U Nemačkoj je do sada zamrznuta ruska imovina vredna 3,9 milijardi evra, saopštilo je u sredu u Berlinu ministarstvo finansija.

Jedna portparolka ministarstva je navela da se radi o novcu, deonicama i drugoj imovini, poput jahti, sankcionisanih pojedinaca, organizacija i preduzeća.

Prošlog juna je vlada je na upit odgovorila da je vrednost zamrznute ruske imovine 5,2 milijardi evra.

Portparolka je razliku objasnila fluktuacijama na tržištu.

Na promenu je uticalo i što je Evropska unija pojedine osobe ili organizacije u međuvremenu oslobodila sankcija.

Kancelar Olaf Šolc je ranije nagovestio da će zarada, na primer kamata na deponovani novac, od upravljanja zaplenjenom imovinom u Evropskoj uniji ići na kupovinu oružja Ukrajini.

To je, procenjuje se, nekoliko milijardi evra godišnje.

U EU je, prema podacima Evropske komisije, zamrznuto oko 210 milijardi evra, samo ruske centralne banke.

B92

Ukoliko Kongres SAD i Bela kuća ne ukinu gornju granicu državnog duga od 31,4 biliona dolara, Ministarstvo finansija neće moći da izvršava svoje obaveze.

To za običnog Amerikanca znači da će se suočiti s ozbiljnim finansijskim problemima.

Berza će biti u padu, stradaće penzioni sistem, biće ugrožena brojna radna mesta, padaće vrednost nekretnina, kamate će rasti, prenosi Rojters.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vašington će biti pod velikim pritiskom da nastavi da plaća američke obveznice, koje podupiru globalni finansijski sistem. Izostanak plaćanja će pak izazvati krah Vol strita nezapamćenih razmera.

“Bila bi to prava kataklizma. Pašće cene akcija, vrednost nekretnina. Sve će pasti”, izjavio je ekonomista Mark Zandi iz “Mudi analitike”.

Rojters piše da čak i ako bi Trezor isplatio vlasnike obveznica na vreme, politička situacija koja je izazvala krizu proizvela bi nepoverenje u ekonomske izglede SAD i vrednost gotovo svega što Amerikanci poseduju.

Uz to će skočiti kamate, što će otežati kupovinu kuće ili automobila ili dobijanje zajma za pokretanje posla.

“Za nekoliko dana finansijski haos će ekonomiju gurnuti u recesiju”, dodao je Zandi.

Nakon neispunjavanja obaveza Ministarstva finansija uslediće masovna otpuštanja koja obično dolaze s recesijom.

Među prvima na udaru biće lekarske ordinacije, bolnice i osiguravajuća društva budući da će 1. juna potraživati oko 47 milijardi dolara kroz program javnog zdravstvenog osiguranja za starije Amerikance “Mediker”.

Pošto “Mediker” finansira oko petine američke zdravstvene zaštite, neki lekari možda neće imati novca da plate osoblje i druge obaveze, što bi uticalo na smanjenje obima operacija i drugih procedura.

Već drugog juna na red stiže naplata penzija, tj. socijalnog osiguranja za oko četvrtinu penzionera u SAD, što okvirno iznosi 25 milijardi dolara.

Isplate bi takođe mogle da stanu u vladinim sektorima – odbrana očekuje uplate 2. juna, a školama bi bilo uskraćeno oko milijardu dolara.

Građani će morati da prate izmene na svojim bankovnim računima ali i dešavanja na Vol stritu budući da kreditna sposobnost države može ozbiljno da naruši vrednost njihove ušteđevine, zaključuje Rojters.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE