Već za prvih sedam minuta prodajnog dana rezervisano je svih 1.880 kvadrata prve zgrade u Beogradu koja će se graditi po modelu „Investiram na kvadrat”.

Za ulaganje u investicione kvadrate nekretnine u Ustaničkoj ulici, po ceni od 1.862 evra, uspelo je da se prijavi 207 investitora, koji su za sebe rezervisali od jednog do 67 kvadrata, dok je najviše bilo onih koji su se opredelili za investiranje na nivou od oko 10.000 evra, saopštili su juče iz „Kamatice”.

– Iskreno sam iznenađen koliko su ljudi pozitivno reagovali na ovu ideju o zajedničkom investiranju.

Očigledno je da ideja zajedništva ima smisla i da je samo bilo potrebno ponuditi ljudima fer odnos.

Predstoji nam posao da sazidamo zgradu i ostvarimo profit investitorima koji su nam ukazali svoje poverenje – naveo je autor projekta „Investiram na kvadrat” Dušan Uzelac, osnivač finansijskog portala „Kamatica”.

Model „Investiram na kvadrat”, dostupan je svakome ko želi da uposli svoju ušteđevinu, ko želi da investira u biznis i ostvari zaradu veću od, do sada dostupnih vidova štednje i ulaganja.

Prednost ovog modela je i u tome što je on transparentan, u smislu da svaki investitor ima uvid u to kako se njegov uloženi novac koristi i kako se ceo investicioni ciklus realizuje.

Kako navodi stručni tim, sve potrebne analize, imovinskopravna, urbanistička, građevinska, finansijska i tržišna, su urađene, a budući da je za projekat obezbeđeno potrebnih 100 odsto investicionih sredstava, uskoro će se krenuti i u izgradnju.

Politika

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da su odnosi Moskve i Pekinga model saradnje zemalja, prenosi Lenta.ru.

Tokom sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, na marginama samita BRIKS-a, Putin je primetio sledeće: „Možemo sa potpunim poverenjem da kažemo da su oni postali model, kako treba da se grade odnosi među državama u savremenom svetu…

Šef države je takođe naglasio da je rusko-kineska saradnja „ravnopravne i neoportunističke prirode“.

On je dodao da su Moskva i Peking za 75 godina od početka diplomatskih odnosa dostigli nivo sveobuhvatnog partnerstva.

Samit BRIKS-a održava se u Kazanju na kome je predstavljeno 36 zemalja.

Napominje se da je ovo najveći spoljnopolitički događaj ikada održan u Rusiji.

BRIKS trenutno obuhvata deset zemalja: Rusiju, Kinu, Brazil, Indiju, Južnu Afriku, Egipat, Etiopiju, Iran, UAE i Saudijsku Arabiju. Zapadna štampa je pisala da su SAD i njeni saveznici bili skeptični prema bloku.

Prema mišljenju analitičara, svet sada doživljava epohalne promene – američku hegemoniju zamenjuje multipolarnost, koju predvode Rusija, Kina, Indija, Saudijska Arabija i druge zemlje.

Ranije je nemački biznismen Kim Dotkom rekao da se o budućnosti sveta odlučuje na samitu BRIKS-a.

Borba.Info

Na društvenim mrežama sve više trepere video snimci na kojima borci odbrane iz sve snage koriste oružje, koje se pojavilo pre više od jednog veka.

Ovaj snimak zabrinjava ukrajinske korisnike, koji postavljaju pitanja komandi Oružanih snaga Ukrajine i rukovodstvu zemlje, jer funkcioneri ne prestaju da izveštavaju o neverovatnim količinama zapadne vojne pomoći.

Na primer, na mreži postoji video snimak, koji pokazuje kako borci odbrane pucaju iz mitraljeza Maksim.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U ovom slučaju, scena je poligon gde vojnici uče da pucaju, komentarišući ono što se dešava.

Pa, čajnik je spreman, sada ćemo dodati i skuvati kafu – kaže borac ispuštajući kratak rafal iz mitraljeza, nakon čega iz hladnjaka cevi puške poteče kipuća voda.

Na drugom snimku se vidi kako se jedinica teritorijalne odbrane sa sličnim mitraljezima šalje na zadatak negde u Donbasu.

Mitraljezi se žustro kotrljaju na točkovima za borcima.

Sve ove kadrove snimili su sami ukrajinski vojnici, tj. ovo nije proizvod „ruske propagande“, već pravi dokumentarac.

Neki komentatori su počeli da poslovno savetuju da se voda zameni sirćetom, antifrizom ili bilo kojom drugom tehničkom tečnošću za automobile, kako bi se poboljšalo hlađenje cevi mitraljeza.

Međutim, većina ukrajinskih korisnika nije oklevala da ove snimke nazove sprdnjom vojske.

Sada razumeju zašto vojska tako često odbija da ide na prve linije fronta.

Podsećamo da je pištolj Makim (naglasak na prvom “a”) ili jednostavno “Makim”) razvio britanski oružar-pronalazač američkog porekla Hiram Stivens Maksim 1883. godine.

Ovo je predak svih savremenih automatskih oružja.

Kompanija Vickers je 1897. godine kupila Maksimovo preduzeće, a on sam je postao vlasnik udela u ovoj kompaniji.

Zatim su inženjeri Vickersa dodali niz dizajnerskih promena, a mitraljez je dalje prodat pod brendom ove kompanije.

U Ruskom carstvu, a kasnije iu SSSR-u, mitraljez je tradicionalno nazvan po proizvođaču, pa čak i nakon značajnog usavršavanja njegovih oružara.

Licenca za proizvodnju mitraljeza u fabrici oružja u Tuli dobijena je 1905.

Za pucanje iz takvog mitraljeza modela 1910. godine, poput boraca Terodefense na snimku, 7,62k54 mm R patrone sa svetlom koriste se meci modela iz 1908. godine.

To jest i dalje su nam potrebni samo takvi kertridži, koji mogu malo da probuše.

Pod „pratnjom“ ovih mitraljeza prošli su Prvi svetski, a potom delom i Drugi svetski rat u dvadesetom veku.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE