Ministarstvo odbrane Azerbejdžana izrazilo je saučešće Rusiji, u vezi sa smrću pripadnika ruskih mirovnih snaga u Nagorno-Karabahu.

“Izražavamo najdublje saučešće rukovodstvu Ministarstva odbrane Ruske Federacije, komandi ruskog mirovnog kontingenta i porodicama poginulih vojnika i molimo za strpljenje”, navodi se u saopštenju azerbejdžanskog Ministarstva.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je u sredu da je na vozilo sa ruskim mirovnjacima koji su se vraćali sa osmatračnice u oblasti Džanjatag u Nagorno Karabahu otvorena vatra, usled čega su vojnici poginuli.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Azerbejdžanski “blickrig” – Putinova osveta? Jedna poruka sve otkriva VIDEO

Nakon 48 sati snage Nagorno-Karabaha ili Arcaha, kako ga zovu Jermeni, odlučile su da “predaju oružje”, priznaju vlast Azerbajdžana i počnu pregovore s Bakuom.

The conflict, which had been simmering for more than 30 years, ended in two days with #Azerbaijan‘s victory and restoration of control over its internationally recognised territory.

The Azerbaijani Defence Ministry said an agreement had been reached in #Karabakh:

📍The… pic.twitter.com/DNObkuGMcv

— NEXTA (@nexta_tv) September 20, 2023

To javlja armenska TV stanica 24News, pozivajući se na izvore u Stepanakertu, glavnom gradu Nagorno-Karabaha.

Time je, čini se, stvar gotova: Jermenija priznaje poraz, a Azerbajdžan se trijumfalno vraća na svoje područje, koje nije nadzirao više od 30 godina.

Vlasti nepriznate Republike Nagorno-Karabah objavile su, kako javljaju strane agencije, da su postigle dogovor o potpunom prekidu vatre od 13 sati po lokalnom vremenu u sredu, 20. septembra.

U sklopu dogovora postignutog uz posredovanje ruskih “mirotvoraca” ali i razgovora koje je američki državni sekretar Entoni Blinken imao s azerbajdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim i jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom, preostala jermenska vojska biće povučena “iz zone delovanja ruskog mirovnog korpusa”, a vojska Karabaha biće raspuštena i razoružana.

Footage from #Khojaly #Azerbaijan 🇦🇿 pic.twitter.com/tugP1YvIr7

— Hajiyev_aa🇦🇿🇹🇷 (@hajiyev_aa) September 20, 2023

Već sutradan bi u gradu Evlahu trebao da se održi sastanak s azerbajdžanskim predstavnicima o tome, kako dalje i kako sprovesti “mirnu reintegraciju”.

Ako je sve to tako, čini se da je jedan od najdužih sukoba u Europi pred konačnim raspletom, a moguće je da se menjaju i geopolitički odnosi na Kavkazu jer u taj prostor, sada uz sve slabiji uticaj Rusije, ulazi SAD na koji se Jermenija, posebno u poslednje vrijeme, sve više oslanja, okrećući leđa Rusiji.

Američki državni sekretar Entoni Blinken obavio je razgovore s azerbajdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim i jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom.

Jermeniji je potvrdio da garantuje njen “teritorijalni integritet” i odvratio Baku od navodnih planova da krenu i dalje od Karabaha.

Baku je iskoristio sve veću slabost Jermenije, njeno okretanje od Rusije da konačno stavi tačku na pitanje Nagorno-Karabaha.

Jermenija je u ovom trenutku u međuprostoru, sama na svetu, u tranziciji između razočaranja u Rusiju, koja ne može skriti zluradost, zbog toga što se sada događa, te pokušaja da se umili Zapadu.

Azerbajdžan je procenio da je njihov protivnik u takvoj “banani” da im je sada prilika za veliku osvetu i povratak svog područja.

U Jerevanu su pak, odmah nakon obnove ratnih sukoba, izbili veliki nasilni protesti, jedni pred zgradom vlade, i uz uzvike “Pašinjan izdajnik!”. Onde se tražilo da jermenska vojska reaguje i krene u pomoć Karabahu.

Istovremeno je blokirana ruska ambasada gdje se uzvikivalo “Rusija izdajnik!”.

Ljutiti Jermeni smatraju da ih je Rusija ostavila na cedilu i prepustila Azerbajdžanu.

U Jerevanu zameraju da se ruski “mirotvorci”, iako su imali mandat da mogu upotrijebiti oružje ako su ugroženi životi civila, uglavnom bave evakuacijom civila.

Zbog toga se u Jerevanu pripremaju na novi egzodus koji se očekuje nakon ovakvog raspleta događaja.

Pozivaju se i na sporazum prema kojem ruski “mirotvorci” mogu upotrebiti oružje ali Moskva na to ćuti, a Baku tvrdi da je taj dio sporazuma nevažeći jer ga nije supotpisala i azerbajdžanska strana.

Ako bi Jermenija krenula na Azerbejdžan, to bi bio samoubilački potez jer je u ovom trenutku Jerevan znatno slabiji od Azerbejdžana.

Stoga se može pretpostaviti da do toga neće doći ali zato mogu izbiti neredi u samoj Jermeniji, pa čak, kako neki najavljuju i mogući građanski rat.

Jermenija je i politički i ekonomski na kolenima i sama jer se tek sada uočavaju ozbiljniji obrisi novog jermenskog savezništva sa Zapadom i definitivnog okretanja leđa Putinu.

Ovakav razvoj situacije, čini se, potvrđuje da SAD polako preuzima reč u jermensko-azerbejdžanskom sporu i da Rusija ipak polako gubi onaj uticaj koji je dosad imala na tom području.

Za Putina biće to vrlo jak udarac, iako neki smatraju da je ovakav ishod i “mala Putinova tašta osveta” za “jermenski nož u leđa”.

Azerbejdžan neće ispustiti nadmoć koju ima, a osim toga, nažalost, Baku je svim zainteresovanima puno važniji od Jermenije.

Azerbejdžan je jedan od najvećih naftnih i plinskih izvoznika, što Zapadu treba zbog nedostatka tih energenata iz Rusije.

Zapad takođe želi Jermeniju privući k sebi kako bi sebe ponovno pozicionirao u tom delu kraja Evrope ali i da Rusima smanji uticaj, što se i događa.

U svemu tome bizarna je i zlurada poruka bliskog Putinovog saradnika Dmitrija Medvedeva koji je rekao da tako prođe svako, “ko koketira s NATO-om” i okreće leđa Rusiji.

Jutarnji list

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE