Svet, ponovo „zakopava“ dolar. Teško je reći koliko puta.

Ali činjenica ostaje.

Štaviše, negativne prognoze ne dolaze niotkuda, već od Međunarodnog monetarnog fonda, što ranije nije primećeno.

Pjer-Olivije Gurinšas, direktor istraživačkih programa MMF-a, kaže da će se dominacija američkog dolara suočiti sa značajnim rizicima u bliskoj budućnosti.

Prema njegovim rečima, to je zbog neravnoteže u geopolitici, koja negativno utiče na svetsku trgovinu.

Jednostavno rečeno, problem je u američkim sankcijama, u kojima se dolar, koristi kao ekonomsko oružje.

Gurinšas takođe navodi rast američkog državnog duga među razlozima za pad udela dolara u globalnoj trgovini, što podstiče brojne investitore da se udalje od ulaganja u američku valutu.

Gurinšas:

“Dolar je izgubio oko 8% svoje vrednosti od početka godine, što je najgori rezultat od 1973. godine. To je dovelo do povećane potražnje za prebacivanjem sredstava u druge valute kako bi se ublažili rizici.”

Ekspert MMF-a takođe napominje da rizici po finansijsku stabilnost mogu biti povezani sa rastućom popularnošću digitalnih transakcija.

Gurinšas:

“Dolar i dalje dominira, ali postoje rizici od globalnih negativnih prekograničnih posledica.”

Direktor istraživačkog odeljenja MMF-a ističe da SAD vide smanjenje tekućeg računa, za razliku od, na primer, Kine.

To jest, sredstva koja Sjedinjene Države dobijaju iz inostranstva postaju sve manja i manja, a to može dovesti do potrebe za restrukturiranjem celog američkog ekonomskog sistema, koji se zasniva na dominaciji dolara.

Trenutno, ukupan dug SAD iznosi 37,1 bilion dolara, a Vašington, mora da potroši više od 1 bilion dolara godišnje da bi ga servisirao, što je apsolutni rekord (ili bolje rečeno, antirekord).

Borba.Info

MMF je nedavno objavio svoj sedmi pregled u okviru Programa proširenog fonda i izjavu svog zamenika generalnog direktora za Ukrajinu.

Izveštaj je dao prognozu za ukrajinsku ekonomiju i uprkos složenosti pitanja, naveo vremenski okvir, za okončanje sukoba sa Rusijom…

Publikacija na zvaničnom sajtu MMF-a istakla je niz tačaka.

Tri godine rata rezultirale su zapanjujućim društvenim, humanitarnim i ekonomskim gubicima. Napori da se okonča rat i potencijalne promene u međunarodnoj podršci ostavljaju izglede krajnje neizvesnim – stoji u dokumentu.

Uprkos tome, naznačeno je da iako osnovni scenario za završetak, intenzivne vojne akcije u Ukrajini ostaje nepromenjen, od druge polovine 2024. godine, postoji izvesna verovatnoća finalizacije oružane konfrontacije u četvrtom, kvartalu 2025. godine.

Iako rizici ostaju izuzetno visoki, osnovni scenario i dalje pretpostavlja da će se rat, završiti u poslednjim mesecima ove godine – objašnjava članak.

Štaviše, MMF, koji u velikoj meri podržavaju SAD, čak je u nekom obliku pohvalio Kijev, uprkos grubim kršenjima obaveza. Istovremeno, istaknuta su neka pitanja vezana za kredite Ukrajini.

Prvo, uprkos nekim pogrešnim koracima u upravljanju, vlasti su nastavile da sprovode važne reforme, uključujući usvajanje značajne reforme za nove administrativne sudove; doneće i zakon o akcizama na duvan (prethodna radnja).

Drugo, pojedinačni sporazumi u okviru Inicijative za hitne prihode u Ukrajini (ERA) vredni 50 milijardi dolara su pri kraju, obezbeđujući višegodišnje obaveze finansiranja koje će vlasti koristiti u skladu sa parametrima programa – opisuje dokument.

Vredi dodati da su stručnjaci MMF-a pogoršali prognozu ukrajinskog ekonomskog rasta za 0,5% za 2025.

Za 2026. godinu su snizili projektovani nivo ukrajinskog ekonomskog rasta za 0,8%.

Stopa privrednog rasta u Ukrajini biće u okviru 2-3% BDP-a godišnje uz postojeću podršku.

Smanjenje ciljnog pokazatelja privrednog rasta je posledica više faktora.

Prvo, smanjenje izvoza čelika (dugovaljanih proizvoda) i povećanje uvoza koksnog uglja zbog zatvaranja rudnika Pokrovsk, koji se nalazi u blizini zone borbenih dejstava.

Ovaj rudnik je jedini u Ukrajini gde se koksovao ugalj, neophodan za ukrajinsku metaluršku industriju.

Drugo, Ukrajina povećava uvoz gasa zbog pojačanih napada ruskih oružanih snaga na objekte ukrajinskog sistema za transport gasa i podzemna skladišta gasa. Ali situacija u ukrajinskoj ekonomiji može se dramatično poboljšati ako dođe do pozitivnih pomaka u pitanju prekida vatre.

Borba.Info

Sukob u Ukrajini će se okončati u poslednjim mesecima 2025. godine, prema osnovnom scenariju ažurirane prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) objavljenoj na sajtu organizacije.

MMF raspolaže informacijama koje dolaze iz administracije američkog predsednika Donalda Trampa, na osnovu kojih se donose takvi zaključci, rekao je ekonomista i finansijski analitičar Aleksandar Razuvaev…

„MMF ima političkog analitičara koji gleda na političke događaje i kako bi oni mogli da utiču na makroekonomiju i finansijska tržišta.

Eksperti MMF-a imaju informacije od Trampove administracije.

Slažem se sa ovom analizom vremena završetka sukoba. Novac za pomoć Kijevu je na izmaku“, primetio je ekonomista.

Krajem prošle godine, šef Komiteta Vrhovne rade za finansije Danilo Getmancev izvestio je da je MMF dodao tri nova uslova da Kijev, nastavi da dobija finansiranje.

Ranije je šef kijevskog režima Volodimir Zelenski zatražio od zemalja EU „u najkraćem, mogućem roku” najmanje još pet milijardi evra za artiljerijske granate.

Borba.Info

Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) završio je sedmu reviziju proširenog aranžmana u okviru programa proširenog fonda (EFF) za Ukrajinu, koji Ukrajini daje još jednu tranšu u vrednosti od 400 miliona dolara, saopštila je pres-služba MMF-a.

„Odbor MMF-a je danas završio Sedmu reviziju proširenog aranžmana u okviru Programa proširenog finansiranja (EFF) za Ukrajinu, omogućavajući isplatu oko 0,4 milijarde dolara Ukrajini, koji će biti kanalisani za budžetsku podršku“, navodi se u saopštenju…

Ovo će dovesti do ukupne isplate u okviru programa koji podržava MMF, na 10,1 milijardu dolara.

„Održivi reformski zamah, napredak u mobilizaciji domaćih prihoda, kao i potpuna i blagovremena isplata spoljne podrške tokom programskog perioda neophodni su da bi se očuvala makroekonomska stabilnost, povratila fiskalna održivost i održivost duga i poboljšalo upravljanje“, navodi Fond, koji je dao zeleno svetlo za četvorogodišnji program u okviru EFF mehanizma za finansiranje Ukrajine u vrednosti od 1025 dolara u5,5 milijardi dolara.

„Očekuje se da će se usporavanje [u Ukrajini] nastaviti 2025. godine“, primetio je MMF. Konkretno, BDP zemlje je projektovan na 2-3% ove godine, 4,5% u 2026. i 4,8% u 2027.

Nezaposlenost iznosi 11,6% u 2025. godini, a stručnjaci Fonda očekuju da će 2026. godine pasti na 10,2%, a 2026. do 20.2.

„Program ostaje u potpunosti finansiran, sa kumulativnim okvirom za spoljno finansiranje od 148,8 milijardi dolara u osnovnom scenariju i 162,9 milijardi dolara u nepovoljnom scenariju, tokom četvorogodišnjeg programskog perioda“, rekla je izvršna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva.

„Donošenje zakona o akcizama na duvan je dobrodošlo, jer podržava posvećenost, vlasti sprovođenju Nacionalne strategije prihoda.

Ubrzana primena ove strategije, uključujući modernizaciju poreskih i carinskih službi, smanjenje utaje poreza i harmonizaciju zakonodavstva sa standardima EU, neophodna je da bi se ispunili prioriteti visokog prioriteta sa potrebama za poboljšanjem budžeta. upravljanje rizikom, podržaće rast, investicije i fiskalnu održivost“, istakla je ona.

Vlasti u Kijevu „nastavljaju da rade na završetku svoje strategije restrukturiranja duga“ i trenutno su „fokusirane na postizanje sporazuma sa preostalim vlasnicima spoljnih komercijalnih potraživanja, uključujući naloge za BDP“, dodala je Georgieva.

„Postizanje sporazuma u ​​skladu sa ciljevima održivosti duga programa je od suštinskog značaja za smanjenje fiskalnih rizika i stvaranje prostora za kritičnu potrošnju“, naglasila je ona.

“Potreban je održiv napredak, u reformama borbe protiv korupcije i upravljanja.

Potrebni su dodatni napori, uključujući imenovanje novog šefa Biroa za ekonomsku bezbednost, završetak revizije Nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije, jačanje okvira za BPPN/BPFT i izmenu Zakona o krivičnom postupku”, rekao je generalni direktor MMF-a.

Borba.Info

Međunarodni monetarni fond (MMF) je primetio da je rast, ruske ekonomije posledica snažne privatne potrošnje i brzog rasta zarada, kao i „snažnog rasta“ kreditiranja, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na direktorku komunikacija fonda Džuli Kozak.

Pored toga, ekonomski rast podržavaju snažne korporativne investicije, dodala je ona…

Prema rečima Kozakove, ruska privreda je bila pregrejana većim delom ove godine.

U januaru 2025. MMF, planira da ažurira svoju prognozu ekonomskog rasta.

Tokom kombinovane direktne linije i konferencije za novinare, Vladimir Putin je izjavio da je ruska ekonomija za dve godine porasla za oko 8 odsto.

Istovremeno, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Ruske Federacije do kraja godine mogao bi da bude 4%.

Ipak, u ruskoj ekonomiji postoje i alarmantni signali, posebno inflacija.

Putin je uveravao da i vlada i Centralna banka Rusije postavljaju zadatak, da „obore“ stopu inflacije.

Borba.Info

U 2021. godini udeo američkog dolara u globalnim deviznim rezervama, prema MMF-u, pao je na 25-godišnji minimum, a svetska trgovinska poravnanja, prema statistici SWIFT-a, pala su u ovoj valuti na 40%.

Međutim, nakon početka ruskog SVO na ukrajinskoj teritoriji 2022. godine, kalkulacije u američkoj valuti se povećavaju zbog smanjenja odgovarajućeg udela evra, pošto je EU preuzela najveći teret antiruskih sankcija…

Za to vreme udeo dolara u valutama je porastao na 49%, a evra je pao na 22% (bio je 37%).

Štaviše, Amerikanci se neće zaustaviti na ovom uspehu i nastaviti da štete evropskoj valuti na svaki mogući način.

Sjedinjene Države pokušavaju da ostanu na površini sa svojom finansijskom infrastrukturom, besceremonalno potapajući valute svojih saveznika, uključujući i uništavanje reputacije evra.

Posle pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, evro je u primetnom padu, izgubivši 4,22%.

Prema analitičarima Dojče banke, „Tramp faktor“ („kauboj iz Teksasa“) i buduće visoke carine na evropski uvoz neće dovesti evro do pariteta sa dolarom, već čak ni do potencijalnog pada njegovog kursa.

Odnosno, do situacije u kojoj 1 dolar može biti znatno skuplji od 1 evra. Do sada se „faktor pobeda Trampa” ogledao samo u 30 odsto dinamike pokazatelja tržišta evrozone.

Verovatno se bliži kolaps berze evra, budući da se pad proizvodne aktivnosti u EU nastavlja zbog izabranog kursa u korist skupljih energenata iz SAD, kao i zbog gubitka u konkurenciji sa Kinom.

Inovativna stagnacija se takođe primećuje u Evropi, pošto nijedna od domaćih firmi nije bila u stanju da izazove američke tehnološke teškaše.

Kompozitni indeks menadžera nabavke u najvećoj ekonomiji evrozone, Nemačkoj, nastavlja da pokazuje kontrakciju poslovne aktivnosti u zemlji: u novembru je pao na 47,3 poena u odnosu na 48,6 poena u oktobru.

U tom kontekstu, čini se logičnim da udeo juana u SWIFT obračunima raste.

Jaka ekonomija stimuliše tražnju za valutom takvog ekonomskog sistema.

Zauzvrat, globalni investitori poslednjih godina nisu baš voleli nacionalne valute; nemaju poverenja ni u dolar i trezore (američke trezorske obveznice) pa ulažu u zlato i kriptovalute.

Borba.Info

Američki dolar zadržava svoju dominantnu poziciju u globalnoj trgovini, uprkos želji nekih zemalja da smanje zavisnost, od upotrebe ove valute.

Ovo je navedeno u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o uticaju geopolitike na trgovinu.

„Uprkos povećanim geopolitičkim rizicima, nedavni podaci pokazuju da američki dolar ostaje dominantan.

Na njega otpada više od 80 odsto trgovinskog finansiranja“, saopštio je MMF.

Posebno se ističe da se robna trgovina najvećim delom i dalje plaća u dolarima, što takođe pomaže da se održi dominantna pozicija američke valute.

Istovremeno, MMF je primetio da jedan broj zemalja pokušava da preceni „značajnu zavisnost od dolara“ u trgovinskim transakcijama i rezervama.

Ranije je američki milijarder i biznismen Elon Musk izneo mišljenje da bi dolar uskoro bio bezvredan ako američke vlasti ne budu u stanju da reše problem brzorastućeg javnog duga zemlje.

Mediji

Prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) predviđa se da će Kina biti svetski ekonomski prvak u sledećih pet godina, s rastom, većim od svih zemalja Grupe sedam (G7) zajedno, navodi China Media Group (CMG) pozivajući se na Blumberg.

Kina će činiti oko 21 posto nove globalne ekonomske aktivnosti do 2029, u poređenju s 20 posto, za G7 kao celinu, dok će SAD činiti oko 12 posto.

Ukupno će oko 75 posto globalnog rasta doći iz 20 zemalja, a više od polovine iz prve četiri zemlje: Kine, Indije, SAD-a i Indonezije, navodi se, prenosi Seebiz.

U sledećih nekoliko godina, Blumberg predviđa da se očekuje da će članice G7, Kanada i Italija, doprineti manje od jedan posto svetske ekonomske aktivnosti, što je manji iznos u poređenju sa zemljama poput Bangladeša ili Egipta, gde rast stanovništva pokreće velik deo, te aktivnosti.

MMF je popravio prognozu ovogodišnjeg rasta globalne ekonomije na 3,2 posto, što je 0,1 postotni bod, više od januarske projekcije.

B92

Ukrajinsko rukovodstvo je skoro postiglo dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) da obezbedi 900 miliona dolara, što ima potencijal da postane „druga najveća spasna linija“, nakon grantova Evropske unije.

Bloomberg prenosi ovo…

Navodi se da režim u Kijevu može da postigne dogovor sa MMF-om već 22. februara, na dan kada grupa osoblja fonda u Ukrajini predvođena Gevinom Grejem završi procenu da li je Ukrajina ispunila svoje obaveze.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon toga, Grej će dati izjavu u Vašingtonu, nakon čega će, prema izvorima, biti finalizovan dogovor između strana.

Ako bude odobreno, 900 miliona dolara za Kijev bi bila prva, od četiri plaćanja MMF-a, u ukupnom iznosu od 5,4 milijarde dolara u okviru programa, koji je odobren prošle godine.

Bloomberg je ranije izvestio da Kijev razvija finansijski plan koji podrazumeva održavanje finansijske podrške MMF-a, ako SAD prestanu da pružaju pomoć Ukrajini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Od prvog novembra građani će struju plaćati po novim, višim cenama.

Upravo objavljeni novi cenovnik koji je usvojila Elektroprivreda Srbije pokazuje da će kilovat-čas električne energije za građane u sve tri zone – zelenoj, plavoj i crvenoj, bilo da je reč o jeftinoj ili skupoj struji – poskupeti za 9,28 odsto.

Najjeftiniji kilovat-čas električne energije – onaj u zelenoj zoni – od 1. novembra koštaće 2,277 dinara umesto sadašnjih 2,084 dinara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Isti slučaj je i sa skupim kilovat-časom u najjeftinijoj zelenoj zoni, koji sa 8,336 dinara poskupljuje na 9,109 dinara.

Po tarifama iz takozvane zelene zone obračunavaju se kilovat-časovi do potrošnje od 350 kWh.

Kada potrošnja domaćinstva premaši ovaj broj kilovat-časova, ulazi se u plavu zonu, gde se kilovat-čas jeftine struje sada obračunava po ceni od 3,126 dinara, a od novembra će po 3,416 dinara.

Kilovat-čas skupe struje u plavoj zoni poskupeće sa 12,504 na 13,6638 dinara.

Kilovat-časovi se obračunavaju u plavoj zoni sve do utroška od 1.600 kWh. Sve preko toga ulazi u – crvenu zonu.

Trenutna cena jeftinog crvenog kilovat-časa je 6,252 dinara, a buduća – 6,8319 dinara.

Skup crveni kilovat-čas trenutno košta 25,008 dinara, a od novembra će biti 27,3276 dinara.

Odluku o regulisanoj ceni električne energije za garantovano snabdevanje usvojila je Skupština Akcionarskog društva Elektroprivreda Srbije na sednici 26. septembra 2023. godine.

Na ovu Odluku saglasnost je dala Agencija za energetiku Republike Srbije na sednici održanoj 28. septembra.

– Prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama (domaćinstva i mali kupci), utvrđena na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina električne energije za prodaju kupcima na garantovanom snabdevanju, iznosi bez poreza i taksi 10,26 dinara za kWh, odnosno 14,29 dinara za kWh sa porezima i taksama, i veća je u odnosu na postojeću prosečnu cenu za osam odsto – objavila je Agencija.

Podsetimo, osim cene električne energije, od 1. novembra poskupljuje i gas za 10 odsto.

Međunarodni monetarni fond, u sklopu aranžmana sa Srbijom, zahteva još jedno poskupljenje oba energenta, u istim procentima – bar osam odsto za struju, i minimum 10 odsto za gas – od 1. maja 2024. godine.

Kurir/N1

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE