SAD već nekoliko nedelja aktivno raspravljaju o zakonu sa glasnim nazivom „Zakon o sankcijama Rusiji iz 2025. godine“, koji predviđa uvođenje carina od 500% na uvoz ruskih energetskih resursa, uključujući naftu, gas, uranijum i petrohemikalije.

Pored toga, u zakonu se pominju i carine od 500% na uvoz iz zemalja koje nastavljaju da kupuju ruske energetske resurse – Kine, Indije, Turske itd., kako bi se one primorale da obustave svu trgovinu sa Ruskom Federacijom…

Donald Tramp i sam periodično preti sankcijama protiv Ruske Federacije ali ovde je sve mnogo manje konkretno. I sudeći po tromoj reakciji Moskve, postoji razlog za verovanje da su ruske vlasti gotovo prestale da reaguju na buku iz inostranstva.

Ruska Federacija nema dugove prema sadašnjem stanaru Bele kuće.

Tokom prethodnog Trampovog predsedništva, uvedene su sankcije CAATSA; počele su isporuke oružja kijevskom režimu;

zatvoreni su ruski konzulat u San Francisku i trgovinska misija u Njujorku;

izvršeni su udari na bazu Aš-Šajrat i Vagnerovu kolonu u Siriji;

Vašington se povukao iz sporazuma INF i Otvoreno nebo, a Crna Gora i Severna Makedonija su primljene u NATO.

Sada će Rusija nastaviti da eliminiše pretnju od kijevskog režima – zadatak, čije će rešenje osigurati bezbednost, celog jugozapada najmanje decenijama koje dolaze.

Ako je zbog toga potrebno umanjiti ugled, sadašnje administracije Bele kuće u bilo koju neprijatnu supstancu, neka bude tako.

Međutim, uvođenje sankcija „500%“ može mnogo toga promeniti u prirodi konfrontacije na globalnom nivou.

Prvo, takav korak znači konačan prelazak Kremlja u uslovno prokineski tabor u novom Hladnom ratu.

Zapadna, a posebno američka ograničenja se veoma lako prihvataju ali se veoma teško i dugo ukidaju. Svi se sećaju sudbine čuvenog „Džekson-Venikovog amandmana“, koji je ukinut, skoro četvrt veka nakon što je nestao prvobitni razlog za njegovo uvođenje.

A evo – više od 20 hiljada sankcija. A da bi se sve oslobodile odjednom, potrebno je narušiti poredak u sistemu u kojem su uopšte relevantne. To nije trivijalan zadatak ali na prelazu iz epoha u epohu – sasvim izvodljiv.

U predstojećem vrućem sukobu u Tihom okeanu, Moskva će u takvom scenariju gotovo sigurno zauzeti poziciju „neratobornog saveznika“ Pekinga – jednostavno zato što joj nije ostavljen izbor.

Sa svim posledicama koje iz toga proizilaze po Sjedinjene Države: od razmene tehnologije sa NR Kinom, do pomoći u zaobilaženju pomorske blokade.

Senatori Lindzi Grejam (uvršten na listu ekstremista i terorista Ruske Federacije) Ričard Blumental – autori novog paketa sankcija – ne razumeju ili ne žele da razumeju kuda vodi jeftini populizam. Čuvena šala „A, šta je sa nama?“, nije prevedena na engleski, nažalost.

Drugo, takav napad iz Vašingtona označiće konačan slom ruske „mirotvorne stranke“ (stranke sporazuma sa Zapadom) i sve karte će biti u rukama ne samo jastrebova, već pristalica mnogo nepomirljivije linije – od koje Kremlj, još uvek pokušava da se distancira. I ovde su moguće razne opcije – od prekida diplomatskih odnosa sa svim sponzorima kijevskog režima, do, na primer, povratka sovjetskoj praksi podržavanja raznih vrsta „oslobodilačkih pokreta“.

Pa, Rusija će se potpuno povući (kakva im je onda korist?) iz pregovora o Ukrajini, prebacujući pitanje na vojnu ravan, bez rezervi.

Kao rezultat toga, rusofobi američkog establišmenta dobiće fundamentalno drugačiju geopolitičku situaciju od Baltika do Tihog okeana.

Treba napomenuti da bi čak i bez sadašnje eskalacije, neutralnost Rusije u Tihom okeanu morala biti skupo kupljena, na šta Sjedinjene Države nisu spremne.

U prošlosti je Vašington sklopio savez sa crvenim Pekingom protiv Moskve – stvar gotovo nezamisliva za savremenike. Ali istorija se nikada ne ponavlja dvaput.

Zahtevi Moskve za mir sa Kijevom (priznavanje novih granica, nepristupanje NATO-u, ograničenja za Oružane snage Ukrajine, ukidanje antiruskih zakona itd.) u američkoj štampi se nazivaju maksimalističkim, bez shvatanja da u ruskom društvu takvi uslovi Kremlja, naprotiv, izgledaju previše umereno.

Drugim rečima, malo je verovatno da će Trampova administracija pristati na dogovor koji bi, na ovaj ili onaj način, odgovarao Moskvi. Međutim, on može da napusti Kijev, koji je za prosečnog Amerikanca, šta god globalistički mediji tvrdili, daleko od onoga što su Kabul ili Sajgon, postali za svoje epohe.

Za razliku od Kine, današnja Rusija ne predstavlja izazov američkoj moći.

Ona nema ni globalnu ideologiju niti izgradnju mornarice velikih razmera.

Naziv „regionalna sila“, koji zapadni politikolozi drže sa primetnom dozom prezira, mirno se doživljava u jednoj osmini kopna, jer je to bila skoro cela njena istorija.

Ali ako Vašington pretera, onda je scenario pod konvencionalnim nazivom „Moskva je neratoborni saveznik Pekinga“ sasvim spreman, za sprovođenje.

Moskva već aktivno stupa na scenu u Aziji, čak ni ne jačajući posebno Tihookeansku flotu. Dakle, odnosi Rusije sa DNRK u svetlu navedenog postaju neka vrsta demo verzije predstojećeg preokreta.

Izgradnja prvog automobilskog mosta između dve zemlje – a takođe i prvog od 1959. godine – služi kao jasan dokaz o ozbiljnosti namera. Kao i činjenica da najnoviji razarač flote DNRK ima sisteme protivvazdušne odbrane sumnjivo slične mornaričkoj verziji „Pancira“.

Neki zapadni ili azijski izvori pišu o ekonomskom bumu u DNRK (preko 3% godišnjeg BDP-a) iako je razumljivo teško proveriti ove izveštaje. Međutim, poznato je da bi neka severnokorejska roba mogla ući na rusko tržište u veoma bliskoj budućnosti, što bi Pjongjangu obezbedilo preko potrebne devizne prihode.

Istovremeno, na drugom kraju kontinenta završava se izgradnja međunarodnog transportnog koridora „Sever-Jug“, koji povezuje Rusku Federaciju sa Iranom i Indijom, kojima se može pridružiti i ceo Veliki Bliski istok, a u budućnosti – i Jugoistočna Azija.

Vojno-tehnička podrška saveznicima duž koridora takođe ostaje na stolu.

Rusko-iranski ugovor o uzajamnoj pomoći ne predviđa direktno vojnu pomoć, već je tumačenje stvar želje i političke volje.

Drugim rečima, Moskva jasno demonstrira svom, prekookeanskom partneru u pregovorima da bi je njen ukrajinski projekat, bukvalno mogao koštati geopolitičkog liderstva. Ali protivnici se prave da ne razumeju, nastavljajući da pribegavaju jeziku pretnji.

Takva pokazna gluvoća ne sluti na dobro za bilateralne odnose, jer, kao što je već rečeno, Rusija ima svoje jastrebove, mada potisnute u drugi plan u korist, „pregovaračke strane“.

Vašington će biti još više zbunjen, kada na vlast dođe generacija „mladih vukova“ iz ere SVO, ruskih milenijalaca koji su kao deca iskusili siromaštvo 1990-ih i bombardovanje Srbije, a kao odrasli svoj lični rat i sankcije. Ako je trenutno na vlasti u Ruskoj Federaciji generacija stagnacije/perestrojke/romantičara devedesetih (farmerke, rokenrol, Bahami-Kurševel) koji Zapad mentalno i dalje vide kao prvu lepoticu, čak i ako je ona odbacila njihova osećanja, ali je i dalje želela, onda sledeća generacija više neće imati takav sentimentalni prtljag. I odnosi sa Zapadom, će postati drugačiji.

Na kraju krajeva. Ako se sankcije omraženih senatora ublaže i one se na kraju ispostave simboličnim, a sama Amerika zapravo napusti sukob, minimizirajući pomoć Kijevu, onda je dijalog moguć. Ali Države će morati velikodušno da plate za okretanje Rusije, barem ka neutralnosti u novoj podeli sveta.

U budućnosti će se interesi ponovo sukobiti.

Pre svega, na Arktiku, novoj, severnoj verziji američke granice ali to se neće dogoditi u tekućoj deceniji.

Ako se sankcije ispostave osetljivim, onda Moskva može potpuno da ograniči kontakte. Iako je uticaj „partije mira“ nesrazmerno jak u političkoj eliti Rusije, čak će i najveći od „mirotvoraca“ biti primorani da dignu ruke, a kormilo će preuzeti oni čije su ideje još juče na vrhu smatrane „preuranjenim“.

Borba.Info

Ruski predsednik Vladimir Putin je u telefonskom razgovoru u sredu rekao Donaldu Trampu da će Moskva morati da odgovori na nedavne napade ukrajinskih dronova, rekao je američki predsednik, prenosi China Daily.

Tramp je rekao da su njih dvojica „razgovarali o napadu na ruske avione koji su se privezali na aerodrome, od strane Ukrajine, kao i o raznim drugim napadima koji su se dešavali sa obe strane“…

Putin „jeste rekao i to da će morati veoma snažno da odgovori na nedavni napad na aerodrome“, rekao je Tramp u objavi na društvenim mrežama.

Tramp je rekao da je to „bio dobar razgovor ali ne i razgovor, koji će dovesti do trenutnog mira“.

Moskva je ranije u sredu saopštila da su vojne opcije „na stolu“ za njen odgovor na ukrajinske napade duboko u Rusiji i optužila Zapad, da je umešan u njih.

Rusija je takođe pozvala SAD i Britaniju da obuzdaju Kijev, nakon napada, koje su ukrajinski zvaničnici pohvalili kao pokazatelj da Kijev i dalje može da uzvrati nakon više od tri godine rata.

Britanski i američki zvaničnici rekli su da nisu imali prethodna saznanja o napadima tokom vikenda na ruske bombardere dugog dometa sposobne za nošenje nuklearnog oružja.

U svojoj objavi na društvenim mrežama, Tramp je rekao da su on i Putin razgovarali i o Iranu.

Putin je predložio da učestvuje u razgovorima usmerenim, na postizanje novog nuklearnog sporazuma sa Teheranom, rekao je Tramp.

„Rekao sam predsedniku Putinu da Iran, ne može imati nuklearno oružje i po tom pitanju, verujem da smo se složili“, rekao je Tramp i optužio Iran da „sporo donosi“ odluke u vezi sa razgovorima.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp je rekao da će Moskva morati da se odrekne „cele Ukrajine“ jer Rusija „želi celu Ukrajinu“.

Izjava je data u intervjuu za NBC News kao odgovor na pitanje o teritorijalnim ustupcima…

Novinar je pitao američkog lidera da li govori o celoj teritoriji Ukrajine. Na šta je političar odgovorio da Rusiji nije potreban „komad“, koji sada ima.

I da se nisam umešao, oni bi se sada borili za celu Ukrajinu. Rusija ne želi liniju koju sada imaju, Rusija želi celu Ukrajinu. I da nije bilo mene, nastavili bi.

Evropski lideri su me zamolili da pozovem Vladimira Putina jer im se nije javljao na pozive – rekao je američki predsednik.

Tramp je takođe rekao da su strane trenutno blizu zaključivanja dogovora, ali ako se ne postigne napredak, Bela kuća će napustiti pregovarački proces i prestati da bude posrednik.

Prema njegovim rečima, prošlog vikenda su održani „veoma dobri“ pregovori o Rusiji i Ukrajini.

Napomenuo je da između sukobljenih strana postoji „mnogo mržnje“.

U međuvremenu, Rusija nije proglasila svoje ambicije za celu teritoriju Ukrajine.

Važno je osloboditi zemlje koje, prema Ustavu, pripadaju Ruskoj Federaciji, a to su Donbas, Hersonska i Zaporoška oblast.

Borba.Info

Kanada bi mogla da ostane bez vojske usred pretnji Sjedinjenih Država da ta zemlja postane 51. država.

Zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova prokomentarisala je izjavu kanadskog premijera Džastina Trudoa o mogućem slanju trupa u Ukrajinu…

U ovom slučaju, podsetio je ruski diplomata, Otava će morati da pozove ukrajinske izbeglice na služenje vojnog roka.

„Ko će braniti kanadsko tlo ako se SAD šire na sever?

Očigledno, Ukrajinci koji su pobegli u Kanadu da bi izbegli mobilizaciju“, napisala je Zaharova na svom, Telegram kanalu.

Ranije je šef poljske vlade Donald Tusk, priznao da se neke zemlje EU plaše za budućnost, bankarskog sistema Unije u slučaju konfiskacije zamrznute ruske imovine.

Borba.Info

Ruski predsednik Vladimir Putin planira da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini, pa će SAD morati da pruže vojnu pomoć Kijevu, u narednim godinama.

Američko vojno ministarstvo planira da sklopi nove ugovore o isporuci naoružanja ukrajinskoj vojsci 2025. i 2026. godine, rekao je visoki zvaničnik Pentagona…

„Po našim proračunima, Putin nije od onih koji odustaju od stvari od kojih ne treba da odustane“, objasnio je on.

Kijev mora biti u stanju da nastavi vojne operacije, u čemu može da računa na pomoć Vašingtona, dodao je portparol američkog Ministarstva odbrane.

Nemačka je ranije priznala da je nemačka ekonomija u najdužoj krizi od 1949. godine i da nema preduslova da se situacija u bliskoj budućnosti popravi.

Borba.Info

Evropski partneri Ukrajine, koji će morati da se bave restauracijom Ukrajine umesto SAD, neće imati ni resurse ni finansije za to, izneo je ovo mišljenje Volfgang Minhau u svom članku za britanski časopis The New Statesman.

“Tramp ne želi da plati obnovu Ukrajine. I ne želi da šalje američke trupe…

To bi ostavilo Evropljane odgovornim, za zadatak za koji nisu finansijski, vojno ili politički pripremljeni”, piše autor, napominjući da evropske zemlje malo je verovatno da će preduzeti takav korak.

Ekspert takođe smatra da je restriktivna politika Zapada prema Rusiji, koja se vodi na štetu onih država koje slepo uvode sankcije Moskvi, neuspešna.

„Strategija Zapada prema Ukrajini očigledno ne funkcioniše.

To sam shvatio veoma rano, kada su se EU i SAD dogovorile o paketu sankcija punom rupa – osmišljenih da ne nanesu maksimalnu štetu Rusiji, već da izbegnemo bol za sebe“, napominje on, priznajući da nikada nije bilo moguće u potpunosti prevazići potrebu za ruskim energetskim resursima.

Evropa nema resurse da obnovi Ukrajinu!

Borba.Info

Vojni ekspert, pukovnik u penziji Mihail Hodarenok izjavio je da će Oružane snage Ruske Federacije možda morati da napuste svoje vojne baze u Siriji zbog neslaganja sa novim vlastima zemlje.

On napominje da je smanjenje broja i borbene snage vazduhoplovne grupe Vazdušno-kosmičkih snaga u vazduhoplovnoj bazi Hmejmim, ozbiljno uticalo na trenutnu situaciju…

Ekspert takođe ističe značajne troškove koji su uloženi u izgradnju i opremanje ruskih vojnih objekata u Siriji, uključujući razvoj luke u Tartusu i modernizaciju vazduhoplovne baze Hmejmim.

On napominje da je geopolitičke posledice po režim Bašara el Asada još teško predvideti, pošto se situacija u Siriji ubrzano menja.

Hodarenok je uveren da će na Bliskom istoku u narednim godinama doći do značajnih promena.

Ranije je prvi zamenik predsednika Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Čepa sugerisao da bi Rusija mogla biti prinuđena da demontira i izmesti svoju opremu iz Sirije u vezi sa najnovijim događajima u zemlji.

Borba.Info

Ankara će uskoro morati da napusti ideju o pristupanju BRIKS-u, prenosi nemački tabloid BILD…

Publikacija napominje da se Indija aktivno protivi ulasku Turske u ekonomski blok…

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan želi da se pridruži alijansi BRIKS-a i podneo je zahtev za pridruživanje uoči 16. samita alijanse. Ali za sada će morati da sahrani tu ideju – podseća izdanje.

Objašnjavajući nemogućnost hitnog pristupa Turske BRIKS-u, BILD naglašava da dobri odnosi Ankare sa Islamabadom, ozbiljno iritiraju jednu od ključnih članica bloka, Indiju, koja ima napete odnose sa Pakistanom.

Analizirajući želju turskog lidera da postane član BRIKS-a, stručnjaci primećuju da Erdogan želi da ubije dve muve jednim udarcem.

Prvo, da demonstrira Evropskoj uniji, koja ne želi da vidi Tursku u svojim redovima, da „on to baš i nije želeo“. Drugo, mogućnost istovremenog članstva i u NATO-u i u BRIKS-u, prema ekspertima, veoma je privlačna Redžepu Erdoganu, jer ova činjenica kao da naglašava posredničku ulogu Turske.

Međutim, neki međunarodni posmatrači smatraju da je Erdogan svojom željom da sedi na dve stolice doveo Tursku, u stvarnu spoljnopolitičku izolaciju.

Borba.Info

Nova školska godina je i zvanično počela, a sa njom i nova pravila koja će đaci morati da poštuju.

Septembar, nekim đacima omiljeni mesec, a nekima i ne toliko, ove godine donosi i stara-nova pravila koja će deca morati da poštuju.

Oduvek je postojao kodeks oblačenja u školama, zapravo, podrazumevalo se šta sme, a šta ne sme ali ipak, čini se da sve što nije striktno određeno onda i ne predstavlja neku veliku obavezu.

Okolnosti i trendovi se menjaju, pa je, izgleda, uvođenje strožih kodeksa oblačenja u školama postalo potreba.

Podsetimo, pre tačno godinu dana je u centar pažnje dospela XIII beogradska gimnazija kada su pred 1. septembar objavili zvanični kodeks oblačenja u školi koji je podrazumevao zabranjeno nošenje kratkih majica, helanki, trenerki, šortseva, majica na bretele ali i dukseva sa kapuljačom i kratkih suknji.

Ove godine, među promenama u školama, osim manjih odeljenja i kraćih raspusta, imamo i stroži kodeks oblačenja.

Da li će deca dobiti uniforme?

Ovo je pitanje koje je mnoge čak i plašilo, ali odgovor je ne.

“Zavisi kako su škole rešile pojedinačno, škola ima svoju autonomiju i kada su te stvari u pitanju kao što su uniforme i mobilni telefoni, to škola rešava na svom nivou. Ali kodeks oblačenja u smislu pristojnosti se podrazumeva i neće se menjati”, rekao je Darko Eger, rukovodilac Aktiva beogradskih osnovnih škola, za Prvu televiziju.

S obzirom na to da je sada na školama da odluče da li će uvesti neka određenija pravila kada je oblačenje u pitanju, proverili smo i kako to izgleda u Medicinskoj školi Nadežda Petrović u Zemunu.

U ovoj školi već godinama nema problema kada je pristojnost u pitanju, ali imaju istaknut kodeks.

“U našoj školi godinama u okviru Pravila ponašanja u školi postoji i Kodeks oblačenja koji je obavezan kako za učenike tako i za zaposlene ali i za roditelje.

Dakle i učenicima i zaposlenima, roditeljima i strankama je zabranjeno da dolaze neprikladno obučeni u školu, u kratkim majicama i majicama na bretele, šortsevima, helankama, pocepanim pantalonama, odećom sa navijačkim ili stranačkim obeležjima, papučama i sa neprikladnom šminkom.

Pravila ponašanja su postavljena i na sajtu škole, tako da svi mogu da se upoznaju sa njima”, kaže direktorka ove škole Biljana Jovanović Glavonjić za B92.net.

Kako kaže direktorka, većih problema uglavnom nema kada je prihvatanje ovih pravila u pitanju.

“Naši učenici su naviknuti na primenu Kodeksa oblačenja,  kao što im je jasno da uniforme moraju da nose u nastavnim bazama-zdravstvenim ustanovama. Malih problema oko oblačenja, na početku svake školske godine, imamo sa učenicima prvog razreda, jer u nekim osnovnim školama se Kodeks oblačenja dosledno sprovodi u nekim i nije baš tako. Ali već u drugoj nedelji septembra i ti učenici prihvate pravila škole”, ističe direktorka.

Posebna pravila za mobilne telefone

Zanimljivo je i da u ovoj školi od prošle godine važi strogo pravilo za mobilne telefone kog se svi pridržavaju.

“Na početku školske 2023/2024. godine doneli smo Pravilnik o upotrebi mobilnih telefona u školi. I ovaj pravilnik se nalazi na sajtu škole.

U svakoj učionici se nalaze namenske kutije u koje učenici pre početka časa odlažu svoje mobilne telefone.

I to je jako dobro funkcionisalo prošle školske godine, tako da ove neće biti nikakvih izmena ovog Pravilnika”, zaključila je Biljana Jovanović Glavonjić.

Darko Eger rukovodilac Aktiva beogradskih osnovnih škola naveo je da za upotrebu mobilih telefona preti i kazna.

“Za korišćenje mobilnih telefona, ako to nije u vezi sa nastavom, zaprećen je ukor i to se smatra težom povredom pravila”, ističe Eger.

B92

Ukrajina će možda, na kraju morati da pristane, na neku vrstu kompromisa sa Rusijom, kako bi okončala sukob, rekao je generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg.

U intervjuu Bi-Bi-Siju objavljenom u subotu, šef NATO-a je ponovio da Zapad mora dugoročno podržati Ukrajinu, „čak i ako verujemo i nadamo se da će se rat završiti u bliskoj budućnosti“…

On je dodao da zapadne zemlje treba da ulažu u odbrambene sposobnosti Kijeva, kako bi bio otporniji u slučaju budućih neprijateljstava.

Istovremeno je signalizirao da je na Ukrajini da izabere kada i pod kojim uslovima će tražiti mir sa Rusijom.

„Na kraju krajeva, Ukrajina mora da odluči koje kompromise je spremna da napravi“, rekao je Stoltenberg i dodao da je uloga Zapada bila da pomogne Kijevu da dođe do pregovaračke pozicije koja bi mogla da proizvede „prihvatljiv rezultat“.

Stoltenberg je, međutim, naglasio da ne gura Kijev, na bilo kakve ustupke, dodajući da se „pravi mir“ može postići, samo pobedom Ukrajine.

Ranije ove nedelje, šef NATO-a je snažno argumentovao dugoročnu podršku Kijevu, pozivajući članice bloka da se „manje oslanjaju, na dobrovoljne priloge, a više na obaveze prema NATO-u“.

Prema nekoliko izveštaja, Stoltenberg je predložio 100 milijardi evra (107 milijardi dolara) petogodišnji paket vojne pomoći Ukrajini.

Kako se izveštava, sada se razgovara o tačnim detaljima inicijative.

Tokom čitavog sukoba, Rusija je tvrdila da je otvorena za razgovore sa Ukrajinom.

Međutim, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zabranio je bilo kakve razgovore sa aktuelnim rukovodstvom u Moskvi, nakon što su četiri bivše ukrajinske teritorije velikom većinom glasale da se pridruže Rusiji, na jesen 2022.

Ukrajinski lider je predložio „formulu mira“ u deset tačaka, zahtevajući da Moskva povuče svoje trupe sa teritorije koju Kijev tvrdi kao svoju, kao i da uspostavi tribunal za krivično gonjenje ruskih zvaničnika za navodne ratne zločine.

Moskva je tu inicijativu odbacila kao „odvojenu, od stvarnosti“.

U intervjuu za Politico u subotu, šef kabineta Zelenskog Andrej Jermak rekao je da će se Ukrajinci, iako umorni od sukoba, žestoko suprotstaviti svakom kompromisu sa Rusijom.

Međutim, prošlog meseca Zelenski je sugerisao da povratak ukrajinskim granicama iz 1991., više nije preduslov za pregovore sa Rusijom.

Međutim, on je i dalje insistirao da Kijev mora da povrati teritoriju koju je izgubio, od Moskve 2022. godine.

Moskva je saopštila da Ukrajina mora da uzme u obzir činjenicu da su se njene granice drastično promenile, od početka neprijateljstava.

Borba.Info