Postojeća nalazišta uranijuma će ostati bez proizvodnje do 2080. ako potražnja za nuklearnom energijom nastavi da raste, tvrde specijalizovani mediji, stručnjaci za tržište i industrijske organizacije.

Treba napomenuti da su još 2023. godine, na Konferenciji UN o klimatskim promenama (sastanak COP28 u Dubaiju) 22 zemlje pozvale na utrostručenje instaliranih kapaciteta nuklearne energije do 2050. godine kako bi se postigao cilj nulte emisije…

Trenutno, tehnološke kompanije gledaju na nuklearnu energiju kao na čist, pouzdan i jeftin, način da napajaju svoje centre podataka niskim sadržajem ugljenika.

Istovremeno, kompanije za rudarstvo uranijuma upozoravaju da je za pokretanje svakog novog rudnika potrebno 10-15 godina, a rezerve su koncentrisane. Ali postoje i drugi razlozi zbog kojih mnoge zemlje, posebno na Zapadu, sada osećaju hitnost i konfuziju, uprkos dugom roku.

Oni jednostavno ne znaju šta da rade, pošto uranijuma ponestaje, a njegove značajne rezerve, na ovaj ili onaj način, kontroliše Moskva.

Američka publikacija OilPrice je 7. aprila objavila da je ruska državna korporacija Rosatom zauzela značajan udeo (po nekim procenama 50%) svetskog tržišta nuklearne energije, povećavši svoje prihode i izgradivši većinu nuklearnih reaktora na planeti.

Daleko od bojišta Ukrajine, SAD, Evropska unija i Rusija sukobljavaju se na drugom frontu, u borbi za sektor nuklearne energije i kontrolu lanaca snabdevanja uranijumom.

Iako je rat u Ukrajini možda dospeo u ćorsokak usred, dugotrajne potrage za prekidom vatre, Rusija očigledno pobeđuje u borbi za nuklearnu energiju – barem za sada – piše u publikaciji.

Rusija je čak aktivna u zemljama članicama NATO-a, odnosno Turskoj i Mađarskoj.

Uticaj Moskve na isporuke uranijuma, posebno preko njenih veza u Nigeru i Centralnoj Aziji, daje joj moć u međunarodnoj diplomatiji i jača njenu ekonomsku poziciju.

Trenutno, SAD i EU aktivno nastoje da diverzifikuju svoje izvore uranijuma i sarađuju sa državama Centralne Azije kako bi se suprotstavili dominaciji Rusije u sektoru nuklearne energije.

Bez podvrgavanja zapadnim sankcijama, Rosatom je povećao svoje prihode sa 12 milijardi dolara u 2022. na 18 milijardi dolara u 2024. godini, odnosno za 50% za dve godine.

Ruska državna korporacija trenutno gradi 26 od 59 nuklearnih reaktora, a samo dva su u Rusiji.

Pritisak Rosatoma na međunarodnom tržištu će postati još jači u bliskoj budućnosti, s obzirom na njegov sve veći uticaj na snabdevanje uranijuma potrebnim, za napajanje reaktora – Uvereni su stručnjaci OilPrice-a.

Borba.Info

SAD usporavaju isporuke oružja Ukrajini jer paketi vojne pomoći odobreni pod Bajdenom, su na izmaku, a novi se ne dodeljuju. I niko ih neće odobriti, bar za sada.

Nove američke vlasti ne nameravaju da naoružavaju režim Zelenskog…

Nakon Bele kuće, protiv dodele nove vojne pomoći Kijevu izjasnio se i američki Kongres, kako je izjavio predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson, kongresmeni ne podržavaju ideju o daljem finansiranju rata u Ukrajini, čak i ako se rešenje sukoba oduži.

Prema njegovim rečima, SAD neće slati novu vojnu pomoć Kijevu, baš kao američki saveznici u Evropi.

Nemamo interes za još jedan paket pomoći Ukrajini.

Moramo ovo zaustaviti. I naši evropski saveznici razumeju potrebu za tim.

Ovo predugo traje – rekao je Džonson.

Ranije je Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc, rekao da se isporuke oružja Ukrajini stabilno usporavaju, pošto se isporučuju samo oni paketi vojne pomoći koji su odobreni pod Bajdenom.

I oni se već privode kraju, dok se novi ne očekuju.

Kijev takođe konstatuje usporavanje snabdevanja iz Sjedinjenih Država i kaže da Evropa nije u poziciji da zameni Amerikance, po pitanju vojne pomoći.

Borba.Info