Nalazimo se na ivici ambisa. Tim dramatičnim rečima obratio se novi francuski premijer Mišel Barnije (73) poslanicima kojima je predstavio svoju viziju opšte politike, usmerene ka štednji ali i poboljšanju života Francuza.

Tokom Barnijeovog govora neprestano su negodovali levičari, koji su očekivali da će predsednik Makron posle izbora njima dati mandatara.

Barnije se prvi put obratio poslanicima, istakavši da je svestan teškoće situacije. Francuska ima 3.228 milijardi javnog duga i veoma nestabilnu političku situaciju.

– Tražim od vas da uradite mnogo, sa malo sredstava i polazeći gotovo ni od čega – dramatično je citirao generala De Gola iz 1942. godine, ublaživši svoje reči konstatacijom da situacija danas ipak nije, tako katastrofalna kao u to vreme i pozvao je na jedinstvo nacije.

Naglasio je da je potrebno smanjenje dvostrukog duga, budžetskog i ekološkog.

– Damoklov mač nam visi nad glavama – rekao je i poručio da suočena s velikim izazovima Francuska nema izbora.

Javni troškovi su dostigli 57 odsto bogatstva, spram 49 odsto u ostatku Evrope. Barnije je istakao cilj da se deficit svede na 5 odsto 2025. godine, a na 3 posto, po evropskim pravilima, do 2029.

Prva najavljena mera je smanjenje troškova, borba protiv fiskalnih prevara i neefikasnosti. Iako je priznao da je u Francuskoj porez, među najvećim na svetu, naglasio je da situacija traži ciljani napor, limitiran u vremenu i podeljen u osnosu na poresku pravdu, od velikih firmi koje ostvaruju ogroman prihod ali i od najbogatijih Francuza.

Traži se od 15 do 18 milijardi evra. Moguće je povećanje taksi na kupovinu akcija, kao i uvećanje takse za neekološka vozila. Ona bi, prema procenama stručnjaka, mogla da ide i do 60.000 evra, za neka nove automobile.

U svoje namere Barnije mora da ubedi ne samo krajnje desničare od čijeg glasa zavisi opstanak vlade, nego i neke struje unutar svoje političke grupacije. Premijer je priznao da skupština nije bila ovako podeljena od 1958. godine.

Najavio je da će Francuzi živeti dostojno od svojih plata i penzija, da će njegova vlada poboljšati javne službe, povećati bezbednost na ulicama, voditi borbu protiv šverca, dilovanja droge i kriminala.

Najavio je otvaranje novih zatvora, kao i striktnu kontrolu imigracije uvođenjem viza za zemlje koje odbijaju da prime svoje ilegalne građane. Obećao je i bolju kontrolu granica.

– Francuska će, koliko god dugo bude bilo potrebno, da reuspostavi kontrolu sopstvenih granica u okviru evropskih pravila, kao što je to nedavno uradila Nemačka – kazao je.

Obećao je poboljšanje finansijske svakodnevice Francuza, povećanje minimalne plate za dva odsto, smanjenje poreskih stopa na kupovinu stanova, najavio obavezu nezaposlenih da aktivno traže posao da bi dobijali socijalnu pomoć.

Vlada je spremna da razmišlja i o uvođenju proporcionalnog izbornog sistema, kao i o nekim izmenama u penzijskom zakonu za određene kategorije teških zanimanja.

Barnije je najavio i borbu protiv skupog života u prekomorskim teritorijama na kojima trenutno bukte nemiri.

Takođe i borbu protiv supremacije evropskih pravila koje koče rad domaćih firmi. Nove norme će se svesti na striktni minimum.

Premijer je poručio da neće biti tolerancije prema rasizmu i antisemitizmu, nasilju prema ženama, kršenju sekularnog principa države, diskriminaciji, dovođenju u pitanje do sada ostvarenih sloboda kao što su abortus, venčanja istopolnih brakova ili medicinski asistirana reprodukcija.

Kazao je da su potrebne nove metode, slušanje, poštovanje svih političkih formacija i dijaloga, između Vlade i skupštine.

Dok je to govorio, bio je prekidan povicima levičara. Protivnici ističu da je izrekao puno lepih obećanja ali da su slična nabrajanja mogla da se čuju i od njegovih protivnika, pa je malo učinjeno.

Kada je reč o spoljnoj politici, ponovio je podršku Kijevu, rekavši da će Francuska ostati uz Ukrajince. Pozvao je i da se pod hitno prekinu neprijateljstva u Libanu. Zatražio je prekid vatre u Gazi, zatražio oslobađanje talaca i založio se za rešenje „dve države“, Izraela i Palestine.

– Nasilje je predugo trajalo – kazao je.

Još ranije je najavljeno da Barnije neće tražiti glasanje za poverenje na osnovu iznetog programa, imajući u vidu da je reč o manjinskoj vladi.

Socijalisti su već najavili da će sami podneti zahtev za smenu, dok su krajnji desničari, od kojih sve zavisi, umereniji, istakavši da će ocenjivati na osnovu povučenih poteza.

Novosti.rs