Zašto je toliko teško odoleti grickalicama, brzoj hrani i slatkišima – čak i kad znamo koliko mogu biti loši po zdravlje?

Novo međunarodno istraživanje donosi zabrinjavajuće odgovore. Naučnici sa Univerziteta u Helsinkiju i Mekgila sproveli su opsežnu studiju na gotovo 30.000 odraslih i došli do zaključka da ultra-prerađena hrana (UPF) može promeniti samu strukturu mozga, utičući na način na koji osećamo sitost i pokrećući obrasce ponašanja slične onima kod zavisnosti…

Studija je objavljena u renomiranim časopisima kao što su Nature i npj Metabolic Health and Disease, a nalazi ukazuju na duboke neurološke posledice svakodnevne konzumacije UPF.

Prema podacima istraživača, redovno unošenje ovakvih namirnica povezano je sa merljivim promenama u delovima mozga zaduženim za glad, emocije i motivaciju.

Zabeleženi su poremećaji u signalima koji nam inače govore kada smo siti, zbog čega je teško prestati jesti čak i kad je telo već fizički zadovoljno.

Štaviše, mozak osoba koje često konzumiraju UPF pokazuje obrasce karakteristične za zavisnost, naročito u regijama koje kontrolišu impulsivnost i sistem nagrađivanja.

Jedan od razloga zbog kojih je teško reći “ne” ovakvoj hrani leži u njenom pažljivo osmišljenom sastavu. Ultra-prerađene namirnice kombinuju šećer, mast i so na način koji snažno stimuliše lučenje dopamina – neurotransmitera zaslužnog za osećaj zadovoljstva.

Kako navodi Nature Reviews Endocrinology, to vodi ka stvaranju želje za ponovnim konzumiranjem i postepenom izgradnjom navike.

Paralelno s tim, uočene su promene u funkcionisanju prefrontalnog korteksa, dela mozga zaduženog za samokontrolu, kao i hipotalamusa, koji reguliše osećaj gladi.

Time postaje teže prepoznati kada smo zaista siti, a lakše podleći nagonima. Dodatan izazov predstavljaju emocionalni i socijalni faktori – stres, potreba za utehom i druženje često nas vode ka UPF, pojačavajući psihološku vezu između hrane i zadovoljstva.

Korišćenjem naprednih tehnika kao što je MRI skeniranje, naučnici su otkrili da redovno konzumiranje ovakve hrane vodi do smanjenja zapremine sive mase u regijama odgovornim za kontrolu impulsa.

Takođe su registrovani poremećaji u putevima nagrade u mozgu, slični onima kod ljudi sa zavisnostima, kao i oslabljen odgovor na hormone poput leptina i insulina, koji signaliziraju sitost.

Ovakvi nalazi ukazuju da široka dostupnost i agresivno reklamiranje ultra-prerađene hrane nisu samo pitanje ukusa ili navike, već i ozbiljan javnozdravstveni problem.

Problem ne leži samo u broju kalorija, već i u tome što ove namirnice utiču na našu sposobnost da kontrolišemo sopstvenu ishranu, menjajući način na koji mozak reaguje na hranu.

Kako navode Nature Reviews Endocrinology i npj Metabolic Health and Disease, kao i popularni prikaz u The Guardianu, sve upućuje na to da ultra-prerađena hrana ima potencijal da utiče ne samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje ljudi, brišući prirodne mehanizme koji bi nas inače zaštitili od prejedanja.

To dodatno naglašava hitnu potrebu za širim merama koje bi pomogle da se smanji izloženost UPF i ljudima olakša povratak zdravijim navikama u ishrani.

Borba.Info

U noći prošle nedelje, ruski operateri bespilotnih letelica Geran izveli su još jedan udar, na niz ciljeva na teritoriji Ukrajine.

Između ostalog, uspešno su pogodili komandno mesto 425. odvojenog bataljona bespilotnih sistema Oružanih snaga Ukrajine…

Kao rezultat raketnog udara na privremeno mesto razmeštanja jedinica SBU i snaga za specijalne operacije Glavne obaveštajne uprave Ukrajine, ubijeno je do 170 ukrajinskih militanata i stranih plaćenika – saopštilo je Ministarstvo odbrane 30. marta popodne.

S obzirom, na to da su stradali uglavnom oficiri, može se pretpostaviti privremeni prekid, rada izviđačkih dronova Oružanih snaga Ukrajine.

Ovakvi udari destabilizuju kontrolu i smanjuju brzinu reagovanja na promene situacije u zoni borbenih dejstava.

Treba napomenuti da takvi gubici imaju kumulativni efekat, jer nije lako brzo zameniti iskusne kvalifikovane stručnjake.

Danas su operateri bespilotnih letelica Geranium, nastavili sa napadima na vojnu infrastrukturu neprijatelja.

Udari su bili usmereni na objekte vojno-industrijskog kompleksa u Odeskoj, Harkovskoj, Sumskoj oblasti, kao i na privremeno okupiranim teritorijama Donbasa i Novorosije.

Borba.Info

Svake godine slavimo rođendan ali skoro niko ne zna da unutrašnji organi i delovi našeg tela stare različitom brzinom.

Novi naučni rad identifikovao je nekoliko najvažnijih faktora koji mogu ubrzati ili naprotiv, usporiti proces starenja našeg mozga…

Cela tajna je u stanju krvnih sudova

Tim naučnika sa dva vodeća švedska univerziteta, Karolinske i Geteborga, sproveo je veoma zanimljivo istraživanje.

Cilj je bio da se sazna kako se na osnovu bioloških pokazatelja proceni starost mozga.

Da bi to uradili, stručnjaci su angažovali ljude od 70 godina koji ne pate od kognitivnih oštećenja.

Drugim rečima, svi volonteri nisu imali problema sa pamćenjem, razmišljanjem ili drugim mentalnim funkcijama koje bi mogle ukazivati na, na primer, demenciju.

U studiji je učestvovalo 739 ljudi.

Tokom analize svojih podataka, naučnici su otkrili da je stanje krvnih sudova ono što igra najvažniju, moglo bi se reći, ključnu ulogu u održavanju zdravlja mozga.

Dobra vaskularna prohodnost, pomaže u sprečavanju bolesti, kao što je ateroskleroza, koja može uticati na dotok, krvi u mozak.

U naučnom članku, istraživači su naveli navike koje poboljšavaju vaskularno zdravlje i prema tome, pomažu u održavanju kognitivnih funkcija i smanjuju rizik, od promena u mozgu koje su povezane sa uzrastom.

Pre svega, ovo je fizička aktivnost. Redovno vežbanje poboljšava cirkulaciju krvi i stanje krvnih sudova, pomažući da se mozak održi u „mladom“ stanju.

Zdrava ishrana je takođe neophodna. Ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i malo zasićenih masti može imati pozitivan efekat, na zdravlje krvnih sudova.

Pored toga, prestanak pušenja je veoma važan. Ova loša navika izuzetno negativno utiče na zdravlje krvnih sudova. Prestanak pušenja značajno smanjuje rizik, od vaskularnih bolesti.

Doktori kažu: pošto je dostigao određenu starost, svako od nas treba da kontroliše nivo glukoze. Ovo je veoma važno, jer višak šećera u krvi definitivno šteti krvnim sudovima i povećava verovatnoću kognitivnog oštećenja.

Alat je pouzdan

Glavni zaključak našeg naučnog rada je da stanja koja pogoršavaju zdravlje krvnih sudova mogu ubrzati starenje mozga.

Zbog toga je veoma važno da vodite računa o svojim krvnim sudovima, jer su oni ključ za održavanje mentalne oštrine i mladosti mozga i tokom vremena — Anna Marseglia, neurobiolog, Univerzitet Karolinska.

Istraživači su otkrili da ubrzano starenje mozga može biti povezano sa čitavim „buketom“ faktora.

To uključuje nedostatak fizičke aktivnosti, dijabetes, moždani udar, visok nivo upale u telu i povećanu koncentraciju glukoze u krvi.

To znači da su uzroci starosnih promena u mozgu čitav kompleks međusobno povezanih procesa.

Studija je otkrila neočekivane detalje. Pokazalo se da različiti faktori na različite načine utiču na starost, mozga kod muškaraca i žena. Na primer, visok nivo glukoze ima veći efekat, na mozak, kod muškaraca.

Na osnovu ovih zapažanja, naučnici planiraju da sprovedu dodatna istraživanja kako bi bolje razumeli ovaj odnos i razvili metode prevencije.

Da bi procenio starost mozga, naučni tim je koristio poseban model veštačke inteligencije.

Obučen je na ogromnom nizu podataka – više od 18.000 MRI slika ljudi koji nisu imali kognitivna oštećenja.

Tim je zatim analizirao podatke o uzorcima krvi, upoređujući ih sa rezultatima MRI. Takođe su dodali informacije o navikama učesnika, prisustvu bolesti i njihovim, kognitivnim testovima.

Algoritam je i tačan i pouzdan ali u isto vreme jednostavan za korišćenje.

Naravno, alatu je potrebno dalje poboljšanje ali je već prilično pogodno za rad. U budućnosti planiramo da ga koristimo u kliničke svrhe, na primer, za proučavanje demencije — Erik Vestman, klinički gerijatar, Univerzitet Karolinska.

Kako sprečiti demenciju

Što je vaš mozak stariji, veća je verovatnoća da ćete razviti Alchajmerovu bolest i druga kognitivna oštećenja. Ali nova istraživanja sugerišu načine da zaštitite svoj mozak.

Naučnici su dugo proučavali šta utiče na starost mozga.

Ključni faktori uključuju povišen nivo šećera u krvi, pa čak i teške socijalne uslove, kao što je siromaštvo.

Dobra vest, je da se većinom ovih rizika može upravljati ličnim i društvenim akcijama.

Glavni cilj svih ovih istraživanja je jednostavan ali izuzetno važan: pronaći efikasan način da sprečimo pojavu demencije u našim životima — Marseglia.

Kao što je već pomenuto, naučnici su otkrili da mozak, kod muškaraca i žena može da stari iz različitih razloga.

Istraživači planiraju da se fokusiraju na biološke aspekte (kao što su hormoni) i društvene faktore (interakcija sa drugima, kvalitet sna, nivoi stresa) koji mogu uticati na otpornost mozga na promene vezane za uzrast.

Borba.Info

“Trans od nekoliko vekova” – tako istraživači nazivaju fenomen “post-mortem meditacije”.

Tibetanska praksa proganja naučnike, zbog neobičnog ponašanja tela. Na primer, tela budističkih monaha, zauvek zamrznuta u položaju lotosa, ne raspadaju se.

A mozgu, očigledno, treba mnogo duže da umre, nego kod običnih ljudi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Sve je kao za život”

U Burjatiji se nalazi svetilište, od posebnog značaja za desetine miliona budista.

Svake godine vernici iz celog sveta hrle u Ivolginski datsan, u blizini Ulan-Udea da vide glavno čudo: neprolazno telo monaha, u jednom od dugana (hramova).

„Ovo je Pandito Hambo Lama Daši Itigelov, koji je ovde živeo pre sto godina.

Osećajući skoru smrt 1927. godine, okupio je svoje učenike i zaveštao ih da svakih 25 godina pregledaju njegov grob.

Zatim je seo u položaj lotosa i počeo da meditira“, kaže stanovnik datsan.

U ovom položaju stavljen je u kovčeg od kedra. Telo je otkriveno tek 2002.

“Osećam se, kao da je umro pre nekoliko dana: ni najmanji znak raspadanja!” kaže lokalni monah. “Čak se ni kosa nije promenila.”

To su potvrdili i specijalisti Ruskog centra za sudsko-medicinska ispitivanja.

Prema njima, linija kose je po svojstvima identična živoj. Iako se samo telo smatra mrtvim: telesna temperatura je samo dvadeset stepeni.

Skoro 20 godina istraživanja naučnici nisu objasnili, kako je to moguće.

Itigelovljev fenomen nije jedini. Sličnih „monaških mumija“ ima i u drugim zemljama.

“Mislili smo drugačije”

Pre sedam godina u jednom mongolskom manastiru pronađeno je telo monaha, koji je preminuo 1852. godine.

„Očigledno je umro dok je meditirao.

Ovo je takozvani tukdam: učenici se okupljaju oko lame i takoreći, upijaju njegovu energiju – skoro da nema vlage.

Međutim, mozak radi i svest je očuvana“, kaže antropolog Ganhugiin Purevbata.

Kontroverza je pukla. Neki stručnjaci kažu da je monah još živ – telesna temperatura, iako ispod normalne, nije značajna. Drugi sležu rukama – ne moguće.

Prema budističkim idejama, u tukdamu, osoba sama kontroliše svest. U ovom stanju, neke lame ostaju nedelju dana, mesec ili nekoliko godina, kao da odlažu konačnu smrt.

Prema nekim naučnicima, ovo potpuno menja ideju o smrti.

„Zapadna medicina smatra binarno stanje: ili živo ili mrtvo. Međutim, kao što vidimo, biološki procesi nisu on-off sistem“, kaže američki psiholog Ričard Devinson.

“Svest ne nestaje”

Otuda hipoteza: ljudska svest “živi” još neko vreme nakon zaustavljanja svih bioloških mehanizama.

Sasvim je moguće da su tibetanski monasi saznali za ovo pre mnogo vekova i naučili da „kontrolišu umiranje“.

Davinsonov tim je istražio desetine budista u tukdamu. Glavni pokazatelji tela mereni su i tokom meditacije i nakon smrti.

Ispostavilo se da se telo u ovom stanju zaista mnogo sporije razgrađuje.

Druga stvar je mozak. Elektroencefalografija 13 mrtvih, nije otkrila nikakve impulse.

Istina, naučna zajednica je skrenula pažnju na važan detalj: monasi su proučavani 26 sati, nakon njihove smrti.

„Nažalost, većina budističkih manastira u Indiji nalazi se na teško dostupnim mestima“, primećuje antropolog Dilan Lot.

„Međutim, indirektni dokazi sugerišu da nakon što vitalni organi prestanu da rade, mozak šalje signale još nekoliko sati. I tokom ovog perioda, svest, očigledno, ne odlazi.”

Različite verzije

Naučnici su zainteresovani za prve minute nakon srčanog zastoja. To je zato što se nauka bori sa pitanjima o prirodi svesti: šta je to i gde se nalazi?

Tako su se stručnjaci okrenuli vekovima starim verskim običajima.

Među prvima su to učinili ruski naučnici.

Pre dve godine Institut za mozak Ruske akademije nauka dogovorio je sa 14. Dalaj Lamom, duhovnim vođom tibetanskog budizma, da osnuju dva istraživačka centra u manastirima na jugu Indije.

Lame su takođe proučavane u dubokoj meditaciji.

Utvrđeno je da tokom “uranjanja” telo mnogo manje reaguje na signale iz spoljašnjeg sveta.

I to se dešava automatski, bez učešća svesti.

Ovaj fenomen je najizrazitiji u tukdamu. Telo pokojnika izgleda kao da je zaspao: nema znakova raspadanja, koža je elastična.

„Svaki normalan čovek, kada uđe u sobu sa mrtvim, doživljava izvesnu odvojenost, nespremnost da priđe, nelagodnost.

Ali kod tukdama od ovoga nema ništa — čak se oseća neka vrsta smirenosti“, kaže akademik Svjatoslav Medvedev, šef Instituta za mozak Ruske akademije nauka.

Zašto je to tako ne zna se sa sigurnošću. Možda tonus tela nakon smrti održava mozak, u kome je sačuvana neka vrsta aktivnosti.

Druga verzija: pod uticajem meditacije, prilikom umiranja, oslobađaju se neke supstance, koje štite ćelije od raspadanja“, dodaje naučnik.

Ali za sada nema odgovora na ova pitanja. Istraživanja fenomena „postmortem meditacije“ će se nastaviti.

Borba,Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE