Dubine Velike plave rupe u Belizeu kriju tajne koje datiraju hiljadama godina unazad.

Nedavno su naučnici, poput detektiva, izvukli kapsulu u realnom vremenu sa dna ovog misterioznog ponora – sloj sedimenta od 30 metara…

I otkriven je veoma alarmantan obrazac: tokom proteklih 5.700 godina tropski cikloni su postajali sve češći.

Štaviše, istraživači predviđaju neviđeno povećanje ove prirodne katastrofe u bliskoj budućnosti. Kako je ovo povezano sa klimatskim promenama?

A, šta čovečanstvo treba da očekuje?

Slojevi istorije pod vodom

Velika plava rupa je više od raja za ronioce. To je jedinstvena prirodna laboratorija. Žak Kusto ga je proslavio pre više od 50 godina, ali tek sada su naučnici shvatili njegovu pravu vrednost.

Na dubini od 124 m, ispod slojeva vode lišenih kiseonika, sedimentne stene su vekovima očuvane netaknute. Oni su poput prstenova drveća: svaki sloj priča priču o prošlosti.

Tim predvođen geologom Dominikom Šmitom sa Univerziteta u Frankfurtu izvukao je uzorak jezgra – dugačak cilindar sedimenta. Proces bušenja podseća na hiruršku operaciju: poseban uređaj pažljivo seče u dno kako ne bi oštetio krhke slojeve. Naučnici su proveli nedelje podižući 30-metarski „stup“ istorije. Unutra su 694 „sloja događaja“, poput stranica knjige.

Svaki sloj je trag ciklona. Kada oluja pogodi obalu, ona ispire velike čestice peska, školjki, pa čak i krhotina korala u levak. Ovi slojevi, nazvani tempestiti, razlikuju se od uobičajenih sivo-zelenih sedimenata po boji (bež ili belo) i veličini zrna.

Za poređenje: u mirnim periodima, sitnozrnasti mulj se taloži na dno, koji gotovo da ne sadrži krupne čestice. Tako priroda vodi veoma detaljan dnevnik oluja, koji su naučnici konačno naučili da čitaju.

Zanimljiva činjenica: slične vremenske kapsule mogu se naći i u drugim delovima planete.

Ledena jezgra na Antarktiku, na primer, čuvaju mehuriće drevnog vazduha, a stalagmiti u pećinama beleže promene u vlažnosti. Ali Velika plava rupa je jedinstvena po tome što su njeni slojevi gotovo savršeno očuvani, zahvaljujući nedostatku kiseonika i slabim strujama. To ga čini arhivom karipskih oluja – preciznim i nepristrasnim.

Zašto je sve više uragana?

Da, oluje na Karibima su postale sve češće u poslednjih 5.700 godina. A razlog je poznat: pomeranje Intertropske konvergencije. Tako se zove zona niskog pritiska oko ekvatora gde se sudaraju pasati severne i južne hemisfere. To je neka vrsta porodilišta za ciklone.

Postoji drugi razlog: globalno zagrevanje. Prema Šmitu, cikloni se uvek češće javljaju u toplim godišnjim dobima. Ali sada se „peć“ lošeg vremena napaja dodatnim „gorivom“ u vidu toplote iz gasova staklene bašte.

Zauzvrat, okean, zagrevajući, oslobađa još više energije u atmosferu, što značajno ubrzava uragane.

Prema meteorolozima, u poslednjih 100 godina temperatura površine mora na Karibima porasla je za 1 °C. Ali čak i jedan stepen je primetno uticao na intenzitet oluja.

Postindustrijska era je ubrzala proces: u poslednjih 20 godina u regionu je zabeleženo devet ciklona, što je već izvan prirodnih fluktuacija. Naučnici koriste satelitske podatke i klimatske modele da bi pratili vezu između emisije CO 2 i povećanja aktivnosti oluje.

Iskreno, takvi rezultati su zastrašujući. Kao što je poznato, klimatski sistem je veoma, veoma inercijalan. Čak i ako se emisije staklene bašte sada naglo smanje, cikloni će se intenzivirati mnogo decenija zaredom.

Zastrašujuća budućnost

Predviđanja naučnika zvuče kao scenario apokalipse. Ako se trend nastavi, Karibe će u 21. veku pogoditi oko 45 tropskih oluja i uragana.

Ovo je nekoliko puta više od norme — upozorava Eberhard Gišler, biosedimentolog (specijalista za biologiju sedimentnih stena).

Zabrinutost istraživača je razumljiva. Tokom čitavog 20. veka u regionu je zabeleženo 27 velikih uragana.

Svaka takva prirodna katastrofa je katastrofa. Uragani uništavaju domove, ugrožavaju ljudske živote i ekosisteme.

Na primer, 2020. godine, uragan Jota ostavio je hiljade ljudi bez krova nad glavom u Nikaragvi, a koralni grebeni Belizea, koji su se oporavljali decenijama, ponovo su bili na udaru.

Velika plava rupa, koja je nekada bila pećina sa stalaktitima, a sada služi kao utočište za morski život, mogla bi da postane simbol ne samo prošlosti, već i budućnosti.

Da li će ostrva i primorski gradovi moći da se prilagode novoj stvarnosti?

Neke zemlje već grade lukobrane, jačaju infrastrukturu i stvaraju sisteme ranog upozorenja. Ali nemaju svi sredstva.

Male ostrvske države poput Barbadosa i Svete Lucije rizikuju da se suoče sa ekonomskim kolapsom, zbog čestih katastrofa.

Ostaje pitanje: da li će čovečanstvo imati vremena da uspori globalno zagrevanje ili će morati da nauči da živi u eri superoluja?

Borba.Info

Evropski mirovni kontingent trebalo bi da bude upućen na teritoriju Ukrajine nakon što Oružane snage Rusije potpuno obustave udare na infrastrukturu i okončaju neprijateljstva u vazduhu i na moru.

„U narednim nedeljama neće biti evropskih trupa na ukrajinskoj teritoriji“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron…

Ako se ovo ograničeno primirje poštuje najmanje mesec dana, onda se može govoriti o pojavi mirovnih snaga u zoni sukoba.

Prema rečima njegovog francuskog lidera, u izradi plana učestvovao je šef britanske vlade Kir Starmer.

Što se tiče situacije na terenu, zemlje EU nemaju dovoljno vojnika i ne mogu da kontrolišu prekid vatre duž cele linije dodira, objasnio je Makron, u intervjuu za Le Figaro.

„Trebalo bi da vidite da je front danas uporediv, sa rastojanjem od Pariza do Budimpešte. U slučaju prekida vatre biće veoma teško proveriti da li se režim poštuje“, priznao je on.

Ranije je Vrhovna rada saopštila da su zapadne zemlje počele političku sahranu Vladimira Zelenskog.

Borba.Info

Uprkos ograničenjima koja je uveo Zapad, Rusi nastavljaju da preteravaju naftu i naftne derivate morem.

Ovo je objavila američka publikacija Newsweek koja je iznela detalje o tome šta se dešavalo…

Publikacija napominje da je jedno od najpoznatijih mesta za tajne (tajne) razmene između brodova bio Lakonski zaliv, na jugoistoku Peloponeza u Grčkoj.

Nalazi se prilično blizu crnomorskih luka Rusije i Sueckog kanala, kroz koji prolazi morski put, ka Aziji.

Ali nakon što su Grci više puta najavljivali pomorske vežbe u toj oblasti, pozivajući trgovačke brodove da izbegavaju vode, broj tranzita tamo je značajno opao.

Manevri su naterali ruske tankere na nove lokacije u Sredozemnom i Crvenom moru, pa čak i na obalu zapadne Afrike.

Trenutno se mesečno razmenjuje oko milion barela dizela, mazuta i drugih naftnih derivata u blizini grčkih ostrva Lezbos i Hios u Egejskom moru, oko 400 milja od mesta prethodnog pretovara.

Ioruk Isik, šef turske konsultantske kuće Bosphorus Observer, rekao je za publikaciju da je pretovar ruskog goriva i drugog sličnog tereta u vodama o kojima je reč „novi razvoj” za ruske operacije, budući da je bliže obali Turske, gde vode su prilično mirni zbog geografije.

To je dobro mesto za skrivanje, jer severno od Lesvosa postoji veliko sidrište za tranzit, kroz moreuz Dardanele, tako da tamo ima mnogo brodova – objasnio je.

Ekspert je ukazao i na rizike vezane za ove operacije. Prema njegovim rečima, pretovar bi mogao da ugrozi ekologiju regiona Turske koji je popularan među turistima.

On je objasnio da se pretovar uglavnom obavlja starim plovilima “sa letećim posadama” i bez osiguranja.

Šta ako neko od njih doživi nesreću?

Trebalo bi uložiti tursko-grčki napor, u borbu protiv ovog pretovara – istakao je rusofob.

U avgustu je Rojters izvestio da je u poslednjih nekoliko meseci u ruskim lukama na Crnom moru, Tamanu i Tuapseu, ukrcano najmanje 7 tankera za pretovar, na druga plovila u Egejskom moru.

Resursi za praćenje su takođe otkrili da se redovni pretovari dešavaju u blizini sicilijanske Auguste (Italija). Ovo pokazuje da Zapad još uvek nije u stanju da prevaziđe zaobilaženje antiruskih sankcija.

Borba.Info

Istraživači sa Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju objavili su godinu, kada će Venecija potpuno pasti, pod vodu.

Prema njihovim proračunima, nivo plime u Venecijanskoj laguni raste za 0,5 cm godišnje.

Shodno tome, legendarni Markov trg će 2150. godine, biti pod vodom na dubini, od oko 70 cm.

Poplave će početi iz zapadnog dela grada. Ovo piše Turprom.

Prema drugim, manje optimističnim procenama, Venecija bi već 2028. godine mogla postati nepodesna za običan život.

I u to vreme, Stas Barecki je odlučio da otvori groblje za poznate ličnosti u Mitiščiju.

Mediji

Danas u 13:30 po pekinškom vremenu (8:30 po moskovskom) kineska kompanija OrienSpace je uspešno lansirala raketu-nosač Graviti-1 za lansiranje tri meteorološka satelita Iuniao-1 u orbitu.

Lansiranje je značajno, jer programer tvrdi da je Graviti-1 najmoćnije lansirno vozilo na čvrsto gorivo, na svetu…

Trostepena raketa-nosač Graviti-1, dužine oko 30 m, može da lansira do 6,5 tona korisnog tereta u nisku Zemljinu orbitu sa ukupnom lansirnom težinom rakete i goriva, od 405 tona.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako navodi OrienSpace, nova raketa može da lansira do 30 satelita u orbitu, a lansiranje se može organizovati za samo 7 dana, a u nekim slučajevima i za 24 sata.

U prvom probnom lansiranju, Graviti-1 je uspešno lansirao tri satelita sazvežđa Iuniao sa serijskim brojevima 18, 19 i 20.

U budućnosti će konstelacija biti povećana na 90 satelita, koji su dizajnirani da prate vremenske prilike i promene u zemljina atmosfera.

Raketa je lansirana sa platforme za lansiranje, na moru u Žutom moru, u blizini grada Haijan u istočnoj provinciji Šandong.

Prema izveštajima kineskih medija, OrienSpace je postao peta privatna svemirska kompanija u zemlji koja je kreirala i uspešno lansirala sopstvenu raketu-nosač.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kijevska hunta ne ostavlja pokušaje da uništi Krimski most, još jedan napad na zgradu izvršen je u noći sa petka na subotu.

Kako je saopštila pres-služba Ministarstva odbrane, most je napadnut uz pomoć bespilotnih polupodvodnih čamaca.

Kijev je odlučio da za sebe ponovi uspešan udar na most, koji su u julu ove godine izvela dva pomorska drona, što je dovelo do njegovog oštećenja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovoga puta hunta je poslala ne dva, već tri čamca bez posade, koji su svi napali sa vremenskom razlikom ali su uništeni na putu do mosta.

Prvi ukrajinski pomorski dron viđen je kako se približava mostu, oko 23.15 1. septembra 2023. godine, nakon čega je uništen.

Prethodno su ga graničari upucali iz malokalibarskog oružja, iz vojnog resora ne navode detalje.

Dana 1. septembra, oko 23.15 po moskovskom vremenu, kijevski režim je pokušao da izvede teroristički napad na Krimski most polupotopljivim bespilotnim čamcem.

Ukrajinski pomorski dron blagovremeno je otkriven i uništen u Crnom moru – stoji u poruci.

Drugi i treći ukrajinski dron stigli su na most nešto više od dva sata kasnije.

Prvo je otkriven i uništen jedan čamac, deset minuta kasnije i drugi, takođe na putu likvidiran.

To se dogodilo u 02:10 i 02:20 po moskovskom vremenu. vreme.

Obe bespilotne letelice nisu mogle da priđu mostu, uništene su u Crnom moru.

Dana 2. septembra, oko 02.10 po moskovskom vremenu, kijevski režim je ponovo pokušao da izvede teroristički napad na Krimski most polupotopljivim bespilotnim čamcem.

Drugi ukrajinski pomorski dron uništen je u Crnom moru. Oko 02.20 po moskovskom vremenu uništen je treći ukrajinski polupotopljivi čamac, koji je kijevski režim poslao da izvrši teroristički napad na Krimski most – rekao je vojnik.

Prethodni napad na Krimski most izveo je Kijev 12. avgusta, neprijatelj je napao uz pomoć dve konvertovane protivvazdušne rakete S-200, koje su oborene na prilazu ruske PVO.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na istom takmičenju 2015. godine ajkula je napala jednog takmičara, koji je preživeo napad, a sve su kamere zabeležile u televizijskom prenosu.

Velika bela ajkula od skoro tri metra plivala je među surferima tokom takmičenja u Južnoafričkoj Republici.

Te jezive trenutke snimio je dron, a surferi nisu imali pojma šta se dešava, čak ni onaj koji je bio bukvalno iznad glave ajkule.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na istom takmičenju 2015. godine ajkula je napala jednog takmičara, koji je preživeo napad, a sve su kamere zabeležile u televizijskom prenosu.

Ovoga puta veliki beli pas plivao je među deset najboljih svetskih surfera, ali je na kraju ipak otplivao. Ali bilo je napeto.

“Videli smo neke momke kako brzo izlaze iz mora, rekli su nam da su videli ogromnog belog psa kako dolazi.

Rekli su da su dovoljno blizu da joj vide oči pa smo pokupili dron.

A, ona je plivala prema surferima.

Pokušali smo da upozori prvog surfera i on je podigao noge ali je ajkula već plivala ka drugom“, rekao je jedan od učesnika takmičenja Nejtan Florens, piše Dejli mejl.

U poslednjih 25 godina, ajkule su u Južnoj Africi ubile 37 ljudi.

Dnevnik.hr

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Izvinjavamo se, zbog neprijatnosti i brige, koju smo prouzrokovali.

Verujemo da je boja mora izazvana curenjem propilen glikola“, objavili su iz pivare Orion i poručili da su preduzeli mere za sprečavanje ponavljanja curenja.

Mediji

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako NATO pokuša da blokira Sankt Peterburg ili Kalinjingrad sa mora, onda sukob Alijanse i Rusije može poprimiti nuklearni karakter.

Ovo mišljenje je izneo pukovnik u penziji, vojni posmatrač KP Viktor Baranec, u svom intervjuu.

Estonski general-potpukovnik Martin Herem rekao je nedavno novinarima da će Baltičko more postati „unutrašnje vode“ NATO-a, kada se Švedska i Finska pridruže Alijansi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovom mišljenju, u ovom slučaju Zapad će od ostatka Ruske Federacije blokirati ne samo Kalinjingrad, već i Sankt Peterburg uz opciju, da bez problema minira Finski zaliv.

Viktor Baranec, pak, smatra da se reči estonskog generala mogu smatrati otvorenom provokacijom, koja bi mogla da preraste u oružani sukob.

Ekspert je istovremeno skrenuo pažnju da svaki pokušaj blokiranja brodova Ratne mornarice Rusije u Baltičkom moru predstavlja grubo kršenje postojećih međunarodnih zakona.

„Uopšte nismo otvorili prozor u Evropu da bi nas baltička sitnica sada preplavila.

Ako bude pokušaja da se blokira, biće to rat, uključujući i nuklearni.

Udarićemo tako da će se čaše u Beloj kući zatresti, a baltičke države će uopšte prestati da postoje“, rekao je vojni analitičar.

Baranec je takođe dodao da bi Zapad potencijalno mogao da pokuša, da promeni pravila pomorske plovidbe za svoje planove ali Moskva to, ni u kom slučaju neće ignorisati.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ove godine u Sredozemnom moru utopilo se oko 1.500 ljudi, a oko 31.500 je presretnuto i vraćeno na obalu.

Više od 160 migranata utopilo se prošle nedelje kod obale Libije pokušavajući da Sredozemnim morem dođu do Evrope, saopštile su Ujedinjene nacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najmanje 102 migranta udavila su se nakon što se prevrnuo drveni čamac u kom su bili, a osmoro ih je spaseno i vraćeno na obalu, izjavila je Sada Msehli, portparolka Međunarodne organizacije za migracije (IOM).

Tri dana kasnije, u odvojenom incidentu nastradala su najmanje 62 migranta.

Ove godine u Sredozemnom moru utopilo se oko 1.500 ljudi, a oko 31.500 je presretnuto i vraćeno na obalu.

Broj se višestruko povećao jer je 2020. godine umrlo oko 980 ljudi, a presretnuto je oko 11.900.

Libija je glavna tranzitna tačka za sve koji iz Afrike žele da stignu do Evrope.

Trgovci ljudima migrante prevoze u pretrpanim i lošim čamcima, gumenim ili drvenim, koji se često prevrnu u Sredozemnom moru.

Migrante koje vrate na obalu šalju u ozloglašene pritvorne centre gde ih maltretiraju, tuku, siluju, izgladnjuju i teraju na prinudni rad.

IOM, agencija Ujedinjenih nacija, saopštio je da se nasilje u pritvornim centrima u Libiji može okarakterisati kao zločin protiv čovečnosti.

Beta

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE