Velika Britanija, Francuska i Nemačka trebalo bi da se sastanu sa iranskim, ministrom spoljnih poslova u Ženevi danas, 20. juna, kako bi pronašle način, za nastavak diplomatskih razgovora umesto Sjedinjenih Država, javlja Rojters.

Cilj razgovora je da se Iran ubedi da da čvrste garancije da će njegov nuklearni program, biti korišćen isključivo u mirnodopske svrhe, rekao je izvor agencije…

Prema njegovim rečima, nakon razgovora sledi dijalog, na ekspertskom nivou.

Pitanje pregovora sa Iranom, pokrenuo je američki predsednik Donald Tramp večeras, koji je rekao da iranski zvaničnici žele da se sastanu „ali je prekasno za sastanak“. Istovremeno Vašington, razmatra pridruživanje izraelskim udarima na Iran.

Iranci ne mogu da sednu sa Amerikancima, ali mi možemo. Reći ćemo im da se vrate za pregovarački sto kako bi razgovarali o nuklearnom pitanju pre nego što se dogodi najgori mogući scenario, izražavajući našu zabrinutost, zbog njihovih balističkih raketa, njihove podrške Rusiji i njihovog pritvaranja naših građana – rekao je agenciji jedan od evropskih diplomata.

Prema pisanju publikacije, evropske zemlje koje nisu učestvovale u pregovorima između Teherana i Vašingtona o nuklearnom programu razočarane su strategijom SAD.

Smatrale su neke od zahteva nerealnim i izrazile zabrinutost, da će slab početni politički okvir, dovesti do beskrajnih pregovora.

Još dvojica evropskih diplomata rekli su Rojtersu da ne očekuju nikakav poseban, proboj u Ženevi. Ali istovremeno su naglasili da je interakcija sa Iranom izuzetno važna, budući da će nakon završetka rata pitanje teheranskog nuklearnog programa ostati nerešeno, a stečeno znanje i iskustvo biće nemoguće uništiti, što će Iranu dati mogućnost, da tajno nastavi svoj program.

Borba.Info

Mađarska ne želi direktnu konfrontaciju sa Rusijom, izjavio je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Ulazak Ukrajine u NATO bi rezultirao Trećim svetskim ratom, upozorio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto…

Slovačka, članica vojnog bloka predvođenog SAD, ranije je obećala da će odbiti kandidaturu Kijeva, zbog straha od sukoba sa Rusijom.

Govoreći na Međunarodnom gasnom forumu u Sankt Peterburgu u četvrtak, Sijarto je izjavio da je „Ukrajina u ratu sa Rusijom.

Zbog tradicionalnog stava NATO-a, ukoliko bi Ukrajina u sadašnjim okolnostima bila dovedena u alijansu, to bi značilo početak Trećeg svetskog rata.

„Uvek smo bili protiv direktne konfrontacije između Rusije i NATO-a“, dodao je mađarski diplomata, preneli su ruski mediji.

Slovački premijer Robert Fico izneo je slične primedbe prošle nedelje, insistirajući da njegova vlada „nikada neće pristati na članstvo Ukrajine u NATO-u“, zbog pretnje svetskog rata koju predstavlja, takav potez.

Obe nacije nisu se složile sa politikom Zapada, koju je predvodio američki predsednik Džo Bajden, a koja je slala oružje i sredstva Kijevu, „koliko god je potrebno“ da se porazi Rusija.

NATO je 2008. godine obećao da će uključiti Ukrajinu, ignorišući ruska upozorenja da taj predlog smatra velikom pretnjom, po svoju nacionalnu bezbednost.

Prema ruskim zvaničnicima, sukob u Ukrajini, koji je izbio u februaru 2022. godine, u velikoj meri je pokrenut naporima vojnog bloka da apsorbuje Kijev.

Pošto Moskva trenutno ostvaruje dobitke na bojnom polju, neki zapadni mediji i zvaničnici sugerišu da bi Kijev trebalo da prizna teritorijalne gubitke Moskvi u zamenu za bezbednosne garancije.

Ukrajina je više puta odbijala bilo šta osim povratka na svoje granice iz 1991. godine, što Rusija smatra zabludom.

Moskva je zahtevala da Kijev prizna gubitak pet regiona koji su se pridružili Rusiji i da se zalaže da će ostati vojno neutralan kao uslov za primirje.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je rekao za magazin Newsveek da Moskva traži rešenje koje će se pozabaviti ključnim uzrocima sukoba, optužujući Kijev i njegove zapadne pristalice da nisu voljni da to urade.

Borba.Info

Ministar spoljnih poslova Badr Abdelati okrivio je “provokativne” akcije Izraela za podizanje tenzija u regionu.

Eskalacija između Izraela i libanske oružane grupe Hezbolah mogla bi da izazove pravi regionalni rat, upozorio je egipatski ministar spoljnih poslova Badr Abdelati, uoči godišnjeg sastanka svetskih lidera u sedištu Ujedinjenih nacija.,

Tenzije, između jevrejske države i Hezbolaha porasle su, nakon što su hiljade elektronskih uređaja prošle nedelje eksplodirale širom Libana, u tajnom napadu za koji se veruje da ga je orkestrirao Izrael.

Dok su Hezbolah i Izrael rutinski razmenjivali vatru od početka sukoba u Gazi, protekla nedelja je obeležila daleko žešće vazdušne napade, između njih.

„Postoji velika zabrinutost, zbog mogućnosti eskalacije u regionu koja bi dovela do sveopšteg regionalnog rata“, rekao je Abdelati za AFP u intervjuu objavljenom u petak. Nedavno oštro povećanje neprijateljstava “imalo je negativan uticaj” na pregovore o prekidu vatre u Gazi, dodao je on.

Egipat, Katar i SAD su „apsolutno rešene“ da nastave napore za postizanje sporazuma o prekidu vatre i oslobađanju talaca između Hamasa i Izraela, rekao je visoki diplomata.

„Sve komponente posla su spremne. Problem je nedostatak političke volje na izraelskoj strani“.

Abdelati je okrivio “provokativnu” izraelsku politiku za nedavni porast nasilja sa Hezbolahom, koji je obećao podršku Palestincima.

Egipat razgovara sa međunarodnim saveznicima o „važnosti rada na zaustavljanju eskalacije i zaustavljanju jednostrane i provokativne politike koju Izrael sprovodi“, dodao je Abdelati.

Širi regionalni sukob „ne služi interesima nijedne strane“, naglasio je on.

Izrael tvrdi da je ubio dvojicu visokih komandanata Hezbolaha i desetak drugih oficira u vazdušnom napadu prošle nedelje. Militantna grupa potvrdila je smrt dvojice svojih visokih oficira.

U nedelju je načelnik izraelskog štaba Herci Halevi rekao da je vojska napala Hezbolah prošlog petka kao preventivnu meru, optužujući paravojnu grupu da planira napad velikih razmera sličan onom koji je Hamas izveo u Izraelu 7. oktobra. udar je bio „takođe poruka celom Bliskom istoku i šire“, jer Izrael zna, „kako da dođe do svakog, ko preti građanima Države Izrael“, rekao je Halevi.

Hamas je napao Izrael 7. oktobra, ubivši oko 1.200 ljudi i uzevši 251 taoca, prema izraelskim zvaničnicima. Hamas je oslobodio više od 100 zatvorenika u sklopu sporazuma prošlog novembra.

Pregovori o prekidu vatre i oslobađanju talaca se nastavljaju, iako je nejasno, koliko je preostalih talaca, još živo.

Do danas je više od 41.000 Palestinaca ubijeno u posledičnoj izraelskoj vojnoj operaciji, prema Ministarstvu zdravlja Gaze.

Borba.Info

Iran je odlučio da napadne Izrael, saopštio je ministar spoljnih poslova Izraela Izrael Kac, javlja Džeruzalem post.

Izraelski list navodi da je poruka Irana preneta Izraelu, preko ministra spoljnih poslova Mađarske Petera Sijarta, koji je direktno pozvao Kaca da objasni da je ovu informaciju dobio, od vršioca dužnosti iranskog ministra spoljnih poslova Alija Bagerija.

„Iran nas je obavestio da namerava da napadne IzraelIran je odlučio da napadne Izrael, saopštio je ministar spoljnih poslova Izraela, Izrael Kac“,  dodajući da „svet treba da traži od Irana da plati cenu za bilo kakvu agresivnu akciju koju preduzme.“

Mediji

Raskid odnosa sa Kinom “bio bi samoubistvo za evropsku ekonomiju”, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

On je takođe rekao da bi direktne strane investicije u Mađarsku mogle da se udvostruče ove godine na ukupno 13 milijardi evra.

U intervjuu datom za CNBC na marginama Svetskog ekonomskog foruma u ​​Tjenđinu u Kini, Sijarto je podsetio da je godišnji obim trgovine između Kine i Evropske unije od 865 milijardi evra.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

– Kako biste mogli da prekinete odnose sa Kinom, a da ne ubijete evropsku ekonomiju – upozorio je Sijarto u video snimku objavljenom na Fejsbuku, prenosi agencija MTI.

Prema njegovim rečima, mađarska vlada Kinu smatra partnerom, a ne “pretnjom” ili “rizikom”, i saradnja sa tom zemljom bi Mađarskoj donela mnogo koristi.

Što se tiče evropske automobilske industrije, Sijarto je ukazao na “revoluciju” i rekao da dok evropske proizvodne kompanije “mogu da proizvode veoma dobre električne automobile, ne mogu da proizvode baterije”.

On je istakao da je saradnja između zapadnoevropskih i kineskih kompanija ključna da bi nova evropska industrija postala operativna.

Sijarto je rekao da je Mađarska atraktivna destinacija za velike kineske investitore zbog prisustva nemačkih proizvođača automobila u zemlji.

– Dok nemački ministar spoljnih poslova govori o razdvajanju, generalni direktori nemačkih proizvođača automobila me obično zovu da ubedim njihove kineske dobavljače da dođu u Mađarsku – rekao je on i dodao da bi prekid veza sa Kinom ubio evropsku ekonomiju i da bi bio poguban i za nemačku privredu, rekao je on.

Osim sa kompanijama CATL i EWE Energy mađarska vlada je imala ugovore sa “još dva najveća kineska proizvođača baterija”, naveo je Sijarto.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ni isporuke oružja, ni sankcije ne pomažu da se spasu životi ljudi, rekao je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Sankcije Zapada Rusiji i vojna podrška Kijevu neće postići ništa u smislu okončanja ukrajinskog sukoba, izjavio je u ponedeljak mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Govoreći za RIA Novosti, on je naveo da glavna dužnost međunarodne zajednice mora biti spasavanje života ljudi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sijarto je rekao da se ovaj cilj ne može postići sankcijama ili isporukom oružja, već samo postizanjem mirovnog sporazuma, ponovivši dugogodišnji stav Mađarske da Moskva i Kijev treba da pristanu na momentalni prekid vatre.

Ministar spoljnih poslova je nastavio da se žali da se ne slažu svi, sa ovim načinom razmišljanja.

On je opisao, kao žalosno to što, kada se neko zalaže za mir, odmah bude žigosan, kao ruski pristalica.

Sijarto je naglasio da Budimpešta nije na strani Rusa, već je na strani mira, jer ne želi da više ljudi umre.

On je rekao da bi racionalni dijalog o rešavanju ukrajinskog sukoba mogao dati neke rezultate ali trenutni uslovi čine malo verovatnim šanse, za mirno rešenje.

Ministar je takođe sugerisao da će EU pokušati da uvede nove sankcije Rusiji, koje bi bile usmerene na nuklearnu industriju Moskve.

Međutim, on je signalizirao da je to „nešto sa čime se nikada ne bismo složili“.

„To je nešto, na šta ćemo svakako staviti veto u slučaju da se takve tačke uvrste u bilo kakvu sankcionu meru“, dodao je on.

EU je u subotu predstavila svoj deseti paket sankcija Rusiji, koji je imao za cilj nacionalni bankarski sektor, kao i njen pristup dvostrukoj upotrebi i naprednim tehnologijama.

Takođe je proširio crnu listu subjekata, koji navodno podržavaju vojnu operaciju Moskve.

Mađarska, koja je u velikoj meri zavisna od ruske energije, dosledno je govorila protiv zapadnih ograničenja Moskvi, tvrdeći da ona nisu uspela da smisleno oslabe zemlju, dok uzimaju težak danak, po ekonomiju EU.

Budimpešta je takođe odbila da podrži Kijev oružjem ili dozvoli transport municije preko granice sa Ukrajinom.

Moskva je u više navrata napadala zapadne isporuke oružja Ukrajini, upozoravajući da će to samo produžiti sukob.

U nedelju je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao da bi, ukoliko Kijev dobije oružje dugog dometa od svojih zapadnih pristalica, to podstaklo Moskvu da „udalji pretnju“ sa ruskih granica, još više.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković govorio je nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.

“Srbija se nalazi u veoma teškoj situaciji. Naša država i državno rukovodstvo izloženi su strahovitim pritiscima da prihvatimo doborvoljno narušavanje teritorijalnog integriteta naše države” rekao je on.

Takođe je naveo da je i vlada SAD svojim saopštenjem povodom zahteva tzv. Kosova za članstvo u Savetu Evrope jasno stavila do znanja da Vašintongski sporazum i dalje smatraju važnim.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Predajom ovog formalnog zahteva za prijem u Savet Evrope Priština je pokazala da ne poštuje postignuti sporazum, kao ni stav države koja je bila domaćin, i koja je i sama učestvovala u njemu.

Na takav način Priština je jasno pokazala da nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi dijalogom već se, po ko zna koji put, odlučila na unilateralni pristup”, rekao je Selaković.

“Došli smo do informacija da najmanje dve velike države rade na logističkoj podršci Prištini za dobijanje novih priznanja ali i u zaustavljanju kampanje za povlačenje priznanja”, rekao je on.

“Kao ministar spoljnih poslova predao sam predsedniku Vučiću diplomatske note četiri države koje su povukle priznanje tzv. Kosova, a Savet za nacionalnu bezbednost ovlastio je predsednika Vučića da u trenutku kada to bude smatrao za potrebno i širu javnost obavesti o kojim državama je reč”, rekao je Selaković.

On je rekao i da Srbija takvim gestom želi da da šansu državama članicama SE da u junu ne pokrenu postupak prijema tzy. Kosova u SE.

“Time još jednom pokazujemo našu spremnost da razgovaramo i našu spremnost da do rešenja dolazimo kroz dijalog, a nikako da to činimo jednostrano”, istakao je Selaković.

Objasnio je i da to znači da ćemo nastaviti da se žestoko borimo, kao i da ćemo nastaviti da radimo na tzv. otpriznavanju, odnosno povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova, a da ćemo u toj borbi biti rukovođeni sopstvenim državnim i nacionalnim interesima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sposobnost Rusije da ostane mirna opada, ukazuje ministar spoljnih poslova.

Rusija postaje sve umornija od akcija zapadnih sila, upozorio je visoki diplomata Moskve, nakon ovonedeljnih pregovora sa Vašingtonom i NATO-om o evropskim bezbednosnim problemima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Govoreći na konferenciji za novinare u petak, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je istakao da je „strpljenju Moskve došao kraj.

Veoma smo strpljivi… dugo smo “upregnuli terete”, a sada je vreme da krenemo.”

Prema rečima veterana, ruska strana čeka da Zapad da „konkretan odgovor“, na njene bezbednosne predloge.

Lavrov je takođe kritikovao nedavne zahteve Vašingtona da Rusija pošalje svoje trupe, koje su navodno stacionirane na ukrajinskoj granici nazad u njihove kasarne, kao da „laju na pogrešno drvo“.

Prema njegovim rečima, „vreme, u kojem je ovo izabrano da se raspravlja jednostavno odražava period, kada se Zapad ljuti, budimo iskreni“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ovim kategorički ne možemo biti zadovoljni – to su neprihvatljivi pristupi“, primetio je on.

Diplomata je takođe ciljao na Brisel, tvrdeći da EU „sada aktivno promoviše njihove planove za slanje vojne trenerske misije u Ukrajinu“.

On je optužio blok da želi da „doprinese obuci… antiruskih jedinica“.

Lavrovljeve izjave dolaze usred sve zategnutijih odnosa između Istoka i Zapada.

U sredu su se predstavnici NATO-a i ruske diplomate sastali da razgovaraju o bezbednosti na evropskom kontinentu, čemu su prethodili razgovori zvaničnika Vašingtona i Moskve.

Generalni sekretar vojnog bloka predvođenog SAD, Jens Stoltenberg, rekao je u sredu da je organizacija spremna da sa ruskom stranom zakaže „seriju sastanaka o različitim temama, uključujući ograničenja na raketno oružje u Evropi“.

Međutim, on je jasno stavio do znanja da NATO neće odustati i napraviti kompromis, oko onoga što smatra svojim osnovnim vrednostima, kako bi ispunio zahteve Moskve.

Stoltenberg je insistirao da „samo Ukrajina i 30 saveznika mogu da odluče, kada Ukrajina postane članica… Rusija nema pravo veta“, pozivajući se na jedan od njenih zahteva da se garantuje da se Kijev neće pridružiti redovima NATO-a.

Moskva je prošlog meseca predala dva nacrta sporazuma – jedan Vašingtonu, a drugi NATO – koji je uključivao zahtev za uveravanja od NATO-a u vezi sa premeštanjem vojnog osoblja i logistike,, kao i pozive toj organizaciji da se uzdrži od daljeg proširenja, blizu Ruske granice.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE