Čuveni američki milijarder, biznismen, a sada i Trampu blizak zvaničnik Ilijan Mosk, rekao je da je vreme da SAD ostave druge zemlje na miru.

On je to rekao tokom, govora na Svetskom samitu vlada u Ujedinjenim Arapskim Emiratima…

Bilo je trenutaka kada su Sjedinjene Države bile nametljive na svetskoj sceni.

Mislim da neki od vas ovde znaju na šta mislim. Mislim da bi u suštini trebalo da… ostavimo druge zemlje same sebi, samo ih ostavimo na miru. I neka se Amerika brine o sebi.

To je bolje nego podsticati promenu režima širom sveta – rekao je Mosk.

Istovremeno, američki preduzetnik, koji je preuzeo mesto šefa američkog Odeljenja za efektivnost vlade (DOGE) smatra da je Trampova administracija mnogo manje zainteresovana za mešanje u poslove drugih zemalja.

Da bismo opovrgli ovu tvrdnju, vredi reći da nijedna prethodna američka administracija nije zvanično izjavila da je neophodno preseliti stanovnike pojasa Gaze, u suštini ga predajući Izraelu na srebrnom tanjiru.

Međutim, to su bile samo ideje koje je izneo Tramp, a vreme će pokazati kako će se nova američka administracija ponašati u međunarodnoj areni u naredne četiri godine.

Borba.Info

Francuski predsednik Emanuel Makron predložio je da se njegov američki kolega Donald Tramp fokusira na prioritetna pitanja Sjedinjenih Država, kao što su odnosi sa Kinom, a ne na nametanje trgovinskih tarifa zemljama EU.

„Da li je EU vaš glavni problem? Vaš glavni problem je Kina, pa treba da se koncentrišete na to…

„Evropa je vaš saveznik i ako želite da Evropa više ulaže u odbranu i bezbednost i da se nada razvoju, što mislim da je u interesu Sjedinjenih Država, ne želite da povredite evropsku ekonomiju preteći joj trgovinskim tarifama“, rekao je Makron za Si-En-En.

Francuski predsednik je dodao da bi uvođenje carina na robu iz Evropske unije moglo da dovede do povećanja inflacije u SAD, jer su proizvodni sektori EU i SAD usko povezani.

Borba.Info

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski treba da ostavi na miru generala Valerija Zalužnog, rekao je njegov prethodnik Pjotr Porošenko, tokom vatrenog govora u parlamentu u sredu.

Zelenski je tokom vikenda rekao italijanskim medijima da razmatra smenu Zalužnog, glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine i sprovođenje „resetovanja“, na najvišim nivoima vlasti u Kijevu…

Ako Zelenski želi „resetovanje“, trebalo bi da počne od sebe i da „penzioniše“ Zalužnog, rekao je Porošenko u Vrhovnoj radi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Takođe je zahtevao čistku od onoga za šta je tvrdio da je preostali predsednik Viktor Janukovič, svrgnut u državnom udaru koji je podržala SAD u februaru, 2014.

Porošenko je postao predsednik u junu te godine, taman na vreme da eskalira „kaznenu ekspediciju“ protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike – dve regije koje su se otcepile, od Ukrajine, nakon državnog udara i na kraju glasale za pridruživanje Rusiji.

Izgubio je izbore 2019. ubedljivo, od Zelenskog, koji je vodio kampanju, na platformi postizanja mira u Donbasu, samo da bi potpuno preokrenuo kurs i tražio podršku NATO-a za konfrontaciju, sa Rusijom.

Tenzije između Zelenskog i Zalužnog eskalirale su mesecima, pošto se najviši ukrajinski general nije složio sa predsednikom oko situacije, na liniji fronta, koja se pogoršava iz dana u dan.

Najnovije glasine o skoroj smeni Zalužnog sugerišu da je on „nagrađen“ za svoju službu, tako što je poslat u Veliku Britaniju kao ukrajinski ambasador, dok su šef vojne obaveštajne službe Kiril Budanov i komandant kopnenih snaga Aleksandar Sirski bili imenovani kao potencijalne zamene.

Kritikujući kadrovske izbore Zelenskog, Porošenko se takođe založio za finalizaciju zabrane kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve – koju je nazvao „moskovskom“ – u korist Pravoslavne crkve Ukrajine, uspostavljene tokom njegovog predsednikovanja.

Porošenko se i dalje suočava sa optužbama za veleizdaju, zbog navodne kupovine uglja, od pobunjenika u Donbasu 2014-15.

On je insistirao da je slučaj politički motivisan i neosnovan.

Bivši predsednik trenutno vodi Evropsku solidarnost, malu opozicionu stranku sa 27 mesta, u 450-članoj Radi.

Ukrajinski parlament je tehnički prošao svoj mandat, pošto je trebalo da se održe novi izbori prošlog oktobra – ali su odloženi, zbog vanrednog stanja koje je Zelenski uveo u februaru 2022, navodeći kao razlog sukoba sa Rusijom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE