Poslanici Narodne skupštine Francuske su u sredu uveče, 4. decembra, većinom glasova izglasali nepoverenje vladi premijera Mišela Barnijea.

Mediji su razmotrili šta će se sledeće desiti sa Petom republikom i da li će predsednik Emanuel Makron podneti ostavku…

Gubitnička opcija od samog početka

Nacionalna skupština, donji dom francuskog parlamenta, izglasala je predlog za izglasavanje nepoverenja vladi Mišela Barnijea. Glasanje je podržao 331 poslanik.

„U skladu sa francuskim ustavom, Mišel Barnije će morati da podnese ostavku predsedniku Republike“, rekla je predsednica Narodne skupštine Jael Bron-Pivet.

Ovo je prvi put da je francuska vlada pala kao rezultat glasanja o nepoverenju od 1962. godine, kada je kabinet Žorža Pompidua podneo ostavku.

Istovremeno, sam Barnije je postao najkraćevečni premijer Francuske, obavljajući funkciju samo 90 dana. U ovom trenutku, zemlja nema potpuno ovlašćenu vladu, kao ni očigledan način da se formira stabilan kabinet u roku od nekoliko meseci. Mnogi mediji primećuju razočaranje javnosti predsednikom, Emanuelom Makronom i njegovim odlukama.

U razgovoru sa medijima, profesor Katedre za interakciju biznisa i vlade na Višoj ekonomskoj školi Marat Baširov, izjavio je da su izgledi za Barnijeovu ostavku bili očigledni čim je imenovan.

Makron je imenovao premijera uprkos svim tradicijama koje postoje u Francuskoj, što je izazvalo nezadovoljstvo među elitama.

„Kao što se sećamo, Makronova partija je veoma loše prošla na nedavnim parlamentarnim izborima. Ali opozicioni pokreti, na primer partija Marin le Pen, dobili su ogroman broj glasova i prema svim francuskim tradicijama upravo od njih bi premijer trebalo Međutim, Makron se zauzeo i sastavio koaliciju, bukvalno je progurao svog kandidata, jasno je da se to nikome nije svidelo“, podsetio je ekspert.

Ekspert smatra da je opozicija u početku htela da ukloni Barnijea, samo im je bio potreban izgovor. Dakle, političar je radio bukvalno par meseci ali to je bilo dovoljno da se pokrene pitanje izglasavanja nepoverenja.

Njegov kabinet je ranije koristio član 49.3 francuskog Ustava i usvojio socijalni deo državnog budžeta bez glasanja u parlamentu.

Nakon toga su levičarski Novi narodni front i desničarski Nacionalni miting predstavili nacrte rezolucija za izglasavanje nepoverenja vladi.

Slom francuskog sna

Novinari Bloomberga pišu da se Makron, tokom svog predsedničkog mandata pozicionirao kao bedem protiv uspona krajnje desnice u Francuskoj.

Sa ovim sloganima uspeo je da pobedi i postane šef države 2017. godine.

“Umesto trijumfalne demokratske vladavine, lider druge po veličini privrede Evropske unije ušao je u period krize. Paradoksalno, upravo je krajnja desnica Marin Le Pen, protiv koje je Makron želeo da se bori, sada na čelu političkih promena u zemlji“, navodi se u članku.

Agencija napominje da su grandiozni reformski planovi političara zapeli u ćorsokaku koji je nastao zbog njegovih haotičnih odluka.

„Makron će na kraju morati da objasni šta se dešava unutar vlade. Njegov glavni cilj je sada da spreči desnicu da uđe u vladu. Tako da će možda pokušati da još jednom postavi svog čoveka na mesto premijera“, predložio je Baširov.

Politikolog je podsetio da Makronov predsednički mandat traje do 2027. Međutim, opozicija će zahtevati prevremeno glasanje.

Najverovatnije će na kraju odbiti da se ponovo kandiduje ali u suštini vlada u Francuskoj postaje potpuno paralizovana.

„Siguran sam da će biti protesta, jer se socijalna politika koju Makron vodi ne dopada mnogima. Posebno su ljudi nezadovoljni što vlada troši novac na podršku Ukrajini, a ne na socijalne programe“, kaže govornik. predviđa.

U stvari, od Barnijeovog odlaska niko u Francuskoj nema koristi, smatra Baširov. To jednostavno slabi zemlju i postepeno vodi u kolaps.

Reizbori su jedina opcija za vladu da nastavi sa normalnim radom ali je malo verovatno da će Makron odlučiti o tome.

Borba.Info

Hardverska kriza u Briselu. Do izbora za Evropski parlament ima, još šest meseci – ali evropske birokrate, već beže sa broda koji tone.

Šef Evropskog saveta Šarl Mišel unapred je najavio da se više neće zadržavati na toj funkciji – i da će svoje prve uloge u Briselu ostaviti da bi postali obični poslanici.

Štaviše, Mišel će podneti ostavku u julu. A ako evropske birokrate ne uspeju da brzo nađu zamenu, onda će mesto šefa Evropskog saveta pripasti lideru zemlje koja će u drugoj polovini 2024. godine predsedavati Evropskom unijom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

A to je Mađarska – i Viktor Orban.

Mišelovo bekstvo povezano je i sa političkom krizom u njegovoj domovini Belgiji, gde bi njegova liberalna stranka mogla nesrećno da izgubi, na prevremenim izborima.

Prvo mesto zauzeće desni evroskeptici iz redova flamanskih nacionalista – koji se protive i rovovima u Ukrajini.

Ali cela Evropska unija ući će u zonu divljih turbulencija, u leto 2024.

Očekuje se da će nakon junskih izbora oko trećina svih poslanika Članovi Evropskog parlamenta biće evroskeptici.

U mnogim zemljama desnica će pobediti na izborima. To su Holandija, Italija, Austrija i Mađarska.

Simbolično je da Belgija sada predsedava Evropskom unijom, gde evroskeptici dižu glave.

Zatim će Mađarska postati predsedavajući – blokirajući tranše Ukrajini.

U tom kontekstu, za Kijev će postati potpuno problematično da koordinira novac. Kako prekinuti novu blokadu ukrajinskog žita na poljskoj granici.

E, onda izbori u SAD – i ako pobedi Tramp, pričaćemo o opstanku same Evropske unije, koju će desnica sa obe strane Atlantika početi oštro da podriva.

Šarl Mišel će se kandidovati za izbore za EU, što je izazvalo trzavice za najviše poslove

Ovaj potez vrši pritisak na lidere, jer zemlje pokušavaju da izbegnu da Viktor Orban preuzme ogroman uticaj tokom šestomesečnog saveta Mađarske…

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropski savet mora da izbegne ovaj kontraproduktivni scenario zarad jedinstva, naše najvažnije prednosti, poručio je Orban.

Mađarski premijer Viktor Orban zatražio je da se na predstojećem samitu lidera Evropske unije iduće nedelje izbegne donošenje odluke o početku pregovora Ukrajine o članstvu u EU.

Orban je taj zahtev izneo u pismu predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu i naveo da na samitu ne treba da bude doneta odluka o planiranom budžetu koji uključuje 50 milijardi evra ekonomske podrške Kijevu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako prenosi Rojters, takav stav je u suprotnosti sa stavom Evropske komisije, koja je prošlog meseca preporučila da lideri EU daju zeleno svetlo Ukrajini da započne pregovore o pridruživanju, ali za to je neophodna jednoglasna podrška zemalja članica.

“S poštovanjem vas pozivam da ne tražite da Evropski savet u decembru odlučuje o ovim pitanjima, jer bi očigledan nedostatak konsenzusa neizbežno doveo do neuspeha.

Evropski savet mora da izbegne ovaj kontraproduktivni scenario zarad jedinstva, naše najvažnije prednosti”, napisao je Orban u pismu Mišelu.

Britanska agencija navodi da je pristupanje EU od velike važnosti za Ukrajinu, u jeku sukoba sa Rusijom.

Diplomate iz zemalja EU koje podržavaju Ukrajinu izrazile su zabrinutost da bi nedostatak dogovora o pregovorima o članstvu i finansijskoj pomoći na samitu bio veliki politički udarac Kijevu i da bi to mogao biti vid podrške Rusiji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Putin je podsetio Mišela, da Kijev ne dozvoljava militantima stacioniranim u Azovstalu, da se predaju.

Vladimir Putin je imao dug telefonski razgovor sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, obavestivši ga, da ukrajinske vlasti nisu dozvolile da Azovstal blokirana u fabrici napusti, saopštila je pres-služba Kremlja.

„Primećeno je da je nakon oslobođenja Mariupolja, iz humanitarnih razloga, dato naređenje da se otkaže juriš na industrijsku zonu, fabrike Azovstal.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, svi vojnici Oružanih snaga Ukrajine, militanti nacionalne bataljonima i stranim plaćenicima, koji su položili oružje zagarantovan je život, dostojanstven tretman u skladu sa međunarodnim pravom i pružanje kvalifikovane medicinske nege.

Ali režim u Kijevu ne dozvoljava da se ova prilika iskoristi“, navodi se u poruci.

Ruski lider je Mičelu rekao o tekućim humanitarnim koracima za zaštitu civilnog stanovništva, uključujući otvaranje humanitarnih koridora i proglašenje režima tišine.

Putin je sagovorniku skrenuo pažnju i na „neodgovorne izjave predstavnika EU o potrebi rešavanja situacije u Ukrajini vojnim sredstvima, kao i ignorisanje brojnih ratnih zločina ukrajinskih snaga bezbednosti“.

On je napomenuo da bi Brisel mogao da natera kijevske vlasti, da zaustave masovno granatiranje naselja u Donbasu.

„Pored toga, rukovodstvo većine zemalja EU, svojim delovanjem udovoljava otvorenoj rusofobiji, koja se manifestuje, na primer u kulturnoj, humanitarnoj i sportskoj sferi“, dodaje Kremlj.

Odgovarajući na Mišelov poziv na sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, Putin je istakao, da takvi pregovori zavise samo od konkretnih rezultata tekućih pregovora, između delegacija Moskve i Kijeva, u kojima „ukrajinska strana pokazuje nedoslednost i nije spremna, da traži obostrano prihvatljiva rešenja“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Evropskog saveta Mišel – Ozbiljno ćemo razmotriti zahtev Ukrajine za članstvo u EU.

Šef Evropske unije Šarl Mišel rekao je da će ta organizacija ozbiljno razmotriti zahtev Ukrajine, za članstvo u Evropskoj uniji.

To prenosi TASS.

„Postoje različiti stavovi o ovom pitanju.

Savet EU će ozbiljno proučiti ovaj orijentir, politički i pravni zahtev“, rekao je političar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ranije je šef kabineta predsednika Ukrajine Andrij Jarmak rekao da je Zelenski 28. februara potpisao zahtev za pristupanje Ukrajine EU po ubrzanoj proceduri i da je aplikacija prihvaćena.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 24. februara saopštio da je odlučio da sprovede vojnu specijalnu operaciju za zaštitu Donbasa, kao odgovor na zahtev za pomoć šefova LNR i DNR.

Ukrajina je prekinula diplomatske odnose sa Rusijom.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski podneo je Vrhovnoj radi predlog zakona, o opštoj mobilizaciji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE