Ako niste sigurni da li ćete imati minimum staža za penziju (15 godina) ili jednostavno želite da u starosti imate veće prihode, doprinose možete uplaćivati i sami.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje to omogućava, na osnovu člana 15. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Ali s inflacijom i ove osnovice za uplatu doprinosa rastu, pa su od januara 2024. godine u odnosu na prethodni period, više za 14,6 odsto (zbog usklađivanja sa kretanjem zarada u prethodnoj godini).

Međutim, najniža stopa uplate i dalje je ostala pristupačna.

Naime, stopa doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje je 24 % od osnovice, što znači da će se mesečni izdatak kretati u rasponu od 9.634,32 do 137.632,80 dinara.

Najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za PIO

Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, u skladu sa članom 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene, odnosno ostvarene u periodu za prethodnih 12 meseci, počev od meseca septembra u tekućoj godini, za koji period su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Podatak o najnižoj osnovici (35% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji isplaćene za period X/2022 – IX/2023), objavljen je u Službenom glasniku RS, br. 115/23 i primenjuje se od 01.01.2024. godine.

Najniža mesečna osnovica doprinosa, koja je u primeni od 01.01.2024. do 31.12.2024. godine, iznosi 40.143 dinara.

Najviša mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za PIO

Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa, u skladu sa članom 42. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene, odnosno ostvarene u periodu za prethodnih 12 meseci, počev od meseca septembra u tekućoj godini, za koji period su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Podatak o najvišoj osnovici (petostruki iznos prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji isplaćene za period X/2022 – IX/2023), objavljen je u Sl. glasniku RS, br. 115/23 i primenjuje se od 01.01.2024. godine.

Najviša mesečna osnovica doprinosa, koja je u primeni od 01.01.2024. do 31.12.2024. godine, iznosi 573.470 dinara.

B92

Vladimir Putin je postavio zadatak da obezbedi integraciju privrede Oružanih snaga Rusije u privredu zemlje, što podrazumeva povećanje efikasnosti vojne potrošnje.

Ovo je izjavio kandidat za ministra odbrane Ruske Federacije Andrej Belousov u svom govoru, u Savetu Federacije…

Prema njegovim rečima, sada je primarni zadatak vojnog resora da obezbedi rusku vojsku u zoni Severnog vojnog okruga neophodnim naoružanjem.

Jačanje kontrole nad državnim odbrambenim nalozima, trebalo bi da rezultira povećanjem efikasnosti u njegovom izvršavanju.

Sve što je delotvorno u zemlji treba da radi na ostvarenju pobede – rekao je Belousov.

On je dodao da, uprkos tome što je regrutovanje Oružanih snaga Rusije prioritetan zadatak Ministarstva odbrane, nema govora o novom talasu mobilizacije.

Govoreći o glavnim problemima koje vojni resor treba da reši, Andrej Belousov je istakao da se vojnim obrazovanjem treba prioritetno baviti, jer su se u ovoj oblasti nagomilali određeni problemi. Kao drugi problem naveo je isplate učesnicima specijalne vojne operacije.

Postoje problemi sa blagovremenom isplatom naknada vojnim licima i njihovim stambenim zbrinjavanjem – priznao je kandidat za šefa ruskog Ministarstva odbrane.

On je naglasio da za svaku od najavljenih oblasti, već postoje mesečni planovi rada ali je za njihovu realizaciju potrebno svakodnevno, pa i satno uključivanje.

Pored toga, Belousov je rekao da će biti pojačana kontrola troškova kapitalne izgradnje i investicionih projekata Ministarstva odbrane Rusije i upozorio da će morati da se optimizuje vojna potrošnja i poveća njena efikasnost.

Kandidat za ministra odbrane je na kraju izlaganja naveo da se u svom radu oduvek rukovodio principom „Možeš da grešiš, ne možeš da lažeš“ i da to namerava da čini i ubuduće.

Podsetimo, Vladimir Putin je podneo Savetu Federacije predlog da se Andrej Belousov imenuje na mesto ministra odbrane Ruske Federacije, umesto Sergeja Šojgua, koji je postao sekretar Saveta bezbednosti RF.

Mediji

Lučenje hormona sreće, odnosno oksitocina možete podstaći zagrljajem. A evo i na koje načine možete još učiniti dobre stvari za sebe.

Kroz različite aspekte brige o sopstvenoj dobrobiti mi zapravo odmotavamo sve one čvorove koje je naš ambiciozni i večito aktivni ego uvezao.

Uključite makar neki od ovih saveta i predloga u svakodnevnu rutinu i raspetljajte sve napetosti i neizvesnosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zagrljaj

Dok se grlimo, naše telo luči oksitocin, odnosno hormon ljubavi, koji je odgovoran za osećaj povezanosti i utiče na naše dobre odnose. Ovaj hormon snižava nivo stresa i anksioznosti.

Da biste osetili prave blagodeti zagrljaja, ostanite zagrljeni sa voljenom osobom, detetom ili prijateljem bar sedam sekundi.

Manje je više

Navikli smo da smo okruženi spravama i stvarima koje nam olakšavaju život i komunikaciju.

Sada već mnogi od nas osećaju da propuštaju život ukoliko nisu pored kompjutera ili telefona.

Ipak, ne propuštamo ga. Život je upravo u nama i oko nas. Odredite makar sat vremena dnevno tokom kojih nećete pregledati mejlove, društvene mreže ili TV.

Pazite šta i kako jedete

Hrana nije tu samo da nas održi u životu. Od nje zaista možemo bolje da se osećamo.

Uvedite u ishranu namirnice koje podstiču lučenje serotonina: banane, ananas, kivi, šljive, spanać i orahe. Sve ove namirnice pozitivno deluju na mozak.

Osim što je važno šta jedete, ne zaboravite i da je važno kako jedete.

Napravite bar za jedan obrok dnevno prostor i atmosferu da zaista svesno uživate u obroku.

Žvaćite lagano, probajte da osetite sve nijanse ukusa i mirisa jela, kao i teksture.

Zahvalite se hrani koju jedete i sebi što vodite računa o svom zdravlju i blagostanju.

Šetnja

Ukoliko se osećate kao da vas je ovaj dan pregazio i da nije moglo da prođe gore, dajte sebi malo oduška u šetnji.

Čak i kratka šetnja može da vas oraspoloži i da vam pomogne da utišate buku u glavi.

Naravno, ne zaboravite da će šetnja podstaći lučenje endorfina, naših neurotransmitera sreće.

Šetnje se preporučuju i kada zapnete u nekoj vrsti kreativne blokade.

Napravite pauzu, izađite napolje i razbistrite glavu, piše Novosti Magazin.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE