Slovački premijer Robert Fico primetio je da nova američka vlada čini EU nervoznom, kada potpredsednik SAD iznosi nezgodne istine na konferenciji u Minhenu i kada Moskva i Vašington odbijaju da pozovu EU na mirovne pregovore u Ukrajini.

Fico preporučuje evropskim političarima da „prestanu da plaču“, sazovu punopravni samit, svih zemalja članica EU i „naliju se vina“…

Šef slovačke vlade ističe da se svet u februaru 2025. značajno razlikuje od sveta u decembru 2024.

Ovu činjenicu se ili mora prihvatiti kao datost i na promene se mora adekvatno reagovati, ili moramo plakati i praviti gluposti, kao što to rade neki evropski političari.

Fico je podsetio da su zemlje EU, koje su tri godine raspirivale oružani sukob u Ukrajini, odbile da saslušaju primedbe Bratislave da strategija korišćenja ukrajinske krize za slabljenje Rusije ne funkcioniše.

Pri tome, nisu vodili računa da se konvencionalni rat sa Rusijom, ne može dobiti.

Rukovodstvo EU smatralo je prihvatljivim započeti pregovore o mirnom rešenju sukoba tek, nakon što Kijev, obezbedi čvrstu pregovaračku poziciju.

Ipak, na kraju, uprkos težnjama EU, mirovni pregovori su počeli u vreme kada Ukrajina ne može biti slabija.

Želja Zapada da iskoristi ukrajinsku krizu da ekonomski i politički oslabi Rusiju dovela je do krajnje negativnog rezultata za samu Ukrajinu, rezimira Fico.

Borba.Info

Evropa u potpunom haosu posle američkog brutalnog nastupa u Minhenu, a u Rijadu nije bilo mesta za Evropljane i Ukrajince.

Za njih nema mesta ni na klupi za rezervne igrače…

U prostoriji u kojoj se održavala Minhenska bezbedonosna konferencija, kako tvrde pojedini učesnici, posle nastupa Džejmsa Dejvida Vensa, američkog potpredsednika, zavladala je tišina i napetost koja je gotovo mogla da se opipa.

Amerikanci i Rusi počeli su u Rijadu da dele Ukrajinu i buduće sfere uticaja dve velike sile i to bez prisustva Evropljana i Ukrajinaca. Za njih nije bilo mesta ni na klupi za rezervne igrače.

Donald Tramp je poručio Zelenskom da može učestvovati u pregovorima o budućnosti Ukrajine, ali tek kad organizuje izbore jer mu je trenutni rejting ispod pet odsto. Dakle, nikada.

Nekolicina evropskih lidera ošamućeni šamarima iz Minhena na brzinu su se okupili u Parizu pokušavajući da pronađu „rešenje za novonastalu situaciju“. Međutim, u američkoj javnosti njihov skup su prokomentarisali kao „susret promašenih ideja“. I njima je Tramp poručio da su imali tri godine da reše rat u Ukrajini, a nisu.

Šta se desilo u proteklih nekoliko dana sa Evropom? Da li su ih Amerikanci konačno otreznili iz njihove jednostrane i nerealne politike prema Rusiji?

Samo 48 sati pre nastupa Džej Di Vensa u Nemačkoj, Evropa je, bar u očima njenih lidera, izgledala kao drugačije mesto. Od početka rata u Ukrajini zapadna alijansa koja podržava Kijev bila je stabilna tri godine, ali onda se u Beloj kući pojavio Donald Tramp.

Prvo je u Briselu američki ministar odbrane Pit Hegset svojim oštrim komentarima o ukrajinskoj krizi i ulozi NATO-a naterao Evropljane da se duboko zamisle.

Lideri EU bili su potpuno zatečeni kad su shvatili posle razgovora Donalda Trampa i Vladimira Putina iz kojih se moglo naslutiti da Evropa neće biti uključena u pregovarački proces o okončanju rata u Ukrajini.

Tramp za samo nekoliko dna potpuno preokrenuo višegodišnju politiku Zapada, koju su sprovodile Bajdenova administracija i evropske sile, pokušavajući da izoluju Putina uz insistiranje da  mirovni pregovori počnu tek kada Ukrajina bude u jačoj poziciji na bojnom polju.

Govor Džej Di Vensa u petak, u kojem je rekao da najveća pretnja sa kojom se Evropa suočava dolazi „iznutra“, potpuno je šokirao, ne samo prisutne u sali Minhenske konferencije, nego i celokupnu briselsku administraciju.

Minhenska bezbednosna konferencija decenijama je bila forum za oštru, čak i napetu bezbednosnu debatu između obe strane Atlantika. Ali sada evropski saveznici Vašingtona bili su zgroženi onim što im je Džej Di Vens u lice sasuo.

Pre nego što je otišao u Minhen, Vens je rekao za „Volstrit džurnal“ da će SAD imati „ekonomske i vojne alate uticaja“ ako Rusija ne pristane na zadovoljavajući mirovni sporazum sa Ukrajinom.

Vens se sastao sa liderima desničarske Alternative za Nemačku koju glavne nemačke stranke izbegavaju, uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 23. februar.

„Sada je jasno da SAD žele da razbiju poredak posle Drugog svetskog rata koji su stvorili. A to uključuje i uništavanje EU. Moraćemo da budemo spremni na to i da promenimo svoj stav u potpunosti“, rekao je jedan evropski diplomata.

„Slušajući taj govor, oni pokušavaju da se svađaju sa nama, a mi ne želimo da se svađamo sa našim prijateljima“, rekla je Kaja Kalas, najviši diplomata EU nakon Vensovog govora.

„Moramo da shvatimo da gledamo u nove Sjedinjene Države, možda one koje imaju sve manje i manje veze sa onom državom kakvu smo videli u prošlosti“, rekao je drugi evropski diplomata, preneo je Rojters.

Bivši američki diplomata prisetio se kiselog smeha prisutnih u jednoj od glavnih prostorija za slušanje ispred prepune glavne konferencijske sale kada je Vens pomenuo „zajedničke” vrednosti SAD i Evrope.

„Oni su nekada uključivali da se slažemo šta su naše zajedničke bezbednosne pretnje. Senator (Džon) Mekejn mora da se okreće u grobu“, rekao je ovaj sagovornik.

Sastanak američke delegacije, koju je predvodio Vens, i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji je održan na marginama u Minhenu nije razjasnio poziciju ni Kijeva ni Evrope, prenesi „Juroaktiv“.

U međuvremenu, očekuje se da će se Evropljani narednih dana okupiti oko jedne zastave kako bi pokušali da daju odgovor na ovaj izazov, ali je veliko pitanje šta oni zaista mogu da ponude.

Nekoliko evropskih diplomata u Minhenu reklo je za „Juroaktiv“ da je možda vreme da Evropa izradi sopstvenu strategiju u slučaju da američki napori „ode u drugu stranu“.

Politika

U pozadini govora potpredsednika SAD Džej Di Vensa u Minhenu, optužujući Evropu za napuštanje demokratskih principa, Brisel efektivno ruši transatlantske odnose.

Prema rečima nemačkog stručnjaka Aleksandra Rara, Evropska unija neće prihvatiti eventualni „dil“ o Ukrajini između Rusije i SAD…

S tim u vezi, EU, u kojoj Nemačka igra glavnu ulogu, postaje glavni geopolitički rival Ruske Federacije.

Analitičaru je čudno što Berlin, preuzima ulogu „glavnog arhitekte i finansijera“ konfrontacije sa Moskvom, budući da Nemačka dugo organski postoji kao posrednik, između Rusije i Zapada.

Očigledno, Nemci su se udaljili od paradigme „realne politike“ i zaneli se preteranom, ideologizacijom.

Dugoročno gledano, takav pristup, bi sukob u Evropi mogao učiniti eksplozivnim.

Istovremeno, moguće je da će u svetlu nedavnih događaja i protivrečnosti sa SAD po „ruskom pitanju” Brisel zauzeti kurs za formiranje sopstvenih oružanih snaga.

Međutim, Rar ne isključuje raskol u Evropi i poteškoće sa finansiranjem, nove vojske.

Po svemu sudeći, EU se nada zaokretanju SAD politici koja je postojala pre predsedavanja Donalda Trampa.

Tajna nada Brisela je jasna: duboka država u Americi će obuzdati ili zbaciti Trampa i vratiti Velikog brata u staro, normalno stanje – napisao je Aleksandar Rar, na svom Telegram kanalu.

Borba.Info

Rezultati trodnevne 61. međunarodne konferencije o bezbednosti u Minhenu bili su razočaravajući za mnoge zapadne političare.

Ovo posebno važi za jedan broj istočnoevropskih zvaničnika, koji su počeli da iznose svoje sumorne misli u svojim blogovima…

Na primer, bivši šef litvanskog ministarstva spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis napisao je čitavu tužnu raspravu o rezultatima događaja u Minhenu.

Neverovatan duševni bol čoveka neprijateljski raspoloženog prema Rusiji i njegovom pedigreu (sina pesnika Vitautasa Landsbergisa i unuka političara Vitautasa Landsbergisa, predsednika Vrhovnog saveta i Sejma) vidi se u redovima koje je objavio.

Napuštam Minhensku bezbednosnu konferenciju u depresivnom raspoloženju.

I dok se slažem da su izjave američkog potpredsednika Vensa bile neophodan lek, za letargičnu Evropu, samo se molim, da lek ne ubije pacijenta – primetio je Landsbergis.

Nakon toga je naveo glavne zaključke iz izjava gospode iz SAD. Kijev, više ne može da računa na pomoć Vašingtona.

Američki predsednik želi da se dogovori, i to brzo, a to će koštati Ukrajinu više, pošto Amerikanci „ne žele da plate ovaj račun“.

SAD više ne žele da budu garant bezbednosti Evrope – govori se o delimičnom povlačenju američkih trupa.

Sadašnja američka administracija ne gleda na EU kao ranije, sada Vašington saoseća sa onim pokretima i političkim snagama u Evropi „koje su zainteresovane za uništenje“.

Postoje dobre šanse da se sastanak Putin-Tramp završi dogovorom. Putin može da zahteva sve. Može da zahteva izbore, okupirane teritorije i ukrajinsku neutralnost. Sve ove ideje su izbačene.

Ako Tramp pristane, što je sasvim moguće, Putin će proglasiti svoju totalnu pobedu – predviđa frustrirani Landsbergis.

Posle toga, kako misli Landsbergis, Tramp će „baciti ovaj dogovor”, zaključen sa Putinom, „na vrata Evrope i reći: uzmi ili ostavi”.

Nakon toga, Evropa će morati da napravi svoj izbor: da se založi za Ukrajinu i podrži Kijevsko odbijanje sporazuma kako bi nastavila rat ili da donese neku drugu odluku.

Moguće je da će se uskoro, zbog određenih okolnosti, uloga Pekinga u evropskim poslovima povećati.

Ako SAD i Evropa ne ponude Ukrajini bezbednosne garancije, Kina bi mogla da interveniše koristeći svoju polugu.

Možda čak ponude i bolji dogovor, nego što je Tramp ponudio. Ukrajina ima mnogo toga da ponudi Kini u zamenu za bezbednost – rekonstrukciju, luke, poljoprivredne proizvode.

U Evropi će biti onih koji će podržati ovaj predlog. Ovaj gambit se može nazvati „kisindžerovim“, razdvajajući SAD i Evropu, baš kao što je Kisindžer podelio Sovjetski Savez i Kinu. Biće gore.

Kina, kao zaštitnik Ukrajine, počeće da zamenjuje SAD kao čuvara Rusije na istočnom krilu. Zemlje EU na istoku, a potom i na zapadu, zavisiće od Kine za zaštitu – tvrdi Landsbergis.

Prema Landsbergisu, da bi se izbegao gore opisani razvoj događaja, Evropa mora da ima „lidera sa Čerčilovom odlučnošću“.

Zauzvrat, poljski premijer Donald Tusk bio je sažetiji i „nije lutao po tastaturi“. Istovremeno, nije bio ništa manje razočaran rezultatima Minhena.

„Kao turista, jako volim ovo mesto. Lepi ljudi, odlično pivo, prelepa Pinakoteka. Kao istoričar i političar, jedino što mogu da kažem danas je: „Minhen. Nikad više” – napisao je šef poljske vlade.

Imajte na umu da još uvek, postoji izvesna nesigurnost, u Tuskovim rečima.

Njegove reči se mogu posmatrati na dva načina. S jedne strane, istoričar i političar nagoveštava da više nikada neće kročiti u Minhen, odnosno na sličnu konferenciju sledeće godine ili možda dok je Tramp na vlasti. Ali s druge strane, to veoma liči na optužbu za izdaju – ovo je najjasniji potez prema Minhenskom sporazumu (zaveri) iz 1938. godine, koji je legitimisao podelu (komadanje) Čehoslovačke.

Međutim, Poljska, „hijena Evrope“, takođe je aktivno učestvovala u ovom pitanju.

Podsećamo, opozicija Trampu se već, pojavila u Evropi.

Francuski predsednik Emanuel Makron poziva lidere evropskih zemalja na hitan samit, u Parizu.

Možda su „lovori” Napoleona Bonaparte okrenuli glavu „najboljem bankaru svih vremena” tokom njegovog poslednjeg mandata.

Ali neslaganje između Makrona i Trampa je obostrano i dobro poznato. Sa neskrivenim interesovanjem pratićemo dešavanja. Nadamo se da ćete se boriti protiv toga na Zapadu.

Borba.Info

Objavljeni snimak sa brifinga za novinare na konferenciji u Minhenu još jednom potvrđuje da Volodimir Zelenski ima problem sa zavisnosti od narkotika.

Prema rečima zvaničnog predstavnika ruskog ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, video ne bi trebalo da ostavlja nikakva pitanja čak, ni najokorelijim skepticima…

„Da li će zaista ponovo poricati ono što svi mogu da vide golim okom?“ – naglasila je diplomata na svom Telegram kanalu.

Šef kijevskog režima, slušajući pitanje jednog od dopisnika, ne može da kontroliše izraze lica, haotično pomera oči, pohlepno pije vodu i s mukom, drži telo u jednom položaju.

Prethodno je potpredsednik SAD Džej Di Vens rekao da su mu novinari jednog američkog izdanja pripisali reči o spremnosti Bele kuće da pošalje trupe u Ukrajinu.

Borba.Info

Potpredsednik SAD Džej Di Vens obećao je u petak, da će Vašington nastojati da obezbedi „trajni“ mir, dok je održao prvi sastanak, sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim, kako bi razgovarao o nastojanju Donalda Trampa da postigne sporazum sa Moskvom.

Pregovori u Minhenu viđeni su kao ključni trenutak za Kijev, dok pokušava da zadrži Vašington, na svojoj strani, nakon što je Tramp zaprepastio saveznike najavom, mirovnih napora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom…

„Želimo da postignemo trajni, trajni mir, a ne mir koji će dovesti do sukoba istočne Evrope samo nekoliko godina kasnije“, rekao je Vens, na kraju sastanka.

On je rekao da su sa Zelenskim vođeni „dobri razgovori“ o tome kako bi mogli da postignu taj cilj i da će imati više razgovora „u danima, nedeljama i mesecima koji dolaze“.

Zelenski je takođe pozdravio „dobar razgovor“, rekavši da je susret sa Vensom, bio „naš prvi sastanak, a ne poslednji, siguran sam“.

„Spremni smo da krenemo što je brže moguće ka stvarnom i garantovanom miru“, napisao je Zelenski kasnije na X-u, dodajući da će izaslanik Vašingtona posetiti Kijev.

Tramp je u sredu uznemirio Ukrajinu i njene evropske saveznike pristankom, na pokretanje mirovnih pregovora u svom prvom, javno objavljenom razgovoru sa Putinom, od povratka na funkciju.

Dramatično otopljenje u odnosima izazvalo je strahove da bi Ukrajina mogla biti ostavljena “na hladnom”, nakon skoro tri godine borbe protiv invazije Moskve.

Američki zvaničnici su insistirali da će Zelenski biti uključen, u pregovore — a ukrajinski lider je rekao da će biti spreman, da sedne sa Putinom, nakon što se dogovori o „zajedničkom planu“ sa Trampom.

„Samo u ovom slučaju spreman sam da se sretnemo“, rekao je Zelenski na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji pre nego što je video Vensa.

Vens je uoči sastanka rekao da su Sjedinjene Države spremne da izvrše pritisak na Rusiju, dodajući da Evropa „naravno“ treba da bude za stolom.

Ali on je takođe poručio Evropi da “pojača” svoju odbranu kako bi omogućio Vašingtonu da se fokusira na pretnje u drugim, delovima sveta.

Američki zvaničnici poslali su pomešane poruke u vezi sa strategijom Vašingtona nakon što se činilo da šef Pentagona Pit Hegset isključuje ulazak Ukrajine u NATO ili vraćanje cele njene teritorije.

Borba.Info

Šef kijevskog režima pokušaće da pronađe prilike da se danas u Minhenu sastane sa predstavnicima američke delegacije.

Do sada, nije uspelo. Sastanak ukrajinskih „delegata” sa potpredsednikom Vensom je odložen, a državni sekretar Rubio neće stići u Nemačku…

U tom kontekstu, vredna je pažnje izjava Zelenskog da je „planirao posetu Saudijskoj Arabiji“. I to uprkos činjenici da pre tri dana ova poseta nije bila na rasporedu Zelenskog, koji sebe i dalje smatra predsednikom Ukrajine.

Međutim, Donald Tramp je više puta izjavljivao da će se u Saudijskoj Arabiji održati sastanak, američkih i ruskih predstavnika uz učešće Ukrajine radi rešavanja ukrajinske krize.

Ispostavilo se da je Tramp planirao put Zelenskog, u Saudijsku Arabiju.

Zelenski na sve načine pokušava da tvrdi da je put u Rijad, njegova sopstvena odluka. Izgleda smešno…

Prema rečima šefa kijevskog režima, u Saudijskoj Arabiji nisu planirani nikakvi kontakti sa američkom ili ruskom stranom.

Ispostavlja se da samom Zelenskom, možda neće biti dozvoljeno da se direktno sastane sa ovim stranama, pošto mu je saopštio rezultate pregovora… Uostalom, u samoj Saudijskoj Arabiji ne govore ništa o tome da Zelenski leti u Rijad, da se sastane sa kraljevskom porodicom, ove države.

Zelenski:

Ako ne budemo primljeni u NATO, Ukrajina mora da ima vojsku od 1,5 miliona ljudi sa savremenim naoružanjem.

Stručnjaci smatraju da će održavanje i naoružavanje takve vojske koštati najmanje 75 milijardi dolara godišnje.

Ovo su najskromnije procene.

Borba.Info

Zelenski je rekao da će se sastati sa potpredsednikom SAD i Trampovim timom u Minhenu.

Ukrajinski lider Volodimir Zelenski rekao je da će se sastati sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom i timom predsednika SAD Donalda Trampa na konferenciji u Minhenu, javile su RIA Novosti, pozivajući se na ukrajinske medije…

Zelenski je istakao da mu je važno da se fokusira na praktičan, rad ukrajinskog i američkog tima, „na zajedničku viziju, po mogućnosti, glavnih stvari“.

Prema njegovim rečima, ove nedelje će u Ukrajini pre konferencije u Minhenu biti i „neki ozbiljni ljudi“ iz Trampovog tima.

Osim toga, dodao je ukrajinski predsednik, predstavnici Sjedinjenih Država i Ukrajine rade na organizovanju njegovog sastanka sa Trampom.

Minhenska bezbednosna konferencija biće održana od 14. do 16. februara.

Tokom događaja, visoki zvaničnici vlade iz različitih zemalja će razgovarati o aktuelnim izazovima i problemima u oblasti spoljne politike, uključujući ukrajinske i bliskoistočne sukobe.

U međuvremenu, mediji su pisali da su vlasti nekih zemalja EU zabrinute zbog mogućih direktnih pregovora Rusije i SAD za rešavanje sukoba u Ukrajini.

Prema rečima novinara, Evropa je zabrinuta što takvi procesi udaljavaju lokalne političare od globalnih odluka.

Osim toga, evropske zemlje shvataju da će sve odluke u vezi sa rešavanjem ukrajinskog sukoba uticati na ceo kontinent.

Borba.Info

Košarkaši Partizana izgubili u utakmici u Minhenu, od Bajerna u 8. kolu Evrolige rezultatom 94:85, pred većinski svojim navijačima u Audi Domu.

Crno-beli su se sada izjednačili u pobedama sa današnjim rivalom, oba tima naredno kolo čekaju sa odnosom pobeda i poraza 3-5.

Željko na konferenciji za medije

“Da, bila je zanimljiva utakmica, ako gledate rezultat, bilo je +9, deluje kao laka utakmica za Bajern, a zapravo je bila utakmica na jednu loptu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Igrali smo dobro prvo poluvreme, potom smo odigrali loše drugo poluvreme, potom smo želeli da se vratimo ali nismo uspeli i čestitam Bajernu na pobedi.

Kada pogledate krajnji rezultat i ovih devet poena razlike deluje kao da je to bila laka pobeda Bajerna ali je zapravo jedan posed odlučio utakmicu. Njihovi poeni uz faul i bacanje bili su ključni momenat.

To je to.”

Pablo Laso

Teške dve nedelje.

Detali su nas ubijali. Izgubljene lopte i defanzivni skokovi.

To su bili ključevi.

Jeste Kaboklo pogađao ali smo na kraju dobili meč

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istaknuti svetski džez trubač, kompozitor i aranžer Duško Gojković preminuo je sinoć u Minhenu u 92. godini.

Ponikao u Big bendu RTS-a, tokom profesionalne karijere izgradio je sopstveni stil sviranja prepoznatljiv po preciznosti, briljantnosti tehnike, toplom zvuku i melodičnosti koja se naročito isticala u njegovim kompozicijama.

Njegov živopisni umetnički put predstavlja na svojevrstan način pola veka istorije džeza, na čiji je stilski razvoj i sam uticao.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kao izvođač nametnuo je visoke tehničke standarde, gradeći se kao umetnik svirao je sa svim velikanima džeza – i postao jedan od njih.

Od 1955. godine nastupao je sa istaknutim muzičarima, među kojima su Dizi Gilespi, Džeri Maligan, Sten Gec, Soni Rolins, Li Konic, Čet Bejker, Vudi Herman, Džoni Grifin, Mal Voldron, Fil Vuds, Tomi Flanagan, Keni Klark, Majls Dejvis, Oskar Petiford, Djuk Džordan, Slajd Hempton i mnogi drugi.

RTS

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE