Bivši glavni pregovarač Evropske unije za Bregzit Mišel Barnije kritikovao je predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da je autoritarna, kao i da se komesari u EU za vreme njenog mandata ponašaju kao da su birokrate, a ne političari.

On je to napisao u svojoj knjizi u kojoj je hronološki opisao svoje vreme provedeno u Briselu i kratak mandat francuskog premijera, piše briselski Politico…

Kako je rekao, taj rakorak se povećao u poslednjih šest godina pod Fon der Lajen, za koju je rekao da “želi da odlučuje o svemu”.

“U Komisiji se ne sluša dovoljno, ne slušaju se ljudi”, rekao je Barnije.

Fon der Lajen su i ranije kritikovali da marginalizuje oponente, promoviše saveznike i da se rukovodi strategijom “zavadi pa vladaj”, a Barnije je kao glavni neuspeh EK označio preteranu regulaciju i spor napredak u integraciji tržišta kapitala širom EU.

Bivši francuski premijer je, međutim, odao zasluge za uspešan odgovor Fon der Lejen, na krize s kojima se suočila, uključujući pandemiju Kovida i sukob u Ukrajini.

Tenzije između Barnijea i Fon der Lajen postoje još od kada ga je, u završnici pregovora o Bregzitu, marginalizovala pred tadašnjim britanskim premijerom Borisom Džonsonom.

“Mislio sam da bi bilo normalno, nakon posla koji sam obavio, da budem uz nju u poslednjim satima. Ali nije bilo tako”, rekao je on.

Barnijeova knjiga “Šta sam naučio od vas” uglavnom hronološki opisuje njegovu dugu političku karijeru u Briselu i Parizu, iako se ukratko spominje i njegov kratki mandat, na čelu francuske vlade prošle godine.

Hiljade ljudi izašlo je danas na ulice širom Francuske u znak protesta, protiv odluke predsednika Francuske Emanuela Makrona da imenuje Mišela Barnijea za premijera.

Levičarske stranke optužuju Makrona za krađu parlamentarnih izbora, preneo je Rojters.

Prve demonstracije protiv imenovanja Barnijea počele su jutros u nekoliko gradova Francuske, poput Mana, Nice i Nanta, javio je BFM TV.

Ispred prefekture Atlantska Loara, demonstranti su se okupili u 10.30 časova.

Makron je u četvrtak imenovao 73-godišnjeg Barnijea, konzervativca i bivšeg pregovarača Evropske unije o Bregzitu, za premijera, okončavši dvomesečnu potragu, nakon odluke da raspiše parlamentarne izbore koji su doneli parlament podeljen u tri bloka.

U svom prvom intervjuu, Barnije je sinoć rekao da će njegova vlada, kojoj nedostaje jasna većina, uključivati konzervativce, članove Makronovog tabora i kako je izrazio nadu, pojedine levičare.

Barnije je među svojim prioritetima postavio kontrolisanje migratornih tokova konkretnim merama, revalorizaciju rada i mere koje neće dovesti do povećanja duga zemlje.

Levica, predvođena krajnje levičarskom partijom Nepokorena Francuska (LFI) optužila je Makrona za poricanje demokratije i krađu izbora, nakon što je predsednik Francuske odbio da izabere kandidata saveza Novi narodni front (NFP) koji je osvojio najviše glasova na izborima održanim u julu.

Agencija za istraživanje javnog mnjenja Elab juče je objavila istraživanje koje pokazuje da 74 odsto Francuza smatra da je Makron zanemario rezultate izbora, dok 55 odsto veruje da ih je ukrao.

Kao odgovor na imenovanje Barnijea, čija je partija desnog centra Republikanci tek na petom mestu u parlamentu sa manje od 50 poslanika, lideri levičarskih partija, sindikati i studentska tela pozvali su građane da danas izađu na masovne proteste i najavili moguće štrajkove za 1. oktobar.

Kako je saopštila stranka LFI, biće održano 130 protesta, širom Francuske.

NFP i krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje (RN) zajedno imaju većinu i mogli bi da zbace premijera glasanjem o nepoverenju, ako odluče da sarađuju, navela je agencija.

RN je dao prećutno odobrenje za imenovanje Barnijea navodeći brojne uslove da ne podrži glasanje o nepoverenju, što ga čini de fakto kreatorom nove vlade, prenosi Tanjug.

“Pratićemo premijera. Ništa ne može da se uradi bez nas”, rekao je lider RN Žordan Bardela za BFM TV.

Politika