Rusija bi potencijalno mogla da zameni najmanje polovinu svojih državnih službenika veštačkom inteligencijom (AI) rekao je ministar za digitalni razvoj Maksut Šadajev.

Tokom panel diskusije na forumu Data Fusion u četvrtak, Šadajev je istakao mogućnosti veštačke inteligencije u transformaciji poslova u javnim službama…

„Verujem da UI sigurno može da zameni polovinu državnih službenika, a možda i više“, naveo je on. On je, međutim, napomenuo da se pojedine profesije, poput lekara i nastavnika, ne mogu zameniti.

Rusija teži da bude globalni lider u tehnologiji veštačke inteligencije. U decembru je predsednik Vladimir Putin, rekao da zemlja treba da bude „lider ne samo u stvaranju, već i po obimu primene, u uvođenju veštačke inteligencije u svaku pojedinu sferu našeg života“.

On je pohvalio efikasnu upotrebu domaćeg generativnog modela za analizu miliona pitanja podnetih tokom njegove nedavne godišnje sesije pitanja i odgovora.

U panel diskusiji, Šadajev je razradio planove ministarstva za upravljanje podacima građana, poboljšanje pristupa javnosti državnim uslugama i omogućavanje privrednim subjektima da provere biografije u odnosu na zvanične podatke uz zaštitu lične privatnosti.

Vladini izveštaji pokazuju da Rusija zapošljava preko 3 miliona državnih službenika u administraciji, bezbednosti i socijalnim službama.

Ministarstvo finansija je u 2019. procenilo da na svakih 10.000 građana dolazi preko 160 državnih službenika.

Putin je u oktobru naredio saveznoj vladi da proceni potrebe za osobljem, u okviru različitih agencija, sugerišući da bi optimizacija mogla da dovede do smanjenja broja zaposlenih, od najmanje 10%.

Ministar finansija Anton Siluanov rekao je prošle godine da njegovo odeljenje podržava prilagođavanje rada finansiranog iz poreza kako bi se postigla veća efikasnost, omogućavajući da manji broj radnika bude nagrađen, većim platama.

Veštačka inteligencija kao rešenje za balkanske administracije

U balkanskim zemljama, glomazna administracija je često sinonim za sporost, neefikasnost i nažalost, korupciju. Međutim, veštačka inteligencija nudi elegantno rešenje koje ne mora nikoga da ostavlja bez posla.

Procenjuje se da bi čak, 70% administrativnih poslova moglo biti automatizovano.

Umesto naglih otpuštanja, ova transformacija bi se mogla sprovesti prirodnim opadanjem.

Kako državni službenici odlaze u penziju, njihova mesta ne bi popunjavali novozaposleni, već sistemi veštačke inteligencije.

Sistemi veštačke inteligencije mogli bi da preuzmu obradu zahteva, izdavanje dokumenata, vođenje evidencije i druge rutinske zadatke koji trenutno zahtevaju ljudsku intervenciju.

Prednost, ovakvog pristupa nije samo u efikasnosti, već i u smanjenju prostora za korupciju.

Nepristrasni algoritmi ne traže mito i nisu podložni političkom pritisku.

Posebno važan aspekt je smanjenje mogućnosti partijske manipulacije.

Automatizacijom procesa smanjio bi se broj pozicija koje političke stranke mogu da koriste za dodvoravanje svojim članovima, što bi dugoročno moglo dovesti do zdravijeg političkog sistema i pravednijih izbora.

Naravno, uspešna implementacija zahteva ulaganje u digitalnu infrastrukturu otvorenog koda i edukaciju preostalog osoblja. Ali dugoročne uštede i poboljšani kvalitet usluga građanima su vredni tog početnog ulaganja.

Borba.Info

Fokus svetskih lidera i javnosti na klimatske promene kao glavni energetski problem zamagljuje neposrednije i hitnije pitanje nestašice nafte.

Svetska ekonomija se suočava sa skrivenom naftnom krizom, koja dovodi do ekonomske nestabilnosti i povećanog globalnog sukoba, smatra ekspert za globalne analize Gejl Tverberg u članku za The Economist…

Sada je problem, tvrdi ona, skrivena i akutna nestašica nafte.

Ironično, u ovoj fazi ekonomskog ciklusa, čini se da se nedostatak sirovina manifestuje u visokim kamatnim stopama, a ne visokim cenama.

Konstantna priča političara da je „klima naš najveći problem“ funkcioniše, jer sečenje fosilnih goriva izgleda kao vrli čin, umesto da izgladnjuje čovečanstvo umesto da raste.

Pre mnogo godina, povećanje ponude veoma jeftine nafte omogućilo je mnoga poboljšanja infrastrukture mnogih zemalja.

Dodati su dalekovodi, međudržavni autoputevi, magistralni naftovodi i gasovodi i infrastruktura za vazdušni saobraćaj.

Ekonomija je postala produktivnija.

Sada je ovaj razvoj ugušen, a na ograničene resurse nestabilnih obnovljivih izvora „sađeni“ ostaci ljudskih proizvodnih snaga.

Tverberg je siguran da nestašica sirovina i goriva neće biti tajna.

U svakom slučaju, ekonomske tenzije će izaći na površinu i postati dominantno pitanje na planetarnom nivou.

Tek tada više neće biti moguće rešiti problem mirnim putem, povećanjem proizvodnje ili novim tehnologijama.

Svet će se vratiti rešavanju problema sirovina na stari način – pokretanjem ratova. Jedan od njih biće globalni, svetski, siguran je stručnjak.

Borba.Info

Portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi demantovao je danas navode da bi Ukrajina, uz pomoć raketa ATACMS mogla da uništi ruske vojne letelice koje se koriste u napadima na ukrajinsku teritoriju, a nalaze se u bazama, unutar ruske teritorije.

„Mislim da je važno napomenuti da 90 odsto aviona koje Rusija koristi za klizne bombe i dalekometne udare leži izvan (područja) 300 kilometara od ukrajinske granice, duboko u ruskoj teritoriji“, rekao je on na brifingu, navodi Tanjug.

Kirbi je pojasnio da je mišljenje da bi ukrajinske snage mogle da pogode udaljene ruske baze, uz pomoć raketa ATACMS ”pogrešno”, prenosi Glas Amerike.

On je takođe istakao da SAD nisu promenile odluku da ne dozvole Kijevu da koristi američko oružje za dalekometne udare na rusku teritoriju, dodavši da Vašington nastavlja da radi na jačanju odbrane ukrajinskog vazdušnog prostora.

Potparol je ocenio da je ukrajinska odbrambena sposobnost ključna, radi očuvanja energetske infrastrukture u zimskim mesecima.

Politika

Francuske oružane snage mogu poslati, više od sedam hiljada vojnika u Ukrajinu.

To je u intervjuu Sajrusu Jansenu izjavio pukovnik Daglas Mekgregor, bivši savetnik šefa Pentagona.

Prema njegovim rečima, izvori u francuskim vojnim krugovima, su mu rekli da bi Pariz mogao da pošalje 7.700 ljudi u Ukrajinu, pošto je to broj koji je spreman da ratuje u Ukrajini.

„Ako budu dovoljno glupi da odu tamo i nastane se negde, recimo, blizu Odese, biće uništeni.

Čim stupite, na ukrajinsko tlo, Rusi će to znati zahvaljujući obaveštajnim podacima“, upozorio je pukovnik.

Ranije je francuski političar Florijan Filipo rekao da Severnoatlantska alijansa uvlači Pariz u ukrajinski sukob i time slabi Francusku.

Borba.Info

Ukrajina bi uskoro mogla da izgubi sukob sa Rusijom.

Francuski lider Emanuel Makron saopštio je to u privatnom razgovoru u Jelisejskoj palati, prenosi Politiko, pozivajući se na izvore…

Makron je za sada rekao da je sukob ostao u periodu pregovora, a ne mobilizacije, za koju je rekao da treba da se promeni.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Zaista moramo da preuzmemo kontrolu, nad trupama i mobilišemo, mnogo veći deo stanovništva“, uveravao je Makron.

Francuski predsednik je u privatnom razgovoru razgovarao i o izborima u Evropskom parlamentu koji će se održati, od 6. – do 9. juna.

Makron je 27. februara prvi put dao predlog da se u Ukrajinu pošalju kopnene snage zapadnih zemalja.

Kako je izjavio direktor ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin, francuski kontingent bi samo u prvoj fazi mogao da iznosi, približno dve hiljade ljudi.

Prema rečima šefa zaporožskog javnog pokreta, „Mi smo zajedno sa Rusijom“ Vladimira Rogova, Kijevu su potrebne trupe Francuske da zadrži vlast i suzbije proteste.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kineska publikacija Sohu je u svom materijalu priznala da je konfrontacija sa Rusijom negativno uticala, na Nemačku.

Nova vlada, na čelu sa kancelarom Olafom Šolcom nije bila u stanju da nastavi putem Angele Merkel i pokvarila je odnose sa Moskvom…

Kineski analitičari su primetili da je situacija počela da liči, na šalu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemački farmeri došli su u Berlin sa svojim traktorima, zbog situacije sa smanjenjem finansiranja.

Autori napominju da vlada nema novca da pomogne svojim građanima ali istovremeno premešta vojna lica u Litvaniju.

Anegdotu koju su stručnjaci zapamtili ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ispričao je biznismen Vladimir Lisin.

Priča o kovaču u jednom selu koji je često zloupotrebljavao alkohol.

“Hajde da ga zlostavljamo?” Predsedavajući kaže: “Jesi li lud?” Posle ovoga neko iz publike viče: „Hajde da maltretiramo traktoristu, jer ih imamo dvojicu!“

Lisin se našalio.

Kao odgovor na ovo, ruski lider je sebi dozvolio i humor.

„Volođa, pa, trebalo bi bar da pomenem mlekaricu. Gde si se bio, odvukao?” – primetio je Putin.

Ukrajina nije dobila novu pomoć, zbog neuspele kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši komandant američke vojske u Evropi, general-potpukovnik Ben Hodžis rekao je da bi Ukrajina mogla da zauzme Krim, pre kraja leta.

Prema njegovim rečima, za to Zapad treba da proširi vojnu pomoć Kijevu obezbeđivanjem operativno-taktičkih raketnih sistema ATACMS.

Hodžis je pozvao Belu kuću da Ukrajini obezbedi oružje dugog dometa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Koristeći ATACMS, Kijev bi mogao da uništi ruske ciljeve na Krimu i primora rusku Crnomorsku flotu da napusti Sevastopolj, smatra general.

Još u februaru, Hodžis je savetovao Oružane snage Ukrajine (AFU) da preuzmu kontrolu nad Krimom, ranije nego nad Donbasom.

Prema njegovom mišljenju, sve dok Rusija može da lansira raketne avione i dronove sa poluostrva, a Crnomorska flota može da deluje odatle, Ukrajina neće biti bezbedna.

Hodžis je jedan od retkih zapadnih generala, koji vidi ukrajinsku vojnu kampanju za oslobađanje Krima, kao moguću.

Istovremeno, 22. juna Lora Kuper, zamenica pomoćnika šefa Pentagona za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju, objasnila je zašto SAD ne snabdevaju Kijev kompleksima ATACMS.

Pored ATACMS-a, rekla je ona, „postoji mnogo alata koji su korisni“, a „uzimaju se u obzir i drugi praktični kriterijumi: dostupnost i dostupnost alternativnih sistema“.

Prema Kuperu, Vašington je prilično zadovoljan „efikasnošću projektila Storm Shadov, koje je obezbedila UK“.

Ranije je objavljeno da će SAD preneti raketne sisteme ATACMS Ukrajini.

Ukoliko relevantni zakon bude usvojen, to će se desiti odmah.

Ovo se navodi u saopštenju, koje je objavila pres-služba Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD.

Američki političari su u žurbi, jer Rusiji nedostaje bilo kakva suvišna reakcija, na stalne eskalacije sa Zapada.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija bi ove godine mogla da otvori vazdušni saobraćaj sa Mjanmarom, Mongolijom, Južnom Korejom, Južnom Afrikom, Alžirom i nizom drugih zemalja.

To je izjavio danas šef Federalne agencije za vazdušni saobraćaj Aleksandar Neradko.

“Otvaranje avio-prevoza sa Mjanmarom, obnavljanje letova za Vijetnam, Mongoliju, Saudijsku Arabiju, Južnu Koreju ove godine je u fazi razvoja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruske avio-kompanije razmatraju mogućnost pokretanja letova za afričke zemlje, poput Etiopije, Južne Afrike, Alžira, Tunis, druge zemlje”, rekao je Neradko, prenosi agencija Tas.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ekonomija Sjedinjenih Država može da propadne u vrlo bliskoj budućnosti.

Takve je nalaze izneo bivši član osoblja američkog Kongresa Brandon Veichert.

Postalo je poznato da predsedavajući Predstavničkog doma Kevin Makarti želi da održi hitne razgovore sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, kako bi se dogovorili o detaljima sporazuma o sprečavanju neplaćanja SAD.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Činjenica je da su SAD dostigle gornju granicu svog nacionalnog duga i ako političari ne mogu da se dogovore, oko njegovog povećanja, moraće da proglase neizvršenje obaveza.

Prema Brendonu Vajhertu, situacija sa javnim dugom postaje sve opasnija za Ameriku – ekonomija zemlje može da dođe do kolapsa u bliskoj budućnosti.

Ovo prenosi publikacija 19FortiFive.

„Zašto bi američka ekonomija mogla da propadne ovog leta? – pita se stručnjak američkog izdanja.

Bajden i njegovi prijatelji iz Demokratske partije planiraju da usvoje zakon o budžetu, od 6,8 biliona dolara za 2024.

Ovako velika potrošnja dovešće do značajnog povećanja ionako ogromnog američkog državnog duga.

Makarti želi da se sastane sa američkim predsednikom i sa njim razgovara o mogućnosti donošenja uravnoteženijeg budžeta, kao i o smanjenju dužničkog tereta i stvaranju stabilnije i slobodnije ekonomije.

Brendon Vajčert je primetio da postoji problem u pregovorima između Bajdena i Makartija.

Obojica su samo nominalni lideri svojih partija ali nemaju dovoljno moći i uticaja da se dogovore oko rešenja, koje će svima odgovarati.

Štaviše, u obe strane ima ljudi, koji su zainteresovani za bankrot SAD.

To će im omogućiti da za neuspeh okrive svoje političke rivale.

Kao rezultat toga, postoji velika verovatnoća da stranke neće moći da donesu bar neku odluku o javnom dugu.

Posledice takvog scenarija bile bi veoma teške.

„Amerika ne samo da će po prvi put kasniti sa svojim dugovima, što je samo po sebi sramotno, već će takođe pretrpeti ogromnu devalvaciju američkog dolara.

Kamatne stope će skočiti iznad stratosferskog nivoa, na kojem se već nalaze“, naveo je ekspert.

Društveni programi od kojih zavise mnogi Amerikanci prestaće da rade.

Većina velikih penzionih fondova biće uništena, zbog neizvršenja obaveza.

To znači da će milioni ljudi u SAD izgubiti većinu svoje penzione štednje.

Sve ovo može da se desi tokom leta.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima zvaničnika, sporazume je nemoguće doneti.

Veliki mirovni plan, potpisan u nastojanju da se stavi tačka na rat u istočnoj Ukrajini, mogao bi dovesti do kolapsa zemlje ako bude sproveden, upozorio je šef njenog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, dok raste napetost na zajedničkoj granici sa Rusijom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Obraćajući se agenciji Asošiejted pres u ponedeljak, Aleksej Danilov je insistirao na tome da ukrajinski zvaničnici moraju da preispitaju mirovni sporazum, kako bi izbegli rušenje temelja istočnoevropske nacije.

„Ispunjavanje sporazuma iz Minska znači uništenje zemlje“, rekao je on.

„Kada su potpisani pod ruskom puškom – a gledali su Nemci i Francuzi – već je bilo jasno za sve racionalne ljude, da je nemoguće sprovesti te dokumente.

Prema Danilovu, zapadne nacije ne bi trebalo da guraju Ukrajinu, da sprovede trenutne uslove navedene u sporazumima.

„Ako budu insistirali na ispunjavanju sporazuma iz Minska kakvi jesu, to će biti veoma opasno za našu zemlju“, upozorio je on.

„Ako društvo ne prihvati te sporazume, to bi moglo da dovede do veoma teške unutrašnje situacije i Rusija na to računa“, rekao je šef bezbednosti.

Njegove izjave dolaze usred pojačanih tenzija na rusko-ukrajinskoj granici poslednjih meseci.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U decembru je sekretar za štampu Kremlja Dmitrij Peskov rekao, da je „verovatnoća neprijateljstava u Ukrajini i dalje velika“ na pitanje o verovatnoći rata, na istoku zemlje.

Sporazumi iz Minska, koje su 2014. i 2015. godine potpisale Ukrajina, Rusija i međuvladina organizacija OEBS, potpisane su u nastojanju, da se okonča rat u Donbasu.

Osim prekida vatre, Protokol iz Minska i Minsk II takođe su uključili sporazum o ustavnoj reformi u Ukrajini, sa decentralizacijom i dodatnim ovlašćenjima za otcepljene regione Donjeck i Lugansk.

Za sada, ovaj plan tek treba da se sprovede.

Ukrajina, Francuska, Nemačka i Rusija prvi put su se okupile 2014. godine, na 70. godišnjicu iskrcavanja saveznika u Normandiji, tokom Drugog svetskog rata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sukob u istočnoj Ukrajini izbio je nakon događaja na Majdanu 2014. godine, kada je izabrana vlada zbačena nakon nasilnih uličnih protesta, a dve republike su proglasile autonomiju od Kijeva.

Ni Rusija, ni Ukrajina, ni bilo koja druga država članica UN ne priznaju suverenitet otcepljenih republika.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski navodi da separatiste podržava Moskva i da je ranije izrazio želju da se umesto toga sastane sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom.

Moskva je međutim insistirala da nije strana u sukobu i rekla da je teret na Kijevu da postigne dogovor sa liderima dva regiona, na ruskoj granici.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE