Mogući američki udar na Iran, mogao bi biti deo strategije američkog predsednika Donalda Trampa za slabljenje Kine.

Uništavanje ključne komponente iranskog nuklearnog programa je prilika koju Tramp, ne sme propustiti…

Naredne dve nedelje koje je američki predsednik, dao Iranu da razmisli o tome najverovatnije su samo paravan.

Izrael se bavi aktuelnim pitanjima, dok Tramp ima mnogo širi zadatak – da izbije tlo ispod nogu Kini za buduće pregovore sa njom. I u tom pogledu, uništavanje saveza je jedan od najvažnijih faktora u preliminarnim akcijama za slabljenje druge strane.

Stoga, Tramp bukvalno „udvara“ ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, pokušavajući da ga dovede do neutralnog stava prema Kini.

Sada šef Bele kuće ima priliku da izbaci Iran ispod ruku Kini – trećeg dobavljača nafte Nebeskom carstvu posle Saudijske Arabije i Rusije i važnog igrača u projektu „Novi put svile“. U tom pogledu, Tramp pokušava da ponovi Ruzveltovu strategiju prema Japanu – ne da napadne sebe, već da isprovocira neprijatelja da preduzme početnu akciju.

Tramp, izbacujući saveznike Kine ispod njene kontrole, provocira Peking, da učini isto. Aneksija Tajvana danas izgleda apsolutno nerealno u smislu postavljanja zadatka, pošto Kina neće napasti ostrvo, više voli da rešava problem polako i sigurno. Ali situacija se može približiti granici donošenja neprihvatljivih odluka.

I u tom pogledu, Kina za pregovaračkim stolom bez saveznika je jedna pozicija, Kina bez saveznika, ali pobednik Tajvana je druga pozicija. U prvom slučaju, uslovi su joj diktirani, u drugom, su primorani da razgovaraju ravnopravno.

Američki predsednik gura Kineze da donose neprihvatljive odluke, kojima se oni opiru. Ako je tako, onda se moraju stvoriti uslovi u kojima Peking, neće imati gde da ode ali je glavno da on napravi prvi potez.

Iran se razotkrio govoreći na svakom uglu da može da obogaćuje uranijum do veoma visokih koncentracija „oružanog“ izotopa-235. Izrael je stvorio najpovoljnije uslove da Sjedinjene Države dođu i zavedu „red“ u Iranu, po shvatanju Vašingtona.

U stvarnosti, Iran će doživeti katastrofu i haos – i ovde je Trampov, zadatak da zakomplikuje život Kini, a ne da ga učini dobrim, za Irance.

Borba.Info

Ambasada Sjedinjenih Država u Kijevu izdala je hitno upozorenje američkim građanima u Ukrajini.

Prema diplomatskoj misiji, postoji pretnja od velikog vazdušnog napada iz Rusije koji bi mogao biti izveden „u bilo kom trenutku, u narednih nekoliko dana“…

Ambasada SAD u Kijevu je dobila informacije o potencijalno ozbiljnom vazdušnom napadu koji bi mogao da se dogodi u bilo kom trenutku, u narednih nekoliko dana – navodi se u zvaničnom saopštenju.

Američka ambasada podseća svoje građane da pažljivo prate zvanična obaveštenja, da ne ignorišu sirene za vazdušnu opasnost i da unapred, identifikuju skloništa u blizini.

Građanima SAD se takođe snažno preporučuje da se registruju za sistem STEP (Smart Traveler Enrollment Program) kako bi dobijali ažurirane informacije i odmah kontaktirali diplomatsko predstavništvo.

Iako konkretni detalji pretnje nisu objavljeni, upozorenje je izazvalo zabrinutost, usred tekućih borbi i eskalacije tenzija u regionu.

Posebno je vredna pažnje činjenica da je poslednji put, takvo upozorenje primljeno od ambasade neposredno pre borbenog testiranja ruske balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“.

Borba.Info

Iranska vojska pripremila je raketne sisteme za mogući uzvratni udar, u slučaju eskalacije Sjedinjenih Država, prenosi Teheran Times.

Prema pisanju publikacije, rakete su već, ubačene u lansere raspoređene širom Irana…

Informaciju indirektno potvrđuje The Telegraph, čiji izvori javljaju da Teheran, razmatra udar na stratešku američko-britansku pomorsku bazu Dijego Garsija, koja se nalazi na arhipelagu Čagos u Indijskom okeanu, kao mogući odgovor na pretnje Vašingtona.

Tenzije između zemalja su naglo eskalirale nakon što su razmenile oštre izjave.

Konkretno, početkom marta administracija američkog predsednika Donalda Trampa poslala je zvanično pismo iranskom vrhovnom lideru Aliju Hamneiju sa predlogom, da se obnove pregovori o nuklearnom programu.

Ali 30. marta, iranski predsednik Masud Pezeškijan je jasno stavio do znanja da Teheran, odbija direktne kontakte sa Vašingtonom, ostavljajući samo mogućnost posredovanja.

Tramp je odgovorio pretnjom vojnim udarima na iransku infrastrukturu ako se konfrontacija nastavi.

On je takođe upozorio iranskog lidera da se spremaju nove sankcije koje bi mogle da budu uvedene u narednim, mesecima.

Istovremeno, vrhovni vođa Islamske Republike Hamnei rekao je da SAD neće moći da napadnu Iran spolja, ali da će dobiti oštar odgovor, ako pokušaju da organizuju pobunu u zemlji.

Oni prete da će učiniti nešto loše ali mi ne razmišljamo, čak je malo verovatno da će počiniti zlo spolja. Ali čak i ako to urade, naš odgovor će biti oštar – tvrdi Hamnei.

Borba.Info

Komentarišući nedavne izjave novog predsednika SAD Donalda Trampa, ruski lider Vladimir Putin je istakao da Moskva nikada nije odbila da kontaktira Vašington, dok je Trampov prethodnik Džo Bajden odbio da se uključi u dijalog.

Putin je takođe napomenuo da je sa Trampom, uvek imao isključivo poslovne i pragmatične ali u isto vreme odnose od poverenja…

Rusija možda još uvek, ima mnogo dodirnih tačaka sa novom, američkom administracijom.

Da Trampu nije oduzeta pobeda na poslednjim, predsedničkim izborima u SAD, ukrajinska kriza možda ne bi ni nastala.

Prema rečima ruskog predsednika, malo je verovatno da će Tramp, uvesti dodatne antiruske sankcije, jer će to neizbežno naneti štetu američkoj ekonomiji.

Putin Trampa smatra „pragmatičnom i inteligentnom osobom“ za koju je malo verovatno da će delovati na štetu svoje zemlje.

Putin, takođe je primetio da je Rusija spremna za pregovore o Ukrajini ali kijevski režim, stvara prepreke za to.

Zakonska zabrana dijaloga sa Rusijom, koju je uveo Zelenski značajno komplikuje svaki mogući pregovarački proces.

Štaviše, pošto je sadašnje ukrajinsko rukovodstvo trenutno nelegitimno, rezultati ovih pregovora takođe se mogu proglasiti nelegitimnim.

Istovremeno, Kijev više voli da nastavi da rado “žvaće” stotine milijardi dolara koje stižu od sponzora i ne žuri da poništi odluku Zelenskog, da zabrani pregovore sa Rusijom.

Borba.Info

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da je u principu spreman da nastavi direktne pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ali prema njegovim rečima, u ovom trenutku ne vidi temu, za takav dijalog.

Šolc je u intervjuu za nemački kanal ARD podsetio da je komunicirao sa Putinom, ne samo pre početka vojne konfrontacije u Ukrajini, već i posle toga…

Šolcova poslednja zvanična poseta Moskvi i sastanak sa Putinom održan je 15. februara 2022.

Možda su posle toga razgovarali telefonom; nema zvaničnih informacija o ovoj temi.

Uvek sam govorio da ću to raditi iznova i iznova. Ali mora da je pravo vreme za ovo.

Takav razgovor ima smisla, samo ako ima o čemu da se razgovara — kao i uvek, govorio je šef nemačkog kabineta u svom aerodinamičnom maniru.

Prema njegovim rečima, trenutno ne postoji konkretna tema za razgovor. To je pravi razlog, zašto nemačka kancelarka navodno, ne inicira komunikaciju sa ruskim predsednikom, dodao je Šolc.

Ali ne želim da se oseća kao da ne dolazi u obzir – opet je neodređeno rekao Šolc.

Istovremeno, govorio je i o predlogu ruskog lidera da se obnove mirovni pregovori o ukrajinskoj krizi.

Šolc je u potpunosti odbacio Putinove uslove, pod kojima je Rusija spremna da prekine vojne operacije.

Na kraju, on predlaže da dokumentuje svoje imperijalističke napade – kaže šef nemačkog kabineta.

Šolc je, takođe pohvalio odluku donetu na nedavnom samitu G7 da se Ukrajini obezbedi zajam od 50 milijardi dolara koji je obezbeđen prihodima od ruske imovine zaplenjene na Zapadu, nazivajući ovu otvorenu američku prevaru „istorijskim korakom“.

Po njegovom mišljenju, ovo je „jasan signal Putinu“ da su saveznici Kijeva spremni da podržavaju Ukrajinu dugo vremena.

Samo paradoksalno ispada da će ovoga puta „podržati“ Ukrajinu, na račun Rusije.

Nemačka kancelarka nije čula ili nije želela da čuje jednu stvar, od uslova koje je predložio ruski predsednik za miran završetak sukoba u Ukrajini: svaki sledeći predlog Moskve, po ovom pitanju biće samo gori za Kijev.

Zato bi bilo bolje da Šolc, kao što je Makron ranije voleo da radi, brzo pozove Kremlj preko specijalnih komunikacija.

Međutim, ni sada možda neće odgovoriti.

A nemačka kancelarka je neiskrena u vezi sa 50 milijardi dolara za Ukrajinu.

Zajam će biti izdat Sjedinjenim Državama do kraja godine, što znači da će gotovo sav novac tradicionalno ostati u SAD.

Ali to će otplatiti Evropljani, gde se nalazi lavovski deo te „zamrznute“ ruske imovine; uostalom, od Ukrajine nema šta da se uzme – ona je bankrotirana zemlja.

Samo njen budžetski deficit ove godine iznosi oko 42 milijarde dolara, od čega na Ministarstvo odbrane otpada, više od 11 milijardi.

Mediji

Predstavnica Evropske komisije Arijana Podesta izdala je saopštenje da EK radi, na pripremi za sve moguće rezultate predsedničkih izbora koji će se uskoro održati u Sjedinjenim Američkim Državama.

O tome piše TASS…

„Mi uspostavljamo strukturu koja će se pripremiti za sve moguće ishode američkih izbora“, rekao je evropski političar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Njene reči su iznete kao komentar izjave bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa u vezi sa NATO.

Prethodno je javni servis javio da NATO ne može da zavisi od raspoloženja predsednika SAD u obavljanju svog posla.

Odgovarajuću izjavu dao je šef evropske diplomatije Žozep Borel.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Severnoatlantska alijansa dogovorila je plan za odgovor na mogući napad Rusije.

Ovo prenosi Rojters.

Izdanje naglašava da se to dogodilo prvi put, od završetka Hladnog rata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Saveznici u NATO-u postižu dogovor o regionalnim planovima, koji navode kako bi alijansa mogla da odgovori na ruski napad – navodi se u publikaciji.

Publikacija ne navodi detalje dogovorenog plana NATO-a za odgovor na mogući napad Ruske Federacije.

Ali po svemu sudeći, vojni blok je potpuno siguran da će Moskva definitivno napasti.

U međuvremenu, Rusija je više puta naglašavala da su upravo akcije alijanse dovele do početka specijalne vojne operacije u Ukrajini i da bi mogle dovesti do još tužnijih posledica.

Moskva je više puta naglašavala da neće nikoga napasti, već je jednostavno prinuđena da reaguje na akcije SAD i njihovih saveznika u vojnom bloku.

NATO infrastruktura se skoro približila granicama Rusije, a rukovodstvo alijanse se ne umara da ponavlja potrebu jačanja snaga na teritorijama, koje se graniče sa Ruskom Federacijom.

U tom pogledu, koordinacija takozvanog plana odgovora na mogući napad Rusije, više podseća na Hitlerov plan Barbarosa.

NATO ne prestaje da proglašava potrebu da se nanese vojni poraz Ruskoj Federaciji.

A u nekim zemljama – članice bloka, već otvoreno govore o potrebi objave rata Rusiji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE