Premijer Grenlanda Mute Egede rekao je da bi ostrvo trebalo da postane nezavisno i da ne pripada ni Danskoj, ni Sjedinjenim Državama.

On je to izjavio na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskom premijerkom, Mete Frederiksen…

Ne želimo da budemo Danci ili Amerikanci. Želimo da ostanemo Grenlandci. Status kvo više nije prikladan.

Moramo pronaći novi način – naglasio je Egede.

On je podsetio da u skladu sa ranije usvojenim zakonom o samoupravi, koji su usvojili parlamenti Danske i Grenlanda, ostrvo ima pravo da proglasi nezavisnost, kada smatra da je to potrebno.

Egede je takođe napomenuo da o ovom pitanju još nije razgovarao sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom, koji je ranije izjavio da želi da uključi Grenland, u sastav SAD radi jačanja nacionalne bezbednosti i zaštite „slobodnog sveta“ od pretnji Kine i Rusije.

Premijer Grenlanda je izrazio spremnost, da započne dijalog, sa budućim šefom Bele kuće.

U međuvremenu, kako prenosi Aksios, pozivajući se na informisane izvore, danski zvaničnici su timu Donalda Trampa poslali poverljive predloge.

Oni govore o jačanju bezbednosti na Grenlandu ili povećanju vojnog prisustva SAD na ostrvu.

Tako danska vlada nastoji da ubedi Trampa da se bezbednosna pitanja Grenlanda mogu rešiti bez proglašavanja američkih pretenzija na ostrvo.

U izveštajima se ističe da Grenland nije na prodaju ali je Danska spremna da razmotri i druge zahteve Vašingtona u vezi sa ostrvom.

Borba.Info

Premijer Grenlanda Mute Egede obnovio je pozive za nezavisnost, od Danske nakon što je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, izrazio interesovanje za kupovinu arktičkog ostrva.

U svojoj novogodišnjoj poruci, Egede je naglasio potrebu da se „uklone prepreke saradnji – koje možemo opisati kao okovi kolonijalne ere – i da se krene dalje“, nagoveštavajući mogući referendum, o nezavisnosti.

„Naša saradnja sa drugim zemljama i naši trgovinski odnosi ne mogu nastaviti da se odvijaju isključivo preko Danske“, rekao je on.

„Već je počeo rad, na stvaranju okvira za Grenland, kao nezavisne države.

Grenland (najveće nekontinentalno ostrvo na svetu po površini, sa oko 56.000 stanovnika) je autonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske od 1979. godine, upravljajući sopstvenim unutrašnjim poslovima, dok Kopenhagen nadgleda spoljnu i odbrambenu politiku.

Ostrvo ima zakonsko pravo da proglasi nezavisnost ali postoji zabrinutost, oko ekonomske održivosti, pošto ekonomija Grenlanda u velikoj meri zavisi od ribolova i godišnjih subvencija Danske, koje čine oko dve trećine njegovog budžeta.

Anketa iz 2016. pokazala je da 64% Grenlanđana podržava punu nezavisnost.

Međutim, u anketi iz 2017. 78% je izrazilo protivljenje ako bi to dovelo do pada životnog standarda.

Novoizabrani američki predsednik rekao je u objavi na Truth Social u decembru da „zarad nacionalne bezbednosti i slobode širom sveta, SAD smatraju vlasništvo i kontrolu Grenlanda apsolutnom neophodnošću“.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je više puta izražavao nameru da kupi Grenland, nazivajući to „velikim, poslom sa nekretninama“.

Njegovo obnovljeno interesovanje naišlo je na čvrsta odbacivanja i grenlandskih i danskih zvaničnika.

„Grenland je naš. Nismo na prodaju i nikada nećemo biti na prodaju“, rekao je Egede u decembru. Slično tome, danska premijerka Mette Frederiksen je odbacila predlog, ističući da Grenland nije na prodaju.

Ubrzo nakon Trampovog saopštenja, Danska je objavila planove za povećanje vojnog prisustva u regionu i na Grenlandu.

Ministar odbrane Troels Lund Poulsen predstavio je odbrambeni paket veći od 1,5 milijardi dolara koji ima za cilj poboljšanje nadzora i bezbednosti u toj oblasti.

Ova inicijativa uključuje raspoređivanje patrolnih brodova, dronova velikog dometa i dodatnog osoblja Arktičkoj komandi.

„Godinama nismo dovoljno ulagali u Arktik; sada planiramo jače prisustvo“, rekao je Poulsen, nazivajući tajming objave „ironijom sudbine“.

Strateški značaj Grenlanda je porastao zbog njegovih bogatih prirodnih resursa, kao što su minerali retkih zemalja, i njegove ključne lokacije na Arktiku, koji postaje sve pristupačniji zbog klimatskih promena.

Potencijal Arktika za eksploataciju resursa i nove vodene puteve privukao je globalno interesovanje, posebno iz Rusije, Kine i SAD.

Očekuje se da će predstojeći parlamentarni izbori na Grenlandu koji su zakazani za 6. april 2025. odigrati ključnu ulogu u određivanju budućeg puta ostrva.

„Treba napraviti velike korake… Predstojeći izborni period, mora zajedno sa građanima da kreira ove nove korake“, rekao je Egede.

Borba.Info