Ministar finansija Siniša Mali danas je rekao da će država da se zaduži kod inostranih banaka za isplatu nabavke 12 borbenih aviona „Rafal“ iz Francuske, u iznosu od oko 1,9 milijardi evra.

Mali je na sednici Skupštini Srbije na čijem dnevnom redu je potvrđivanje ugovora o tim kreditima rekao da su francuskoj strani isplaćena prva dva avansa za tu nabavku.

Naveo je da će početkom 2028. godine Srbija dobiti prvi „Rafal“, a posle toga svakog meseca po jedan.

„Sa 12 višenamenskih lovaca, unapredićemo avijaciju i vojsku u sklopu nikada većih ulaganja“, kazao je Mali.

Vlada je preko Ministarstva odbrane, 29. avgusta 2024. sklopila kupoprodajni ugovor sa francuskom kompanijom Daso (Dassault Aviation) o nabavci 12 „Rafal“ aviona i sa njima povezanih proizvoda i usluga.

Ukupna nabavna cena opreme koju treba isporučiti i usluga koje će izvršiti prodavac po komercijalnom ugovoru iznosi 2,74 milijarde evra, od kojih je 823,5 miliona evra ili ceo avans već uplaćen.

Kada je reč o novom zaduženju, prvobitni zajmodavci su grupa francuskih banaka i kreditnih institucija.

Među njima je Bred Banque Populare sa učešćem u iznosu od 163,3 miliona evra.

Po 345,87 miliona evra učestvuju Credit Agricole Corporate and Investment Bank i Credit Industriel et Commercial.

Od Credit Lyonnais je predviđen kredit od 163,3 miliona evra, dok će Societe Generale dati kredit od 422,73 miliona evra, a od Natixis kreditu od 480,37 miliona evra.

Rusija ozbiljno razmatra prilagođavanje nivoa cena nafte u takozvanom budžetskom pravilu usred, pada cena robe, rekao je ministar finansija Anton Siluanov.

Odluku i njene posledice analizira stručnjak, za tržište nafte Čarls Kenedi, koji je objavio članak u izdanju OilPrice-a…

Prema još uvek, važećem budžetskom pravilu, osnovna cena nafte u Rusiji je 60 dolara po barelu, iznad koje vlada usmerava višak prihoda u Fond nacionalnog blagostanja, posebnu rezervu za „crne dane“, objašnjava stručnjak.

Međutim, kada cena padne ispod 60 dolara po barelu — kao što se dešavalo sa ruskim vrstama sirove nafte dva meseca — Rusija koristi fond da nadoknadi manjak prihoda od izvoza energije.

Promena takozvane granične cene za budžetsko pravilo značila bi zaokret u fiskalnoj politici Rusije, usred znatno nižih cena nafte u poređenju sa prvim kvartalom, 2025. godine.

Već se vodi diskusija o radikalnoj promeni osnovne cene, smanjenju na 50 dolara po barelu. Ovaj korak, će zaštititi budžetski proces od uticaja zapadnih sankcija, otvoriti put realnijem planiranju izvoza i omogućiti konkurentniji položaj sirovina na međunarodnom tržištu.

Prema rečima jednog zapadnog analitičara, veoma smeo pristup ruske vlade baznoj ceni nafte pokazuje da Moskva nije samo spremna za rat cenama koji je objavila Saudijska Arabija, već u njega ulazi kao igrač, a ne kao žrtva.

Pad prihoda od izvoza na dvogodišnji minimum ne plaši rukovodstvo zemlje; štaviše, manipulacije ključnom baznom cenom sirovina signaliziraju dobavljačima da mogu da zauzmu čvršći stav, na međunarodnom tržištu i zadrže kupce po svaku cenu, bukvalno.

Borba.Info

Tim Donalda Trampa raspravlja o mogućem imenovanju bivšeg člana Federalnih rezervi Kevina Varša za ministra finansija.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na Bloomberg…

Ranije su menadžer hedž fonda Skot Besent i izvršni direktor Kantora Ficdžerald Hauard Lutnik smatrani vodećim kandidatima za tu ulogu.

Ali neslaganja između njih dvojice su navela predsednikove savetnike da razmotre druge opcije.

Kevin Varš je bio aktivno angažovan sa Trampovim tranzicionim timom, učestvujući u diskusijama o ekonomskoj politici i kadrovskim odlukama.

Iako ranije nije razmatran za taj posao, sada se pojavljuje kao ključna figura u tim pregovorima.

Očekuje se da će Varš ove nedelje otputovati u Palm Bič, na dalje sastanke i konsultacije.

Potreba da se ubrza imenovanje ministra finansija povezana je sa Trampovom ambicioznom ekonomskom agendom za njegov drugi mandat.

Varš je ranije privukao predsednikovu pažnju kada se o njemu razgovaralo kao o mogućem predsedniku Fed-a 2017.

Borba.Info

Ministar finansija Siniša Mali rekao je danas da je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, najveća šansa srpske ekonomije.

Time su otvorena vrata srpskoj privredi ka višestruko većem kineskom tržištu, što će dodatno inicirati dalji rast i razvoj Srbije.

Mali je rekao da je taj sporazum krov naše ekonomske saradnje na osnovu kojeg se srpskim proizvodima otvara za povlašćeni pristup tržište od 1,4 milijarde ljudi.

Mali je za Blic rekao da to podrazumeva jeftiniji uvoz tamo gde je to potrebno za razvoj srpske industrije ili je u interesu potrošača, dok za izvoz neće biti izuzetno visokih carina na srpske poljoprivredne, farmaceutske i industrijske proizvode.

“Motivisaćemo domaće proizvođače da budu konkuretntniji.

Ovaj Sporazum znači i sve veću atraktivnost naše zemlje jer će investitori, koji žele da dođu u Srbiju, od sada na listi za imati, još jednu značajnu stavku – prolaz ka plasmanu robe na jednom tržištu.

To će pojačati dominaciju Srbije u regionu kada su strane direktne investicije u pitanju, koje su prošle godine bile 4,5 milijardi evra ali će pogurati i domaću privredu”, naglasio je Mali.

Mali je, komentarišući nedavnu posetu kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji, istakao da ona govori o ugledu Srbije u svetu.

Dodao je da je od 29 potpisanih sporazuma sa kineskim partnerima za njega kao ministra finansija najznačajniji Sporazum o uzajamnoj pomoći i saradnji u carinskim pitanjima koji podrazumeva efikasniju primenu carinskih propisa i unapređuje bezbednost u međunarodnom prometu robe.

Istakao je i da je od velike važnosti što će dve zemlje raditi na novim tehnologijama, budući da je Kina, jedna od najrazvijenijih država sveta u toj oblasti.

“Nakon što su nam naši prijatelji pomogli da rešimo probleme u Železari Smederevo i RTB Bor, preduzećima koja su bukvalno krvarila, sada smo dovoljno jaki da idemo zajedno sa njima u korak sa novim tehnologijama i kako se kaže u zajedničkoj izjavi dva predsednika, da kreiramo zajedničku budućnost u novoj eri.

Više ne saniramo samo problem, već zajedno tražimo mogućnosti za dalji razvoj”, rekao je Mali.

Dodao je da je Srbija izuzetno zahvalna svetskoj ekonomskoj sili kakva je Kina na podršci kada je reč o članstvu Kosova u Savetu Evrope, ali i o rezoluciji o Srebrenici, izrazivši uverenje da će “to pomoći u našoj borbi”.

Govoreći o globalnim ekonomskim trendovima, Mali je istakao podatak da je u prvom kvartalu ove godine ekonomija Evropske unije rasla 0,4 odsto, dok je srpski bruto domaći poroizvod (BDP) u istom periodu porastao 4,6 odsto, te da Kina ubrzava svoj rast.

Istakao je da se, uprkos očiglednoj preraspodeli snaga u svetu, Srbija neće odreći dosadašnjih partnera i da će ostati tesno povezana sa EU koja je naš najznačajniji trgovinski partner.

“Ali ne želimo da propustimo priliku da, kroz izrazito prijateljske odnose sa Kinom, ne otvorimo tržište našim privrednicima da više zarade, šire poslovanje, dalje otvaraju radna mesta i dižu plate zaposlenima. Dugo smo se borili da podstaknemo taj domino efekat”, rekao je Mali.

Govoreći o ekonomskim rezultatima Srbije, Mali je istakao da je javni dug danas na nivou 47,6 odsto BDP, dok je prosečna zaduženost Evrozone 89 odsto, kao i da je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva istakla da je Srbija “svetla tačka u ekonomiji”.

Dodao je da će rast 2027. godine, zahvaljujući programu “Skok u budućnost – Srbija 2027” i projektu EXPO 2027, dostići planiranih 100 milijardi evra BDP-a, što će biti tri puta veći BDP odnosu na 2012. godinu, kada je iznosio 33 milijarde evra.

Na pitanje ima li razloga za skepticizam kada je reč o obećanju da će do 2027. godine prosečna plata biti 1.400 evra, dok će prosečna penzija i minimalna zarada biti po 650 evra, Mali je rekao da je isti skepticizam vladao i kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao da će prosečna plata biti 500 evra, dok ona danas iznosi više od 800 evra.

“Svetske ekonomske prilike su nestabilne, nismo pusto ostrvo ali za sada se dobro držimo i oporavak životnog standarda građana ide po utvrđenoj dinamici, a ona je da 2027. godine imamo prosek plata od 1.400 evra i penzija od 650 evra”, rekao je Mali.

Istakao je da je rast od 3,5 odsto u 2024. godini, koji je bio i deo ekspozea premijera Miloša Vučevića, ostvariv ali i da je umereni optimista jer je svetska ekonomija ozbiljno uzdrmana poslednjih godina.

“U svemu tome uspevamo da održimo makroekonomsku stabilnost i da dalje rastemo.

Ako smo prošle godine, kada smo trpeli posledice svih kriza, mogli da rastemo 2,5 odsto, ne vidim prepreke da i ove ne samo dostignemo projektovani rast od 3,5 odsto, već ga i premašimo.

Biću zadovoljan i sa minimumom zacrtanog cilja, jer je svetski trend usporavanje rasta”, naglasio je Mali.

Mali je dodao da bi Srbija, da nije bilo globalnih nestabilnosti, već dobila investicioni rejting, te izrazio uverenje da će i “ova zvanična potvrda našeg ekonomskog razvoja” stići do kraja ove, ili sledeće godine.

Ministar finansija Siniša Mali objavio je da se radovi na gradnji za izložbu Ekspo obavljaju i noću i da će novi grad biti napravljen za tri godine.

“Ekspo radovi obavljaju se i noću.

U toku je postavljanje šipova za izgradnju sedam hala”, napisao je Mali na svom profilu na Instagramu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Nema stajanja kada se ceo svet sprema da dodje u Srbiju 2027. godine.

View this post on Instagram

A post shared by Siniša Mali, PhD, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)

Bićemo spremni, bićemo pravi domaćini, pokazaćemo koliko je veliki put Srbija prešla od jedne ekonomski nerazvijene zemlje pred bankrotom, do zemlje organizatora najveće svetske manifestacije, u samo jednoj deceniji.

Ako smo mogli u tim godinama da podignemo na noge novu državu, nije nam teško da za EXPO napravimo novi grad za tri godine”, napisao je Mali.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali prisustvovao je svečanom otvaranju obilaznice oko Beograda.

On je istakao da je obilaznica oko Beograda, deonica tunel “Straževica” – petlja “Bubanj Potok” od ogromnog značaja za celu Srbiju i da je ponosan, što nas ni svetska ekonomska kriza nije sprečila u realizaciji velikih kapitalnih projekata.

“Svečano otvaranje obilaznice oko Beograda, deonice tunel “Straževica” – petlja “Bubanj Potok”.

Ovo je projekat od ogromnog, vitalnog značaja, ne samo za Beograd, nego i za celu Srbiju.

View this post on Instagram

A post shared by Siniša Mali, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)

“Svečano otvaranje obilaznice oko Beograda, deonice tunel “Straževica” – petlja “Bubanj Potok”.

Ovo je projekat od ogromnog, vitalnog značaja, ne samo za Beograd, nego i za celu Srbiju.

Izgradnjom obilaznice rasteretiće se most Gazela i konačno će biti izmešten kompletan tranzitni saobraćaj iz centra Beograda.

Ponosan sam što nas ni svetska ekonomska kriza nije sprečila u realizaciji velikih kapitalnih projekata i što uprkos svim izazovima nastavljamo da gradimo bolju i lepšu Srbiju”, napisao je Mali na svom Instagram profilu.

Izgradnjom obilaznice rasteretiće se most Gazela i konačno će biti izmešten kompletan tranzitni saobraćaj iz centra Beograda.

Ponosan sam što nas ni svetska ekonomska kriza nije sprečila u realizaciji velikih kapitalnih projekata i što uprkos svim izazovima nastavljamo da gradimo bolju i lepšu Srbiju”, napisao je Mali na svom Instagram profilu.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev upozorio je francuskog minstra finansija Bruna le Mera da “pazi šta priča”, nako što je ministar rekao da će EU voditi totalni „ekonomski i finansijski rat“ protiv Rusije.

– Neki francuski ministar je danas rekao da su nam objavili “ekonomski rat“. Pazite šta izgovarate, gospodo!

I ne zaboravite da su se ekonomski ratovi u istoriji čovečanstva često pretvarali u prave – napisao je Medvedev na Tviteru.

Un ministre français a dit aujourd’hui qu’ils nous avaient déclaré la guerre économique. Faites attention à votre discours, messieurs ! Et n’oubliez pas que les guerres économiques dans l’histoire de l’humanité se sont souvent transformées en guerres réelles

— Dmitry Medvedev (@MedvedevRussiaE) March 1, 2022

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podsetimo, francuski ministar finansija je ranije rekao da će EU voditi totalni ekonomski i finansijski rat protiv Rusije.

Pariz je obećao da će identifikovati Ruse koji imaju imovinu u Francuskoj kako bi mogli da budu uključeni na listu sankcija EU, zbog veza sa ruskim vlastima u vezi sa tekućom specijalnom operacijom, koju sprovodi Moskva da „demilitarizuje i denacifikuje“ Ukrajinu.

Rusija će se suočiti sa kolapsom svoje ekonomije usred pune snage sankcija Evropske unije i Sjedinjenih Država koje su joj pokrenule, rekao je Le Mer.

Telegraf.rs

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE