemo na srpske vlasti da prestanu da se igraju sa golim opstankom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, sa budućnošću države Srbije, a time i celog srpskog naroda?

Tužno, ali istinito: Avdulah Hoti, novi „premijer Kosova“ pre nekoliko dana u „skupštini“ je održao pravi državnički govor, kakav u Beogradu, od ovih vlasti, nismo čuli – o nepovredivosti Ustava i teritorijalnog integriteta, kao i o nužnosti da u pregovorima sa Srbijom učestvuju najvažniji segmenti društva, uključujući i opozicione stranke. Ostaje potpuno nejasno zašto kod nas samo jedan čovek na sebe prima sav teret ovako sudbinskih pitanja?

Zašto, u sve povoljnijim međunarodnim okolnostima, Beograd toliko žuri sa „rešavanjem“ kosovskog pitanja? Vreme već radi za nas. Politika se, kako neko reče, sastoji u čekanju i korišćenju prilika.

Na ovim izborima vlasti u Srbiji neće biti smenjene. Ipak, svako ko podrži one koji propovedaju „razgraničenje“ i slične igre sa Kosovom i Metohijom moraće da zna da neće glasati za zapošljavanje unuka i snaja, nego za rasparčavanje Srbije, svoje Otadžbine.

Kada budu objavljeni rezultati izbora, odbrana Kosova i Srbije tek će da otpočne. Iz Apela za odbranu Kosova i Metohije, koji je pokazao kakvo je raspoloženje našeg javnog mnjenja, izrastao je Pokret za odbranu Kosova i Metohije.

On je nestranački i ima samo jedan cilj, vidljiv iz njegovog imena. U njemu su najistaknutiji srpski intelektualci: Milo Lompar, Časlav Koprivica, Slobodan Samardžić, Bogoljub Šijaković, Slobodan Antonić, Matija Bećković, Danilo Basta, Jovan Delić i mnogi drugi. U njega sada stupaju naše najuglednije javne ličnosti.

Beograd i Srbija nisu ućutkani i neće biti poniženi. Hoćemo li da budemo dostojni predaka i da li ćemo svojoj deci smeti da pogledamo u oči? Samo to je važno. A to zavisi samo od nas.

Miloš Ković (Politika.rs)