Navršilo se 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma. Tada je to bio istorijski sporazum koji je trebalo da označi početak suživota dva naroda na Kosovu i Metohiji i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Međutim, već 11 godina čeka se implementacija ključnog dela sporazuma – formiranje Zajednice srpskih opština.

Potpredsednik Srpske liste Igfor Simić kaže za RTS da je Briselski sporazum ostao mrtvo slovo na papiru.

Oko teksta sporazuma, koji je formalno nazvan “Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa” pregovaralo se šest meseci, pre nego što su na dokument stavljena tri potpisa.

U ime Beograda dokument je potpisao tadašnji predsednik Vlade, a današnji šef diplomatije Ivica Dačić, a u ime Prištine Hašim Tači koji je u to vreme obavljao funkciju premijera privremenih institucija.

Treći potpis, u ime Brisela koji je učestvovao kao posrednik, stavila je tadašnja visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

Simić: Srbi napuštaju KiM isključivo iz bezbednosnih razloga

Potpredsednik Srpske liste Igor Simić je rekao za RTS da je ono što je napisano u Briselskom sporazumu bilo u korist Srba ali je ostalo mrtvo slovo na papiru odlukom vlasti u Prištini, uz punu podršku mentora kosovske nezavisnosti.

“Onih istih koji su trebali da nam garantuju da će se kroz Zajednicu srpskih opština stvoriti krovna institucija za zaštitu pojedinačnih i kolektivnih prava srpskog naroda“, rekao je Simić

Na pitanje gde su Srbi danas posle 11 godina, Simić kaže da je teško dati odgovor.

“Većina nas je i dalje dole ali jedan deo je otišao pod pritiskom, pre svega, režima u Prištini koji predvodi Kurti.

Ja verujem da su oni samo privremeno napustili prostor Kosova i Metohije i očekujemo da se vrate. Ali je to činjenica. Pod represijom tog režima Srbi su morali da napuste prostor Kosova i Metohije”, kaže Simić.

Srbi prostor KiM ne napuštaju, zbog ekonomskih, već zbog bezbednosnih razloga, ističe Simić.

Simić kaže da bez podrške Srbije preko Kancelarije na KiM, ne bi bilo Srba na prostoru KiM.

Beograd je naš jedini prirodni saveznik, zaključio je Simić.

Briselski sporazum trebalo je da označi početak suživota dva naroda na Kosovu i Metohiji i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Međutim, već 11 godina čeka se implementacija ključnog dela sporazuma – formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

Briselski sporazum, potpisan 19. aprila 2013. godine, ukupno broji 15 tačaka. Zajednica srpskih opština čini okosnicu ovog dokumenta, a na nju se odnosi prvih šest tačaka sporazuma.

Na osnovu dogovorenog dokumenta, predviđeno je da ZSO bude asocijacija opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu, da ima statut, predsednika i potpredsednika i skupštinu, a članstvo bi bilo otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi – opštine učesnice.

Ivica Dačić: Priština nema nameru da formira ZSO

Ivica Dačić je ocenio da Priština nema nameru da formira ZSO, što je bila njena obaveza iz Briselskog sporazuma.

“Briselski sporazum kojim je to dogovoreno samo je tužna epizoda, odnosno tužno sećanje na to da je veoma upitan kredibilitet Evropske unije kao medijatora koji je garant sprovođenja Briselskog sporazuma”, rekao je Dačić.

Sve opštine bi imale pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz ZSO, a Zajednica bi imala pun nadzor, nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.

Ostale tačke Briselskog sporazuma odnosile su se, između ostalog, na policiju, pravosuđe, sudstvo i lokalne izbore, a one čije je sprovođenje zavisilo od Beograda, su sprovedene.

Prema Briselskom sporazumu, predviđeno je postojanje regionalnog komandanta policije za četiri opštine na severu KiM u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić), a komandant policije za taj region je Srbin koji se imenuje sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime ZSO.

Takođe je predviđeno da sastav kosovske policije na severu oslikava etnički sastav stanovništva, ove četiri opštine.

Upravo posle smene komandira kosovske policije za region sever u novembru 2022. godine, na šta Priština nema pravo, po Briselskom sporazumu, Srbi na KiM su napustili privremene prištinske institucije.

Razlozi za napuštanje, osim toga, bili su nepoštovanje Briselskog sporazuma od strane Prištine, upadi specijalnih jedinica tzv. kosovske policije na sever i izgradnja policijskih baza i protivpravna hapšenja Srba.

RTS