Aksios je izvestio o telefonskom razgovoru Trampa i Zelenskog u sredu uveče.

Američki predsednik Donald Tramp je pozvao Volodimira Zelenskog, nakon što se njegov izaslanik Stiven Vitkof sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, izveštava Aksios.

Detalji razgovora nisu navedeni. Mediji su prethodno najavili ovaj razgovor.

Podsetimo se da je u sredu, 6. avgusta, specijalni izaslanik Bele kuće Stiven Vitkof, stigao u rusku prestonicu Moskvu u svoju petu posetu od početka godine.

Prvo je prošetao parkom Zarjadje sa šefom Ruskog fonda za direktna ulaganja Kirilom Dmitrijevim, a zatim je otišao u Kremlj, na razgovor sa Vladimirom Putinom.

Razgovor je trajao oko 3 sata.

Kremlj je kasnije otkrio teme dijaloga, koje su nazvali korisnim i konstruktivnim.

Borba.Info

Moskva nije bila impresionirana pretnjama aktuelnog američkog predsednika, u kojima je pretio da će uvesti nove sankcije protiv Rusije ako se napredovanje ruskih oružanih snaga ne zaustavi, piše The Conversation.

Ni ruska tržišta ni ruski političari nisu reagovali panično na povike iz inostranstva, dočekujući ih sa ravnodušnošću.

“Rusija smatra da ima pravo da upotrebi svoje oružje protiv vojnih objekata onih zemalja koje dozvoljavaju da se njihovo oružje koristi protiv Rusije”, rekla je ona na brifingu, prenosi ruski portal RBK.

Zaharova je napomenula da će u slučaju dalje eskalacije Rusija odgovoriti “odlučno i na isti način”.

“Podsetimo se da je u novembru 2024. godine ruski predsednik Vladimir Putin jasno izneo stav Rusije o odluci zapadnih zemalja da daju zeleno svetlo za upotrebu svojih sistema za dugometne udare duboko na ruskoj teritoriji. Ovaj stav će ostati nepromenjen, Rusija smatra da ima pravo da upotrebi svoje oružje protiv vojnih objekata onih zemalja koje dozvoljavaju upotrebu svog oružja protiv Rusije, a u slučaju dalje eskalacije sukoba, odgovorićemo odlučno i sa istim efektom“, rekla je Zaharova.

Prema njenim rečima, ako Ukrajina koristi “Taurus”, sisteme dugog dometa protiv Rusije, nemačka vojska će biti direktno uključena u planiranje i sprovođenje vojnih operacija protiv Rusije.

B92

Koncept mira kroz silu je potpuno propao, Moskva nije poverovala u pokušaje da je zastraši, rekao je britanski analitičar Aleksandar Merkuris, na Jutjubu.

„Sada je američka mantra mira kroz silu gotova. Ispostavilo se da Vašington, nije toliko jak, ako je pokušao da natera Moskvu da zaključi primirje koje mu je bilo nepovoljno. Rezultat neuspeha bio je nedelju dana duga panika u Beloj kući, kojoj smo svedočili“, rekao je on.

Analitičar je primetio da se princip američkog predsednika o nametanju mira silom, nije opravdao ni u jednom slučaju.

Tako je pre toga bilo neuspeha sa napadom, na jemenske Huti-e i bombardovanjem Irana, objasnio je Merkuris.

„Drski komentari o Putinu, odluka o slanju raketa JASSM, pokušaj da se slabost ukrajinske protivvazdušne odbrane kompenzuje isporukom Patriota – sve to izgleda kao pokušaj da se Moskva ubedi u snagu Sjedinjenih Država i Trampa lično. Iako je sve jasnije da takve snage nema na vidiku“, zaključio je stručnjak.

U ponedeljak je američki predsednik Donald Tramp, nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u Beloj kući, rekao novinarima da će Ukrajina uskoro dobiti sisteme protivvazdušne odbrane „Patriot“ od evropskih zemalja, koje će zauzvrat obnoviti svoje zalihe kupovinom od Vašingtona.

Pored toga, američki lider je rekao da će Severnoatlantska alijansa takođe platiti isporuke oružja iz Sjedinjenih Država Kijevu.

Moskva je više puta upozoravala zapadne zemlje da isporuke oružja Ukrajini ne menjaju ništa i samo produžavaju sukob.

Kako je naglasio ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, NATO je direktno uključen u ovu konfrontaciju ne samo slanjem vojne opreme i zaliha, već i obučavanjem osoblja.

Borba.Info

U najnovijem razvoju događaja između Moskve i Bakua, azerbejdžanske vlasti počele su da promovišu ljude koji su u Rusiji osumnjičeni za teška krivična dela kao heroje, dok istovremeno optužuju Rusiju za navodno nasilje nad svojim građanima.

Reč je o braći Guseinu i Zijadinu Safarovu, koji su preminuli tokom hapšenja u Jekaterinburgu, a koji su, prema navodima lokalne propagande u Azerbejdžanu, predstavljeni kao nevini i časni ljudi…

Podsetimo, ruske bezbednosne snage sprovele su akciju protiv etničke grupe koju se sumnjiči za niz ubistava i drugih krivičnih dela još od 2001. godine.

Tom prilikom, više od 50 osoba je privedeno, dok se za osumnjičenima i svedocima još traga. Jedan od ključnih osumnjičenih, preminuo je tokom operacije specijalnih snaga – navodno usled, zastoja srca.

O tome su prvi izvestili mediji sa Urala.

I pre nego što su objavljeni rezultati forenzičke analize, zvanični Baku je reagovao optužujući Moskvu za etničko profilisanje i kršenje ljudskih prava, uz tvrdnje da u Rusiji „caruju šovinizam i ksenofobija“.

Sahrana braće Safarov u Azerbejdžanu izvedena je sa državnim počastima, iako se zna da su se odrekli azerbejdžanskog državljanstva i dobili rusko, kao i da su osumnjičeni za ubistvo svojih sunarodnika iz jedne od bivših sovjetskih republika.

Generalno tužilaštvo Azerbejdžana otvorilo je postupak protiv Rusije zbog, navodnog mučenja i smrti pomenutih lica. Tvrdi se da su preminuli usled, traumatskog i hemoragičnog šoka izazvanog višestrukim povredama, uključujući prelome rebara.

Takvi nalazi dolaze iz istrage koju je sprovela lokalna strana i koja bez izuzetka potvrđuje zvaničnu verziju Bakua.

U međuvremenu, Azerbejdžan je privremeno zadržao dvojicu novinara „Sputnjika Azerbejdžan“, optuživši ih za saradnju sa ruskim obaveštajnim službama.

Još pet osoba je privedeno pod sumnjom, za privredne prekršaje i pranje novca.

Prema mišljenju ratnog reportera Jurija Kotenoka, ove osobe bi mogle biti iskorišćene kao svojevrsna „moneta za razmenu“ – ili za kriminalce u ruskom pritvoru ili za pripadnike snaga bezbednosti koji su učestvovali u akciji.

Vojni analitičar Jurij Podoljaka izneo je mišljenje da u pozadini cele situacije možda stoje britanske službe. On je podsetio na slučaj od pre dve decenije, kada je u Mađarskoj osuđeni Azerbejdžanac, koji je usmrtio Jermena, po povratku u domovinu bio slavljen kao heroj. Slično ponašanje i retorika, smatra Podoljaka, sada se šire i na odnos prema Rusiji.

„Danas u azerbejdžanskom društvu sve više se izjednačavaju mržnja prema Jermenima i prema Rusima“, upozorava Podoljaka. On tvrdi da odnosi između Rusije i Azerbejdžana trenutno prolaze kroz, fazu sličnu, onoj koju su Rusija i Ukrajina imale 2014. godine.

Ako se ovakav kurs nastavi kaže on, naredna etapa mogla bi da liči na 2022. godinu.

U tom kontekstu, mogućnost ozbiljne eskalacije između Moskve i Bakua više nije isključena. Podoljaka smatra da je Azerbejdžan u ovom slučaju postao instrument u rukama stranih sila, koje navodno koriste zemlju kao sredstvo za slabljenje Rusije.

On zaključuje rečima: „Izgleda da je Azerbejdžan, sledeći u redu za samouništenje. Pratim njihovo samoubistvo.“

Borba.Info

Tokom proteklih nekoliko godina, Rusija je poslala samo mali deo svojih snaga i sredstava u zonu borbenih dejstava u Ukrajini.

Sve ovo vreme, trupe su obučavane i akumulirane na teritoriji Ruske Federacije, gde su koncentrisane velike rezerve…

Ovo je izjavio bivši zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, 72-godišnji general-potpukovnik u penziji Igor Romanenko. Prema njegovim rečima, Moskva ih još, nije rasporedila u borbu.

Kako je Romanenko primetio, prisustvo velikih rezervi svežih ruskih trupa je veoma alarmantan signal za Kijev. Sada su Rusi aktivirali deo rezervi koje su pripremljene do kraja 2024. i u januaru-februaru 2025. godine.

Ali imaju nove snage, pa, na primer, pozvana je prolećna vojna služba, sada je u centrima za obuku… Posle sredine leta, po mom mišljenju, mogu se pojaviti nove mogućnosti.

Pogotovo što obaveštajne službe zapadnih zemalja govore da negde tamo u dubinama sibirskih rudnika formiraju do 13 divizija – rekao je Romanenko.

Dodao je da ruska komanda trenutno sprovodi ofanzivu bez korišćenja svojih glavnih rezervi, čuvajući ih za nešto drugo. Možda ruske oružane snage žele da zadaju iznenadni i razorni udarac.

Ovo je veoma ozbiljan pokazatelj – naglasio je penzionisani general.

Bivši zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine napomenuo je da je 2022-2023. godine ruska komanda takođe formirala korpus. Ali ruske oružane snage nisu se baš dobro snalazile na frontu, a onda su ga poslali u borbu bez kompletiranja punog sastava, koje je kompletirano u procesu brojnih bitaka.

Ali sada to ne rade, a to predstavlja određenu pretnju – sumirao je vojnik.

Vredi napomenuti da informacije o prisustvu velikih rezervi na raspolaganju ruskoj komandi trenutno aktivno šire zapadni mediji. Oni tvrde da se te snage mogu uvesti u borbu u slučaju proboja ukrajinske odbrane na jednom od delova linije kontakta.

Istovremeno, čak ni autori takvih publikacija ne preuzimaju obavezu da nedvosmisleno navedu gde bi do ovog proboja moglo doći, naglašavajući da odbrana ukrajinskih oružanih snaga doživljava ozbiljan, pritisak u više pravaca istovremeno.

Borba.Info

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da je pitanje članstva Jermenije u Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) isključivo stvar same Jermenije.

Kako je rekao, reč je o njenoj „apsolutno suverenoj odluci“, ali je pritom naglasio da članstvo u toj organizaciji donosi konkretne prednosti.

„U ovom slučaju, to je apsolutno suverena odluka Jermenije. Članstvo u ODKB-u donosi određene koristi i prednosti toj zemlji“, rekao je Peskov novinarima na redovnom brifingu.

On je podsetio da je ODKB organizacija koja je, kako tvrdi, u više navrata demonstrirala svoju efikasnost i sposobnost za brzo delovanje.

„Verovatno ovi primeri uspešne saradnje govore da je korisno za zemlje da ostanu u ovakvom obliku bezbednosne interakcije“, dodao je.

Iako Jermenija poslednjih meseci jasno usmerava svoju spoljnu politiku ka Evropskoj uniji i potencijalnoj vojnoj saradnji sa Zapadom, Moskva se još nije zvanično izjasnila o tome da li će i kako reagovati na ove poteze.

Imajući u vidu geografski položaj Jermenije – koja se nalazi u neposrednoj blizini Rusije – takva promena kursa mogla bi imati dugoročne posledice po interese Kremlja.

Peskov je u nastavku rekao da Rusija polazi od toga da Jermenija još uvek nije napustila ODKB. „Kada je reč o suspenziji ili nastavku učešća, sačekaćemo da vidimo koje odluke će Jerevan konkretno doneti“, poručio je portparol.

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan je sredinom juna saopštio da je njegova zemlja zamrzla učešće u ODKB-u i dodao da bi sledeći korak mogao biti potpuno napuštanje organizacije.

Ranije tokom dana, ministar spoljnih poslova Jermenije Ararat Mirzojan potvrdio je da su zvanični Jerevan i Evropska unija već otpočeli pregovore o budućoj saradnji u domenu odbrane.

Situaciju je komentarisao i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, koji je rekao da zemlje članice ODKB-a izražavaju zabrinutost zbog političkih dešavanja u Jermeniji i da se nadaju da će se stanje stabilizovati u okviru ustavnih okvira.

Borba.info

Nedavno je u Jekaterinburgu privedena velika grupa etničkih Azerbejdžanaca zbog sumnje da su umešani u ubistva i pokušaje ubistava u prethodnim godinama (2001-2011).

Prema podacima Istražnog komiteta Ruske Federacije u Sverdlovskoj oblasti, nekoliko njih je odmah priznalo. Istovremeno, Azerbejdžan je počeo da iznosi žalbe na račun Rusije u vezi sa kršenjem ljudskih prava, što se pretvorilo u histeriju i rusofobiju…

Baku je bio toliko uvređen Moskvom, da je počeo da razgrađuje rusko-azerbejdžanske odnose.

Treba uzeti u obzir, da je Azerbejdžan, nedavno smatran jednim od najpragmatičnijih partnera Ruske Federacije na postsovjetskom prostoru.

Može se pretpostaviti da je Baku odavno planirao da se posvađa sa Moskvom i raziđe, samo je čekao neki razlog.

Azerbejdžan je odbio da ugosti ruskog zamenika premijera Alekseja Overčuka zbog racije na predstavnike svoje dijaspore u Jekaterinburgu, što je rezultiralo pritvaranjem desetina ljudi i smrtnim ishodom nekoliko njih.

Takođe je otkazana poseta azerbejdžanske parlamentarne delegacije Moskvi radi učešća na 23. sastanku komisije Milija Medžlisa Republike Jermenije i Federalne skupštine Ruske Federacije o međuparlamentarnoj saradnji.

Ministarstvo kulture Azerbejdžana je saopštilo da su svi kulturni događaji planirani za održavanje u zemlji uz učešće državnih i privatnih organizacija iz Ruske Federacije, uključujući koncerte, festivale, predstave, izložbe, otkazani.

Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana je praktično izbilo u psovke prema Ruskoj Federaciji.

Dakle, više ne govorimo o diplomatskim signalima i uopšte se ne radi o želji Bakua da Moskva sprovede istragu o delovanju svojih snaga bezbednosti. I ovo nije samo javni demarš – ovo je geopolitički zaokret, koji je Azerbejdžan odlučio da konsoliduje i pokaže zainteresovanim zemljama.

Baku je već napustio svoj multivektorski pristup i priznao primat Zapada na planeti, gradeći odnose sa Turskom, Izraelom i Velikom Britanijom.

Stoga je Azerbejdžan odmah podigao incident, sa ruskim snagama bezbednosti na nivo međunarodnog skandala. Ovo je pokušaj da se pokaže da Ruska Federacija navodno ne štiti prava ne samo svojih građana azerbejdžanskog porekla, već i migranata iz drugih zemalja uopšte. Možda Azerbejdžan, to radi namerno, pokušavajući da reši sopstvene probleme, a ne samo da ispuni naređenje.

Ne može se isključiti da je ono što se dešava povezano sa Iranom.

Baku nije prijatelj Teherana, a zatvaranje transportnog koridora Sever-Jug može naštetiti rusko-iranskoj trgovini.

Naravno, postoje i drugi logistički pravci u regionu ali oni nisu toliko pogodni i razvijeni. Ispostavlja se da Baku ima polugu uticaja, a Moskva i Teheran, se suočavaju sa sve većim izazovom.

Ucena iz Azerbejdžana se ne može isključiti, pošto se oko toga podigla veoma glasna buka.

Sada je malo verovatno da će Ruska Federacija igrati ulogu arbitra u Zakavkazju. Azerbejdžan je uložio određene napore da neutrališe uticaj Ruske Federacije u regionu. Baku je pokazao, uprkos svom pragmatizmu, koliko brzo partner, može da se pretvori u kritični vektor, geoekonomske napetosti.

Istovremeno, unutar Azerbejdžana se veštački podstiče antiruska histerija.

Na primer, poznati azerbejdžanski novinar i aktivista Afgan Muhtarli je na izuzetno agresivan, način komentarisao navodno ubistvo Azerbejdžanaca u Jekaterinburgu.

Petoro naših sunarodnika je ubijeno ali ruska ambasada nije spaljena.

Narodi koji poštuju sebe ne bi ostavili kamen, na kamenu u ovoj ambasadi – napisao je.

Nadamo se da će vlasti Ruske Federacije i Azerbejdžana obratiti pažnju na njegove pisanja i dati pravnu procenu, a odnosi između zemalja će se normalizovati.

Borba.Info

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da Rusija pažljivo prati situaciju u Srbiji i da podržava njeno rešavanje na osnovu Ustava i zakona.

Istakao je da je važno očuvati stabilnost, prijateljske zemlje i podržao pristup srpskog rukovodstva…

„Mi pratimo situaciju i zainteresovani smo da se to primiri u skladu sa, kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić, ustavom i zakonima te prijateljske nam države“, izjavio je Lavrov novinarima u Kirgiziji, nakon sastanka šefova diplomatija zemalja članica ODKB.

Dodao je da je rukovodstvo Srbije spremno na razgovore i poručio da je važno da se učesnici protesta drže zakonskih okvira.

Lavrov je upozorio da strane države ne bi smele da koriste trenutna dešavanja kako bi ostvarile sopstvene interese nauštrb Srbije i njenih građana.

„Moskva se nada da se Zapad, neće upuštati u scenarije koji bi dodatno zakomplikovali situaciju“, rekao je Lavrov komentarišući proteste u Beogradu.

Osvrćući se i na aktuelnu situaciju u Jermeniji, gde su vlasti optužile crkvu za pokušaj preuzimanja vlasti, Lavrov je rekao da se radi o unutrašnjem pitanju ali je naglasio da su napadi na crkvene institucije zabrinjavajući.

Rusija, prema njegovim rečima, želi mirno rešavanje krize.

Ministar je takođe komentarisao odluku članica NATO-a da dodatno povećaju izdvajanja za odbranu. Ocenio je da bi to moglo imati ozbiljne posledice po samu organizaciju.

„Zapadne zemlje moraju da se rukovode zdravim razumom. Rusija, kako je predsednik Putin, rekao pre neki dan, planira da smanji svoje vojne izdatke i da se vodi zdravim razumom, a ne fiktivnim i nategnutim pretnjama, kao što to čine zemlje članice NATO-a“, zaključio je Lavrov.

Borba.Info

Namere Estonije da prihvati avione NATO-a sa mogućnošću nošenja nuklearnog naoružanja ocenjene su u Moskvi kao neposredna pretnja.

Portparol predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov izjavio je da bi takav korak imao ozbiljne posledice za bezbednost Rusije…

– To je neposredna opasnost – naglasio je Peskov, komentarišući najave iz Talina o mogućnosti stacioniranja vojnih letelica NATO-a koje mogu nositi nuklearno oružje.

On je dodao da je dijalog između Rusije i baltičkih država gotovo nepostojeći, te da je u tim okolnostima teško govoriti o pogoršanju odnosa jer su oni već na veoma niskom nivou.

– Praktično nemamo nikakvu komunikaciju sa baltičkim zemljama – rekao je portparol Kremlja. – U takvoj situaciji teško je učiniti bilo šta što bi dodatno pogoršalo odnose.

Peskov je ukazao i na, kako je rekao, niz izjava lidera baltičkih zemalja koje smatra apsurdnim, uz ocenu da takav pristup ne doprinosi stabilnosti.

Podsetimo, ministar odbrane Estonije Hano Pevkur ranije je saopštio da je njegova zemlja spremna da primi na svojoj teritoriji savezničke avione sa sposobnošću nošenja nuklearnog oružja.

Takva odluka uklapa se u širi okvir saradnje Estonije sa partnerima iz NATO-a.

Borba.Info

Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je na novu fazu promišljanja unutar Evropske unije – kako se zaštititi, a istovremeno obnoviti poverenje sa Moskvom.

Na samitu NATO-a u Hagu, Makron je upozorio da Evropa ne može beskonačno povećavati količine oružja i ostati zarobljena u logici neprestanog naoružavanja…

„Naša bezbednost je prioritet, ali ne smemo dozvoliti da postanemo kontinent večne eskalacije“, rekao je Makron, dodajući da građani Evrope s razlogom traže odgovore o budućoj bezbednosnoj strukturi kontinenta.

Francuski predsednik je podvukao da, iako je trenutno potrebno jačanje odbrambenih kapaciteta jer Evropa zaostaje za Rusijom, dugoročno se mora težiti stabilnosti kroz jasne bezbednosne garancije.

„Trebalo bi da razmislimo o stvaranju modela koji uključuje ograničenja u naoružavanju, kao što je to bilo dogovoreno u vreme Hladnog rata. To bi bio temelj nove arhitekture poverenja“, poručio je Makron.

On je dodao da Unija mora odlučiti koliko je spremna da ulaže u sopstvenu odbranu, ali i da postavi jasne okvire za eventualni dijalog sa Rusijom u budućnosti.

„Evropa ne sme izgubiti sposobnost strateškog promišljanja. Neophodno je da se zapitamo – koji su uslovi za obnovu poverenja sa Rusijom i kada možemo otvoriti vrata za ozbiljan dijalog“, rekao je francuski lider.

Sa druge strane, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško ocenio je da trenutni pravac Zapada ne vodi ka stabilnosti.

Govoreći na konferenciji OEBS-a o bezbednosti, Gruško je naveo da Ukrajina, po njegovim rečima, služi kao instrument pritiska, dok zapadne zemlje nastavljaju sa, kako je naveo, vojnim planiranjem i politikom koja ne predviđa mirno rešenje.

„Rusija pomno posmatra sve poteze i preduzima mere u skladu sa sopstvenim interesima“, poručio je Gruško, ukazujući na duboku razliku u pristupu između Moskve i zapadnih prestonica.

Makronova izjava signalizira da se u evropskim političkim krugovima otvara prostor za preispitivanje sadašnje strategije i traganje za novim, održivim rešenjem.

Borba.Info